ОСНОВНА ШКОЛА
« БИСА СИМИЋ »
ВЕЛИКА КРСНА
ЗА ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ
ОД V – VIII РАЗРЕДА
за период oд 2023/24. - 2026/27. школске године
VI разред
Основна школа " Биса Симић"
11408 Велика Крсна
Број телефона/факса школе: 011/ 8215-455
e-маил:[email protected]
вд директора школе: Љиљана Вићовац
На основу члана 119, став 1., тачка 2, а у вези са чланом 61. Закона о основама система образовања и васпитања (''Сл.гл.РС, бр.88/2017, 27/2018, 10/2019,6/2020 и 129/2021) Школски одбор основне школе «Биса Симић» у Великој Крсни, на осмој редовној седници одржаној дана 6. јула 2023. године, једногласно је донео :
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ
ЗА ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ
ОД V – VIII РАЗРЕДА
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „БИСА СИМИЋ“
за период од 2023/24. - 2026/27. школске године
вд директора школе, заменик председника Школског одбора, ____________________________ ________________________
Љиљана Вићовац Мерима Митровић
САДРЖАЈ :
{C}1. УВОД
{C}1.1. Назив, врста и трајање Школског програма
{C}1.2. Језик остваривања образовно-васпитног рада
2. ЦИЉЕВИ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА.
2.1. Исходи
2.2. Кључне компетенције
2.3. Опште међупредметне компетенције.
3. ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД
3.1. Структура наставног кадра
3.2. Наставни план за шести разред
3.3. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
3.3.1. СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
3.3.2. ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
3.3.3. ИСТОРИЈА
3.3.4. ГЕОГРАФИЈА
3.3.5. БИОЛОГИЈА
3.3.6. МАТЕМАТИКА
3.3.7. ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО
3.3.8. ТЕХНИКА И ТЕХНОЛОГИЈА
3.3.9. ЛИКОВНА КУЛТУРА
3.3.10. МУЗИЧКА КУЛТУРА
3.3.11. ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ
3.3.12. ФИЗИКА
3.4. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
3.4.1. ДРУГИ СТРАНИ ЈЕЗИК - НЕМАЧКИ ЈЕЗИК
3.4.2. ВЕРСКА НАСТАВА
3.5. ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО ВАСПИТНОГ РАДА
3.5.1. ПЛАН РАДА ДОПУНСКЕ НАСТАВЕ
3.5.2. ПЛАН РАДА ДОДАТНЕ НАСТАВЕ
3.5.3. ПЛАН И ПРОГРАМ РАДА ОДЕЉЕНСКИХ СТАРЕШИНА
3.5.4. СЛОБОДНЕ НАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ
3.5.5. ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА
Спортска секција
Хор и оркестар
Драмска секција
3.6. ПЛАН И ПРОГРАМ ИЗЛЕТА И ЕКСКУРЗИЈЕ
3.6.1. Излети
3.6.2. Дводневна екскурзија
4. СПИСАК УЏБЕНИКА ЗА ШЕСТИ И РАЗРЕД
5. ОПШТИ ДЕО ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА
Полазне основе за израду Школског програма за други циклус основног образовања и васпитања ОШ “Биса Симић” за период од 2023/24- 2026/27. школске године:
-Закон о основама система образовања и васпитања (''Сл.гл.РС, бр.88/2017, 27/2018, 10/2019, 6/2020 и 129/2021)
- Закон о основном образовању и васпитању (“Службени гласник РС”, бр. 55/2013, 101/2017, 27/2018, 10/2019 и 129/2021)
-Правилник о плану наставе и учења за пети и шести разред основног образовања и васпитања и програму наставе и учења за пети и шести разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 15/18, од 30. августа 2018. године), који се примењује почев од школске 2018/2019. године за ученике петог разреда и од школске 2019/2020. године
-Правилник о измени Правилника о плану наставе и учења за пети и шести разред основног образовања и васпитања и програму наставе и учења за пети и шести разред основног образовања и васпитања („Сл.гл. РС – Просветни гласник”, број 6/20,од 23.06.2020),
-Правилник о програму наставе и учења за шести разред и Правилник о наставном програму за седми разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС“ бр. 6/2009, 3/2011, 8/2013, 11/2016, 12/2018, 3/2019.)
-План и програм слободних наставних активности реализује се на основу следећих Правилника - Правилник о допунама Правилника о плану наставе и учења за пети и шести разред основног образовања и васпитања и програму наставе и учења за пети и шести разред основног образовања и васпитања (Сл. гласник РС – Просветни гласник, бр.17/2021)
{C}– Правилник о школском календару
{C}– Извештај о раду школе у претходној школској години
{C}– Услови рада у школи
{C}– Образовне потребе ученика, родитеља и локалне заједнице.
{C}– Школски развојни план
{C}1.1. НАЗИВ, ВРСТА И ТРАЈАЊЕ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА
Школски програм за други циклус основног образовања и васпитања Основне школе "Биса Симић " из Велике Крсне (у даљем тексту Школски програм) односи се на период од 2019/20 – 2022/23. школске године.
1.2. ЈЕЗИК ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА
Образовно-васпитни рад остварује се на српском језику и ћириличком писму.
За припаднике националне мањине образовно-васпитни рад остварује се на језику и писму националне мањине.
Реализацијом Школског програма оствариће се циљеви основног образовања и васпитања:
1) обезбеђивање добробити и подршка целовитом развоју ученика;
2) обезбеђивање подстицајног и безбедног окружења за целовити развој ученика, развијање ненасилног понашања и успостављање нулте толеранције према насиљу;
3) свеобухватна укљученост ученика у систем образовања и васпитања;
4) развијање и практиковање здравих животних стилова, свести о важности сопственог здравља и безбедности, потребе неговања и развоја физичких способности;
5) развијање свести о значају одрживог развоја, заштите и очувања природе и животне средине и еколошке етике, заштите и добробити животиња;
6) континуирано унапређивање квалитета процеса и исхода образовања и васпитања заснованог на провереним научним сазнањима и образовној пракси;
7) развијање компетенција за сналажење и активно учешће у савременом друштву које се мења;
8) пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички развој сваког ученика, у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима;
9) развијање кључних компетенција за целоживотно учење, развијање међупредметних компетенција за потребе савремене науке и технологије;
10) развој свести о себи, развој стваралачких способности, критичког мишљења, мотивације за учење, способности за тимски рад, способности самовредновања, самоиницијативе и изражавања свог мишљења;
11) оспособљавање за доношење ваљаних одлука о избору даљег образовања и занимања, сопственог развоја и будућег живота;
12) развијање осећања солидарности, разумевања и конструктивне сарадње са другима и неговање другарства и пријатељства;
13) развијање позитивних људских вредности;
14) развијање компетенција за разумевање и поштовање права детета, људских права, грађанских слобода и способности за живот у демократски уређеном и праведном друштву;
15) развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, развој толеранције и уважавање различитости;
16) развијање личног и националног идентитета, развијање свести и осећања припадности Републици Србији, поштовање и неговање српског језика и матерњег језика, традиције и културе српског народа и националних мањина, развијање интеркултуралности, поштовање и очување националне и светске културне баштине;
17) повећање ефикасности употребе свих ресурса образовања и васпитања, завршавање образовања и васпитања у предвиђеном року са минималним продужетком трајања и смањеним напуштањем школовања;
18) повећање ефикасности образовања и васпитања и унапређивање образовног нивоа становништва Републике Србије као државе засноване на знању.
2.1. ИСХОДИ
Након завршетка основног образовања и васпитања ученици ће:
1) имати усвојен интегрисани систем научно заснованих знања о природи и друштву и бити способни да тако стечена знања примењују и размењују;
2) умети да ефикасно усмено и писмено комуницирају на српском, односно на српском и језику националне мањине и најмање једном страном језику користећи се разноврсним вербалним, визуелним и симболичким средствима;
3) бити функционално писмени у математичком, научном и финансијском домену;
4) умети да ефикасно и критички користе научна знања и технологију, уз показивање одговорности према свом животу, животу других и животној средини;
5) бити способни да разумеју различите форме уметничког изражавања и да их користе за сопствено изражавање;
6) бити оспособљени за самостално учење;
7) бити способни да прикупљају, анализирају и критички процењују информације;
8) моћи да идентификују и решавају проблеме и доносе одлуке користећи критичко и креативно мишљење и релевантна знања;
9) бити спремни да прихвате изазове и промене уз одговоран однос према себи и својим активностима;
10) бити одговорни према сопственом здрављу и његовом очувању, примењивати усвојене здравствене навике неопходне за активан и здрав животни стил;
11) умети да препознају и уваже људска и дечја права и бити способни да активно учествују у њиховом остваривању;
12) имати развијено осећање припадности сопственој породици, нацији и култури, познавати сопствену традицију и доприносити њеном очувању и развоју;
13) знати и поштовати традицију, идентитет и културу других заједница и бити способни да сарађују са њиховим припадницима;
14) бити способни да ефикасно и конструктивно раде као чланови тима, групе, организације и заједнице.
2.2. КЉУЧНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ
Кључне компетенције представљају скуп интегрисаних знања, вештина и ставова који су потребни сваком појединцу за лично испуњење и развој, укључивање у друштвени живот и запошљавање.
Кључне компетенције за целоживотно учење су:
1) комуникација на матерњем језику: способност изражавања и тумачења концепата, мисли, осећања, чињеница и мишљења у усменој или писаној форми;
2) комуникација на страном језику: способност изражавања и тумачења концепата, мисли, осећања, чињеница и мишљења у усменој или писаној форми укључујући вештине посредовања сумирањем, тумачењем, превођењем, парафразирањем и на друге начине, као и интеркултурално разумевање;
3) математичке, научне и технолошке компетенције: основно нумеричко резоновање, разумевање света природе, способност примене знања и технологије за људске потребе (медицина, транспорт, комуникације и др.);
4) дигитална компетенција: самопоуздано и критичко коришћење информационих и комуникационих технологија за рад, одмор и комуникацију;
5) учење учења: способност да се ефективно управља сопственим учењем: планирање, управљање временом и информацијама, способност да се превазиђу препреке како би се успешно учило, коришћење претходних знања и вештина, примена знања и вештина у различитим ситуацијама, индивидуално и/или у групи;
6) друштвене и грађанске компетенције: способност да се ефикасно и конструктивно учествује у друштвеном и радном животу и да се ангажују у активном и демократском учешћу, посебно у све разноврснијим заједницама;
7) осећај за иницијативу и предузетништво: способност да се идеје претворе у акцију кроз креативност, иновативност и преузимање ризика, као и способност за планирање и управљање пројектима;
8) културолошка освешћеност и изражавање: способност да се схвати значај креативних идеја, искустава и емоција у различитим медијима - музика, књижевност, плес, ликовна уметност и друго.
2.3. ОПШТЕ МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ
Циљ оријентације ка општим међупредметним компетенцијама и кључним компетенцијама је динамичније и ангажованије комбиновање знања, вештина и ставова релевантних за различите реалне контексте који захтевају њихову функционалну примену.
Опште међупредметне компетенције заснивају се на кључним компетенцијама, развијају се кроз наставу свих предмета, примењиве су у различитим ситуацијама и контекстима при решавању различитих проблема и задатака, неопходне су свим ученицима за лично остварење и развој, као и укључивање у друштвене токове и запошљавање и чине основу за целоживотно учење.
Опште међупредметне компетенције за крај обавезног основног образовања и васпитања у Републици Србији, су:
1) компетенција за учење;
2) одговорно учешће у демократском друштву;
3) естетичка компетенција;
4) комуникација;
5) одговоран однос према околини;
6) одговоран однос према здрављу;
7) предузимљивост и оријентација ка предузетништву;
8) рад са подацима и информацијама;
9) решавање проблема;
10) сарадња;
11) дигитална компетенција.
3. ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД
3.1. СТРУКТУРА НАСТАВНОГ КАДРА
ИМЕ И ПРЕЗИМЕ НАСТАВНИКА |
ЗАНИМАЊЕ |
СТЕП.СТР. |
РАЗРЕД
И ОДЕЉ. |
ПРЕДМЕТ |
1. Вања Велетић |
Професор српског језика |
VII |
VI/1 |
Српски језик |
2. Љиљана Марјацић |
Професор енглеског језика |
VII |
VI/1 |
Енглески језик |
3. Биљана Некић |
Професор историје |
VII |
VI/1 |
Историја |
4. Драгана Арсић |
Професор географије |
VII |
VI/1 |
Географија |
5. Ирена Василић |
Професор биологије |
VII |
VI/1 |
Биологија;СНА |
6. Гордана Гајевић |
Наставник математике |
VII |
VI/1 |
Математика |
7. Дубравка Живановић |
Професор информатике |
VII |
VI/1 |
Информатика |
8. Владан Вуковић |
Професор технич. образовања |
VII |
VI/1 |
Техника и технологија; |
9. Бојан Живанић |
Наставник ликовне културе |
VI |
VI/1 |
Ликовна култура |
10. Марија Видаковић |
Професор музичке културе |
VII |
VI/1 |
Музичка култура |
11. Иван Ђурић |
Професор физичког васпитања |
VII |
VI/1 |
Физичко и здрав.васпитање |
12. Милена Илић |
Професор физичког васпитања |
VII |
VI/1 |
ОФА |
13. Драгиша Ђорђевић |
Професор физике |
VII |
VI/1 |
Физика |
14. Наталија Милошевић |
Наставник немачког језика |
IV |
VI/1 |
Немачки језик |
15. Младен Волф |
Вероучитељ |
IV |
VI/1 |
Верска настава |
3.2 ПЛАН НАСТАВЕ И УЧЕЊА ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Наставниплан за II циклус
VI разред школске 2023-24
ред.број |
A.ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ |
V разред |
VI разред |
VIIразред |
VIIIразред |
||||
нед. |
год. |
нед |
год. |
нед |
год |
нед |
год |
||
1. |
Српски језик и књижевност |
5 |
180 |
4 |
144 |
4 |
144 |
4 |
136 |
3. |
Страни језик (енглески језик) |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
68 |
4. |
Историја |
1 |
36 |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
68 |
5. |
Географија |
1 |
36 |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
68 |
6. |
Биологија |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
68 |
7. |
Математика |
4 |
144 |
4 |
144 |
4 |
144 |
4 |
136 |
8. |
Информатика и рачунарство |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
34 |
9. |
Техника и технологија |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
68 |
10. |
Ликовнакултура |
2 |
72 |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
34 |
11. |
Музичкакултура |
2 |
72 |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
34 |
12. |
Физичко и здравствено васпитање |
3 |
72+54* |
3 |
72+54* |
3 |
108 |
3 |
102 |
13. |
Физика |
- |
- |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
68 |
14. |
Хемија |
- |
- |
- |
- |
2 |
72 |
2 |
68 |
УКУПНО:А |
24 |
918-1026 |
25 |
954-1062 |
27 |
954-1098 |
27 |
994-1036 |
|
Ред.број |
Б.Изборни наставнипредмети |
Vразред |
VIразред |
VIIразред |
VIIIразред |
||||
1. |
Верска настава |
нед |
год |
нед |
год |
нед |
год |
нед |
год |
Грађанско васпитање |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
||
2. |
Други страни језик немачки језик |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
68 |
УКУПНО:Б |
3 |
108 |
3 |
108 |
3 |
108 |
3 |
108 |
|
УКУПНО: А+Б |
27 |
1026-1134 |
28 |
1062- 1170 |
29
|
1098-1203 |
29 |
1096-1208 |
*У оквиру предмета Физичко и здравствено васпитање реализују се обавезне физичке активности.
Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни и изборни наставни предмети
Ред.б |
Облик образовно-васпитног рада |
V разред |
VI разред |
VIIразред |
VIIIразред |
||||
нед. |
год. |
нед |
год. |
нед. |
год. |
нед. |
год |
||
1. |
Допунска настава |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
34 |
2. |
Додатнана става |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
34 |
3. |
Час одељењског старешине |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
34 |
4. |
Слободне наставне активности* |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
34 |
5. |
Ваннаставне активности |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
34 |
1 |
34 |
6. |
Екскурзија |
До 2 дана |
До 2 дана |
До 2 дана |
До 3 дана |
**Слободне наставне активности дефинишу се на почетку сваке школске године према могућностима и ресурсима школе. План наставе и учења за Слободне наставне активности биће додат анексом на почетку школске 2023/24 године.
3.3.1. СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
Разред: Шести
Годишњи фонд часова:144
Циљ: Циљеви учења Српског језика и књижевности јесу да се ученик оспособи да правилно користи српски језик у различитим комуникативним ситуацијама, у говору и писању; да кроз читање и тумачење књижевних дела развија читалачке компетенције које, уз књижевно знање, обухватају емоционално и фантазијско уживљавање, живо памћење, истраживачко посматрање; подстичу имагинацију и уметнички сензибилитет, естетско доживљавање и критичко мишљење, морално просуђивање и асоцијативно повезивање; да се одговарајућим врстама читања оспособљава да усмерено приступа делу и приликом тумачења открива различите слојеве и значења; да стиче основна знања о месту, улози и значају језика и књижевности у култури, као и о медијској писмености; да стиче и развија најшира хуманистичка знања и да научи како функционално да повезује садржаје предметних области.
Кључни појмови садржаја: књижевност, језик, језичка култура.
ОБЛАСТ/
ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА
ПОВЕЗАНОСТ |
||||
1.
КЊИЖЕВНОСТ
54 часа
|
ЛИРИКА
Лектира
- Обредне лирске народне песме (избор)
- Ђура Јакшић: Вече
- Јован Дучић: Село
- Мирослав Антић: Плава звезда
- Вељко Петровић: Ратар / Алекса Шантић: О, класје моје
- Десанка Максимовић: Грачаница / Војислав Илић: Свети Сава
- Стеван Раичковић: Хвала сунцу, земљи, трави
- Милован Данојлић: Овај дечак зове се Пепо Крста
- Сергеј Јесењин: Песма о керуши
Књижевни термини и појмови
Врста строфе према броју стихова у лирској песми: дистих; терцет; врста стиха по броју слогова (лирски и епски десетерац).
Одлике лирске поезије: нагласак речи и ритам; рима – парна, укрштена, обгрљена; улога риме у обликовању стиха.
Стилске фигуре: контраст, хипербола.
Врсте ауторске и народне лирске песме: социјалне песме, дитирамб, елегија; обредне песме (коледарске, краљичке, додолске, божићне).
ЕПИКА
Лектира
- Народна песма: Смрт Мајке Југовића
- Народна песма: Марко Краљевић укида свадбарину
- Петар Кочић: Јаблан
- Исидора Секулић: Буре (одломак)/Бранко Ћопић: Чудесна справа
- Иво Андрић: Аска и вук
- Антон Павлович Чехов: Вањка/Итало Калвино: Шума на ауто-путу (из збирке прича Марковалдо или годишња доба у граду)
- Светлана Велмар Јанковић: Сирото ждребе (из Књиге за Марка)
Књижевни термини и појмови
Основна тема и кључни мотиви.
Облици казивања: нарација (хронолошко приповедање), описивање, дијалог, монолог.
Фабула/радња, редослед догађаја.
Врсте епских дела: приповетка, роман.
Културно-историјско предање (нпр. Смрт Марка Краљевића)
ДРАМА
Лектира
-Коста Трифковић: Избирачица (одломак)
-Миодраг Станисављевић: И ми трку за коња имамо (одломак)
-Бранислав Нушић: Аналфабета (одломак)
Књижевни термини и појмови
Драмске врсте: комедија – основне одлике. Монолог и дијалог у драми. Дидаскалије, реплика. Етапе драмске радње (заплет и расплет).
НАУЧНОПОПУЛАРНИ И ИНФОРМАТИВНИ ТЕКСТОВИ
(бирати 2 дела)
{C}1. Вук Караџић: Живот и обичаји народа српскога: Божић (одломак); Ђурђевдан (одломак); Додоле, прпоруше и чароице (одломци)
{C}2. Владимир Хулпах: Легенде о европским градовима (избор)
{C}3. Никола Тесла: Моји изуми (поглавље по избору)
{C}4. Жан-Бернар Пиј, Серж Блок, Ан Бланшар: Енциклопедија лоших ђака, бунтовника и осталих генијалаца (избор)
{C}5. Гроздана Олујић: Били су деца као и ти (избор)
ДОМАЋА ЛЕКТИРА
1. Епске народне песме о Косовском боју (избор)
2. Епске народне песме о Марку Краљевићу (избор)
3. Бранислав Нушић: Аутобиографија
4.Анђела Нанети: Мој дека је био трешња
5. Весна Алексић: Каљави коњ (Прича о богињи Лади – Звездана вода; Прича о богу Сварогу – Небески ковач и Прича о богу Стрибору – Сеченско светло)
6. Бранко Ћопић: Орлови рано лете
7. Ференц Молнар: Дечаци Павлове улице
Допунски избор лектире
(бирати 3 дела)
{C}1. {C}Добрица Ерић: Месечеви миљеници (песме о свицима) (избор)
{C}2. {C}Бранислав Петровић: избор из антологија песама за децу (Морава, Влашићи, Дунав, Говор дрвећа, Грађење куће, Па шта, па шта и друге)
{C}3. Владимир Стојиљковић: Писмописац (Писмо Бранку Ћопићу)
{C}4. {C}Владимир Андрић: Пустолов
{C}5. {C}Тиодор Росић: Приче старог чаробњака (једна причa по избору)
{C}6. {C}Борислав Пекић: Сентиментална повест Британског царства („Велика повеља слободе у земљи без устава“ - одломци)
{C}7. {C}Вилијем Саројан: Зовем се Арам
{C}8. Хенрик Сјенкијевич: Кроз пустињу и прашуму
{C}9. Џејмс Крис: Тим Талир или Продати смех
{C}10. Џек Лондон: Зов дивљине/Бели очњак
{C}11. {C}Реј Бредбери: Маслачково вино (избор)
{C}12. {C}Ивана Брлић Мажуранић: Приче из давнина (избор)
{C}13. {C}Владислава Војновић: Приче из главе (прича Позориште ‒ одломци)
{C}14. Јасминка Петровић: Ово је најстрашнији дан у мом животу
{C}15. Александар Поповић: Снежана и седам патуљака, драмска бајка |
{C}- {C}повеже књижевне термине и појмове обрађиване у претходним разредима са новим делима која чита;
{C}- {C}чита са разумевањем; парафразира прочитано и описује свој доживљај различитих врста књижевних дела и научно-популарних текстова;
{C}- {C}одреди род књижевног дела и књижевну врсту;
{C}- {C}прави разлику између дела лирског, епског и драмског карактера;
{C}- {C}разликује ауторску приповетку од романа;
{C}- {C}анализира структуру лирске песме (строфа, стих, рима);
{C}- {C}уочава основне елементе структуре књижевноуметничког дела: тема, мотив; радња, време и место радње;
{C}- {C}разликује заплет и расплет као етапе драмске радње;
{C}- {C}разликује појам песника и појам лирског субјекта; појам приповедача у односу на писца;
{C}- {C}разликује облике казивања;
{C}- {C}увиђа звучне, визуелне, тактилне, олфакторне елементе песничке слике;
{C}- {C}одреди стилске фигуре и разуме њихову улогу у књижевноуметничком тексту;
{C}- {C}анализира узрочно-последичне односе у тексту и вреднује истакнуте идеје које текст нуди;
{C}- {C}анализира поступке ликова у књижевноуметничком делу, служећи се аргументима из текста;
{C}- {C}уочава хумор у књижевном делу;
{C}- {C}разликује хумористички и дитирамбски тон од елегичног тона;
{C}- {C}илуструје веровања, обичаје, начин живота и догађаје у прошлости описане у књижевним делима;
{C}- {C}уважава националне вредности и негује културноисторијску баштину;
{C}- {C}препоручи књижевно дело уз кратко образложење;
{C}- {C}упореди књижевно и филмско дело, позоришну представу и драмски текст;
{C}- {C}повеже граматичке појмове обрађене у претходним разредима са новим наставним садржајима;
{C}- {C}препозна делове речи у вези са њиховим грађењем;
{C}- {C}разликује гласове српског језика по звучности и месту изговора;
{C}- {C}разликује врсте гласовних прмена у једноставним примерима и примењује књижевнојезичку норму;
{C}- {C}одреди врсте и подврсте заменица, као и њихов облик;
{C}- {C}препознаје глаголска времена и употребљава их у складу са нормом;
{C}- {C}разликује реченице по комуникативној функцији;
{C}- {C}доследно примењује правописну норму;
{C}- {C}користи правопис (школско издање); разликује дуги и кратки акценат у изговореној речи;
{C}– употребљава различите облике усменог и писменог изражавања: препричавање различитих типова текстова, без сажимања и са сажимањем, причање (о догађајима и доживљајима) и описивање;
{C}– разликује и гради аугментативе и деминутиве;
{C}– саставља обавештење, вест и кратак извештај;
{C}– разуме основна значења књижевног и неуметничког текста;
{C}– проналази, повезује и тумачи експлицитно и имлицитно садржане информације у краћем, једноставнијем књижевном и неуметничком тексту;
{C}– драматизује одломак одабраног књижевноуметничког текста;
{C}– говори јасно, поштујући стандарднојезичку норму;
{C}– изражајно чита обрађене књижевне текстове.
|
Историја
Основи проучавања прошлости људског друштва
Биологија
Порекло и разноврсност живота
Енглески језик
Немачки језик
Исказивањ времена
(хронолошки и морфолошки)
Музичка култура
Човек и музика
Грађанско васпитање
Улога човека у друштву
Ликовна култура
Сликовитост књижевног дела
|
||||
2.
ЈЕЗИК
Граматика
52 часа |
Подела речи по настанку: просте речи и творенице; породица речи, уочавање корена речи. Саставни делови твореница (творбене основе, префикси и суфикси). Граматичка основа и граматички наставци у поређењу са творбеном основом и суфиксима.
Настанак гласова и говорни органи; подела гласова: самогласници и сугласници (прави сугласници и сонанти); Подела сугласника по звучности и по месту изговора.
Подела речи на слогове; слоготворно р. Гласовне промене – уочавање у грађењу и промени речи: непостојано а; промена л у о; палатализација; сибиларизација; јотовање; једначење сугласника по звучности; једначење сугласника по месту изговора; губљење сугласника.
Заменице: неличне именичке заменице (односно-упитне, неодређене, опште, одричне); придевске заменице: присвојне (с нагласком на употребу заменице свој, показне, односно-упитне, неодређене, опште, одричне). Граматичке категорије заменица: род, број, падеж и лице.
Грађење и основна значења глаголских времена: аорист, имперфекат (само на нивоу препознавања; имперфекат глагола бити); плусквамперфекат.
Независне предикатске реченице ‒ појам комуникативне функције; подела на обавештајне, упитне, заповедне, жељне и узвичне реченице. |
● разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи
● саставља разумљиву, граматички исправну реченицу
● разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање), аргументација
● разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, фуснота, садржај, предговор, поговор); препознаје цитат; служи се садржајем да би пронашао одређени део текста
● проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумима
● рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног
● повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту
● саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне
целине (уводни, средишњи и завршни део текста)
● уме да преприча текст
● свој језик прилагођава медијуму изражавања (говору, односно писању), теми, прилици и сл.;
препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални)
● влада основним жанровима писане комуникације: саставља писмо
● познаје основне лексичке појаве: једнозначност и вишезначност речи; основне лексичке односе:
синонимију, антонимију, хомонимију; метафору* као лексички механизам
● препознаје различита значења вишезначних речи које се употребљавају у контексту
свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.)
● зна значења речи и фразеологизама који се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.), као и оних који се често јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.)
● одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су
употребљени (једноставни случајеви)
● служи се речницима,приручницима енциклопедијама
● има изграђену језичку толеранцију и негативан став према језику дискриминације и говору мржње |
Енглески језик
Немачки језик
Врсте и облици речи
Промена речи кроз падежне и временске облике
Математика
Метрика и версификација |
||||
2.
ЈЕЗИК
Правопис
2.
ЈЕЗИК
Ортоепија |
Писање имена васионских тела.
Растављање речи на крају реда (основна правила).
Правописна решења у вези са гласовним променама.
Писање именичких и придевских одричних заменица са предлозима
Правилан изговор гласова ч, ћ, џ, ч, р.
Дуги и кратки акценти. |
● зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)
● зна да се служи Правописом (школским издањем)
● примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима
|
|
||||
3.
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
38 часова. |
Текстови у функцији унапређивања језичке културе.
Анализирање снимљених казивања и читања (звучна читанка).
Говорне вежбе на унапред одређену тему.
Учтиве форме обраћања.
Лексикологија: аугментативи (са пејоративима), деминутиви (са хипокористицима).
Правописне вежбе: диктат; допуњавање текста; уочавање и објашњавање научених правописних правила у тексту.
Богаћење речника: лексичко-семантичке вежбе (нпр. избегавање сувишних речи и туђица; фигуративна значења речи; проналажење изостављених реченичних делова); стилске вежбе: (нпр. текст као подстицај за сликовито казивање; ситуациони предложак за тражење погодног израза).
Писмене вежбе и домаћи задаци и њихова анализа на часу.
Четири школска писмена задатка – по два у сваком полугодишту (један час за израду задатка и два за анализу |
● разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи
● саставља разумљиву, граматички исправну реченицу
● разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција(описивање), нарација (приповедање), аргументација
● разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, фуснота, садржај, предговор, поговор); препознаје цитат; служи се садржајем да би пронашао одређени део текста
● проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумима
● рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног
● повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след,
средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту
● саставља једноставан експозиторн наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне
целине (уводни, средишњи и завршни део текста)
● уме да преприча текст
● свој језик прилагођава медијуму изражавања (говору, односно писању), теми, прилици и сл.;
препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални)
● влада основним жанровима писане комуникације: саставља писмо
● познаје основне лексичке појаве: једнозначност и вишезначност речи; основне лексичке односе:
синонимију, антонимиј хомонимију; метафору* као лексички механизам
● препознаје различита значења вишезначних речи које се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.)
● зна значења речи и фразеологизама који се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.), као и оних који се често јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.)
● одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су
употребљени (једноставни случајеви)
● служи се речницима приручницима и енциклопедијама
● има изграђену језичку толеранцију и негативан став према језику дискриминације и говору мржње |
|
||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
|||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
||||
а) Ученик |
б) Наставник |
||||||
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Демонстрација
- Разговор
- Учење по моделу
- Учење путем открића
- Решавање проблема кроз реалне ситуације
- Трагање за одговорима |
- Слуша
- Пише
- Говори
- Описује
- Гледа
- Измишља
- Размишља
|
- Планира
- Ораганизује
- Бира садржаје
- Реализује
- Објашњава
- Демонстрира
- Даје упутства
- Обезбеђује ресурсе
- Партнер у учењу
- Прати ефекте сопственог рада и рада ученика |
- - Ученици
- Наставници
- Природна и друштвена средина
- Родитељи
- Искуство ученика
|
Формативно и сумативно оцењивање
Идентификација ситуација у којима ће ученици стећи и показати понашање у складу са прописаним исходима.
Инструменти за проверавање остварености прописаних исхода (разговор, посматрање, десетоминутне провере знања, диктати, тематске провере знања, годишња провера знања, мерења брзине читања и писања).
Примена инструмената прикупљања података и њихово поређење са прописаним исходима. |
|||
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ЗА 6. РАЗРЕД |
|||
|
ОСНОВНИ НИВО
(БАЗИЧНИ 80%) |
СРЕДЊИ НИВО
(РАЗВОЈНИ 50%) |
НАПРЕДНИ НИВО
(25 %) |
Књижевност |
● повезује наслове прочитаних
књижевних дела (предвиђених
програмом за VI разред) са
именима аутора тих дела
● разликује типове књижевног
стваралаштва (усмена и ауторска
књижевност)
● разликује основне књижевне
родове: лирику, епику и драму
● препознаје врсте стиха (римовани и
неримовани; осмерац и десетерац)
● препознаје различите облике
казивања у књижевноуметничком
тексту: нарација, дескрипција,
дијалог и монолог
● препознаје постојање стилских
фигура у књижевноуметничком
тексту (епитет, поређење,
ономатопеја)
● уочава битне елементе
књижевноуметничког текста:
мотив, тему, фабулу, време
и место радње, лик...
● има изграђену потребу за читањем
књижевноуметничких текстова и
поштује национално, књижевно и
уметничко наслеђе*
● способан је за естетски доживљај
уметничких дела* |
● повезује дело из обавезне лектире
са временом у којем је настало и
са временом које се узима за
оквир приповедања
● повезује наслов дела из обавезне
лектире и род, врсту и лик из
дела; препознаје род и врсту
књижевноуметничког дела на
основу одломака, ликова,
карактеристичних ситуација
● разликује лирско-епске врсте
(баладу, поему)
● разликује књижевнонаучне врсте:
биографију, аутобиографију
● препознаје и разликује одређене
(тражене) стилске фигуре у
књижевноуметничком тексту
(персонификација, ономатопеја,
епитет, хипербола, градација,
метафора, контраст)
● одређује мотиве, идеје,
композицију, форму,
карактеристике лика
(психолошке, социолошке, етичке)
и њихову међусобну повезаност
● разликује облике казивања у
књижевноуметничком тексту:
приповедање, описивање,
монолог/унутрашњи монолог,
дијалог |
● наводи наслов дела, аутора, род
и врсту на основу одломака,
ликова карактеристичних тема и
мотива
● издваја основне одлике
књижевних родова и врста у
конкретном тексту
● разликује аутора дела од лирског
субјекта и приповедача у делу
● проналази и именује стилске
фигуре; одређује функцију
стилских фигура у тексту
● одређује и именује врсту стиха и
строфе
● тумачи различите елементе
књижевноуметничког дела
позивајући се на само дело
● изражава свој став о конкретном
делу и аргументовано га
образлаже
● повезује књижевноуметничке
текстове с другим текстовима
који се обрађују у настави* |
Језик |
● зна особине и врсте гласова; дели
реч на слогове у једноставнијим
примерима; примењује
књижевнојезичку норму у вези са
гласовним променама
● разликује просте речи од
твореница; препознаје корен речи;
гради реч према задатом значењу на
основу постојећих творбених модела
● препознаје врсте речи; зна основне
граматичке категорије
променљивих речи; примењује
књижевнојезичку норму у вези с
облицима речи
● разликује основне врсте независних
реченица (обавештајне, упитне,
заповедне)
● одређује реченичне чланове у
типичним (школским) примерима
● препознаје синтаксичке јединице
(реч, синтагму, предикатску
реченицу и комуникативну
реченицу)
● правилно употребљава падеже у
реченици
● правилно употребљава глаголске
облике (осим имперфекта) |
● препознаје гласовне промене
● одређује место акцента у речи;
зна основна правила акценатске
норме
● познаје основне начине грађења
речи (извођење, слагање)
● познаје врсте речи; препознаје
подврсте речи; уме да одреди
облик променљиве речи
● одређује реченичне чланове у
једноставнијим примерима
● препознаје главна значења падежа
у реченици
● препознаје главна значења и
функције глаголских облика |
● дели реч на слогове у
сложенијим случајевима
● познаје гласовне промене (уме да
их препозна, објасни и именује)
● познаје подврсте речи; користи
терминологију у вези са врстама
и подврстама речи и њиховим
граматичким категоријама
● познаје главна значења падежа и
главна значења глаголских
облика (уме да их објасни и зна
терминологију у вези с њима)
|
Језичка култура |
● разуме текст (ћирилични и
латинични) који чита наглас и у
себи
● саставља разумљиву, граматички
исправну реченицу
● разликује уметнички и
неуметнички текст; уме да одреди
сврху текста: експозиција
(излагање), дескрипција
(описивање), нарација
(приповедање), аргументација
● разликује основне делове текста и
књиге (наслов, наднаслов,
поднаслов, основни текст,
поглавље, пасус, фуснота, садржај,
предговор, поговор); препознаје
цитат; служи се садржајем да би
пронашао одређени део текста
● проналази и издваја основне
информације из текста према датим
критеријумима
● рaзликује у тексту битно од
небитног, главно од споредног
● повезује информације и идеје
изнете у тексту, уочава јасно
исказане односе (временски след,
средство – циљ, узрок – последица
и сл.) и извoди закључак заснован
на једноставнијем тексту
● саставља једноставан експозиторни,
наративни и дескриптивни текст и
уме да га организује у смисаоне
целине (уводни, средишњи и
завршни део текста)
● уме да преприча текст
● свој језик прилагођава медијуму
изражавања (говору, односно
писању), теми, прилици и сл.;
препознаје и употребљава
одговарајуће језичке варијетете
(формални или неформални)
● влада основним жанровима писане
комуникације: саставља писмо
● познаје основне лексичке појаве:
једнозначност и вишезначност
речи; основне лексичке односе:
синонимију, антонимију,
хомонимију; метафору* као
лексички механизам
● препознаје различита значења
вишезначних речи које се
употребљавају у контексту
свакодневне комуникације (у кући,
школи и сл.)
● зна значења речи и фразеологизама
који се употребљавају у контексту
свакодневне комуникације (у кући,
школи и сл.), као и оних који се
често јављају у школским
текстовима (у уџбеницима,
текстовима из лектире и сл.)
● одређује значења непознатих речи
и израза на основу њиховог састава
и/или контекста у коме су
употребљени (једноставни
случајеви)
● служи се речницима,
приручницима и енциклопедијама
● има изграђену језичку толеранцију
и негативан став према језику
дискриминације и говору мржње |
● чита текст користећи различите
стратегије читања: читање „с
оловком у руци“ (ради
учења, ради извршавања
различитих задатака, ради
решавања проблема);
читање ради уживања*
● познаје врсте неуметничких
текстова (излагање)
● разликује све делове текста и
књиге, укључујући индекс,
појмовник и библиографију и уме
њима да се користи
● проналази, издваја и упоређује
информације из два краћа текста
или више њих (према датим
критеријумима)
● разликује чињеницу од
коментара, објективност од
пристрасности и пропаганде
на једноставним примерима
● препознаје став аутора
неуметничког текста и разликује
га од другачијих ставова
изнетих у таквом тексту
● саставља експозиторни,
наративни и дескриптивни текст,
који је јединствен, кохерентан и
унутар себе повезан
● саставља вест и извештај
● зна значења речи и
фразеологизама који се јављају у
школским текстовима
(у уџбеницима, текстовима из
лектире и сл.), као и литерарним и
медијским текстовима намењеним
младима, и правилно их
употребљава
● одређује значења непознатих речи
и израза на основу њиховог
састава и/или контекста у коме су
употребљени (сложенији
примери)
|
● проналази, издваја и упоређује
информације из два дужa текстa
сложеније структуре (према
датим критеријумима)
● организује текст у логичне и
правилно распоређене пасусе;
одређује прикладан наслов
тексту и поднаслове деловима
текста
● уме да одреди значења
непознатих речи и израза на
основу њиховог састава,
контекста у коме су
употребљени, или на основу
њиховог порекла
|
Правопис
|
● зна и користи оба писма (ћирилицу
и латиницу)
● зна да се служи Правописом
(школским издањем)
● примењује правописну норму |
● зна правописну норму и
примењује је у већини случајева |
● зна и доследно примењује
правописну норму |
3.3.2. ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
Разред: Шести
Годишњи фонд часова: 72 часа
Циљ учења Страног језика је да се ученик усвајањем функционалних знања о језичком систему и култури и развијањем стратегија учења страног језика оспособи за основну писмену и усмену комуникацију и стекне позитиван однос према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу.
ОБЛАСТ/ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА
ПОВЕЗАНОСТ |
||||
1.
ПОЗДРАВЉАЊЕ И ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И ДРУГИХ И ТРАЖЕЊЕ/ ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ И ДРУГИМА |
Слушање и читање једноставнијих текстова који се односе на поздрављање и представљање (дијалози, наративни текстови, формулари и сл.); реаговање на усмени или писани импулс саговорника (наставника, вршњака и сл.) и иницирање комуникације; усмено и писaно давање информација о себи и тражење и давање информација о другима.
What’s your first/last name/surname?
Jack, this is Andrew. He’s the new boy in our class. Hi Andrew. Nice to meet you. I’m glad to meet you too. What’s your nickname? It’s Andy. Where do you live? I live in Sunny Street. How do you go to school? I walk there/take the bus…
What does your father do? He’s a science teacher. Have you got/Do you have any brothers or sisters? No, I’m an only child, but my mum’s got two sisters, Sophia and Lily. Aunt Lily is the eldest. She says I am her favourite nephew.
This is my cousin, Bob. Where does he come from? When did you move there? We moved there when I was four.
Where were you living when you started school?
Who do you usually go out with? How long have you known Susan? For one year. Since last year.
The Present Simple Tense за изражавање сталних и уобичајених радњи.
The Past Simple Tense глагола to be и осталих глагола (правилних и неправилних).
The Past Continuous Tense.
The Present Perfect Tense учесталијих глагола (правилних и неправилних).
Питања са Who/What/Where/When/Why…
Питања са препозиционим глаголима.
Употреба и изостављање чланова при ближем одређивању лица, у фиксним изразима (go to school/by car/on foot...), са основним географским појмовима (називима улица, градова, држава...)
(Интер)културни садржаји: устаљена правила учтивe комуникације; имена и надимци; родбина, породични односи и родбинске везе; већи градови у земљама циљне културе. |
{C}- разуме једноставније текстове који се односе на поздрављање, представљање и тражење/давање информација личне природе;
{C}- поздрави и отпоздрави, представи себе и другог користећи једноставнија језичка средства;
{C}- размени једноставније информације личне природе;
|
Грађанско васпитање, српски језик, географија |
||||
2.
ОПИСИВАЊЕ БИЋА, ПРЕДМЕТА, МЕСТА, ПОЈАВА, РАДЊИ, СТАЊА И ЗБИВАЊА
|
Слушање и читање једноставнијих текстова који се односе на опис бића, предмета, места, појава, радњи, стања и збивања; усмено и писано описивање/поређење бића, предмета, појава и места.
What does Emma look like? She looks gorgeous. She’s the prettiest girl in our class.
What’s he like? He’s smart and hard-working.
Noah doesn’t care about anyone. He’s is selfish. My friend is sporty and good-looking, but he is very shy.
Her clothes are cool!
Samuel is as tall as his brother/not as(so) tall as his father.
This laptop is less expensive than that one. It’s the least expensive laptop in the shop.
Jacob’s room is usually tidy, but Michael’s is often untidy/messy. You can find his clothes everywhere.
Why is he exhausted? Because the trip was exhausting.
The party was really exciting. Everybody was excited.
She looks really unhappy.
How does he swim? He swims well.
We worked hard. He was running fast.
It is raining heavily.
Are they listening carefully?
Ten minutes from here is the biggest wheel of its kind in the world - the London Eye.
The buildings are amazing /fantastic.
That’s the cafe where my sister works.
Is that the message which/that Tom sent?
There’s somebody/nobody/no one in the street.
There was nothing strange in his voice. Everything was OK.
This chair’s uncomfortable. That’s impossible!
The Present Simple Tense и The Present Continuous Tense за изражавање појава, радњи, стања и збивања у садашњости, The Past Simple Тense и The Past Continuous Tense за изражавање појава, радњи, стања и збивања у прошлости.
Поређење придева по једнакости as…as, not so/as…as.
Поређење придева са less и the least.
Придеви са наставцима –ed и –ing.
Творба и употреба прилога за начин (beautifully, quickly, happily, well, bаdly, fast, hard...)
Употреба одређеног члана уз суперлатив придева.
Употреба/изостављање одређеног члана уз називе места. (споменици, музеји, улице, паркови…).
Релативне заменице who, which, that, whose, where...
Неодређене заменице (somebody, something, anybody, anything, nobody, no one, nothing, everything…).
Питања са What…like, How, Why…
Негативни префикси un-, im-... |
{C}- у неколико везаних исказа саопшти информације о себи и другима;
{C}- разуме једноставније текстове који се односе на опис особа, биљака, животиња, предмета, места, појaва, радњи, стања и збивања;
|
Грађанско васпитање, српски језик, географија |
||||
3.
ИЗНОШЕЊЕ ПРЕДЛОГА И САВЕТА, УПУЋИВАЊЕ ПОЗИВА ЗА УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АКТИВНОСТИ И РЕАГОВАЊЕ НА ЊИХ
|
Слушање и читање једноставниjих текстова који садрже предлоге;
усмено и писано преговарање и договарање око предлога и учешћа у заједничкој активности; писање позивнице за прославу/журку или имејла/СМС-а којим се уговара заједничка активност; прихватање/одбијање предлога, усмено или писано, уз поштовање основних норми учтивости и давање одговарајућег оправдања/ зговора.
I’m going to the swimming pool. Would you like to come? Yes, please. I like swimming.
Would you like a cup of tea? No, thank you/thanks.
What are you doing next weekend? Do you want to come to my party? Yes, I’d love to. When is it? At
Do you fancy/How about a game of tennis this afternoon? Sorry. I can’t. I’ve got a dance class.
Shall we go to the sports centre today? Good idea. See you there at
Why don’t we go to the park?
Let’s get out of here. That sounds good. The music is too loud.
We could/ may/might stay here and watch DVDs. That’s boring.
If it is cold, put on your jacket. If you hurry, you won’t miss the bus.
If you don’t feel well, you should see a doctor.
I’ve got the flu. You must stay in bed and drink lots of hot drinks.
If you don’t stay up late, you won’t feеl tired.
You shouldn’t eat too much chocolate.
Don’t give your real name on the Internet.
The Present Continuous Tense за унапред договорене радње.
Заповедни начин.
Изрази: How about…? What about…? Why don’t we…? Would you like…? Do you want…? Shall we…? Let’s...
Модални глаголи за изражавање предлога - can/could/may/might.
Модални глаголи should за давање савета.
Први кондиционал. |
{C}- опише и упореди жива бића, предмете, места, појаве, радње, стања и збивања користећи једноставнија језичка средства;
разуме једноставније предлоге, савете и позиве
{C}- на заједничке активности и одговори на њих уз одговарајуће образложење;
{C}- упути предлоге, савете и позиве на заједничке активности користећи ситуационо прикладне комуникационе моделе;
|
Грађанско васпитање, српски језик, географија |
||||
4.
ИЗРАЖАВАЊЕ МОЛБИ, ЗАХТЕВА, ОБАВЕШТЕЊА, ИЗВИЊЕЊА, ЧЕСТИТАЊА И ЗАХВАЛНОСТИ
|
Слушање и читање једноставнијих исказа којима се нешто честита, тражи/нуди помоћ, услуга, обавештње или се изражава извињење, захвалност; усмено и писано честитање, тражење и давање обавештења, упућивање молбе за помоћ/услугу и реаговање на њу, изражавање извињења и захвалности.
Can/Could you help me with these bags, please? They’re too heavy.
Could I have a glass of water, please?
Could I see your exercise book, please? Yes, just a minute. Oh, no. I can’t find it.
May I see your tickets, please? Here you are, sir. Thank you.
Will you open the door for me? Sure.
I’m so sorry for… It’s all my fault. Sorry, it was an accident. I didn’t mean to (break your skateboard). That’s all right/OK. Never mind. It doesn’t matter.
Thank you for (your help). Thank you from the bottom of my heart. That’s very kind of you.
That means a lot to me. Don’t mention it. It’s nothing. You’re welcome.
Well done. Congratulations! Happy (festival).
When does the train for Glasgow leave? It leaves at
Which book do you want? The red one. Can I try on those trousers, please? Which ones? The blue ones.
Модални глаголи за изражавање молбе и захтева – can/could/may.
Would you like…?
Will за изражавање молби.
The Present Simple Tense за изражавање утврђених програма, реда вожње, распореда и сл.
Заменице one, ones. |
{C}- затражи и пружи додатне информације у вези са предлозима, саветима и позивима на заједничке активности;
{C}- разуме уобичајене молбе и захтеве и реагује на њих;
{C}- упути уобичајене молбе и захтеве;
{C}- честита, захвали се и извини се користећи једноставнија језичка средства;
|
Грађанско васпитање, српски језик, географија |
||||
5.
РАЗУМЕВАЊЕ И ДАВАЊЕ УПУТСТАВА |
Слушање и читање текстова који садрже једноставнија упутства (нпр. за израду задатака, пројеката и сл.) с визуелном подршком и без ње; усмено и писано давање упутстава.
Read the explanation and circle the correct words.
State your problem and describe how you feel about it.
Use the expressions below.
Make a project about an important city in your town. Make a map and label the important places.
To end the call, tap the "end call" button (typically a red button on the left side of your cell phone) or close your phone.
Do not touch the adapter with wet hands.
Заповедни начин.
(Интер)културни садржаји: правила учтивости у складу са степеном формалности и ситуацијом. |
{C}- разуме и следи једноставнија упутства у вези с уобичајеним ситуацијама из свакодневног живота;
|
Грађанско васпитање, српски језик, географија
|
||||
6.
ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У САДАШЊОСТИ |
Слушање и читање описа и размењивање исказа у вези са сталним, уобичајеним и тренутним догађајима/активностима и способностима; усмено и писано описивање сталних, уобичајених и тренутних догађаја/активности и способности.
She rarely takes the bus to school.
They usually play games in their free time.
Does James play any musical instruments? Yes, he does. No, he doesn’t.
How many languages do you speak? What time do you usually wake up on school days?
My sister doesn’t eat fish.
Water freezes at zero degrees Celsius. If /When you heat ice, it melts. What are you looking for? I am looking for my glasses. I can’t find them.
Shhh! I am trying to concentrate. What are you thinking about? Who are you talking to?
Sorry, she can’t come to the phone right now. She’s having a shower. She is studying French in Paris.
We are very busy these days. We are decorating the school hall. Look! It’s raining. It doesn’t usually rain here in summer. Does it rain a lot in your hometown?
We normally grow vegetables, but this year we aren’t growing any.
I can’t see anybody/anyone.
How long has he played the guitar? For five years./Since last summer.
The Present Simple Tense за изражавање сталних и уобичајених радњи.
The Present Continuous Tense за изражавање тренутних и привремених радњи.
Разлике у употреби глаголских облика The Present Simple Tense и The Present Continuous Tense.
The Present Perfect Simple Tense за изражавање радњи које су почеле у прошлости и још увек трају.
Нулти кондиционал.
Питања са препозиционим глаголима.
Модални глагол can за изражавање способности. |
{C}- пружи једноставнија упутства у вези с уобичајеним ситуацијама из свакодневног живота;
{C}- разуме једноставније текстове у којима се описују радње и ситуације у садашњости;
{C}- разуме једноставније текстове у којима се описују способности и умећа;
|
српски језик, биологија |
||||
7.
ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У ПРОШЛОСТИ |
Слушање и читање описа и усмено и писано размењивање иказа у вези са искуствима, догађајима/активностима и способностима у прошлости; усмено и писано описивање искустава, догађаја/активности
When did Columbus discover America? Who invented the telephone? People lived in caves a long time ago.
We saw a good film last week.
She used to wear glasses.
Did he use to drink tea every morning? No, he didn’t. What did you do when you heard the noise? First, I called the police.
What were you doing when you heard the noise? I was watching TV.
At ten o’clock yesterday morning, I was cycling to school. I fell off my bike and hurt my knee. I couldn’t stand up. Was there anyone to help? No, there wasn’t.
I was walking down the lane when I saw a beautiful lady.
She was wearing a red dress and a big red hat.
While I was sleeping, my brother was helping our father in the garden.
She was sleeping when we came in.
As soon as I saw them, I started to run.
They have finished their project. They finished it yesterday.
Who did you get the letter from?
Have you ever been to London? Yes, I have. I was there last year./ No, I haven’t. I have never been to London.
He has just arrived.
I’ve already learnt to use that program.
Have they arrived yet?
They haven’t finished their dinner yet.
The Past Simple Tense правилних и неправилних глагола, све употребе.
The Past Continuous Tense, све употребе
Used to.
Контрастирање употребе и значења глаголских облика The Past Simple Tense и The Past Continuous Tense.
The Present Perfect Simple Tense за изражавање искустава и радњи у неодређеној прошлости и са ever, never, just, аlready, yet…
Контрастирање употребе и значења глаголских облика The Past Simple Tense и The Present Perfect Simple Tense.
Модални глагол could за изражавање способности у прошлости
Linking words and phrases (first, then, next, as soon as, after that, finally...).
Питања са Who/What/Where/When/Why…
Питања са препозиционим глаголима. |
{C}- размени појединачне информације и/или неколико информација у низу које се односе на радње у садашњости;
{C}- опише радње, способности и умећа користећи неколико везаних исказа;
{C}- разуме једноставније текстове у којима се описују искуства, догађаји и способности у прошлости;
|
Грађанско васпитање, српски језик, географија, биологија |
||||
8.
ОПИСИВАЊЕ БУДУЋИХ РАДЊИ (ПЛАНОВА, НАМЕРА, ПРЕДВИЂАЊА) |
Слушање и читање краћих текстова у вези са одлукама, плановима, намерама и предвиђањима; усмено и писано договарање/извештавање о одлукама, плановима, намерама и предвиђањима.
When I grow up, I would like/I’m going to be a web designer. What about you? I really want to be a programmer.
I can’t find my keys anywhere. I’ll/I will help you look for them. I’ll take it, please. I’ll leave it, thanks.
I promise I won’t be late.
I believe he will be a great pianist. I don’t think he will make it.
It will be rainy tomorrow.
Why are you putting on your coat? I’m going to take my dog for a walk.
It’s my birthday next Saturday. I’m going to have a big party.
Look at those cars! They’re going to crash!
What are you doing tonight? We’re playing football with friends.
Would like + именица/инфинитив глагола.
Stative verbs (want, promise, believe, think...)
The Future Simple Tense за изражавање одлука донетих у тренутку говора, обећања и предвиђања на основу знања, искуства и веровања.
Going to за изражавање планова, намера и предвиђања на основу чулних опажања.
The Present Continuous Tense за изражавање унапред договорених/испланираних радњи. |
{C}- размени појединачне информације и/или неколико информација у низу о искуствима, догађајима и способностима у прошлости;
|
Грађанско васпитање, српски језик, географија |
||||
9.
ИСКАЗИВАЊЕ ЖЕЉА, ИНТЕРЕСОВАЊА, ПОТРЕБА, ОСЕТА И ОСЕЋАЊА |
Слушање и читање исказа у вези са жељама, интересовањима, потребама, осетима и осећањима; усмено и писано договарање у вези са задовољавањем жеља и потреба; предлагање решења у вези са осетима и потребама; усмено и писано исказивање својих осећања и реаговање на туђа.
I’d like to try bungee jumping. I’m interested in swimming. What sports are you interested in?
My hobby is collecting badges. What’s your hobby?
I’m starving. Shall I make a sandwich for you? Yes, please. I’m thirsty. Would you like some lemonade?
What’s wrong/the matter? I’m tired of/sick of/fed up with/bored with playing this game.
Are you tired? I’m exhausted.
I’m cold/hot. I don’t feel well. I feel sick. Why don’t you go to bed? I’m nervous / frightened /upset /scared… Don’t worry. Everything will be all right/just fine. It’s going to be all right.
Are you happy with your new friends? Oh, yes. I am so glad/happy to hear that.
I’ve got/ I have a terrible headache. Take a painkiller.
My ear hurts. I’m sorry to hear that.
Oh dear! My finger is bleeding. Why don’t you put a plaster on it? I’ve sprained my ankle. Put some ice on it.
I’m in trouble. I don’t know what to do.
Stative verbs (be, want, hurt, have, feel, know…)
Заповедни начин.
Why don’t we/you + инфинитивна основа глагола.
Would like + именица/инфинитив глагола.
Употреба придевско-предлошких израза tireд of / sick of / fed up with / bored with.
The Present Perfect Simple Tense |
{C}- опише у неколико краћих, везаних исказа искуства, догађај из прошлости;
{C}- опише неки историјски догађај, историјску личност и сл.
{C}- разуме једноставније исказе који се односе на одлуке, обећања, планове, намере и предвиђања и реагује на њих;
|
Грађанско васпитање, српски језик, географија |
||||
10.
ИСКАЗИВАЊЕ ПРОСТОРНИХ ОДНОСА И УПУТСТАВА ЗА ОРИЈЕНТАЦИЈУ У ПРОСТОРУ |
Слушање и читање једноставнијих текстова у вези са смером кретања и специфичнијим просторним односима; усмено и писано размењивање информација у вези са смером кретања и просторним односима; усмено и писано описивање смера кретања и просторних односа.
Excuse me. How do I get to…? What’s the best way to…? Could you tell me the way to…? Go straight on until you get tо (a bridge). Cross (the bridge). Turn back. Go back. Turn left/right into… Take the first/second turning on the right/left. Go along… It’s on the left/right. It’s opposite/behind/between/in front of/near/next to/at the corner/just around the corner…
Заповедни начин.
Предлози за изражавање положаја и просторних односа - in front of, behind, between, opposite... |
{C}- размени једноставније исказе у вези са обећањима, одлукама, плановима, намерама и предвиђањима;
{C}- саопшти шта он/она или неко други планира, намерава, предвиђа;
|
Грађанско васпитање, српски језик, географија, боплогија |
||||
11.
ИЗРИЦАЊЕ ДОЗВОЛА, ЗАБРАНА, ПРАВИЛА ПОНАШАЊА И ОБАВЕЗА |
Слушање и читање једноставнијих исказа у вези са забранама, правилима понашања и обавезама; постављање питања у вези са забранама, правилима понашања и обавезама и одговарање на њих; усмено и писано саопштавање забрана, правила понашања и обавеза.
Don’t throw litter around. Save energy. Turn off lights when not in use.
You can/can’t sit here. The seat is/isn’t free.
Can I use your mobile phone? Sure.
You mustn’t use calculators during the exam.
Students must turn off their phones in the classroom.
Do you have to wear a uniform at your school?
John can’t come because he has to work.
I must get up early tomorrow morning.
I don’t have to take my dog for a walk every day/tomorrow.
My parents let me go out at weekends.
They won’t let us feed the animals.
Our head teacher made us clean our classroom last Friday.
John couldn’t come because he had to work.
He didn’t have to come early yesterday.
You should slow down, you shouldn’t run down the corridor.
Заповедни начин.
Модални глаголи за изражавање дозволе, забране, правила понашања и присуство/одсуство обавезе – can/can’t, must/mustn’t, have to/don’t/doesn’t have to, had to/didn’t have to, shoud/shouldn’t.
Let/Make + инфинитивна основа глагола. |
{C}- разуме уобичајене изразе у вези са жељама, интересовањима, потребама, осетима и осећањима и реагује на њих;
{C}- изрази жеље, интересовања, потребе, осете и осећања једноставнијим језичким средствима;
|
Грађанско васпитање, српски језик, физичко васпитање |
||||
12.
ИЗРАЖАВАЊЕ ПРИПАДАЊА И ПОСЕДОВАЊА |
Слушање и читање једноставнијих текстова с исказима у којима се говори шта неко има/нема или чије је нешто; постављање питања у вези са припадањем и одговарање на њих.
Is this your dog? No, it’s Steve’s dog. Whose house is this? It’s Jane and Sally’s house.
They’re Jane’s and Sally’s bags. These are the children’s toys. That’s my parents’ car.
This is my blanket. This blanket is mine.
This isn’t your card. It’s hers.
I’ve got/I have a ruler. Have you got/Do you have a pen? Sally hasn’t got /doesn’t have an umbrella.
Саксонски генитив са именицом у једнини и множини (правилна и неправилна множина) – my friend’s/ friends’/ children’s books.
Присвојне заменице mine, yours…
Питања са Whose. |
разуме једноставнија питања која се односе на оријентацију/положај предмета и бића у простору и правац кретања и одговори на њих; |
Грађанско васпитање, српски језик, физичко васпитање |
||||
13.
ИЗРАЖАВАЊЕ ДОПАДАЊА И НЕДОПАДАЊА |
Слушање и читање једноставнијих текстова који се односе на изражавање допадања/неподања; усмено и писано изражавање допадања/недопадања.
I love working with people. I don’t like skiing. I’m bad at it. What do/don’t you like doing?
Peter hates watching horror films. He enjoys playing video games. I can’t/couldn’t stand the heat.
My favourite sport is tennis. What’s your favourite sport?
What are your hobbies and interests?
Fifteen out of thirty people like tennis – eight boys and seven girls.
Придевско-предлошке фразе - interested in, good/bad at, crazy about…
Глаголи like/love/hate/enjoy/can’t stand + глаголска именица
Питања са What, Who, Why … |
{C}- затражи и разуме обавештења о оријентацији/положају предмета и бића у простору и правцу кретања;
{C}- опише правац кретања и просторне односе једноставним, везаним исказима;
|
Грађанско васпитање, српски језик, географија, физичко васпитање, биологија
|
||||
14.
ИЗРАЖАВАЊЕ МИШЉЕЊА |
Слушање и читање једноставнијих текстова у вези са тражењем мишљења и изражавањем слагања/неслагања; усмено и писано тражење мишљења и изражавање слагања и неслагања.
Tea is better than coffee. Of course. That’s true. You are right.
The food was great! I disagree/don’t agree with you. It was awful.
I think we should help him. Yes, I agree with you. He always helps his friends.
I enjoy skiing. Me too.
I don’t think he will win the race. Well, I do. No chance! I don’t believe it! That’s right! That’s wrong!
Stative verbs (think, like, agree, believe…)
Питања са What, Why, How … |
{C}- разуме једноставније забране, правила понашања, своје и туђе обавезе и реагује на њих;
{C}- размени једноставније информације које се односе на забране и правила понашања у школи и на јавном месту, као и на своје и туђе обавезе;
|
Грађанско васпитање, српски језик
|
||||
15.
ИЗРАЖАВАЊЕ КОЛИЧИНЕ, БРОЈЕВА И ЦЕНА |
Слушање и читање једноставнијих текстова који говоре о количини и цени; постављање питања у вези с количином и ценом и одговарање на њих, усмено и писано; слушање и читање текстова на теме поруџбине у ресторану, куповине, играње улога (у ресторану, у продавници, у кухињи …); записивање и рачунање цена.
How many people are there (in the park)? There are two men/women and three children (in the park).
How much fruit do we have? There isn’t much fruit in the bowl. There aren’t many books on the shelves.
A lot of/Lots of people went to the match.
A lot of/Lots of snow falls in winter.
There were loads of apples on the table.
There is a little lemonade in the bottle. There are a few apples. How much is this? It’s € 2,365 (two thousand, three hundred and sixty-five euros). That’s £ 245 (two hundred and forty-five pounds)/ $300 (three hundred dollars).
In my school, 60% of children eat junk food.
Основни бројеви преко 1000.
Правилна множина именица.
Множина именица које се завршавају на -y, -f/fe: strawberries, shelves, knives...
Множина именица које се завршавају на –o: kilos, potatoes…
Синкретизам једнине и множине: sheep, fish...
Најчешћи облици неправилне множине (men, women, children, people, feet, teeth, mice....).
Бројиве и небројиве именице – pounds, money...
Квантификатори – much, many, a lot of, lots of, loads of, a few, a little.
Питања са How much/many. |
{C}- саопшти правила понашања, забране и листу својих и туђих обавеза користећи одговарајућа језичка средства;
{C}- разуме једноставније изразе који се односе на поседовање и припадност;
{C}- формулише једноставније исказе који се односе на поседовање и припадност;
{C}- пита и каже шта неко има/нема и чије је нешто;
{C}- разуме једноставније исказе који се односе на изражавање допадања и недопадања и реагује на њих;
{C}- изрази допадање и недопадање уз једноставно образложење;
|
Грађанско васпитање, српски језик |
||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
|||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
||||
а) Ученик |
б) Наставник |
||||||
Кооперативна
Интерактивна
Перцептивне
Амбијентално учење
Учење по моделу
- Учење путем открића
Решавање проблема кроз реалне ситуације
Трагање за одговорима
Демонстрација
Разговор, Решавање„текућих проблема” у разреду, тј. договори и мини-пројекти. |
Уочавање и решавање проблема,повезивање претходно стеченог знања са новим;опажање и јасно саопштавање својих решења и идеја; активно слушање;формулисање и размена идеја и мишљења са другима; планирање и организовање свог рада и учења;преузимање одговорности за одлуке које доносе.
|
Организација наставног процеса и његова реализација; одговарање на ученичка питања, постављање питања и помоћ ученику да организују своја размишљања и прецизира исказе; развијање активног учешћа ученика у наставном процесу уз подстицање креативности,отворености,емпатије; сарадња са родитељима и свим надлежним службама при решавању проблема; праћење напредовања ученика и објективно оцењивање; евалуација и истраживање нових могућности у унапређењу сопственог рада |
- Ученици
- Наставници
- Родитељи
- Двориште
- Учионица
- Дидактичка средства и материјали
- Уџбеници
- Искуство ученика
- Фотографије
- Слике
- Краћи текстови
- Апликације |
Формативно и сумативно оцењивање
Идентификација ситуација у којима ће ученици стећи и показати понашање у складу са прописаним исходима.
Инструменти за проверавање остварености прописаних исхода (разговор, посматрање, десетоминутне провере знања, диктати, тематске провере знања, писмени задаци).
Примена инструмената прикупљања података и њихово поређење са прописаним исходима. |
|||
Број и назив теме |
Стандарди постигнућа |
Процена и провера постигнућа |
Корелација |
1. Introduction
Уводна тема
|
1.1.1. 1.1.2. 1.1.3.
1.1.4. 1.1.5. 1.1.6. 1.1.7. 1.1.8. 1.1.9. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.16. 1.1.17. 1.1.18. 1.1.20. 1.1.22. 1.1.23. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.6. 2.1.8. 2.1.12. 2.1.13. 2.1.15. 2.1.19. 2.1.20. 2.1.22. 2.1.24. 2.1.25. 2.1.26. 2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.2.4. 2.3.1. 2.3.2. |
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима, тестови слушања и различи тетехнике формативногоцењивања.
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у
паровима и групама |
Грађанско васпитање, српски језик, географија |
2. My life
Мој живот |
1.1.1. 1.1.2. 1.1.3.
1.1.4. 1.1.5. 1.1.6. 1.1.7. 1.1.8. 1.1.9. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.16. 1.1.17. 1.1.18. 1.1.19. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.1.23. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 1.3.1. 1.3.2. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.1.5. 2.1.6. 2.1.8. 2.1.9. 2.1.10. 2.1.11. 2.1.12. 2.1.13. 2.1.14. 2.1.15. 2.1.16. 2.1.19. 2.1.20. 2.1.21. 2.1.22. 2.1.23. 2.1.24. 2.1.25. 2.1.26. 2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.2.4. 2.3.1. 2.3.2. 2.3.3. |
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима, тестови слушања и различи тетехнике формативногоцењивања.
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у
паровима и групама
|
Грађанско васпитање, српски језик, географија |
3. The future
|
1.1.1. 1.1.2. 1.1.3.
1.1.4. 1.1.5. 1.1.6. 1.1.7. 1.1.8. 1.1.9. 1.1.10 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.16. 1.1.17. 1.1.18. 1.1.19. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.1.23. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 1.3.1. 1.3.2. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.1.5. 2.1.6. 2.1.8. 2.1.9. 2.1.10. 2.1.12. 2.1.13. 2.1.14. 2.1.15. 2.1.16. 2.1.17. 2.1.19. 2.1.20. 2.1.21. 2.1.22. 2.1.24. 2.1.25. 2.1.26. 2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.2.4. 2.3.1. 2.3.2. 2.3.3. |
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима, тестови слушања и различи тетехнике формативногоцењивања.
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у
паровима и групама
|
Грађанско васпитање, српски језик, географија |
4.Times and places
|
1.1.1. 1.1.2. 1.1.3.
1.1.4. 1.1.5. 1.1.6. 1.1.7. 1.1.8. 1.1.9. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.16. 1.1.17. 1.1.18. 1.1.19. 1.1.20. 1.1.22. 1.1.23. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 1.3.1. 1.3.2. 1.3.3. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.1.6. 2.1.8. 2.1.9. 2.1.10. 2.1.12. 2.1.13. 2.1.14. 2.1.15. 2.1.16. 2.1.19. 2.1.20. 2.1.21. 2.1.22. 2.1.23. 2.1.24. 2.1.25. 2.1.26. 2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.2.4. 2.3.7. 2.3.8. |
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима, тестови слушања и различи тетехнике формативногоцењивања.
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у
паровима и групама
|
Грађанско васпитање, српски језик, географија. |
5.Cities
|
1.1.1. 1.1.2. 1.1.3.
1.1.4. 1.1.5. 1.1.6. 1.1.7. 1.1.8. 1.1.9. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.14. 1.1.18. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.1.23. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.5. 2.1.6. 2.1.7. 2.1.8. 2.1.9. 2.1.11. 2.1.12. 2.1.13. 2.1.14. 2.1.15. 2.1.16. 2.1.17. 2.1.18. 2.1.19. 2.1.20. 2.1.21. 2.1.22. 2.1.23. 2.1.24. 2.1.25. 2.1.26. 2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.2.4. 2.3.1. 2.3.2. 2.3.3. 2.3.5. 2.3.7. 2.3.8. |
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима и групама, задаци у радној свесци, тестови слушања, различите технике формативног оцењивања. |
Грађанско васпитање, српски језик, географија, историја. |
6.Experiences
|
1.1.1. 1.1.2. 1.1.3.
1.1.4. 1.1.5. 1.1.6. 1.1.7. 1.1.8. 1.1.9. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.15. 1.1.16. 1.1.17. 1.1.18. 1.1.19. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.1.23. 1.1.23. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 1.3.1. 1.3.3. 1.3.4. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.1.5. 2.1.6. 2.1.7. 2.1.8. 2.1.9. 2.1.10. 2.1.11. 2.1.12. 2.1.13. 2.1.14. 2.1.15. 2.1.17. 2.1.18. 2.1.19. 2.1.20. 2.1.21. 2.1.22. 2.1.23. 2.1.24. 2.1.25. 2.1.26. 2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.2.4. 2.3.1. 2.3.2. 2.3.7. 2.3.8. |
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима и групама, задаци у радној свесци, тестови слушања, различите технике формативног оцењивања. |
Грађанско васпитање, српски језик, историја, екологија, информатика |
7.What’s up?
|
1.1.1. 1.1.2. 1.1.3.
1.1.4. 1.1.5. 1.1.6. 1.1.7. 1.1.8. 1.1.9. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.17. 1.1.18. 1.1.19. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.1.23. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 1.3.1. 1.3.2. 1.3.5. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.1.5. 2.1.6. 2.1.7. 2.1.8. 2.1.9. 2.1.10. 2.1.12. 2.1.13. 2.1.14. 2.1.15. 2.1.16. 2.1.17. 2.1.19. 2.1.20. 2.1.21. 2.1.23. 2.1.24. 2.1.25. 2.1.26. 2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.3.1. 2.3.2. 2.3.5. 2.3.6. |
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима и групама, задаци у радној свесци, тестови слушања, различите технике формативног оцењивања. |
Грађанско васпитање, српски језик, филмска уметност. |
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК- СТАНДАРДИ ЗА 6. РАЗРЕД
општи стандарди постигнућа за 6. разред основног образовања |
|
ОСНОВНИ НИВО
(БАЗИЧНИ 80%) |
СРЕДЊИ НИВО
(РАЗВОЈНИ 50%) |
НАПРЕДНИ НИВО
(25 %) |
1. ФУНКЦИОНАЛНО-ПРАГМАТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА
2. ЛИНГВИСТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА
3. ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА |
РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА
ПСТ.1.1.1. Разуме фреквентне речи и једноставне изразе у јасно контекстуализованом и спором говору. ПСТ.1.1.2. Разуме једноставне поруке и питања која се односе на једноставне информације и непосредно окружење. ПСТ.1.1.3. Разуме кратка, једноставна, разговетно и споро изговорена упутства. ПСТ.1.1.4. Разуме кратка саопштења и питања која се односе на познате/блиске теме. ПСТ.1.1.5. Разуме предмет једноставног разговора других лица о познатим/блиским темама (нпр. личне и породичне ствари, непосредно окружење) уколико се говори споро и разговетно. ПСТ.1.1.6. Разуме појединачне речи и једноставне изразе из текстова савремене музике.
РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА
ПСТ.1.1.7. Разуме кратке поруке које се односе на једноставне информације и непосредно окружење (нпр. писма, мејлови итд.). ПСТ.1.1.8. Разуме кратка, појединачна упутства која се тичу његових непосредних потреба, уколико укључују визуелне елементе. ПСТ.1.1.9. Разуме општи смисао и најважније информације у једноставним врстама текстова (кратке приче, извештаји, огласи, временске прогнозе и сл.) уз одговарајуће илустративне елементе.
УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
ПСТ.1.1.10. Успоставља и одржава друштвени контакт користећи једноставна језичка средстава приликом поздрављања, представљања, добродошлице, окончања комуникације, захваљивања, извињавања, давања података о себи, распитивања о основним подацима који се тичу саговорника (нпр. ко је, одакле је, чиме се бави итд.). ПСТ.1.1.11. Уз дуже паузе и уз помоћ саговорника, саопштава основне информације о себи и свом непосредном окружењу, тражи одређени предмет, користећи кратке једноставне исказе. ПСТ.1.1.12. Уз дуже паузе, описује или представља људе, предмете у свакодневној употреби, места, уобичајене активности користећи најједноставнија језичка средства. ПСТ.1.1.13. Поставља једноставна питања о темама које одговарају његовим интересовањима (слободно време, хоби, школа, породица, другови) и одговара на слична питања саговорника. ПСТ.1.1.14. Поставља и одговара на питања која се односе на изражавање допадања и недопадања, слагања и неслагања користећи једноставна језичка средства. ПСТ.1.1.15. Формулише молбе и извињења.
ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ
ПСТ.1.1.16. Пише једноставне податке о себи и лицима из блиског оокружења, у обрасцима, упитницима или табелама. ПСТ.1.1.17. Пише краће белешке о важним информацијама и тренутним потребама. ПСТ.1.1.18. Писаним путем доставља/тражи основне информације о себи/другима. ПСТ.1.1.19. Пише кратке и једноставне поруке (нпр. СМС, имејл, објаве на друштвеним мрежама) у којима се захваљује, извињава или нешто честита. ПСТ.1.1.20. Повезује неколико кратких исказа у кратак, везани текст о блиским темама.
МЕДИЈАЦИЈА
ПСТ.1.1.21. На матерњем језику преноси саговорнику општи смисао јавних натписа и краћих текстова опште информативне природе (плаката, транспарената, јеловника...). ПСТ.1.1.22. На матерњем језику саопштава основну тему и најопштији садржај кратког усменог исказа на страном језику. ПСТ.1.1.23. На матерњем језику саопштава основну тему и најопштији садржај кратког писаног текста на страном језику.
ПСТ.1.2.1. Препознаје и разумљиво изговара једноставније гласове и најчешће гласовне групе и познаје основне интонацијске схеме (нарочито упитну). ПСТ.1.2.2. Правилно записује познату лексику. ПСТ.1.2.3. Познаје и користи ограничен број фреквентних морфолошких облика и синтаксичких структура у оквиру наученог репертоара језичких средстава. ПСТ.1.2.4. Користи елементарне и најфреквентније речи и изразе за обављање основних комуникативних активности.
ПСТ.1.3.1. Познаје основне појаве свакодневног живота циљних култура (нпр. начин исхране, радно време, навике, празници, разонода). ПСТ.1.3.2. Зна за регије и државе у којима се страни језик користи као већински. ПСТ.1.3.3. Познаје најзначајније историјске догађаје циљних култура. ПСТ.1.3.4. Познаје неколико најпознатијих историјских и савремених личности циљних култура; наводи и на матерњем језику даје основне податке о некој личности из циљних култура за коју показује интересовање. ПСТ.1.3.5. Познаје неколико најпознатијих културних остварења циљних култура; наводи и описује на матерњем језику неколико локација циљних култура за које показује интересовање.
|
РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА
ПСТ.2.1.1. Разуме краће низове (2-3) саопштења, упутстава, молби који се односе на његове потребе и интересовања. ПСТ.2.1.2. Разуме основни смисао и главне информације из разговора двоје или више (са) говорника о блиским и познатим темама, уколико се говори разговетно и умереним темпом. ПСТ.2.1.3. Разуме основни смисао и главне информације споријих, јасно артикулисаних монолошких излагања и прича о познатим и узрасно адекватним темама, уз одговарајућу визуелну подршку, паузе и понављања. ПСТ.2.1.4. Разуме основни смисао и главне информације из подкаста, радио и телевизијских емисија о познатим и узрасно адекватним темама, уколико се говори споро и разговетно. ПСТ.2.1.5. Разуме општи смисао и фреквентне фразе и изразе једноставнијих текстова из савремене музике.
РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА
ПСТ.2.1.6. Разуме општи смисао и главне информације у краћим порукама, писмима, мејловима о блиским темама. ПСТ.2.1.7. Разуме краће низове (2-3) упутстава која се тичу његових непосредних потреба (нпр. оријентација у простору, употреба уређаја и апарата, правила игре и сл.), праћених визуелним елементима. ПСТ.2.1.8. Разуме општи смисао и главне информације у краћим текстовима, различитих врста и једноставне садржине, са интернета или других писаних медија, о познатим и узрасно адекватним темама. ПСТ.2.1.9. Разуме општи смисао једноставних књижевних текстова прилагођених узрасту и интересовањима. ПСТ.2.1.10. Разуме општи смисао и једноставније формулације у текстовима савремене музике. ПСТ.2.1.11. Разуме смисао једноставних рекламних порука уколико не садрже игру речи или неко конотативно/скривено/метафорично значење.
УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
ПСТ.2.1.12. Успева да поведе и/или одржи разговор на блиске и познате теме. ПСТ.2.1.13. Уз краће паузе и минималну помоћ саговорника, размењује информације, тражи одређени предмет, објашњење, услугу, повезујући неколико краћих исказа у смислену целину. ПСТ.2.1.14. Уз краће паузе, описује себе и своје непосредно окружење, свакодневне активности, искуства из прошлости користећи једноставна језичка средства. ПСТ.2.1.15. Поставља и одговара на 2-3 повезана питања, о познатим темама, у вези са личним потребама, интересовањима, обавезама, жељама, уз одговарајућу помоћ саговорника и понављање. ПСТ.2.1.16. Исказује допадање и недопадање, слагање и неслагање и једноставним језичким средствима даје кратко објашњење. 20 ПСТ.2.1.17. Размењује основне информације о плановима и обавезама. ПСТ.2.1.18. Једноставним језичким средствима пореди људе, ствари и појаве. ПСТ.2.1.19. Објашњава оно што не разуме и тражи помоћ вербалним и невербалним средствима.
ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ
ПСТ.2.1.20. Писаним путем доставља/тражи или преноси детаљније информације, обавештења или податке о себи и другима. ПСТ.2.1.21. Пише једноставна лична писма, поруке, мејлове у којима се са пријатељима и познаницима договара о активностима или одговара на питања. ПСТ.2.1.22. Саставља краће текстове о себи, својој породици и непосредном окружењу. ПСТ.2.1.23. Описује искуства, активности и догађаје из прошлости користећи једноставније језичке структуре и увежбану лексику.
МЕДИЈАЦИЈА
ПСТ.2.1.24. На матерњем језику преноси саговорнику општи смисао и појединачне информације краћих и једноставнијих писаних текстова опште информативне природе. ПСТ.2.1.25. На матерњем језику саопштава основну тему и најважније информације краћег усменог исказа. ПСТ.2.1.26. На матерњем језику саопштава основну тему и најважније информације краћег писаног текста. ПСТ.2.1.27. На страном језику саопштава туристима најједноставније информације које су тражили од трећег лица (назив улице, број линије у градском саобраћају, цену).
ПСТ.2.2.1. Препознаје и разумљиво изговара већину гласова и гласовних група, уз одређена прозодијска ограничења (акценти, интонација, дужина). ПСТ.2.2.2. Правилно записује фреквентне и увежбане речи, познаје и примењује одређени број основних правописних правила. ПСТ.2.2.3. Познаје и користи једноставније граматичке елементе и конструкције. ПСТ.2.2.4. Поседује ограничени репертоар готових израза и вишечланих конструкција за исказивање свакодневних конкретних активности и потреба.
ПСТ.2.3.1. Разуме и описује сличности и разлике у свакодневном животу (нпр. начин исхране, радно време, навике, празници, разонода). ПСТ.2.3.2. Познаје основне елементе у области умећа живљења (начин обраћања и поздрављања, тачност, конвенције и сл.). ПСТ.2.3.3. Препознаје најкритичније обрасце понашања који су непримерени/неприкладни у контексту циљних култура. ПСТ.2.3.4. Препознаје најчешће стереотипе у вези са својом и циљним културама. 21 ПСТ.2.3.5. Познаје основне одлике регија и држава у којима се страни језик користи као већински. ПСТ.2.3.6. Познаје животне услове који владају у појединим екосистемима света (клима, географске одлике и сл.) где се користи страни језик. ПСТ.2.3.7. Препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости циљних култура. ПСТ.2.3.8. Представља и укратко описује на циљном језику неколико познатих личности и појава из циљних култура, као и оне за које показује интересовање. |
РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА
ПСТ.3.1.1. Разуме дуже низове саопштења, упутстава, молби итд. који се тичу његових потреба и интересовања. ПСТ.3.1.2. Разуме основни смисао и главне информације у аутентичном разговору два или више (са)говорника, уколико се говори разговетно и умереним темпом. ПСТ.3.1.3. Разуме основни смисао и главне информације јасно артикулисаних монолошких излагања, прича, презентација и предавања на узрасно адекватне и блиске теме, уз одговарајућу визуелну подршку. ПСТ.3.1.4. Разуме основни смисао и може да издвоји главне информације из аутентичних подкаста, радио и телевизијских емисија о познатим, узрасно адекватним темама (нпр. репортажа, научно-популарних, документарних, играних, анимираних филмова, спотова) које слуша/гледа у смисленим целинама. ПСТ.3.1.5. Разуме општи смисао и већину фраза и израза сложенијих разговетних текстова савремене музике
РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА
ПСТ.3.1.6. Разуме општи смисао и може да издвоји већину релевантних информација у порукама, писмима и мејловима о блиским темама. ПСТ.3.1.7. Разуме упутства која се односе на сналажење на јавним местима (нпр. руковање апаратима и уређајима, упозорења, безбедносне информације и сл.). ПСТ.3.1.8. Разуме општи смисао и главне информације различитих врста текстова са интернета или других писаних медија који су у складу са узрастом и интересовањима ученика. ПСТ.3.1.9. Разуме главне идеје, поруке и специфичне информације адаптираних верзија белетристике за младе. ПСТ.3.1.10. На основу смисла читавог текста и садржаја појединачних делова открива значења непознатих речи и конструкција. ПСТ.3.1.11. Разуме експлицитно изражена осећања, жеље и расположења. ПСТ.3.1.12. Разуме општи смисао и већину фраза и израза у текстовима из савремене музике. ПСТ.3.1.13. Разуме смисао једноставних рекламних порука. ПСТ.3.1.14. Проналази потребне информације у речницима, енциклопедијама, брошурама и на интернет страницама. ПСТ.3.1.15. Разуме и може да издвоји потребне информације из табела, графикона, информатора и сл.
УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
ПСТ.3.1.16. Течно и с лакоћом описује себе и околину, школски контекст и приватан живот, свакодневне навике, искуства/догађаје из прошлости и планове за будућност. ПСТ.3.1.17. Учествује у неформалном и формалном разговору (нпр. са наставницима, службеним лицима и сл.), поставља и одговара на неколико питања у низу на познате теме у вези са личним потребама, интересовањима, обавезама, жељама, уз евентуалну помоћ и понављање. ПСТ.3.1.18. Објашњава зашто му се нешто допада или не допада, зашто се слаже или не слаже, зашто нешто воли или не; на једноставан начин износи и образлаже своје ставове и мишљење. ПСТ.3.1.19. Објашњава оно што не разуме, уме да тражи помоћ и да изрази мишљење/потребу расположивим језичким средствима. ПСТ.3.1.20. На једноставан начин излаже на задату тему и одговара на питања која се односе на њу. ПСТ.3.1.21. Описује и тумачи податке из табела, графикона, информатора и сл. ПСТ.3.1.22. Резимира текст који слуша или чита ослањајући се у мањој мери на језичка средства која се у њему појављују.
ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ ПСТ.3.1.23. Пише обична и електронска писма у којима са пријатељима и познаницима договара активности и једноставним језичким средствима обрађује/спомиње узрасно релевантне теме. ПСТ.3.1.24. Пише краће текстове од неколико логички повезаних реченица о узрасно релевантним темама (о себи, друштвеном и природном окружењу, аспектима приватног и школског живота). ПСТ.3.1.25. Прецизно описује искуства, активности и догађаје из садашњости и прошлости у виду дескриптивних и наративних текстова користећи познате сложеније језичке структуре и адекватну лексику. ПСТ.3.1.26. Пише кратке приче од понуђеног језичког материјала на узрасно адекватне теме. ПСТ.3.1.27. Резимира/парафразира одслушан или прочитан текст, ослањајући се минимално на језичка средства која се у њему појављују. ПСТ.3.1.28. Описује и тумачи податке из табела, графикона, информатора и сл.
МЕДИЈАЦИЈА
ПСТ.3.1.29. На матерњем језику саопштава основну тему и појединачне информације нешто опширнијег усменог исказа, примереног узрасту и интересовањима. ПСТ.3.1.30. На матерњем језику преноси саговорнику тему, садржај и главне информације из краћих и једноставнијих писаних текстова (новинских и књижевних), примерених узрасту и интересовањима. ПСТ.3.1.31. На страном језику саопштава једноставније информације добијене од трећег лица у вези с блиским комуникативним ситуацијама и познатим темама. ПСТ.3.1.32. На матерњем језику преноси информације, упутства, молбе, савете и сл. добијене од трећег лица.
ПСТ.3.2.1. Углавном коректно изговара све гласове и гласовне групе, чак и у тежим комбинацијама гласова, уз поштовање акценатско-интонацијских правила или уз мање неправилности које не угрожавају разумевање поруке коју жели да саопшти. ПСТ.3.2.2. Записује речи и изразе уз минималне ортографске неправилности које не ремете разумевање датог записа; познаје и примењује фреквентна правописна правила. ПСТ.3.2.3. Познаје и користи одређени број граматичких елемената и конструкција, укључујући и најчешће изузетке, као и основне начине творбе и флексије именица, глагола, придева, прилога. ПСТ.3.2.4. Користи фреквентне лексичке елементе који се односе на теме и ситуације из његовог непосредног искуства. |
Разред: Шести
Годишњи фонд часова: 72 часа
Циљ учења Историје је да ученик, изучавајући историјске догађаје, појаве, процесе и личности, стекне знања и компетенције неопходне за разумевање савременог света, развије вештине критичког мишљења и одговоран однос према себи, сопственом и националном идентитету, културно-историјском наслеђу, друштву и држави у којој живи.
ОБЛАСТ/ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА
ПОВЕЗАНОСТ |
||||
1.
ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ
|
Основне одлике периода средњег века и новог века (појмови средњи век, нови век, прединдустријско доба, хронолошки и просторни оквири).
-Историјски извори за историју средњег века и раног новог века и њихова сазнајна вредност (писани и материјални).
|
{C}- образложи узроке и последице историјских догађаја на конкретним примерима;
{C}- пореди историјске појаве;
{C}- наведе најзначајније последице настанка и развоја држава у Европи и Средоземљу у средњем и раном новом веку;
{C}- на основу датих примера, изводи закључак о повезаности националне историје са регионалном и европском (на плану политике, економских прилика, друштвених и културних појава);
{C}- сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;
{C}- приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена;
{C}- на историјској карти лоцира правце миграција и простор насељен Србима и њиховим суседима у средњем и раном новом веку;
{C}- идентификује разлике између типова државног уређења у периоду средњег и раног новог века;
-изводи закључак о значају српске
{C}- средњовековне државности и издваја најистакнутије владарске породице;
{C}- пореди положај и начин живота жена и мушкараца, различитих животних доби, припадника постојећих друштвених слојева, у средњем и раном новом веку;
{C}- разликује основна обележја и идентификује најзначајније последице настанка и ширења различитих верских учења у средњем и раном новом веку;
{C}- на понуђеним примерима, разликује легенде и митове од историјских чињеница, као и историјске од легендарних личности;
{C}- образлаже најважније последице научно-техничких открића у периоду средњег и раног новог века;
{C}- идентификује основне одлике и промене у начину производње у средњем и раном новом веку;
{C}- илуструје примерима значај прожимања различитих цивилизација;
{C}- разликује споменике различитих епоха, са посебним освртом на оне у локалној средини;
{C}- илуструје примерима важност утицаја политичких, привредних, научних и културних тековина средњег и раног новог века у савременом друштву;
{C}- користећи ИКТ, самостално или у групи, презентује резултате елементарног истраживања заснованог на коришћењу одабраних историјских извора и литературе;
{C}- повеже визуелне и текстуалне информације са одговарајућим историјским контекстом (хронолошки, политички, друштвени, културни);
{C}- учествује у организовању и спровођењу заједничких школских активности везаних за развој културе сећања. |
- српски језик, говорна култура
- географија, континенти, Медитеран, Левант...
- верск настава, једнобожачке религије, Велики раскол
- ликовна култура
Културна баштина
- грађанско васпитање, живот у демократском друштву
Информатика, рад са подацима |
||||
2.
ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
|
Велика сеоба народа и стварање нових држава у Европи (германска и словенска племена, Бугари, Мађари, Викинзи).
-Најзначајније државе раног средњег века (Франачка држава, Византијско царство, Арабљани).
-Религија у раном средњем веку (христијанизација и хришћанска црква, Велики раскол, ислам).
-Феудално друштво (структура, друштвене категорије, вазални односи). -Српске земље и Балканско полуострво (досељавање Срба и Хрвата, односи са староседеоцима и суседима, формирање српских земаља, христијанизација, ширење писмености).
-Истакнуте личности: Јустинијан, Карло Велики, кнез Властимир, цар Симеон, Јован Владимир, Василије II, краљ Михаило, Ћирило и Методије. |
{C}- образложи узроке и последице историјских догађаја на конкретним примерима;
{C}- пореди историјске појаве;
{C}- наведе најзначајније последице настанка и развоја држава у Европи и Средоземљу у средњем и раном новом веку;
{C}- на основу датих примера, изводи закључак о повезаности националне историје са регионалном и европском (на плану политике, економских прилика, друштвених и културних појава);
{C}- сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;
{C}- приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена;
{C}- разликује основна обележја и идентификује најзначајније последице настанка и ширења различитих верских учења у средњем и раном новом веку;
{C}- на понуђеним примерима, разликује легенде и митове од историјских чињеница, као и историјске од легендарних личности;
{C}- користећи ИКТ, самостално или у групи, презентује резултате елементарног истраживања заснованог на коришћењу одабраних историјских извора и литературе;
{C}- повеже визуелне и текстуалне информације са одговарајућим историјским контекстом (хронолошки, политички, друштвени, културни);
{C}- учествује у организовању и спровођењу заједничких школских активности везаних за развој културе сећања. |
|
||||
3.
ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
|
-Државно уређење (типови европских монархија; република).
-Сусрети и прожимања цивилизација и народа (хришћанство, ислам, јудаизам, Крсташки ратови, најзначајнији путописци и њихова путовања – Марко Поло, Ибн Батута и др).
-Српске земље и суседи (краљевина и царство, деспотовина, аутокефална црква, односи са Византијом, Угарском, Бугарском, Венецијом, османска освајања у југоисточној Европи).
-Свакодневни живот у Европи и српским земљама (двор и дворски живот, живот на селу и граду – занимања, родни односи, правоверје и јереси, куга).
-Опште одлике средњовековне културе (верски карактер културе, витешка култура, културне области, школе и универзитети, проналасци; писана и визуелна култура код Срба, легенде – Косовска, о краљу Артуру...).
-Истакнуте личности: Фридрих Барбароса, Ричард Лавље Срце, Саладин, Стефан Немања, Стефан Првовенчани, Сава Немањић, краљ Милутин, Стефан Душан, кнез Лазар и кнегиња Милица, Твртко I Котроманић, Стефан Лазаревић, деспот Ђурађ, султанија Мара, Ђурађ Кастриот Скендербег, Балшићи, Црнојевићи, Мехмед II Освајач
|
{C}- образложи узроке и последице историјских догађаја на конкретним примерима;
{C}- пореди историјске појаве;
{C}- наведе најзначајније последице настанка и развоја држава у Европи и Средоземљу у средњем и раном новом веку;
{C}- на основу датих примера, изводи закључак о повезаности националне историје са регионалном и европском (на плану политике, економских прилика, друштвених и културних појава);
{C}- сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;
{C}- приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена;
-изводи закључак о значају српске
средњовековне државности и издваја најистакнутије владарске породице;
{C}- пореди положај и начин живота жена и мушкараца, различитих животних доби, припадника постојећих друштвених слојева, у средњем и раном новом веку;
{C}- на понуђеним примерима, разликује легенде и митове од историјских чињеница, као и историјске од легендарних личности
{C}- илуструје примерима значај прожимања различитих цивилизација;
{C}- разликује споменике различитих епоха, са посебним освртом на оне у локалној средини;
{C}- илуструје примерима важност утицаја политичких, привредних, научних и културних тековина средњег и раног новог века у савременом друштву;
{C}- користећи ИКТ, самостално или у групи, презентује резултате елементарног истраживања заснованог на коришћењу одабраних историјских извора и литературе;
{C}- повеже визуелне и текстуалне информације са одговарајућим историјским контекстом (хронолошки, политички, друштвени, културни);
{C}- учествује у организовању и спровођењу заједничких школских активности везаних за развој културе сећања. |
|
||||
4.
ЕВРОПА И СВЕТ У РАНОМ НОВОМ ВЕКУ
(Прединдустријско доба)
|
-Прединдустријско доба (хронолошки оквири, научна и техничка открића, штампа, промене у начину производње, банкарство, успон градова – примери Фиренце, Венеције, Антверпена...).
-Велика географска открића и колонизација (истакнути морепловци и њихова путовања, сусрет са ваневропским цивилизацијама – Северна и Јужна Америка, Индија, Африка, Кина, Јапан, Аустралија; последице).
-Опште одлике културе раног новог века (основна обележја хуманизма и ренесансе; књижевност, политичка мисао, промене у свакодневном животу, обичаји и веровања – прогон „вештица”...).
-Реформација и противреформација (узроци, протестантизам, католичка реакција – улога језуита; верски сукоби и ратови).
-Појава апсолутистичких монархија (промене у државном уређењу, централизација државе, положај владара).
-Врхунац моћи Османског царства (освајања, држава и друштво).
-Живот Срба под османском, хабзбуршком и млетачком
влашћу (обнова Пећке патријаршије; мењање верског и културног идентитета – исламизација, покатоличавање, унијаћење; учешће у ратовима, отпори и сеобе, положај и привилегије, Војна крајина).
-Истакнуте личности: Јохан Гутенберг, Изабела Кастиљска, Кристифор Колумбо, Фернандо Магелан, Леонардо да Винчи, Микеланђело Буонароти, Николо Макијавели, Никола Коперник, Исак Њутн, Мартин Лутер, Карло V и Филип II Хабзбуршки, Елизабета I, Вилијам Шекспир, Луј XIV, Сулејман Величанствени, Мехмед-паша Соколовић, Арсеније III Црнојевић, Арсеније IV Јовановић. |
{C}- образложи узроке и последице историјских догађаја на конкретним примерима;
{C}- пореди историјске појаве;
{C}- наведе најзначајније последице настанка и развоја држава у Европи и Средоземљу у средњем и раном новом веку;
{C}- на основу датих примера, изводи закључак о повезаности националне историје са регионалном и европском (на плану политике, економских прилика, друштвених и културних појава);
{C}- сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;
{C}- приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена;
{C}- на историјској карти лоцира правце миграција и простор насељен Србима и њиховим суседима у средњем и раном новом веку;
{C}- идентификује разлике између типова државног уређења у периоду средњег и раног новог века;
{C}- разликује основна обележја и идентификује најзначајније последице настанка и ширења различитих верских учења у средњем и раном новом веку;
{C}- на понуђеним примерима, разликује легенде и митове од историјских чињеница, као и историјске од легендарних личности;
{C}- образлаже најважније последице научно-техничких открића у периоду средњег и раног новог века;
{C}- идентификује основне одлике и промене у начину производње у средњем и раном новом веку;
{C}- илуструје примерима значај прожимања различитих цивилизација;
{C}- разликује споменике различитих епоха, са посебним освртом на оне у локалној средини;
{C}- илуструје примерима важност утицаја политичких, привредних, научних и културних тековина средњег и раног новог века у савременом друштву;
{C}- користећи ИКТ, самостално или у групи, презентује резултате елементарног истраживања заснованог на коришћењу одабраних историјских извора и литературе;
{C}- повеже визуелне и текстуалне информације са одговарајућим историјским контекстом (хронолошки, политички, друштвени, културни);
{C}- учествује у организовању и спровођењу заједничких школских активности везаних за развој културе сећања. |
|
||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
|||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
||||
а) Ученик |
б) Наставник |
||||||
- Монолошка
- дијалошка
- Интерактивна
- Перцептивне
- Амбијентално учење
-Демонстрација (показивање)
- Разговор
- Учење по моделу |
Вежбање
Разговор
Самосталан и интерактивни рад
Упоређивање
Посматрање
Формирање мишљења
Сарадња
Креирање
|
планира
организује
бира садржаје
усмерава
реализује
демонстрира
објашњава
преноси информације
мотивише
бира методе и технике
- прати и процењује резултате свога рада и резултате рада ученика |
ученици
наставници
родитељи
учионица
рачунари
библиотеке |
Формативно и сумативно оцењивање
Идентификација ситуација у којима ће ученици стећи и показати понашање у складу са прописаним исходима.
Инструменти за проверавање остварености прописаних исхода (разговор, посматрање, петнаестоминутне провере знања, домаћи, тематске провере) |
|||
Наставни предмет : ИСТОРИЈА– ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
Разред : ШЕСТИ
Редни број
наст.
теме |
Број
часова |
НАЗИВ НАСТАВНЕ ТЕМЕ |
Временска
динамика |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ПО НИВОИМА
( по реализацији наставне теме ученик ће бити у стању да) |
|
За
oбрa
ду |
За
ост.
тип.
часа |
||||
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7. |
3
6
7
6
8
6 |
3
5
7
6
8
7 |
УВОД
ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ
У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
СРБИ И
ЊИХОВО
ОКРУЖЕЊЕ У
РАНОМ
СРЕДЊЕМ ВЕКУ
ЕВРОПА У
ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ
УПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Европа и свет у раном Новоом веку
|
IX
IX,X
XI,XII
XII,I
II,III,IV
V,VI |
ОСНОВНИ НИВО
1.Историјско знање/знање о историји
ИС.1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице
ИС.1.1.2. именује историјске периоде и зна редослед историјских периода
ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације
ИС.1.1.8. именује најважније појаве изопште историје
ИС.1.1.10. уме да наведе узроке и последиценајважнијих појава из прошлости
2.Истраживање и тумачење историје
ИС.1.2.1.препознаје на основу карактеристичнихисторијских извора о којој историјској појави,
догађају и личности је реч
ИС.1.2.2. препознаје разлику између текстуалног историјског извора и других
текстова познатих ученику, који говоре о истим историјским појавама
ИС.1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске
информације дате у форми слике
ИС.1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче
ИС.1.2.8. препознаје различита тумачењаисте историјске појаве на једноставним примерима
СРЕДЊИ НИВО
1.Историјско знање/знање о историји
ИС.2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском
одредницом и историјским периодом
ИС.2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје
ИС.2.1.4. препознаје да постоји повезаностпојава из прошлости са појавама из садашњости
ИС.2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опшпте
историје
2.Истраживање и тумачење историје
ИС.2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу
садржаја карактеристичних писанихисторијских извора
ИС.2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора
ИС.2.2.3. уме да одреди из које епохе или саког географског простора потиче историјски
извор када је текст извора непознат ученику,али су у њему наведене експлицитне
информације о особинама епохе или географског простора
НАПРЕДНИ НИВО
1.Историјско знање/знање о историји
ИС.3.1.1. уме да примени знање изисторијске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку,
историјском периоду припада одређена година, личност и феномен)
ИС.3.1.2. уме да објасни специфилности важних историјских појмова и да их примени у одговарајућен историјском контексту
ИС.3.1.4. разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје
ИС.3.1.5. разуме како су повезане појаве
из прошлости и садашњости
2.Истраживање и тумачење историје
ИС.3.2.1. уме да изврши селекцију историјских извора
ИС.3.2.2. уме да анализира и процени релевантност историјског извора
ИС.3.2.3. уме да анализира и процени ближе хронолошко порекло извора
ИС.3.2.4. уме да одреди на основу анализе историјског извора контекст у којем је
настао извор и контекст и којем говори
извор
ОСНОВНИ НИВО
1.Историјско знање/знање о историји
ИС.1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице
ИС.1.1.2. именује историјске периоде и зна редослед историјских периода
ИС.1.1.4. уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости
ИС.1.1.5. уме да одреди којем историјским периоду припадају важне године из
прошлости
ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилиѕације
ИС.1.1.8. именује најважније појаве изопште историје
ИС.1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из
националне и опште историје
ИС.1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости
2.Истраживање и тумачење историје
ИС.1.2.1.препознаје на основу карактеристичних историјских извора о којој историјској
појави, догађају и личности је реч
ИС.1.2.2. препознаје разлику између текстуалног историјског извора и других
текстова познатих ученику, који говоре о истим историјским појавама
ИС.1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације
дате у форми слике
ИС.1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације у
форми историјске карте у којој је наведеналегенда
ИС.1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче
ИС.1.2.8. препознаје различита тумачењаисте историјске појаве на једноставним примерима
СРЕДЊИ НИВО
1.Историјско знање/знање о историји
ИС.2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом
ИС.2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје
ИС.2.1.4. препознаје да постоји повезаностпојава из прошлости са појавама из садашњости
ИС.2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опшпте историје
2.Истраживање и тумачење историје
ИС.2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу
садржаја карактеристичних писанихисторијских извора
ИС.2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора
ИС.2.2.3. уме да одреди из које епохе или саког географског простора потиче историјски
извор када је текст извора непознат ученику,али су у њему наведене експлицитне информације о особинама епохе или географског простора
ИС.2.2.4. уме да одреди угао гледања на историјску појаву на основу поређења два
историјска извора који говоре о истом историјском догађају, феномену
ИС.2.2.5. препознаје да постоји пристрасност у појединим тумачењима историјских личности, догађаја, феномена
НАПРЕДНИ НИВО
1.Историјско знање/знање о историји
ИС.3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно
да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и феномен)
ИС.3.1.2. уме да објасни специфилности важних историјских појмова и да их примени у одговарајућен историјском контексту
ИС.3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје
ИС.3.1.4. разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје
ИС.3.1.5. разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости
ИС.3.1.6. уме да закључи зашто је дошлодо одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања
2.Истраживање и тумачење историје
ИС.3.2.1. уме да изврши селекцију историјских извора
ИС.3.2.2. уме да анализира и процени релевантност историјског извора
ИС.3.2.3. уме да анализира и процени ближе хронолошко порекло извора
ИС.3.2.4. уме да одреди на основу анализе историјског извора контекст у којем је
настао извор и контекст и којем говори извор
ИС.3.2.5. уме да прочита историјскеинформације у различитим симболичким модалитетима и повеже их са
претходним историјским знањем
ИС.3.2.6. уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и изворима који
се односе на исту историјску појаву
ОСНОВНИ НИВО
1.Историјско знање/знање о историји
ИС.1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице
ИС.1.1.2. именује историјске периоде и зна редослед историјских периода
ИС.1.1.4. уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости
ИС.1.1.5. уме да одреди којем историјским периоду припадају важне године изпрошлости
ИС.1.1.6. препознаје значење основних
појмова из историје цивилизације
ИС.1.1.7. именује најважније појаве из националне историје
ИС.1.1.8. именује најважније појаве изопште историје
ИС.1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје
ИС.1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости
2.Истраживање и тумачење историје
ИС.1.2.1.препознаје на основу карактеристичних историјских извора о којој историјској појави, догађају и личности је реч
ИС.1.2.2. препознаје разлику између текстуалног историјског извора и других
текстова познатих ученику, који говоре о истим историјским појавама
ИС.1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике
ИС.1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације у
форми историјске карте у којој је наведена легенда
ИС.1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче
ИС.1.2.8. препознаје различита тумачењаисте историјске појаве на једноставни примерима
СРЕДЊИ НИВО
1.Историјско знање/знање о историји
ИС.2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском
одредницом и историјским периодом
ИС.2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје
ИС.2.1.4. препознаје да постоји повезаностпојава из прошлости са појавама из садашњости
Ис.2.1.5. зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној историји
ИС.2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опшпте историје
2.Истраживање и тумачење историје
ИС.2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу
садржаја карактеристичних писанихисторијских извора
ИС.2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора
ИС.2.2.3. уме да одреди из које епохе или саког географског простора потиче историјски
извор када је текст извора непознат ученику,али су у њему наведене експлицитне
информације о особинама епохе или географског простора
ИС.2.2.4. уме да одреди угао гледања на историјску појаву на основу поређења два
историјска извора који говоре о истом историјском догађају, феномену
ИС.2.2.5. препознаје да постоји пристрасност у појединим тумачењима историјских личности, догађаја, феномена
НАПРЕДНИ НИВО
1.Историјско знање/знање о историји
ИС.3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку,
историјском периоду припада одређена година, личност и феномен)
ИС.3.1.2. уме да објасни специфилности важних историјских појмова и да их
примени у одговарајућен историјском контексту
ИС.3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје
ИС.3.1.4. разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје
ИС.3.1.5. разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости
ИС.3.1.6. уме да закључи зашто је дошлодо одређених историјских догађаја икоје су последице важних историјских дешавања
2.Истраживање и тумачење историје
ИС.3.2.1. уме да изврши селекцију историјских извора
ИС.3.2.2. уме да анализира и процени релевантност историјског извора
ИС.3.2.3. уме да анализира и процени ближе хронолошко порекло извора
ИС.3.2.4. уме да одреди на основу анализе историјског извора контекст у којем је настао извор и контекст и којем говори извор
ИС.3.2.5. уме да прочита историјске
информације у различитим симболичким модалитетима и повеже их са претходним историјским знањем
ИС.3.2.6. уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и изворима којисе односе на исту историјску појаву
ИС.3.2.7. уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјског феномена и да одреди вресту пристрасности
ОСНОВНИ НИВО
1.Историјско знање/знање о историји
ИС.1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице
ИС.1.1.4. уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости
ИС.1.1.5. уме да одреди којем историјским
периоду припадају важне године изпрошлости
ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације
ИС.1.1.8. именује најважније појаве изопште историје
ИС.1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из
националне и опште историје
ИС.1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости
2.Истраживање и тумачење историје
ИС.1.2.1.препознаје на основу карактеристичних историјских извора о којој историјској
појави, догађају и личности је реч
ИС.1.2.2. препознаје разлику између текстуалног историјског извора и других
текстова познатих ученику, који говоре о истим историјским појавама
ИС.1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације
дате у форми слике
ИС.1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације у
форми историјске карте у којој је наведеналегенда
ИС.1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче
ИС.1.2.8. препознаје различита тумачења
СРЕДЊИ НИВО
1.Историјско знање/знање о историји
ИС.2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском
одредницом и историјским периодом
ИС.2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје
ИС.2.1.4. препознаје да постоји повезаностпојава из прошлости са појавама из садашњости
ИС.2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опшпте историје
2.Истраживање и тумачење историје
ИС.2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу
садржаја карактеристичних писаних историјских извора
ИС.2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора
ИС.2.2.3. уме да одреди из које епохе или саког географског простора потиче историјски
извор када је текст извора непознат ученику,али су у њему наведене експлицитне
информације о особинама епохе или географског простора
ИС.2.2.4. уме да одреди угао гледања на историјску појаву на основу поређења два
историјска извора који говоре о истом историјском догађају, феномену
ИС.2.2.5. препознаје да постоји пристрасност у појединим тумачењима историјских личности, догађаја, феномена
НАПРЕДНИ НИВО
3.Историјско знање/знање о историји
ИС.3.1.1. уме да примени знање изисторијске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку,
историјском периоду припада одређена година, личност и феномен)
ИС.3.1.2. уме да објасни специфилности важних историјских појмова и да их
примени у одговарајућен историјском контексту
ИС.3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје
Ис.3.1.4. разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје
Ис.3.1.5. разуме како су повезане појавеиз прошлости и садашњости
ИС.3.1.6. уме да закључи зашто је дошлодо одређених историјских догађаја и
које су последице важних историјских дешавања
2.Истраживање и тумачење историје
ИС.3.2.1. уме да изврши селекцију историјских извора
ИС.3.2.2. уме да анализира и процени релевантност историјског извора
ИС.3.2.3. уме да анализира и процени ближе хронолошко порекло извора
Ис.3.2.4. уме да одреди на основу анализе историјског извора контекст у којем је настао извор и контекст и којем говори извор
ИС.3.2.5. уме да прочита историјске информације у различитим симболичким модалитетима и повеже их са
претходним историјским знањем
ИС.3.2.6. уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и изворима који
се односе на исту историјску појаву
ИС.3.2.7. уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјског феномена и да одреди вресту пристрасности |
3.3.4. ГЕОГРАФИЈА
Разред :Шести
Циљ учења Географије је да ученик појмовно и структурно овлада природно-географским, демограф- ским, насеобинским, политичко-географским,економско-географским, интеграционим и глобалним појавама и процесима у Србији и свету уз неговање вредности мултикултуралности и патриотизма.
Годишњи фонд часова:72 часа
ОБЛАСТ/ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА
ПОВЕЗАНОСТ |
||||
ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА |
Друштвена географија, предмет проучавања и подела |
-успоставља везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса; |
-историја (основи проучавања прошлости)
-Биологија (живот у екосистему) |
||||
ГЕОГРАФСКА КАРТА |
Географска/картографска мрежа.
Географска ширина и географска дужина, часовне зоне.
Појам карте и њен развој кроз историју.
Елементи карте (математички, географски и допунски).
Картографски знаци и методе за представљање рељефа на карти.
Подела карата према садржају и величини размера.
Оријентација у простору и оријентација карте, мерење на карти, сателитски навигациони системи. |
одређује математичко географски положај на Земљи;
{C}− анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте;
{C}− оријентише се у простору користећи компас, географску карту и сателитске навигационе системе;
|
-Математика (рационални и цели бројеви)
-Физика (мерење)
-информатика |
||||
СТАНОВНИШТВО |
Основни појмови о становништву: демографски развитак и извори података о становништву.
Број и распоред становништва на Земљи.
Природно кретање становништва.
Миграције становништва.
Структуре становништва: биолошке и друштвено-економске.
Савремени демографски процеси у Србији и свету. |
-доводи у везу размештај светског становништва са природним карактеристикама простора;
{C}− анализира компоненте популацоне динамике и њихов утицај на формирање укупних демографских потенцијала на примерима Србије и света;
{C}− анализира различита обележја светског становништва и развија свест о солидарности између припадника различитих социјалних, етничких и културних група; |
-Биологија (живот у екосистему)
-ликовна култура (комуникација)
|
||||
НАСЕЉА |
Појам и настанак првих насеља.
Положај и географски размештај насеља.
Величина и функције насеља.
Типови насеља.
Урбанизација.
Град − унутрашња структура и односи са околним простором.
Село и рурални процеси. |
-анализира различита обележја светског становништва и развија свест о солидарности између припадника различитих социјалних, етничких и културних група;
{C}− анализира географски положај насеља;
{C}− објашњава континуиране процесе у развоју насеља и даје примере у Србији и свету;
{C}− доводи у везу типове насеља и урбане и руралне процесе са структурама становништва, миграцијама, економским и глобалним појавама и процесима; |
- Биологија (живот у екосистему)
-ликовна култура (текстура,простор) |
||||
ПРИВРЕДА
|
Привреда, привредне делатности и сектори привреде.
Пољопривреда и географски простор.
Индустрија и географски простор.
Саобраћај, туризам и географски простор.
Ванпривредне делатности.
Развијени и неразвијени региони и државе и савремени геоекономски односи у свету.
Концепт одрживог развоја. |
-уз помоћ географске карте анализира утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привредних делатности;
{C}− доводи у везу размештај привредних објеката и квалитет животне средине;
{C}− вреднује алтернативе за одрживи развој у својој локалној средини, Србији и свету; |
Ликовна култура ( простор)
-биологија (живот у екосистему) |
||||
ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ |
-појам и настанак првих држава
-географски положај државе
-величина и компактност територије државе
-појам и функција државних граница
-главни град
-облик владавине
-политичко-географска карта Европе после II светског рата
-политичко-географска карта света после II светског рата
-територијални интегритет и спорови
-интеграциони процеси |
-објасни политичко-географску структуру државе
-представи процесе који су довели до формирања савремене политичко-географске карте света
|
-Историја (основи проучавања прошлости)
-грађанско васпитање( демократско друштво и процеси у савременом свету)
|
||||
ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ |
-географске регије и регионална географија
-положај и границе Европе
-природне карактеристике Европе
-становништво Европе
-насеља Европе
-привреда Европе
-географске регије Европе |
-објасни како се издвајају географске регије
-илуструје уз помоћ карте најважније географске објекте,појаве и процесе на простору Европе |
Историја, информатика, биологија |
||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
|||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
||||
а) Ученик |
б) Наставник |
||||||
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Амбијентално учење
- Демонстрација (показивање)
- Разговор
- Учење по моделу |
{C}- Вежбање
{C}- Разговор
{C}- Самосталан и интерактивни рад
{C}- Упоређивање
{C}- Посматрање
{C}- Процењивање
{C}- Сарадња
{C}- Креирање
|
{C}- планира
{C}- организује
{C}- бира садржаје
{C}- усмерава
{C}- реализује
{C}- демонстрира
{C}- објашњава
{C}- преноси информације
{C}- мотивише
{C}- бира методе и технике
- прати и процењује резултате свога рада и резултате рада ученика |
{C}- ученици
{C}- наставници
{C}- родитељи
{C}- учионица
{C}- рачунари
{C}- материјали за рад |
Формативно и сумативно оцењивање
Идентификација ситуација у којима ће ученици стећи и показати понашање у складу са прописаним исходима.
Инструменти за проверавање остварености прописаних исхода (разговор, посматрање, петнаестоминутне провере знања, диктати, тематске провере знања, годишња провера знања Примена инструмената прикупљања података и њихово поређење са прописаним исходима. |
|||
Наставни предмет : ГЕОГРАФИЈА – ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
Разред : ШЕСТИ
Редни број наставне теме |
Број часова
наст.теме |
Наставна тема |
Временска
динамика |
Образовни стандарди |
|||
Обрада |
Утвр. |
||||||
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7. |
1
8
5
4
7
8
9 |
1
6
4
3
5
5
6 |
ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА
ГЕОГРАФСКА КАРТА
СТАНОВНИШТВО
НАСЕЉА
ПРИВРЕДА
ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИЈСКИ ПРОЦЕСИ
ГЕОГРАФИЈА
ЕВРОПЕ |
Септембар
Септембар
Октобар
Октобар
Новембар,децембар
Јануар, фебруар
Март,април
Мај, јун |
Основни
ниво |
Средњи
ниво |
Напредни ниво |
ГЕ.2.1.3.. именује Земљине сфере (литосферу, атмосферу, хидросферу, биосферу) и препознаје њихове основне одлике
ГЕ.1.1.1разуме појам орјентације и наводи начине орјентисања
ГЕ.1.1.2.наводи и описује начине представљања Земљине површине
ГЕ.1.1.3.препознаје и чита географске и допунске елементе
Познаје о сновне ГЕ.1.3.1.
појмове о
становништву и
насељима и уочава
њихов просторни
размештај
ГЕ 1.3.1.познаје основне појмове о становништву и насељима и уочава њихов просторни распоред
ГЕ.1.3.2
.дефинише
појам привреде
и препознаје привредне
делатно сти и
привредне гране
ГЕ.2.3.2.именује међународне организације у свету
Ученик/ученица:
препознаје ГЕ.1.4.1.
основне природне
и друштвене
одлике Европских држава |
ГЕ. 2.1.3. препознаје и објашњава географске чињенице- објекте, појаве, процесе и односе који су представљени моделом, сликом, графиком, табелом и схемом
ГЕ. 2.1.1.одређује стране света у простору и на географској карти
ГЕ:2.1.2.одређује положај места и тачака на географској карти
ГЕ.2.1.3.препознаје и објашњава географске чињенице које су представљене моделом,сликом...
ГЕ.2.1.4.приказује понуђене географске податке на немој карти,картографским изражајним средствима
Разликује и ГЕ.2.3.1.
објашњава кретање
становништва
(природно и
механичко)
и структуре
становништва
ГЕ.2.1.3.препознаје и објашњава географске чињенице које су представљене моделом,сликом...
ГЕ.2.3.2.именује међународне организације у свету
ГЕ.2.4.1.
друштвене одлике
европских држава и наводи
њене географске
регије |
ГЕ. 3.1.1.доноси закључке о просторним и каузалним везама географских чињеница на основу анализе географске карте
Објашњава утицај ГЕ.3.3.1.
природних и
друштвених фактора
на развој и размештај
становништва и насеља
ГЕ. 3.3.1.објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај становништва и насеља
ГЕ.3.3.2.Објашњава утицај природних и
друштвених
фактора на развој и
размештај привреде
и привредних
делатности
ГЕ. 3.1.1.доноси закључке о просторним и каузалним везама географских чињеница на основу анализе географске карт
Ученик/ученица:
објашњава ГЕ.3.4.1.
географске везе
(про сторне и
каузалне, директне
и индиректне) и
законитости (опште
и посебне) у нашој
земљи и уме да
издвоји географске регије |
3.3.5. БИОЛОГИЈА
РАЗРЕД: ШЕСТИ
Годишњи фонд часова: 72 часа
Циљ: Циљ наставе и учења биологије је да ученик изучавањем биолошких процеса и живих бића у интеракцији са животном средином, развије одговоран однос према себи и природи и разумевање значаја биолошке разноврсности и потребе за одрживим развојем.
Кључни појмови: научни метод, грађа живих бића, животне функције, популација, екосистем, еколошки фактори, еколошка ниша, наследни материјал, селекција, „дрво живота”, хигијена, болести зависности, здравље, заштита животне средине
ОБЛАСТ/ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА
ПОВЕЗАНОСТ |
|||
|
Грађа живих бића – спољашња и унутрашња
Грађа људског тела: хијерархијски низ од организма до ћелије
Једноћелијски организми
Удруживање ћелија у колоније
Вишећелијски организми
Вежба: Посматрање грађе хлебне буђи и печурке
Вежба: Проучавање грађе биљних органа
Основне животне функције на нивоу организма
Сличности и разлике у грађи и обављању основних животних процеса биљака, гљива и животиња
Откриће ћелије и микроскопа
Основна грађа ћелије
Вежба: Израда привременог микроскопског препарата биљне ћелије и њено посматрање под микроскопом
Разлика између ћелија бактерија, биљака и животиња
Ћелијско дисање, стварање енергије и фотосинтеза |
-упореди грађу животиња, биљака и бактерија на нивоу ћелија и нивоу организма
{C}- {C}повеже грађу и животне процесе на нивоу ћелије и нивоу организма
{C}- {C}одреди положај органа човека и њихову улогу
{C}- {C}цртежом или моделом прикаже основне елементе грађе ћелије једноћелијских и вишећелијских организама
{C}- {C}користи лабораторијски прибор и школски микроскоп за израду и посматрање готових и самостално израђених препарата
{C}- {C}хумано поступа према организмима које истражује |
Математика:
-тумачење података приказаних табелом и графички
Страни језик:
-разумевање једноставаног описа особа, биљака, животиња
-описивање карактеристика бића коришћењем једноставних језичких средстава
-описивање и упоређивање живих бића
|
|||
|
|
|
Математика:
-тумачење података приказаних табелом и графички
Страни језик:
-разумевање једноставаног описа особа, биљака, животиња
-описивање карактеристика бића коришћењем једноставних језичких средстава
-описивање и упоређивање живих бића
Техника и технологија:
-реализација активности које указују на значај рециклаже |
|||
|
|
|
Математика:
-тумачење података приказаних табелом и графички
|
|||
|
Постанак и развој живота на Земљи
Дрво живота
Вежба: Положај основних група једноћелијских и вишећелијских организама на дрвету живота |
{C}- {C}групише организме према особинама које указују на заједничко порекло живота на Земљи
{C}- {C}одреди положај непознате врсте на „дрвету живота“, на основу познавања општих карактеристика једноћелијских и вишећелијских организама
{C}- прикупи податке о радовима научника који су допринели изучавању људског здравља и изнесе свој став о значају њихових истраживања |
Математика:
-тумачење података приказаних табелом и графички
|
|||
|
Обољења која изазивају или преносе бактерије Бактерије и антибиотици
Путеви преношења заразних болести
Болести човека које изазивају праживотиње и животиње или преносе њихове узрочнике
Вежба: Истакнути научници који су својим открићима допринели очувању и заштити здравља човека
Повреде коже. Сунчаница и топлотни удар. Убоди инсеката и других бескичмењака
Вежба: Прва помоћ код повреда коже, убода инсеката и других бескичмењака, сунчанице и топлотног удара
Превенција болести које настају услед нагле промене климе
Понашање људи у складу с климатским параметрима
Последице болести зависности – алкохолизам.
|
{C}- {C}одржава личну хигијену и хигијену животног простора у циљу спречавања инфекција
{C}- {C}доведе у везу измењено понашање људи са коришћењем психоактивних супстанци
{C}- {C}збрине површинске озледе коже, укаже прву помоћ у случају убода инсеката, сунчанице и топлотног удара и затражи лекарску помоћ кад процени да је потребна
{C}- {C}повеже узроке нарушавања животне средине са последицама по животну средину и људско здравље и делује личним примером у циљу заштите животне средине
{C}- {C}користи ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата
{C}- {C}табеларно и графички представи прикупљене податке и изведе одговарајуће закључке;
– разматра, у групи, шта и како је учио/учила и где та знања може да примени |
Физичко и здравствено васпитање: – препознавање врсте повреде
– правилно реаговање у случају повреде
|
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
|
а) Ученик |
б) Наставник |
|||
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Амбијентално учење
- Цртање
- Учење кроз игру
- Демонстрација (показивање)
- Илустрација
- Разговор
- Учење по моделу
- Експеримент
- Учење по моделу
|
Слушање, памћење, планирање, посматрање, препознавање, упоређивање, уочавање, разликовање, именовање, разговор, постављање питања, причање, замишљање, описивање, цртање, читање, писање, анализирање, откривање, закључивање, образлагање, груписање, примењивање, сарађивање, процењивање, извођење огледа
|
Припремање, планирање, организовање, посматрање, праћење, објашњавање, помагање, показивање, вођење, подстицање, предвиђање, проверавање, вредновање, саопштавање, иницирање, слушање, праћење, процењивање, идентификовање, поређење, одлучивање, разговор, читање, цртање, извођење огледа, праћење и процењивање резултата свога рада и резултата рада ученика
|
- Ученици
- Наставници
- Двориште
- Учионица
- Уџбеници
- Табла
- Искуство ученика
- Фотографије
- Слике
- Текстови
- Презентације
- Зидне слике
- Мокри препарати
- Модели
- Апликације
- Осмосмерке
- Укрштенице
- Табеле
- Дијаграми
- Шеме
- Задаци
- Микроскоп
- Лупа
- Микроскопски препарати |
Формативно и сумативно оцењивање
Дискусија
Мапе појмова
Проблемски задаци
Решавање проблема
Експерименти
Истраживачки радови и пројекти
|
Наставни предмет : БИОЛОГИЈА– ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
Разред : ШЕСТИ
Редни број
Наст.
теме |
Број
часова |
НАЗИВ НАСТАВНЕ ТЕМЕ |
Временска
динамика |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ПО НИВОИМА
( по реализацији наставне теме ученик ће бити у стању да) |
|
За
Обр.
|
За
Ост.
Тип.
час |
||||
1.
|
16 |
12 |
Јединство грађе и функције као основа живота
|
Септембар - децембар
|
Основни ниво
БИ.1.2.1. Зна основне чињенице о грађи ћелија и метаболичким процесима који се у њима
одвијају; познаје различите типове ћелија; зна хијерархију нивоа организације живих
система и разуме њихову повезаност.
БИ.1.2.2. Зна основне карактеристике спољашње и унутрашње грађе методски одабраних
представника живих бића а посебно спољашњу и унутрашњу грађу човека.
БИ .1.2.3. Зна основне чињенице о физиологији живих бића и активно користи та знања у
свакодневном животу.
Средњи ниво
БИ .2.2.1. Уме да објасни структурну и функционалну повезаност основних ћелијских процеса и
разуме разлоге ћелијске диференцијације.
БИ.2.2.2. Зна детаље грађе човека и уме то знање да користи у свакодневном животу а посебно
ради очувања сопственог здравља.
Напредни ниво
БИ.3.2.1. Разуме да динамику ћелијских процеса условљавају како чиниоци ван ћелије (унутар
организма али и из спољашње средине) тако и унутарћелијски чиниоци (генетска
регулација метаболизма). |
2.
3.
4.
5.
|
6
5
3
7 |
7
4
3
9 |
Живот у екосистему
Наслеђивање и еволуција
Порекло и разноврсност живота
Човек и здравље
|
Децембар - фебруар
Фебруар - март
Март – април
Април - јун
|
Основни ниво
БИ.1.4.1. препознаје основне еколошке појмове (животна средина, станиште-биотоп, животна заједница-биоценоза, популација, еколошка ниша, екосистем, биом, биосфера) и зна најопштије чињенице о њима
БИ.1.4.2. препознаје утицаје појединих абиотичких и биотичких фактора на организмеи популације
БИ.1.4.6. разуме утицај човека на биолошку разноврсност (нестанак врста, сеча шума, интензивна пољопривреда, отпад)
БИ.1.4.7. препознаје основне процесе важне у заштити и очувању животне средине (рециклажа, компост) и заштити биодиверзитета (Националних паркова, природних резервата)
БИ.1.4.8. зна шта може лично предузети у заштити свог непосредног животног окружења
Средњи ниво
БИ.2.4.1. употребљава еколошке појмове у опису типичних ситуација у природи
БИ.2.4.2. зна и правилно именује делове екосистема, заједница и популација и зна да опише везе између делова
БИ.2.4.3. уме на разноврсним примерима да одреди основне материјалне и енергетске токове у екосистему, основне односе исхране, и најважнија својства биоценоза и популација
БИ.2.4.8. разуме последице загађења воде, ваздуха и земљишта као и значај очувања природних ресурса и уштеде енергије
БИ.2.4.9. разуме значај природних добара у заштити природе (националних паркова, природних резервата, ботаничких башта, зоо-вртова)
Напредни ниво
БИ.3.4.1. уме да објасни како различити делови екосистема утичу један на други, као и међусобне односе популација у биоценози
БИ.3.4.4. разуме просторну и временску организацију животних заједница и популација
БИ.3.4.7. познаје механизме деловања мера заштите животне средине, природе и биодиверзитета
Основни ниво
БИ.1.3.1. разуме да јединке једне врсте дају потомке исте врсте
БИ.1.3.2. зна основне појмове о процесу размножавања
БИ.1.3.3. зна да свака ћелија у организму садржи генетички материјал
БИ.1.3.4. зна за појам и основну улогу хромозома
БИ.1.3.5. зна основне принципе наслеђивања
БИ.1.3.6. зна како делују гени и да се стечене особине не наслеђују
БИ.1.3.7. зна да од зигота настаје организам и да се тај процес назива развиће
Средњи ниво
БИ.2.3.2. разуме механизам настанка зигота
БИ.2.3.3. разуме зашто потомци личе на родитеље и њихове претке, али нису идентични са њима
БИ.2.3.4. зна да на развиће организама поред генетичког материјала утиче и средина
БИ.2.3.6. уочава прилагођеност организама и разуме да током еволуције природно одабирање доводи до прилагођавања организама на услове животне средине
Напредни ниво
БИ.3.3.1. разуме разлику између телесних и полних ћелија у погледу хромозома и деоба
БИ.3.3.2. разуме да полне ћелије настају од посебних ћелија у организму
БИ.3.3.3. зна функцију генетичког материјала и његову основну улогу у ћелији;
БИ.3.3.4. зна да је број хромозома у ћелији карактеристика врсте
Основни ниво
БИ.1.1.1. уме да наведе основне карактеристике живог света
БИ.1.1.2. разликује живу и неживу природу у непосредном окружењу и у типичним случајевима
БИ.1.1.3. препознаје основне сличности и разлике у изгледу и понашању биљака и животиња
БИ.1.1.4. уме да наведе називе пет царстава и познаје типичне представнике истих
БИ.1.1.5. зна да постоје просторне и временске промене код живих бића и познаје
основне чињенице о томе
Средњи ниво
БИ.2.1.2. познаје и користи критеријуме за разликовање биљака и животиња и примењује их у типичним случајевима
БИ.2.1.3. познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују на основу њихових својстава до нивоа кола/класе
Напредни ниво
БИ.3.1.4. познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују на основу њихових својстава до нивоа класе/реда најважнијих група
Основни ниво
БИ.1.5.4. разуме зашто је важно да се придржава званичних упутстава која се односе на заразне болести (епидемије и пандемије)
БИ.1.5.5. препознаје основне знаке поремећаја функције појединих органа и основне симптоме инфекције и разликује стање у коме може сам да интервенише од стања када мора да се обрати лекару
БИ.1.5.7. разуме да загађење животне средине (воде, ваздуха, земљишта, бука итд) и неке природне појаве (УВ зрачење) неповољно утичу на здравље човека
БИ.1.5.12. зна да болести зависности (претерана употреба дувана, алкохола, дроге) непољно утичу на укупан квалитет живота и зна коме може да се обрати за помоћ (институције и стручњаци)
БИ.1.5.13. зна како се треба понашати према особи која болује од болести зависности или је ХИВ
Средњи ниво
БИ.2.5.1. познаје основне механизме деловања превентивних мера у очувању здравља
БИ.2.5.4. зна механизме којима загађење животне средине угрожава здравље човека
БИ.2.5.5. зна механизме деловања хемијских материја на физиолошке процесе у организму и понашање (утицај алкохола, различитих врста дрога, енергетских напитака и сл.)
Напредни ниво
БИ.3.5.1. познаје узроке и физиолошке последице заразних болести
БИ.3.5.2. познаје основне принципе лечења заразних и других болести |
3.3.6. МАТЕМАТИКА
РАЗРЕД: ШЕСТИ
БРОЈ ЧАСОВА: 144
Циљ учења Математике је да ученик, овладавајући математичким концептима, знањима и вештинама, развије основе апстрактног и критичког мишљења, позитивне ставове према математици, способност комуникације математичким језиком и писмом и примени стечена знања и вештине у даљем школовању и решавању проблема из свакодневног живота, као и да формира основ за даљи развој математичких појмова.
Табеларни преглед броја планираних часова по темама
ОБЛАСТ / ТЕМА / МОДУЛ
|
МЕСЕЦ |
ОБРАДА |
УТВРЂ
ИВАЊЕ |
СВЕГА |
||||||||||||||
IX |
X |
XI |
XII |
I |
II |
III |
IV |
V |
VI |
|||||||||
1. |
ЦЕЛИ БРОЈЕВИ |
12 |
6 |
|
|
|
|
|
|
|
|
9 |
9 |
18 |
||||
2. |
ТРОУГАО |
|
10 |
|
|
11 |
3 |
|
|
|
|
11 |
13 |
24 |
||||
3. |
РАЦИОНАЛНИ БРОЈЕВИ |
|
1 |
16 |
16 |
|
5 |
10 |
|
|
|
18 |
30 |
48 |
||||
4. |
ЧЕТВОРОУГАО |
|
|
|
|
|
|
4 |
14 |
4 |
|
8 |
14 |
22 |
||||
5. |
ПОВРШИНА ТРОУГЛОВА И ЧЕТВОРОУГЛОВА |
|
|
|
|
|
|
|
|
11 |
5 |
6 |
10 |
16 |
||||
А |
ОБНАВЉАЊЕ |
4 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
4 |
4 |
||||
Б |
ПРИПРЕМА, ИЗРАДА И ИСПРАВКА ПИСМЕНИХ ЗАДАТАКА |
|
2 |
1 |
2 |
1 |
|
3 |
|
|
3 |
|
12 |
12 |
||||
УКУПНО
|
16 |
19 |
17 |
18 |
12 |
8 |
17 |
14 |
15 |
8 |
52 |
92 |
144 |
|||||
ОБЛАСТ/
ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ
Ученик развија: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА
ПОВЕЗАНОСТ |
|||||||
1. |
ЦЕЛИ БРОЈЕВИ |
{C}- прочита, запише, упореди и представи на бројевној правој целе бројеве;
{C}- одреди супротан број и апсолутну вредност целог броја;
{C}- израчуна вредности једноставнијих бројевних израза;
{C}- реши једноставан проблем из свакодневног живота користећи бројевни израз.
|
{C}- {C}компетенције за целоживотно учење;
{C}- {C}комуникацију;
{C}- {C}компетенцију за рад са подацима и садржајима;
{C}- {C}дигиталну компетенцију;
{C}- {C}компетенцију за решавање проблема;
{C}- {C}компетенцију за сарадњу. |
Српски језик: писмено и усмено изражавање.
Техника и технологија: техничка и дигитална писменост. |
|||||||
2. |
ТРОУГАО |
{C}- класификује троуглове на основу њихових својстава;
{C}- конструише углове од 90 ° и 60° и користи њихове делове за конструкције других углова;
{C}- уочи одговарајуће елементе подударних троуглова;
{C}- утврди да ли су два троугла подударна на основу ставова подударности;
{C}- конструише троугао на основу задатих елемената (странице и углови);
{C}- примени својства троуглова у једноставнијим задацима;
{C}- одреди центар описане и уписане кружнице троугла;
{C}- примењује особине осне симетрије, централне симетрије и транслације у једноставнијим задацима;
{C}- правилно користи геометријски прибор. |
{C}- {C}компетенције за целоживотно учење;
{C}- {C}комуникацију;
{C}- {C}компетенцију за рад са подацима и садржајима;
{C}- {C}дигиталну компетенцију;
{C}- {C}компетенцију за решавање проблема;
{C}- {C}компетенцију за сарадњу. |
Српски језик: писмено и усмено изражавање.
Техника и технологија: техничка и дигитална писменост.
|
|||||||
3. |
РАЦИОНАЛНИ БРОЈЕВИ |
{C}- прочита, запише, упореди и представи на бројевној правој рационалне бројеве у облику разломка и у децималном запису;
{C}- одреди супротан број и апсолутну вредност рационалног броја;
{C}- израчуна вредности једноставнијих бројевних израза и реши једноставну линеарну једначину и неједначину у скупу рационалних бројева;
{C}- реши једноставан проблем из свакодневног живота користећи бројевни израз, линеарну једначину и неједначину у скупу рационалних бројева;
{C}- примени пропорцију и проценат у реалним ситуацијама;
{C}- прикаже податке у зависности између две величине у координатном систему (стубичасти, тачкасти и линијски дијаграм);
{C}- тумачи податке приказане табелом и графички. |
{C}- {C}компетенције за целоживотно учење;
{C}- {C}комуникацију;
{C}- {C}компетенцију за рад са подацима и садржајима;
{C}- {C}дигиталну компетенцију;
{C}- {C}компетенцију за решавање проблема;
{C}- {C}компетенцију за сарадњу. |
Српски језик: писмено и усмено изражавање.
Техника и технологија: техничка и дигитална писменост.
|
|||||||
4. |
ЧЕТВОРОУГАО |
{C}- класификује четвороуглове на основу њихових својстава;
{C}- конструише паралелограм и трапез на основу задатих елемената (странице, углови и дијагонале четвороугла);
{C}- примени својства четвороуглова у једноставнијим задацима;
{C}- сабира и одузима векторе и користи их у реалним ситуацијама;
{C}- примењује особине осне симетрије, централне симетрије и транслације у једноставнијим задацима. |
{C}- {C}компетенције за целоживотно учење;
{C}- {C}комуникацију;
{C}- {C}компетенцију за рад са подацима и садржајима;
{C}- {C}дигиталну компетенцију;
{C}- {C}компетенцију за решавање проблема;
{C}- {C}компетенцију за сарадњу. |
Српски језик: писмено и усмено изражавање.
Техника и технологија: техничка и дигитална писменост. |
|||||||
5. |
ПОВРШИНА
ТРОУГЛОВА И ЧЕТВОРОУГЛОВА |
{C}- израчуна површину троугла и четвороугла користећи обрасце или расположиву једнакост. |
{C}- {C}компетенције за целоживотно учење;
{C}- {C}комуникацију;
{C}- {C}компетенцију за рад са подацима и садржајима;
{C}- {C}дигиталну компетенцију;
{C}- {C}компетенцију за решавање проблема;
{C}- {C}компетенцију за сарадњу.. |
Српски језик: писмено и усмено изражавање.
Техника и технологија: техничка и дигитална писменост.
|
|||||||
|
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
||||||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
|
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
|||||||
а) Ученик |
|
б) Наставник |
|
|
|||||||
Активно учење, илустративно –демонстративна, индивидуализована настава, диференцирана настава, партиципативне методе, интерактивна настава, хеуристичка настава, пројектна настава.
|
посматра, уочава и реагује на захтеве наставника;
активно учествује у раду;
практично примењује стечена знања;
самопроцењује напредак;
запажа, упоређује, примењује, решава проблем,
повезује знања са другим областима, ослања се на претходно искуство;
открива и истражује наставне садржаје дате на часу;
примењује стечена знања на часу, кроз појединачну или групну интеракцију;
учи путем игре;
обогаћује речник;
раде на изради мапа ума, дијаграма, графикона и других средстава за лакше праћење наставе;
поставља и одговара на постављена питања везана за наставну јединицу. |
|
{C}Ø {C}планира и организује наставни процес;
{C}Ø {C}мотивише ученике;
{C}Ø {C}прати и развија интересовања ученика;
{C}Ø {C}објашњава, презентује, демонстрира;
{C}Ø {C}поставља питања;
{C}Ø {C}даје упутства;
{C}Ø прати рад ученика на часу;
{C}Ø процењује могућности ученика;
{C}Ø упућује ученике на истраживање, усвајање и примењивање стеченог знања;
{C}Ø {C}сарађује са предметним наставницима и педагогом;
{C}Ø {C}прати све новине у васпитно-образовном процесу;
{C}Ø {C}усмерава активности ученика;
{C}Ø подстиче на размишљање, увиђање;
{C}Ø процењује активност ученика и степен усвојеност наставног садржаја. |
- Ученици;
- Наставници;
- Родитељи;
- Учионица;
- Локална заједница;
- Дидактичка средства и материјали;
- Уџбеници;
- Збирке задатака;
- Часописи;
- Мултимедијални садржаји;
- Дигитална учионица;
- Интернет;
- Медији;
- Видео записи;
- Искуство ученика;
- Фотографије;
- Слике;
- Летописи;
- Апликације;
- Разнолика литература. |
{C}- путем формативног оцењивања;
{C}- праћењем активности на часу, увидом у свеске, слушањем питања ученика;
{C}- евалуацијом часа;
{C}- усменим испитивањем;
{C}- анализом пројекта;
{C}- анализом теста;
{C}- путем анкете;
{C}- честим кратким проверама знања (петоминутним и петнаестоминутним тестовима);
{C}- јасним и конкретним указивањем на евентуалне пропусте и њихово исправљање;
{C}- организовањем кратких и занимљивих игара.
|
||||||
Наставни предмет: МАТЕМАТИКА – ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
Разред : ШЕСТИ Број часова: 144
Редни број наставнe теме |
Назив наставне теме |
Број часова |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ПО НИВОИМА |
||
Основни ниво |
Средњи ниво |
Напредни ниво |
|||
1 |
ЦЕЛИ БРОЈЕВИ - Z
|
9+9 |
MA.1.1.1. прочита и запише различите врсте бројева (природне, целе, рационалне)
МА.1.1.3. упореди по величини бројеве истог записа, помажући се сликом кад је то потребно
MA.1.1.4. изврши једну основну рачунску операцију са бројевима истог записа, помажући се сликом кад је то потребно (у случају сабирања и одузимања разломака само са истим имениоцем); рачуна, на пример 1/5 од n, где је n дати природан број
МА.1.1.6. користи целе бројеве и једноставне изразе са њима помажући се визуелним представама |
MA.2.1.2. одреди супротан број, реципрочну вредност и апсолутну вредност броја; израчуна вредност једноставнијег израза са више рачунских операција различитог приоритета, укључујући ослобађање од заграда, са бројевима истог записа
MA.2.1.4. користи бројеве и бројевне изразе у једноставним реалним ситуацијама
|
MA.3.1.1. одреди вредност сложенијег бројевног израза
MA.3.1.3. користи бројеве и бројевне изразе у реалним ситуацијама
|
2 |
ТРОУГАО |
11+13 |
MA.1.3.1. влада појмовима: дуж, полуправа, права, раван и угао (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; разликује неке врсте углова и паралелне и нормалне праве)
MA.1.3.2. влада појмовима: троугао, четвороугао, квадрат и правоугаоник (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; ученик разликује основне врсте троуглова, зна основне елементе троугла и уме да израчуна обим и површину троугла, квадрата и правоугаоника на основу елемената који непосредно фигуришу у датом задатку; уме да израчуна непознату страницу правоуглог троугла примењујући Питагорину теорему)
MA.1.3.6. интуитивно схвата појам подударних фигура (кретањем до поклапања) |
МА.2.3.2. одреди однос углова и страница у троуглу, збир углова у троуглу и четвороуглу и да решава задатке користећи Питагорину теорему |
MA.3.3.2. користи основна својства троугла, четвороугла, паралелограма и трапеза, рачуна њихове обиме и површине на основу елемената који нису обавезно непосредно дати у формулацији задатка; уме да их конструише
MA.3.3.6. примени подударност и сличност троуглова, повезујући тако разна својства геометријских објеката
|
3 |
РАЦИОНАЛНИ БРОЈЕВИ – Q
|
18+30 |
MA.1.1.1. прочита и запише различите врсте бројева (природне, целе, рационалне)
MA.1.1.2. преведе децимални запис броја у разломак и обратно
МА.1.1.3. упореди по величини бројеве истог записа, помажући се сликом кад је то потребно
MA.1.1.4. изврши једну основну рачунску операцију са бројевима истог записа, помажући се сликом кад је то потребно (у случају сабирања и одузимања разломака само са истим имениоцем); рачуна, на пример 1/5 од n, где је n дати природан број
МА.1.5.3. податке из табеле прикаже графиконом и обрнуто
|
MA.2.1.1. упореди по величини бројеве записане у различитим облицима
MA.2.1.2. одреди супротан број, реципрочну вредност и апсолутну вредност броја; израчуна вредност једноставнијег израза са више рачунских операција различитог приоритета, укључујући ослобађање од заграда, са бројевима истог записа
MA.2.1.4. користи бројеве и бројевне изразе у једноставним реалним ситуацијама
МА.2.5.2. чита једноставне дијаграме и табеле и на основу њих обради податке по једном критеријуму (нпр. одреди аритметичку средину за дати скуп података; пореди вредности узорка са средњом вредношћу)
МА.2.5.3. обради прикупљене податке и представи их табеларно или графички; представља средњу вредност медијаном |
MA.3.1.3. користи бројеве и бројевне изразе у реалним ситуацијама
МА.3.5.2. тумачи дијаграме и табеле
МА.3.5.3. прикупи и обради податке и сам састави дијаграм или табелу; црта график којим представља међузависност величина
|
4 |
ЧЕТВОРОУГАО
|
8+14 |
MA.1.3.2. влада појмовима: троугао, четвороугао, квадрат и правоугаоник (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; ученик разликује основне врсте троуглова, зна основне елементе троугла и уме да израчуна обим и површину троугла, квадрата и правоугаоника на основу елемената који непосредно фигуришу у датом задатку; уме да израчуна непознату страницу правоуглог троугла примењујући Питагорину теорему)
МА.1.3.6. интуитивно схвата појам подударних фигура (кретањем до поклапања) |
MA.2.3.1. одреди суплементне и комплементне углове, упoредне и унакрсне углове; рачуна са њима ако су изражени у целим степенима
MA.2.3.6. уочи осносиметричне фигуре и да одреди осу симетрије; користи подударност и везује је са карактеристичним својствима фигура (нпр. паралелност и једнакост страница паралелограма) |
MA.3.3.2. користи основна својства троугла, четвороугла, паралелограма и трапеза, рачуна њихове обиме и површине на основу елемената који нису обавезно непосредно дати у формулацији задатка; уме да их конструише
МА.3.3.6. примени подударност и сличност троуглова, повезујући тако разна својства геометријских објеката |
5 |
ПОВРШИНА ТРОУГЛОВА И ЧЕТВОРОУГЛОВА
|
6+10 |
MA.1.3.2. влада појмовима: троугао, четвороугао, квадрат и правоугаоник (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; ученик разликује основне врсте троуглова, зна основне елементе троугла и уме да израчуна обим и површину троугла, квадрата и правоугаоника на основу елемената који непосредно фигуришу у датом задатку; уме да израчуна непознату страницу правоуглог троугла примењујући Питагорину теорему)
МА.1.3.6. интуитивно схвата појам подударних фигура (кретањем до поклапања)
МА.1.4.1. користи одговарајуће јединице за мерење дужине, површине, запремине, масе, времена и углова |
|
МА.3.4.1. по потреби претвара јединице мере, рачунајући са њима |
3.3.7. ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО
Разред: Шести
Годишњи фонд часова: 36 часова
Циљ наставе и учења информатике и рачунарства је оспособљавање ученика за управљање информацијама, безбедну комуникацију у дигиталном окружењу, производњу дигиталних садржаја и креирање рачунарских програма за решавање различитих проблема у друштву које се развојем дигиталних технологија брзо мења.
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
1. ИКТ 10
– Текст процесор (на рачунару и у облаку)
– Програми за графику (на рачунару и у облаку)
– Програми за ММ презентације (на рачунару и у облаку) – блог/сајт
– Web алати
– E - пошта, чет, форум
2. Дигитална писменост 4
– Поступци и правила за безбедно понашање и представљање на мрежи
– Ауторска права и симболи који представљају лиценцу – заштита здравља
3. Рачунарство 15
- Упознавање са изабраним програмским језиком
и развојним окружењем на тривијалном примеру програма
- Упознавање са елементима програмских језика
- Упознавање са одговарајућим алгоритмима
- Рад са петљама
- Рад са низовима
4. Пројектна настава 7
-Подела пројектних задатака
-Израда пројектног задатка
-Евалуација пројектних задатака |
1. Eдитује текст (креирање табела, фуснота, садржаја... на уређају и у облаку); едитује аудио садржај; едитује видео садржај; креира интерактивне презентације (хиперлинк); креира једноставне анимације; креира, чува, објављује и представља дигиталне садржаје користећи расположиве онлајн/офлајн алате; користи могућности које рачунарске мреже пружају у сфери комуникације и сарадње
2. Објасни појам, начин рада и предности рачунарских мрежа; објасни како раде најважнији мрежни сервиси (попут World Wide Webа); објасни како функционише претраживање, како се бирају и рангирају резултати претраге; ефикасно користи технологију претраге; процени квалитет дигиталних садржаја – користи технологију безбедно, етички и одговорно; разликује основне лиценце за дељење садржаја и поштују ауторска права; препозна прихватљиво /неприхватљиво понашање на мрежи; спроведе одговарајуће процедуре како би пријавили непримерене дигиталне садржаје или нежељене контакте и потражили помоћ; препозна ризик зависности од технологије; рационално управља временом које проводи на интернету
3. Формира рачунарски програм који за задате нумеричке вредности исписује и/или исцртава одговарајући резултат; користи променљиве, петље и потпрограме, као и нумеричке, текстуалне и једнодимензионе низовске вредности; отклања синтаксне грешке и грешке у раду програма коришћењем исписа међурезултата; објасни појам алгоритма као апстрахованог поступка који је имплементиран програмом; реши базичне алгоритамске проблеме над секвенцама вредности попут рачунања статистика (бројање, минимум, максиму, збир), секвенцијалног проналажења и инверзија редоследа, као и да у задатку који је формулисан као опис реалног или замишљеног догађаја препозна могућност примене таквог алгоритма и на основу тога формира програм који представља решење задатка
-сарађује са осталим члановима групе у одабиру теме, прикупљању и обради материјала, представљању пројектних резултата и закључака;
-користи могућности које пружају рачунарске мреже у сфери комуникације и сарадње;
-креира, објављује и представља дигиталне садржаје користећи расположиве алате;
вреднује процес и резултате пројектних активности; |
{C}- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Метода показивања
- Метода практичних радова
- Разговор
- Учење путем открића
{C}- Трагање за одговорима
{C}- Учење кроз игру
|
{C}- Рачунар
{C}- Звучници
{C}- Пројектор
- Табла/Паметна табла
- Уџбеник
- Разни приручници
- Мобилни телефон
- Камера
- Микрофон
- Исечци из новина
- Цртежи
- Слике
- Примери добре праксе пронађени на Интернету
|
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
||||
ОБРАЗОВНА ОБЛАСТ
(КОРЕЛАЦИЈА) |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
САРАДНИЦИ |
|
а) ученика |
б) наставника |
|||
{C}- Техничко и информатичко образовање
{C}- Енглески језик
{C}- Математика |
- Вежбање
- Разговор
- Самосталан и интерактивни рад
- Упоређивање
- Посматрање
- Процењивање
- Сарадња
- Креирање
|
{C}- планира
{C}- организује
{C}- бира садржаје
{C}- усмерава
{C}- реализује
{C}- демонстрира
{C}- објашњава
{C}- преноси информације
{C}- мотивише
{C}- бира методе и технике
{C}- прати и процењује резултате свога рада и резултате рада ученика |
{C}- ученици
{C}- наставници
{C}- родитељи
{C}- учионица
|
{C}- ученици
{C}- наставници
{C}- ПП служба
{C}- родитељи |
3.3.8. ТЕХНИКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Разред: шести
Годишњи фонд часова: 72 часа
Циљ наставе и учења технике и технологије је да ученик развије техничко-технолошку писменост, да изгради одговоран однос према раду и производњи, животном и радном окружењу, коришћењу техничких и технолошких ресурса, стекне бољи увид у сопствена професионална интересовања и поступа предузимљиво и иницијативно.
Р.Б. |
ОБЛАСТ/ТЕМА
|
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
|
1.
2.
3.
4.
5. |
ЖИВОТНО И РАДНО
ОКРУЖЕЊЕ
САОБРАЋАЈ
ТЕХНИЧКА И
ДИГИТAЛНА
ПИСМЕНОСТ
РЕСУРСИ И
ПРОИЗВОДЊА
КОНСТРУКТОРСКО
МОДЕЛОВАЊЕ
|
Значај и развој грађевинарства.
Просторно и урбанистичко планирање.
Култура становања у: урбаним и руралним срединама,
објектима за индивидуално и колективно становање,
распоред просторија, уређење стамбеног простора.
Кућне инсталације.
Саобраћајни системи.
Саобраћајни објекти.
Управљање саобраћајном сигнализацијом.
Правила безбедног кретања пешака и возача бицикла у
јавном саобраћају.
Приказ грађевинских објеката и техничко цртање у
грађевинарству.
Техничко цртање помоћу рачунара.
Представљање идеја и решења уз коришћење
дигиталних презентација
Подела, врсте и карактеристике грађевинских
материјала.
Техничка средства у грађевинарству и пољопривреди.
Организација рада у грађевинарству и пољопривреди.
Обновљиви извора енергије и мере за рационално и
безбедно коришћење топлотне енергије.
Рециклажа материјала у грађевинарству и
пољопривреди и заштита животне средине
Моделовање машина и уређаја у грађевинарству,
пољопривреди или модела који користи обновљиве
изворе енергије
Израда техничке документације.
Израда макете/модела у грађевинарству,
пољопривреди или модела који користи обновљиве
изворе енергије.
Представљање идеје, поступка израде и решења
производа.
Одређивање тржишне вредности производа
укључујући и оквирну процену трошкова.
Представљање производа и креирање дигиталне
презентације. |
– повеже развој грађевинарства и значај урбанизма у побољшању услова живљења;
– анализира карактеристике савремене културе становања;
– класификује кућне инсталације на основу њихове намене;
– класификује врсте саобраћајних објеката према намени;
– повезује неопходност изградње прописне инфраструктуре са безбедношћу учесника у
саобраћају;
– повезује коришћење информационих технологија у саобраћајним објектима са
управљањем и безбедношћу путника и робе;
– демонстрира правилно и безбедно понашање и кретање пешака и возача бицикла на
саобраћајном полигону и/или уз помоћ рачунарске симулације;
– скицира просторни изглед грађевинског објекта;
– чита и црта грађевински технички цртеж уважавајући фазе изградње грађевинског
објекта уз примену одговарајућих правила и симбола;
– користи рачунарске апликације за техничко цртање, 3D приказ грађевинског објекта и
унутрашње уређење стана уважавајући потребе савремене културе становања;
– самостално креира дигиталну презентацију и представља је;
– класификује грађевинске материјале према врсти и својствима и процењује могућности
њихове примене;
– повезује коришћење грађевинских материјала са утицајем на животну средину;
– повезује алате и машине са врстама грађевинских и пољопривредних радова;
– реализује активност која указује на важност рециклаже;
– образложи на примеру коришћење обновљивих извора енергије и начине њиховог
претварања у корисне облике енергије;
– правилно и безбедно користи уређаје за загревање и климатизацију простора;
– повезује значај извођења топлотне изолације са уштедом енергије;
– повезује гране пољопривреде са одређеном врстом производње хране;
– описује занимања у области грађевинарства, пољопривреде, производње и прераде
хране;
– изради модел грађевинске машине или пољопривредне машине уз примену мера
заштите на раду;
– самостално/тимски врши избор макете/модела грађевинског објекта и образлажи избор;
– самостално проналази информације о условима, потребама и начину реализације
макете/модела користећи ИКТ;
– креира планску документацију (листу материјала, редослед операција, процену
трошкова) користећи програм за обраду текста;
– припрема и организује радно окружење одређујући одговарајуће алате, машине и
опрему у складу са захтевима посла и материјалом који се обрађује;
– израђује макету/модел поштујући принципе економичног искоришћења материјала и
рационалног одабира алата и машина примењујући процедуре у складу са принципима
безбедности на раду;
– учествује у успостављању критеријума за вредновање, процењује свој рад и рад других
и предлаже унапређења постојеће макете/модела;
– одреди реалну вредност израђене макете/модела укључујући и оквирну процену
трошкова.
|
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
|
а) Ученик |
б) Наставник |
|||
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Амбијентално учење
- Демонстрација (показивање)
- Разговор
- Учење по моделу |
{C}- Вежбање
{C}- Разговор
{C}- Самосталан и интерактивни рад
{C}- Упоређивање
{C}- Посматрање
{C}- Процењивање
{C}- Сарадња
{C}- Креирање
|
{C}- планира
{C}- организује
{C}- бира садржаје
{C}- усмерава
{C}- реализује
{C}- демонстрира
{C}- објашњава
{C}- преноси информације
{C}- мотивише
{C}- бира методе и технике
- прати и процењује резултате свога рада и резултате рада ученика |
{C}- ученици
{C}- наставници
{C}- родитељи
{C}- учионица
{C}- рачунари
{C}- материјали за рад |
Формативно и сумативно оцењивање
Идентификација ситуација у којима ће ученици стећи и показати понашање у складу са прописаним исходима.
Инструменти за проверавање остварености прописаних исхода (разговор, посматрање, петнаестоминутне провере знања, диктати, тематске провере знања, годишња провера знања Примена инструмената прикупљања података и њихово поређење са прописаним исходима. |
3.3.9. ЛИКОВНА КУЛТУРА
Годишњи фонд часова: 36 часова
Циљ: учења Ликовне културе је да се ученик, развијајући стваралачко мишљење и естетичке критеријуме, кроз практични рад оспособљава за комуникацију и да изграђује позитиван однос према култури и уметничком наслеђу свог и других народа.
ОБЛАСТ/ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА
ПОВЕЗАНОСТ |
||
|
Пигментне боје (хроматске и ахроматске боје; основне и изведене боје).
Дејство боја (утисак који боја оставља на посматрача; топле и хладне боје; комплементарне боје).
Светлост и боја (светлост као услов за опажање боје, разлике у опажању боја; валер; градација и контраст).
Примена боја (технике и средства: акварел, темпера, мозаик, витраж, апликативни програми...; изражајна својства боја у керамици, скулптури, графици, таписерији, дизајну одеће и обуће, индустријском дизајну...; примена у свакодневном животу ученика).
Уметничко наслеђе (музеји и експонати). |
- користи одабране информације као подстицај за стваралачки рад
- прави разноврсне текстуре на подлогама, облицима или у апликативном програму
- користи изражајна својства боја у ликовном раду и свакодневном животу
- обликује, самостално, или у сарадњи са другима, употребне предмете од материјала за рециклажу
- изрази своје замисли и позитивне поруке одабраном ликовном техником
- опише свој рад, естетски доживљај простора, дизајна и уметничких дела
- идентификује теме у одабраним уметничким делима и циљеве једноставних визуелних
- порукаповезује карактеристичан експонат и одговарајући музеј
- разматра са другима шта и како је учио и где та знања може применити |
Биологија
Географија
Српски језик
Историја
Математика
Музичка култура
Техника
технологија
|
||
|
|
- користи одабране информације као подстицај за стваралачки рад
- прави разноврсне текстуре на подлогама, облицима или у апликативном програму
- користи изражајна својства боја у ликовном раду и свакодневном животу
- обликује, самостално, или у сарадњи са другима, употребне предмете од материјала за рециклажу
- изрази своје замисли и позитивне поруке одабраном ликовном техником
- опише свој рад, естетски доживљај простора, дизајна и уметничких дела
- идентификује теме у одабраним уметничким делима и циљеве једноставних визуелних
- порукаповезује карактеристичан експонат и одговарајући музеј
- разматра са другима шта и како је учио и где та знања може применити |
Биологија
Географија
Српски језик
Историја
Математика
Музичка култура
Техника
технологија
|
||
|
Текстура (врсте текстура – тактилна и визуелна; текстуре у природи и уметничким делима, материјали и текстура, облик и текстура, линија и текстура, ритам и текстура).
Уметничко наслеђе (грађевине, скулптуре и паркови). |
|
Биологија
Географија
Српски језик
Историја
Математика
Музичка култура
Техника
технологија |
||
|
Стваралачка уобразиља (стварност и машта, значај маште; разноврсне информације као подстицај за стварање – снови, бајке, митови, легенде...).
Уметничко наслеђе (необична уметничка остварења). |
- користи одабране информације као подстицај за стваралачки рад
- прави разноврсне текстуре на подлогама, облицима или у апликативном програму
- користи изражајна својства боја у ликовном раду и свакодневном животу
- обликује, самостално, или у сарадњи са другима, употребне предмете од материјала за рециклажу
- изрази своје замисли и позитивне поруке одабраном ликовном техником
- опише свој рад, естетски доживљај простора, дизајна и уметничких дела
- идентификује теме у одабраним уметничким делима и циљеве једноставних визуелних
- порукаповезује карактеристичан експонат и одговарајући музеј
- разматра са другима шта и како је учио и где та знања може применити |
Биологија
Географија
Српски језик
Историја
Математика
Музичка култура
Техника
технологија
|
||
|
Амбијент (елементи који чине амбијент – дизајн ентеријера, атмосфера, корисници; утицај амбијента на расположење, активност и учење; обликовање школског простора; поставка изложбе). |
- користи одабране информације као подстицај за стваралачки рад
- прави разноврсне текстуре на подлогама, облицима или у апликативном програму
- користи изражајна својства боја у ликовном раду и свакодневном животу
- обликује, самостално, или у сарадњи са другима, употребне предмете од материјала за рециклажу
- изрази своје замисли и позитивне поруке одабраном ликовном техником
- опише свој рад, естетски доживљај простора, дизајна и уметничких дела
- идентификује теме у одабраним уметничким делима и циљеве једноставних визуелних
- порукаповезује карактеристичан експонат и одговарајући музеј
- разматра са другима шта и
како је учио и где та знања може применити |
Биологија
Географија
Српски језик
Историја
Математика
Музичка култура
Техника
технологија
|
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
|
а) Ученик |
б) Наставник |
|||
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Амбијентално учење
- Цртање
- Учење кроз игру
- Демонстрација (показивање)
- Илустрација
- Разговор
- Учење по моделу
- Учење по моделу
|
Слушање, памћење, планирање, посматрање, препознавање, упоређивање, уочавање, разликовање, именовање, разговор, постављање питања, причање, замишљање, описивање, цртање, анализирање, откривање, закључивање, образлагање, груписање, примењивање, сарађивање, процењивање |
Припремање, планирање, организовање, посматрање, праћење, објашњавање, помагање, показивање, вођење, подстицање, предвиђање, проверавање, вредновање, саопштавање, иницирање, слушање, праћење, процењивање, идентификовање, поређење, одлучивање, разговор, читање, цртање, праћење и процењивање резултата свога рада и резултата рада ученика |
- Ученици
- Наставници
- Двориште
- Учионица
- Табла
- Искуство ученика
- Фотографије
- Слике
- Прибор за цртање
- Рециклажни материјал |
Формативно и сумативно оцењивање
Дискусија
Експерименти
Истраживачки радови и пројекти
|
Наставни предмет: ЛИКОВНА КУЛТУРА – ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ Разред: ШЕСТИ
Ред. Бр.
Нас.
теме |
БРОЈ ЧАСОВА |
Н А З И В Н А С Т А В Н Е Т Е М Е |
Временска
динамика |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ПО НИВОИМА
(по реализацији наставне теме ученик ће бити у стању да)
|
|
За обраду |
За остали тип часа |
||||
1.
2.
3.
4.
5.
6. |
2
2
4
5
8
2 |
2
1
2
3
4
1 |
СЛОБОДНО РИТМИЧКО ИЗРАЖАВАЊЕ БОЈЕНИХ, МРЉАМА, ЛИНИЈАМА, СВЕТЛИНАМА, ОБЛИЦИМА
ВИЗУЕЛНО СПОРАЗУМЕВАЊЕ
ТЕКСТУРА
СВЕТЛИНА
БОЈА
СВЕТ УОБРАЗИЉЕ У ДЕЛИМА ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ
|
СЕПТЕМБАР
СЕПТЕМБАР
ОКТОБАР
ОКТОБАР
НОВЕМБАР
НОВЕМБАР
ДЕЦЕМБАР
ЈАНУАР
ФЕБРУАР
МАРТ
АПРИЛ
МАЈ
ЈУН
|
ЛК. 1.2.1. описује свој рад и радове других (нпр. Исказује утисак)
ЛК.2.2.2. образлаже свој рад и радове других (нпр. Наводи садржај, тему, карактеристике технике...)
ЛК. 3.2.3. користи тачне термине (нпр. текстура, ритам, облик...) из визуелних уметности (примерене узрасту и садржају) када образлаже свој рад и радове других.
ЛК.1.3.1. описује разлике које уочава на уметничким радовима из различитих земаља, култура и периода.
ЛК.2.3.1. лоцира одабрана уметничка дела у историјски и друштвени контекст.
ЛК.2.2.2. образлаже свој рад и радове других (нпр. Наводи садржај, тему, карактеристике технике...)
ЛК.3.2.3. користи тачне термине (нпр. текстура, ритам, облик...) из визуелних уметности (примерене узрасту и садржају) када
образлаже свој рад и радове других.
ЛК.1.1.2. изводи дводимензионалне и тродимензионалне радове.
ЛК.2.1.1. познаје
и користи (у свом раду) основне
изражајне могућности класичних и
савремених медија, техника и материјала визуелних уметности.
ЛК.1.2.1. описује свој рад и радове других (нпр. исказује утисак).
ЛК.2.2.1. одабира адекватан садржај да би представио неку идеју или концепт.
ЛК.3.2.1. одабира адекватна средства (медиј, материјал, технику, поступак) помоћу којих ће на најбољи начин реализовати своју (одабрану) идеју.
ЛК.1.3.1. описује разлике које уочава на уметничким радовима из различитих земаља, култура и периода.
ЛК.2.3.1. лоцира одабрана уметничка дела у историјски и друштвени контекст.
ЛК.3.3.2. описује потребна знања и вештине који су неопходни у занимањима везаним за визуелне уметности |
РАЗРЕД: ШЕСТИ
Годишњи фонд часова: 36 часa
Циљ учења Музичке културе је да код ученика, рaзвијајући интeрeсoвaња зa музичку умeтнoст, стваралачко и критичко мишљење, формира естетску перцепцију и музички укус, као и одговоран однос према очувању музичког наслеђа и култури свoгa и других нaрoдa.
ОБЛАСТ/ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА ПОВЕЗАНОСТ |
||||
1.
ЧОВЕК
И МУЗИКА
|
Средњи век:
Ранохришћанска музика.
Византијско певање.
Грегоријански корал.
Рани облици вишегласја ‒ мотет.
Световна музика средњег века: трубадури, трувери минезенгери.
Духовна и световна музика у средњовековној Европи и Србији.
Музика средњег века као инспирација за уметничку и популарну музику.
Ренесанса
Развој духовног и световног вишегласја.
Мотет, миса, мадригал.
Највећи представници ренесансне вокалне музике: Ђ. П. да Палестрина, О. ди Ласо.
Инструментална музика ренесансне вокалне музике: Ђ. П. да Палестрина, О. ди Ласо.
Инструментална музика ренесансе. |
– повеже различите видове музичког изражавања са друштвено-историјским амбијентом у коме су настали;
– наведе изражајна средстава музичке уметности карактеристична за
период средњег века и ренесансе;
– уочи основне карактеристике музичког стваралаштва у средњем веку и ренесанси;
– опише улогу музике у средњовековној Србији;
– уочи разлике између духовних и световних вокалних композиција средњег века и ренесансе;
– идентификује репрезентативне музичке примере најзначајнијих
представника средњег века и ренесансе;
– уочи сличности и разлике између православне и (римо) католичке
духовне музике;
– идентификује елементе средњовековне музике као инспирацију у Музици савременог доба; |
Ликовна култура:
- илустрација слушане композиције, бојење
– израда паноа
Веронаука:
- духовна музика
Историја:
- средњи век и ренесанса у историјском, антрополошком и културолошком контексту
Физичко и здравствено васпитање:
- развијање моторике
- плес
Информатика и рачунарство:
-приступање и коришћење интернета у служби истраживачких задатака |
||||
2.
МУЗИЧКИ ИНСТРУМЕНТИ
|
Инструменти са диркама: оргуље, чембало, клавир, хармоника, челеста.
Народни инструменти.
|
– одреди врсту музичког инструмента са диркама по изгледу и звуку;
– опише разлику у начину добијања звука код иснтрумената са диркама;
– препозна инструмент или групу према врсти композиције у оквиру датог музичког стила;
–разликује вокално-инструменталне и инструменталне облике средњег века и ренесансе; |
Ликовна култура:
-илустрација задатог интрумента, бојење
– израда паноа
Информатика и рачунарство:
-приступање и коришћење интернета у служби истраживачких задатака
|
||||
3.
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
|
Елементи музичке изражајности: тeмпo, динaмика, тoнскe бoje различитих глaсoва и инструмeната.
Слушање световне и духовне средњовековне и ренесансне музике.
Слушaњe вокалних, вoкaлнo-иструмeнтaлних и инструмeнтaлних кoмпoзициja, дoмaћих и стрaних кoмпoзитoрa.
Слушање дела традиционалне народне музике.
Слушање дeлa инспирисaних фoлклoрoм.
|
издвоји начине коришћења изражајних средстава у одабраним
музичким примерима;
– објасни како је музика повезана са другим уметностима и областима
ван уметности (музика и религија; технологија записивања, штампања
нота; извођачке и техничке могућности инструмената;
– одреди врсту музичког инструмента са диркама по изгледу и звуку;
– опише разлику у начину добијања звука код иснтрумената са диркама;
– препозна инструмент или групу према врсти композиције у оквиру датог музичког стила;
– разликује вокално-инструменталне и инструменталне облике сред-
њег века и ренесансе;
– коментарише слушано дело у односу на извођачки састав и инструменте; |
Ликовна култура:
- илустрација слушане композиције, - бојење
Физичко и здравствено васпитање:
- развијање
координације и моторике
- плес
Информатика и рачунарство:
-приступање и коришћење интернета у служби истраживачких задатака
- аудио и видео презентације
Српски језик и књиж.:
-вербализовање критичког мишљења, као и личног доживљаја слушаног музичког дела
-анализа везе текста и музике
Страни језици:
-актино слушање музичких дела на страном језику
|
||||
4.
ИЗВОЂЕЊЕ МУЗИКЕ
|
Пeвaње пeсама пo слуху самостално и у групи.
Пeвaње пeсама из нотног текста солмизацијом.
Извођење (певање или свирање) једноставних ритмичких и мелодијских мотива у стилу музике средњег века и ренесансе.
Певање песама у комбинацији са покретом.
Свирaњe пo слуху дeчjих, нaрoдних и умeтничких композиција нa инструмeнтимa Oрфoвoг инструмeнтaриja и/или на другим инструментима.
Свирaњe из нотног текста дeчjих, нaрoдних и умeтничких композиција нa инструмeнтимa Oрфoвoг инструмeнтaриja и/или на другим инструментима.
Извођење једноставнијих музичких примера у вези са обрађеном темом
|
– изводи музичке примере користећи глас, покрет и традиционалне и/или електронске инструменте, сaмoстaлнo и у групи;
– примењује правилну технику певања;
– примењује различита средства изражајног певања и свирања у зависности од врсте, намене и карактера композиције;
– развије координацију и моторику кроз свирање и покрет;
– примењује принцип сарадње и међусобног подстицања у заједничком музицирању;
– критички просуђује лош утицај прегласне музике на здравље
|
Српски језик и књиж.:
-правилан изговор и дикција
-анализа везе између текста и музике
Информатика и рачунарство:
-коришћење матрица, караоке програма, аудио снимака...
Физичко и здрав. васп.:
- развијање
координације и моторике
Биологија:
-одговоран однос према сопственом здрављу (правилно дисање, држање тела, хигијена уста...);
-критички просуђује лош утицај прегласне музике на здравље
Математика:
-подела осмине на три једнака дела (осминска триола), 6/8, четвртине, осмине...
Веронаука:
- живот Светог Саве
Грађанско васпитање:
- појам химне
Географија:
- упознавање мелодија и композитора из различитих крајева Србије и других земаља |
||||
5.
МУЗИЧКО СТВАРАЛАШТВО
|
Крeирaњe прaтњe зa пeсмe ритмичким и звучним eфeктимa, кoристeћи притoм рaзличитe извoрe звукa.
Крeирaњe пoкрeтa уз музику кojу учeници изводе.
Стварање мeлoдиje нa зaдaти тeкст.
Импрoвизaциja диjaлoгa нa инструмeнтимa Oрфoвoг инструмeнтaриja и другим инструментима.
Реконструкција музичких догађаја у стилу средњег века и ренесансе.
|
користи музичке обрасце у осмишљавању музичких целина кроз пeвaњe, свирaњe и пoкрeт;
– комуницира у групи импрoвизуjући мање музичке целине глaсoм, инструмeнтом или пoкрeтом;
– учествује у креирању шкoлских прирeдби, догађаја и пројеката;
– изрази доживљај музике језиком других уметности (плес, глума, писана или говорна реч, ликовна уметност);
– учeствуje у шкoлским прирeдбама и мaнифeстaциjaма;
– понаша се у складу са правилима музичког бонтона у различитим музичким приликама;
– користи могућности ИКТ-а за самостално истраживање, извођење и стваралаштво |
Ликовна култура:
- илустрација доживљаја музике
-израда музичких инструмената и њихово украшавање
Физичко и здравствено васпитање:
- развијање
координације и моторике
- плес
Информатика и рачунарство:
-употреба мултимедије -коришћење матрица, караоке програма, аудио снимака, сликовног материјала, мобилних телефона...
-припрема презентација (музичко-истраживачки рад)
Српски језик:
-осмишљавање текстова
- музичка драматизација |
||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
|||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
||||
а) Ученик |
б) Наставник |
||||||
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Амбијентално учење
- Покрет
- Цртање
- Певање
- Свирање
- Монолошко-дијалошка
-Демонстрација
- Практичан рад
- Истраживачка
- Учење путем решавања проблема
- ИКТметода
|
- Слуша
- Повезује
- Изражава се покретом,
мимиком, гласом
-Закључује
- Истражује
- Анализира
- Пева
- Свира на инструментима Орфовог инструментарија
- Тактира
- Користи ИКТ
- Илуструје
- Критички просуђује
- Прави инструменте |
- Планира
- Организује час
- Разговара
- Објашњава
- Образлаже
- Упућује
- Повезује садржаје
- Подстиче
- Мотивише
- Обезбеђује материјал
- Анализира
- Вреднује
- Демонстрира
|
- Ученици
- Наставници
- Родитељи
- Учионица
- Дидактичка средства и материјали
- Уџбеници
- Искуство ученика
- Фотографије
- Слике
- Краћи текстови
- Музички диск
- Апликације
- Орфов инструментариј
- Постери
- Панои
- ИКТ |
- усмена провера
- краће писмене провере (до 15 минута)
- процена практичног рада и уметничког и стваралачког ангажовања
- допринос ученика за време групног рада и индивидуалног рада, као и рада у пару
- израда креативних задатака на одређену тему
- рад на пројекту (емисија, прилог, новински чланак, осмишљавање програма за приредбу...)
- музички квиз
- процена квалитета перцепције и начин размишљања приликом слушања
- специфичне вештине
-процена примене теоретског знања у стварању музике
|
|||
Наставни предмет : МУЗИЧКА КУЛТУРА– ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
Разред : ШЕСТИ
Ред.број
наставне
теме |
Број часова у теми
|
НАЗИВ НАСТАВНЕ ТЕМЕ |
Временска динамика |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
(по реализацији наставне теме ученик ће бити у стању да)
|
I
II
III
IV |
|
Знање и разумевање
Слушање музике
Музичко извођење
Mузичко стваралаштво
|
Од септембра до јуна
Од септембра до јуна
Од септембра до јуна
|
препозна основне елементе музичке писмености: МК.1.1.1.
препозна основне карактеристике музичких инструмената, гласова, њихову поделу и разликује вокалне, инструменталне и вокално-инструменталне саставе: МК.1.1.2.
препозна основне појмове народног стваралаштва, музичке карактеристике и основне карактеристике фолклорне музике других народа: МК.1.1.5.
препозна везу између музичких елемената и музичког израза: МК.2.1.1.
повезује изражајне елементе народне музике са контекстом њиховог настанка: МК.2.1.5.
зна и разуме сложеније елементе музичке писмености ( дурске и молске лествице , динамичке вредности, корона, акценти, успоравање-убрзавање, карактер извођења) и њихову изражајну и естетску примену: МК.3.1.1
препозна основна темпа ,динамику, врсту такта, форму и карактер слушаног дела: МК.1.2.1.
препозна појединачне инструменте и врсте гласова, као и инструменталне и вокалне саставе: МК.1.2.2.
разликује народно од уметничког музичког стваралаштва: МК.1.2.5.
описује карактеристике ритмичке и мелодијске компоненте на основу слушања; опише карактер слушаног примера: МК.2.2.1.
препозна карактеристичне технике свирања и певања: МК.2.2.2.
препозна основне карактеристике српске народне музике (извођачке саставе, народне инструменте, народне игре): МК.2.2.5.
.
повеже опажени карактер слушаног примера са естетском димензијом композиције: МК.3.2.1.
повезује опажене карактеристике инструмента (извођачког састава) са њиховом естетском применом: МК.3.2.2.
разликује изворну народну музику од „новокомпоноване‟, препознаје карактеристике српске народне музике у уметничкој музици: МК.3.2.5.
пева једноставне дечије, народне или популарне композиције са тактирањем у којима се користе: основне ритмичке вредности, основна темпа, основни динамички распон и партитурне ознаке (знаци за понављање, крешендо и декрешендо): МК.1.3.1.
изводи једноставне дечије, народне или популарне композиције на бар једном инструменту; зна да свира неко дело из српске фолклорне баштине: МК.1.3.2.
пева у хору или свира у оркестру једноставне песме различитих жанрова; уме да изведе игру по избору (народну и класичну); учествује у школским приредбама: МК.1.3.3.
изведе разноврсни музички репертоар певањем и свирањем као солиста и у школским ансамблима; да изводе песму или музички пример који садржи разноврсне елементе музичке писмености (дурске лествице:Ц, Ф, Г, Д, молске: а и д; ритмичке вредности: триола, синкопа, пунктирани ритам; динамичке вредности: пп-фф; Престо, Алегро, Анданте, Адађо, Граве; корона, акценти, успоравање-убрзавање, карактер извођења) и да пева у двогласу (укључујући и канон).
Може да пева или свира одломак из неког дела музичко-сценске музике (мелодију арије) :МК.3.3.1.
зна да свира један или више инструмената и може да изведе одређене специфичности свирања, да прати другог ученика или да свира у мањем саставу у оквирима наставе: МК.3.3.2.
може да пева у хору или свира у оркестру сложеније композиције различитих жанрова; да изведе основне класичне плесове и српске народне игре: МК.3.3.3.
осмисли ритмичку пратњу за један инструмент песме коју зна; ствара мелодију од понуђених мотива комбиновањем: МК.1.4.1.
направи инструмент од предмета из свог окружења (из групе ударачких, трзалачких, дувачких, гудачких): МК.1.4.2.
направи или нацрта модел народног инструмента по избору од понуђених предмета из окружења: МК.1.4.5.
осмисли ритмичку пратњу за више инструмената песме коју зна и може да је запише и одсвира.
Може да осмисли мању музичку целину (музичку реченицу, период, облике песме), може да је запише и одсвира; активно учествује у импровизовању и компоновању мање музичке целине са наставником: МК.3.4.1.
направи или нацрта модел задатог инструмента (из свих инструменталних група) :МК.3.4.2.
|
3.3.11. ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ
Разред: Шести
Циљ наставе и учења физичког и здравственог васпитања је да ученик унапређује физичке способности, моторичке вештине и знања из области физичке и здравствене културе, ради очувања здравља и примене правилног и редовног физичког вежбања у савременим условима живота.
Годишњи фонд часова : 72 часа + 54 часа
ОБЛАСТ / ТЕМА - САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
ФИЗИЧКЕ СПОСОБНОСТИ
Обавезни садржаји
Вежбе за развој снаге
Вежбе за развој покретљивости
Вежбе за развој аеробне издржљивости
Вежбе за развој брзине
Вежбе за развој координације
Примена националне батерије тестова за праћење физичког развоја и моторичких способности
МОТОРИЧКЕ ВЕШТИНЕ, СПОРТ И СПОРТСКЕ
ДИСЦИПЛИНЕ
Атлетика
Обавезни садржаји
Техника истрајног трчања
Истрајно трчање – припрема за крос
Техника спринтерског трчања
Техника високог и ниског старта
Скок увис (прекорачна техника)
Бацање лоптице (до 200 г)
Препоручени садржаји
Техника штафетног трчања
Скок удаљ
Бацања кугле 2 кг
Бацање „вортекс-а”
Тробој
Спортска гимнастика
Обавезни садржаји
Вежбе на тлу
Прескоци и скокови
Вежбе у упору
Вежбе у вису
Ниска греда
Гимнастички полигон
Препоручени садржаји
Вежбе на тлу (напредне варијанте)
Висока греда
Трамболина
Прескок
Коњ са хватаљкама
Вежбе у упору (сложенији састав)
Вежбе у вису (сложенији састав)
Основе тимских и спортских игара
Обавезни садржаји
Рукомет/минирукомет:
Основни елементи технике и правила;
– вођење лопте,
– хватања и додавања лопте,
– шутирања на гол,
– финтирање,
– принципи индивидуалне одбране
– основна правила рукомета/минирукомета
Спортски полигон
Препоручени садржаји
Напредни елементи технике, тактике и правила игре:
– хватања котрљајућих лопти,
– дриблинг,
– шутирања на гол,
– финтирање,
– основни принципи колективне одбране
Плес и ритмика
Обавезни садржаји
Покрети уз ритам и уз музичку пратњу
Ритмичка вежба без реквизита
Скокови кроз вијачу
Народно коло „Моравац”
Народно коло из краја у којем се школа налази
Основни кораци друштвених плесова
Препоручени садржаји
Вежбе са обручем
Вежбе са лоптом
Сложенији скокови кроз вијачу
Пливање Обавезни садржаји
Предвежбе у обучавању пливања
Игре у води
Самопомоћ у води
Препоручени садржаји
Плива једном техником
Роњење у дужину
ФИЗИЧКА И ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА (54)
(Реализује се кроз све наставне области и теме уз практичан рад)
Физичко вежбање и спорт (18)
Циљ и сврха вежбања у физичком и здравственом васпитању
Основна правила Рукомета/минирукомета и Малог фудбала
Понашање према осталим субјектима у игри (према судији, играчима супротне и сопствене екипе)
Чување и одржавање материјалних добара која се користе у физичком и здравственом васпитању
Уредно постављање и склањање справа и реквизита неопходних за вежбање
Упознавање ученика са најчешћим облицима насиља у физичком васпитању и спорту
„Ферплеј” (навијање, победа, пораз решавање конфликтних ситуација)
Писани и електронски извори информација из области физичког васпитања и спорта
Значај развоја физичких способности за сналажење у ванредним ситуацијама (земљотрес, поплава, пожар...)
Физичко вежбање и естетика (правилно обликовање тела)
Планирање дневних активности
Здравствено васпитање (36)
Физичка активност, вежбање и здравље
Основни принципи вежбања и врсте физичке активности
Одржавање личне опреме за вежбање и поштовање здравствено-хигијенских мера пре и после вежбања
Лична и колективна хигијена пре и после вежбања
Утицај правилне исхране на здравље и развој људи
Исхрана пре и после вежбања
Прва помоћ:
– значај прве помоћи,
– врсте повреда.
Вежбање и играње на чистом ваздуху – чување околине приликом вежбања
|
По завршетку теме ученик ће бити у стању да:
– примени једноставне комплексе простих и општеприпремних вежби
– изведе вежбе (разноврсна природна и изведена кретања) и користи их у спорту, рекреацији и различитим животним ситуацијама
– упореди резултате тестирања са вредностима за свој узраст и сагледа сопствени моторички напредак
– комбинује и користи достигнути ниво усвојене технике кретања у спорту и свакодневном животу
– доводи у везу развој физичких способности са атлетским дисциплинама
– одржава стабилну и динамичку равнотежу у различитим кретањима, изводи ротације тела
– користи елементе гимнастике у свакодневним животним ситуацијама и игри
– процени сопствене могућности за вежбање у гимнастици
– користи елементе технике у игри
– примењује основна правила рукомета у игри
– учествује на унутародељенским такмичењима
– изведе кретања, вежбе и кратке саставе уз музичку пратњу
– игра народно коло
– изведе кретања у различитом ритму
– изведе основне кораке плеса из народне традиције других култура
– контролише и одржава тело у води
– преплива 25 м слободном техником
– скочи у воду на ноге
– поштује правила понашања у и око водене средине
– објасни својим речима сврху и значај вежбања
– користи основну терминологију вежбања
– поштује правила понашања у и на просторима за вежбање у школи и ван ње, као и на спортским манифестацијама
– примени мере безбедности током вежбања
– одговорно се односи према објектима, справама и реквизитима у просторима за вежбање
– примени и поштује правила тимске и спортске игре у складу са етичким нормама
– навија и бодри учеснике на такмичењима и решава конфликте на социјално прихватљив начин
– користи различите изворе информација за упознавање са разноврсним облицима физичких и спортско-рекреативних активности
– прихвати сопствену победу и пораз у складу са „ферплејом”
– примењује научено у физичком и здравственом васпитању у ванредним ситуацијама
– препозна лепоту покрета и кретања у физичком вежбању и спорту
– направи план дневних активности
– наведе примере утицаја физичког вежбања на здравље
– разликује здраве и нездраве начине ишране
– направи недељни јеловник уравнотежене ишране уз помоћ наставника.
– примењује здравствено-хигијенске мере пре, у току и након вежбања
– препозна врсту повреде
– правилно реагује у случају повреде
– чува животну средину током вежбања |
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Игра
- Учење кроз игру
- Демонстрација (показивање)
- Разговор |
- Фотографије
- Слике
- Краћи текстови
- Апликације
- Дидактички материјали
- Рукометна лопта
- гимнастичке справе
- Кугла
- Медицинка
|
ОБРАЗОВНА ОБЛАСТ (КОРЕЛАЦИЈА) |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
САРАДНИЦИ |
|
а) Ученик |
б) Наставник |
|||
Биологија
Географија
Музичка култура
Ликовна култура
Информатика
Математика
Српски језик
|
- Вежбање
- Разговор
- Самосталан и интерактивни рад
- Упоређивање
- Играње
- Посматра
- Процењује
- Сарађује
- Креира |
- Планира
- Ораганизује
- Бира садржаје
- Усмерава
- Реализује
- Демонстрира
- Објашњава
- Даје упутства
- Омогућује примену наученог
- Партнер у учењу
- Обезбеђује ресурсе
- Прати ефекте рада |
- Ученици
- Наставници
- Родитељи
- Игралиште
- Двориште
- Учионица
- Фискултурна сала
- Искуство ученика
|
- Ученици
- Наставници
- Родитељи
- ПП служба
|
Разред: Шести
Годишњи фонд часова: 72 часова
Циљ: упознавање ученика са природним појавана и основним законима природе, стицање основе научне писмености, оспособљавање за уочавање и распознавање физичких појава и активно стицање знања о физичким феноменима кроз истраживање, усвајање основа научног метода и усмеравање према примени физичких закона у свакодневном животу и раду.
Кључни појмови садржаја: кретање, мерење, сила, маса, густина, притисак
ОБЛАСТ/ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА ПОВЕЗАНОСТ |
1.
УВОД У ФИЗИКУ
|
Физика као природна наука. Физика и математика. Физика и техника. Физика и медицина.
Методе истраживања у физици (посматрање, мерење, оглед...).
Огледи који илуструју различите физичке појаве (из свакодневног живота).
Улога мерења у физици и у свакодневном животу (мерење времена, дужине, површине и запремине...). |
{C}- разликује врсте кретања према облику путање и према промени брзине и одређује средњу брзину;
{C}- објашњава узајамно деловање тела у непосредном додиру (промена брзине, правца и смера кретања, деформација тела) и узајамно деловање тела која нису у непосредном додиру (гравитационо, електрично и магнетно деловање);
{C}- разликује деловање силе Земљине теже од тежине тела;
{C}- повезује масу и инерцију, разликује масу и тежину тела, препознаје их у свакодневном животу и решава различите проблемске задатке (проблем ситуације);
{C}- демонстрира утицај трења и отпора средине на кретање тела и примењује добре и лоше стране ових појава у свакодневном животу;
{C}- {C}демонстрира појаву инерције тела, деформације тела под дејством силе, узајамно деловање наелектрисаних тела и узајамно деловање магнета, притисак чврстих тела и течности;
{C}- разликује преношење силе притиска кроз чврста тела и течности и наводи примере примене (хидраулична преса, кочнице аутомобила, ходање по снегу...);
{C}- познаје примену хидростатичког притисака (принцип рада водовода, фонтане);
{C}- изражава физичке величине у одговарајућим мерним јединицама међународног система (SI) и разликује основне и изведене физичке величине, претвара веће јединице у мање и обрнуто (користи префиксе микро, мили, кило, мега);
{C}- {C}процењује вредност најмањег подеока код мерних инструмената (односно, тачност мерења);
{C}- {C}мери тежину, дужину, време, запремину и масу и на основу мерених вредности одређује густину и притисак;
{C}- {C}одређује средњу вредност мерене величине и грешку мерења;
{C}- {C}решава квалитативне, квантитативне и графичке задатке (брзина, тежина, густина, притисак чврстих тела и течности...).
|
Географија, техника, биологија, математика |
2.
КРЕТАЊЕ
|
Кретање у свакодневном животу. Релативност кретања.
Појмови и величине којима се описује кретање (путања, пут, време, брзина, правац и смер кретања). Векторски карактер брзине.
Подела кретања према облику путање и брзини тела. Зависност пређеног пута и брзине од времена код равномерног праволинијског кретања.
Променљиво праволинијско кретање. Средња брзина.
Лабораторијска вежбе
{C}1. {C}Одређивање средње брзине променљивог кретања тела и сталне брзине равномерног кретања помоћу стаклене цеви са мехуром (или куглицом). |
Кретање, физичко 5.
Облик линија, ликовна култура 5.
Револуција Земље око Сунца-географија 5.
Вектори, математика
Kоординатни систем, математика |
|
3.
СИЛА
|
Узајамно деловање два тела у непосредном додиру и последице таквог деловања: покретање, заустављање и промена брзине тела, деформација тела (истезање, сабијање, савијање), трење при кретању тела по хоризонталној подлози и отпор при кретању тела кроз воду и ваздух.
Узајамно деловање два тела која нису у непосредном додиру (гравитационо, електрично, магнетно). Сила као мера узајамног деловања два тела, правац и смер деловања. Векторски карактер силе.
Слагање сила истог правца.
Процена интензитета силе демонстрационим динамометром.
Сила Земљине теже. Тежина тела као последица деловања силе Земљине теже.
Привлачење и одбијање магнета. |
Облик и величина Земље
-географија 5.
Размера- математика 5. |
|
4.
МЕРЕЊЕ
|
Основне и изведене физичке величине и њихове јединице (префикси микро, мили, кило, мега). Међународни систем мера.
Мерила и мерни инструменти (опсег и тачност). Директно и индиректно мерење.
Појам средње вредности мерене величине и грешке мерења при директним мерењима.
Лабораторијске вежбе
1. Мерење димензија тела лењиром са милиметарском поделом.
2. Мерење запремине чврстих тела
3. Мерење еластичне силе при истезању и сабијању опруге.
4. Мерење силе трења при клизању или котрљању тела по равној подлози. |
Мерење ИТМ-биологија 5.
Размера- математика 5
Појам површине. Појам запремине
– математика 4. |
|
5.
МАСА И ГУСТИНА
|
Инертност тела. Закон инерције (Први Њутнов закон механике).
Маса тела на основу појма о инертности и о узајамном деловању тела.
Маса и тежина као различити појмови.
Мерење масе тела вагом.
Густина тела. Средња густина тела.
Одређивање густине чврстих тела.
Одређивање густине течности мерењем њене масе и запремине.
Лабораторијске вежбе
1. Одређивање густине чврстих тела правилног и неправилног облика.
2. Одређивање густине течности мерењем њене масе и запремине.
3. Калибрисање еластичне опруге и мерење тежине тела динамометром. |
Сразмерност, математика
Густина, хемија |
|
6.
ПРИТИСАК |
Притисак чврстих тела.
Притисак у мирној течности. Хидростатички притисак. Спојени судови.
Атмосферски притисак. Торичелијев оглед. Зависност атмосферског притиска од надморске висине. Барометри.
Преношење спољњег притиска кроз течности и гасове у затвореним судовима. Паскалов закон и његова примена.
Лабораторијска вежба
1. Одређивање зависности хидростатичког притиска од дубине воде |
Кардиоваскуларни систем
-биологија7
Хидраулична дизалица, ТИО 7.разред
Клима, Географија |
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
|
а) Ученик |
б) Наставник |
|||
Садржаји оријентисани на очекиване исходе се реализују кроз:
- излагање садржаја теме уз одговарајуће демонстрационе огледе;
- решавање квалитативних и квантитативних проблема као и проблем-ситуација;
- лабораторијске вежбе;
- коришћењем других начина рада који доприносе бољем разумевању садржајa теме (домаћи задаци, пројекти, допунска настава, додатни рад...); |
Слушају, посматрају, дискутују, уочавају, постављају питања,
бележе, мере, закључују,
раде тимски, раде задатке, изводе вежбе, пишу,
цртају, експериментишу,
израђују паное
|
Планира, припрема, демонстрира, едукује, упућује, координира, контролише, вреднује, евидентира, поставља питања, одговара на ученичка питања, изводи огледе, усмерава, оцењује |
- Уџбеник
- Радна свеска
- Дигитални уџбеник
- Материјали са Интернета
- Дидактичка средства и материјали
- Уџбеници
- Искуство ученика
- Слике
- Краћи текстови
- Апликације |
Вреднује се ниво постигнућа и напредовање током процеса учења
Континуирано праћење рада и усвојености исхода сваког ученика у току демонстрационих огледа, предавања, решавања квантитативних и квалитативних задатака и лабораторијских вежби.
Технике провере усвојености исхода: усмено испитивање, кратке писмене провере, тестови на крају већих целина, контролне вежбе и провера експерименталних вештина.
|
Наставни предмет : ФИЗИКА- ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
Разред : ШЕСТИ
Редни број
наст.
теме |
Број
часова |
НАЗИВ НАСТАВНЕ ТЕМЕ |
Временска
динамика |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ПО НИВОИМА
( по реализацији наставне теме ученик ће бити у стању да) |
|
За
oбрa
ду |
За
Ост.
Тип.
часа |
||||
1.
2.
3.
4.
5.
6.
|
2
6
5
5
5
5
|
0
8
9
10
9
7
|
УВОД
КРЕТАЊЕ
СИЛА
МЕРЕЊЕ
МАСА И ГУСТИНА
ПРИТИСАК
|
Септембар.
Септембар/Октобар.
Новембар/ Децембар
Децембар/
Јануар/
Фебруар.
Март/
Април.
Април/
Мај/
Јун. |
Основни ниво:
ФИ.1.7.2. уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији
Средњи ниво:
ФИ.2.7.3. уме да реализује експеримент по упутству
Напредни ниво:
ФИ.3.7.2. уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом
Основни ниво:
ФИ.1.2.1. уме да препозна врсту кретања према облику путање
ФИ.1.4.4. уме да препозна јединице за брзину
Средњи ниво:
ФИ.2.2.2. зна шта је механичко кретање и које га физичке величине описују
ФИ.2.6.1. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност
ФИ.2.7.1. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења
Напредни ниво: ФИ.3.7.1. уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења
Основни ниво:
Средњи ниво:
ФИ.2.1.2. зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска
ФИ.2.1.4. разуме како односи сила утичу на врсту кретања
ФИ.2.6.1. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност
Напредни ниво:
ФИ.3.7.1. уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења
Основни ниво:
ФИ.1.4.1. уме да чита мерну скалу и зна да одреди вредност најмањег подеока
ФИ.1.7.1. поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији
Средњи ниво:
ФИ.2.4.1. уме да користи важније изведене јединице SI и зна њихове ознаке
ФИ.2.6.1. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност
ФИ.2.7.1. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења
Напредни ниво:
ФИ.3.4.1. уме да претвара јединице изведених физичких величина у одговарајуће јединице SI система
ФИ.3.7.1. уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења
Основни ниво:
ФИ.1.4.5. зна основна правила мерења, нпр. нула ваге, хоризонтални положај, затегнута мерна трака
ФИ.1.4.2. уме да препозна мерила и инструменте за мерење дужине, масе, запремине, температуре и времена
ФИ.1.7.1. поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији
Средњи ниво:
ФИ.2.1.5. разуме и примењује концепт густине
ФИ.2.4.2. уме да препозна дозвољене јединице мере изван SI, нпр. литар или тону
ФИ.2.6.1. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност
ФИ.2.7.1. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења
Напредни ниво:
ФИ.3.7.1. уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења
Основни ниво:
ФИ.1.1.3. разуме принцип спојених судова
Средњи ниво:
ФИ.2.1.5. разуме и примењује концепт густине
ФИ.2.6.1. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност
ФИ.2.1.2. зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска
ФИ.2.7.1. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења
Напредни ниво:
ФИ.3.1.3. зна шта је притисак чврстих тела и од чега зависи
ФИ.3.7.1. уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења |
3.4. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
3.4.1. ДРУГИ СТРАНИ ЈЕЗИК- НЕМАЧКИ ЈЕЗИК
Разред: шести
Годишњи фонд часова: 72 часа
Циљ: Наставак развоја вештина потребних за овладавање немачким језиком и оспособљавање ученика да зна да користи и практично употребљава савладане теме у шестом разреду и да их успешно надовезује на знање стечено у петом разреду.
ОБЛАСТ/ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА
ПОВЕЗАНОСТ |
||||
1.
УВОД У ПРОГРАМСКЕ САДРЖАЈЕ |
- Упознавање ученика са уџбеничким комлетом.
- Обнављање наученог градива које су ученици усвојили у претходној години учења немачког језика.
- Упознавање ученика са планом и програмом за шести разред са освртом на стечена знања ученика. |
Ученик зна да користи подједнако све четири језичке способности |
Српски језик, енглески језик |
||||
2.
Freizeit-
аktivitäten |
Активности које се одвијају у слободно време, спортови, хобији. Употреба модалних глагола у презенту и присвојних чланова у номинативу и акузативу. |
Ученик је у стању да самостално води дијалог на немачком језику на тему слободне активности као и да разликује употребу присвојног члана са усвојеним вокбуларом. |
Српски језик, енглески језик |
||||
3.
Winterferien / Sommerferien
|
Путовања на различите дестинације, активности на летњем и зимском распусту, локалне и временске допуне и упитне речи када и зашто. Описивање метеоролошких појава у различитим месецима и годишњим добима. |
Ученик је у стању да опише самостално активности на распусту, да води дијалог о томе када је и где путовао, да опише временске прилике у различитим годишњим добима.
|
Српски језик, енглески језик, географија
|
||||
4.
Alles Gute zum Geburtstag! |
Теме везане за прославу рођендана. Године, датуми, редни бројеви. Глагол werden, императив и личне заменице у акузативу. Поклони, писање позивница и одговора на њих. |
Ученик је у стању да уочи разлике из самог контекста немачке реченице, да разуме њен смисао и да да тачан одговор на немачком језику како из граматичког дела тако и из лексике коју је усвојио на часовима. |
Српски језик, енглески језик |
||||
5.
Körperteile/ Weihnachten
|
Теме везане за описивање здравственог стања себе и других, посету лекару, делови тела, болести и лекови. Одређени члан и личне заменице у дативу. |
Ученици разумеју смисао реченице са појединим непознатим речима на основу контекста и способни су да комуницирају на немачком језику у атипичној наставној ситуацији. |
Српски језик, енглески језик,
биологија
|
||||
6.
Gesund leben |
Како живети здраво и правилно се хранити? Шта је здраво, а шта нездраво? Шта чинимо за своје здравље? Теме везане за здраву исхрану и здрав начин живота. Узрочне реченице и глагол dürfen. |
Ученик са сигурношћу користи научено градиво из лексике и граматике и води разговор на тему начина живота и исхране. |
Српски језик, енглески језик |
||||
7.
Wie war es in der Schule?
|
Описивање дешавања у школи у прошлом времену. Перфекат правилних и неправилних глагола и претерит глагола бити и имати. Временски додаци за прошло време. |
Ученици су у стању да усвојена знања практично примене, да описују дешавања из прошлости. |
Српски језик, енглески језик |
||||
8.
Wo ist denn hier…?
|
Сналажење и оријентација у простору и описивање положаја људи, објеката и предмета у односу на њихово окружење. Локална допуна: предлози са дативом и упитна реч где. |
Ученици су усвојили одговарајућу лексику и знају да примене граматичке садржаје који су обрађивани. |
Српски језик, енглески језик |
||||
9.
Hast du Lust ins Kino zu gehen? |
Теме везане за описивање кретања и промене положаја тела и предмета у простору. Предлози са акузативом и упитна реч куда. Инфинитивна реченица са zu. |
Ученици знају да се снађу у својој непосредној околини као и у непознатом граду уз помоћ плана града или уз помоћ објашњења неког пролазника. |
Српски језик, енглески језик |
||||
10.
Ordnung muss sein! |
Опис положаја тела и предмета у простору и њиховог померања са једног места на друго. Позициони глаголи и променљиви предлози са дативом или акузативом. |
Ученици у зависности од тога да ли је у питању кретање или мировање користе предлоге са акузативом или дативом. |
Српски језик, енглески језик |
||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
|||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
||||
а) Ученик |
б) Наставник |
||||||
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Амбијентално учење
- Демонстрација (показивање)
- Разговор
- Учење по моделу |
{C}- Вежбање
{C}- Разговор
{C}- Самосталан и интерактивни рад
{C}- Упоређивање
{C}- Посматрање
{C}- Процењивање
{C}- Сарадња
{C}- Креирање
|
{C}- планира
{C}- организује
{C}- бира садржаје
{C}- усмерава
{C}- реализује
{C}- демонстрира
{C}- објашњава
{C}- преноси информације
{C}- мотивише
{C}- бира методе и технике
- прати и процењује резултате свога рада и резултате рада ученика |
{C}- ученици
{C}- наставници
{C}- родитељи
{C}- учионица
{C}- рачунари
{C}- материјали за рад |
Формативно и сумативно оцењивање
Идентификација ситуација у којима ће ученици стећи и показати понашање у складу са прописаним исходима.
Инструменти за проверавање остварености прописаних исхода (разговор, посматрање, петнаестоминутне провере знања, диктати, контролни и писмени задаци, тематске провере знања, годишња провера знања Примена инструмената прикупљања података и њихово поређење са прописаним исходима. |
|||
3.4.2. ВЕРСКА НАСТАВА
Разред: Шести
Годишњи фонд часова: 36 часова
ОБЛАСТ/ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
ЦИЉЕВИ |
I – УВОД
1. Упознавање
садржајa програма
и начинa рада
|
• Упознавање са
садржајем
програма и
начином рада |
• моћи да сагледа садржаје којима ће
се бавити настава Православног
катихизиса у току 6. разреда
основне школе;
• моћи да уочи какво је његово предзнање из градива Православног катихизиса обрађеног у претходном разреду школовања.
• бити мотивисан да похађа часове Православног катихизиса. |
• Упознавање ученика са
садржајем предмета,
планом и програмом и
начином реализације
наставе Православног
катихизиса;
• Установити каква су
знања стекли и какве
ставове усвојили
ученици у претходном
разреду школовања. |
II - ПРИПРЕМА
СВЕТА ЗА
ДОЛАЗАК СИНА
БОЖИЈЕГ
2. Историјске
околности пред
долазак Христов
3.Јеврејско ишчекивање Месије
4.Свети Јован Претеча |
• Историјске околности пред
долазак Христов
• Старозаветна пророштва о доласку Месије
• Свети Јован Претеча |
• моћи да каже да су Јевреји пред
долазак Месије били под Римском окупацијом и да су међу њима постојале поделе
• моћи да препозна да су Јевреји очекивали Месију на основу старозаветних пророштава
• моћи да преприча живот Светог Јована Претече и Крститеља Господњег и каже да је он припремао народ за долазак Христа
• моћи да доживи врлински живот и покајање као припрему за сусрет са Христом;
|
• Упознати ученике са културно-историјским приликама у Палестини пред Христово рођењ
• Указати ученицима на старозаветна пророштва везана за долазак мСпаситеља – Месије;
• Објаснити ученицима улогу и значај Светог Јована Претече;
• Развити свест код ученика о значају покајања и врлинског
живота; |
III - УВОД У
НОВИ ЗАВЕТ
5. Нови Завет је испуњење Старог Завета
6. Новозаветни списи
7. Јеванђелисти
|
• Нови Завет је
испуњење Старог
Завета
• Новозаветни списи
(настанак, подела,функција,
аутори...)
• Јеванђелисти
|
• моћи да закључи да је доласком
Исуса Христа Бог склопио Нови
Завет са људима.
• моћи да наведе неке од
новозаветних књига и околности њиховог настанка;
• моћи да пронађе одређени библијски одељак;
• моћи да каже да се Библија користи
на богослужењима;
• моћи да именује Јеванђелисте и препозна њихове иконографске символе;
• бити подстакнут на читање Светог
Писма. |
• Упознати ученике са
настанком новозаветних
књига;
• Објаснити ученицима
кључне новозаветне појмове;
• Пружити ученицима основ за разумевање смисла новозаветних
догађаја;
• Подстаћи ученике да
самостално читају Свето
Писмо. |
IV - БОГОЧОВЕК –
ИСУС ХРИСТОС
8. Пресвета
Богородица-Благовести
9. Богородичини
празници
10. Рођење Христово
11. Христос је
Богочовек
12. Крштење Христово
13. Христова чуда
14. Новозаветне
заповести и Беседа на гори
15.Христос – „Пут, Истина и Живот“
16.Лазарева Субота и Цвети
17. Тајна Вечера – прва Литургија
18.Страдање Христово
19.Васкрсење Христово
|
• Пресвета
Богородица –Благовести
• Богородичини празници
• Рођење Христово
• Христос је Богочовек
• Крштење Христово
• Христова чуда
• Новозаветне заповести и Беседа на гори
• Христос – Онај који је наш „Пут, Истина и Живот“
•Лазарева Субота и Цвети
•Тајна Вечера – прва Литургија
•Страдање Христово
•Васкрсење Христово |
• моћи да преприча догађај Благовести и да препозна да је то „почетак спасења“;
• моћи да препозна службу анђела као гласника и служитеља Божијих;
• моћи да препозна Богородичино прихватање воље Божије као израз слободе;
• моћи да уочи да је за разлику од Еве, Богородица послушала Бога
• моћи да преприча неке од догађаја из живота Пресвете Богородице и повеже их са Богородичиним празницима;
• моћи да преприча библијски опис Рођења Христовог;
-моћи да препозна да је Христос дошао на свет да сједини Бога и човека
•моћи да преприча библијски опис Христовог Крштења, поста и кушања;
•моћи да препозна да су Христова чуда израз Његове љубави према људима;
•моћи да увиди разлику између старозаветног закона и новозаветних заповести о љубави;
•бити подстакнут да прихвати Христа за свој животни узор;
•моћи да преприча догађаје Васкрсења Лазаревог и Уласка у Јерусалим;
•моћи да увиди контрадикторност између очекивања јеврејског народа спрам Христове личности;
•моћи да хронолошки наведе догађаје Страсне седмице;
•моћи да преприча библијски опис Тајне Вечере и у приносу хлеба и вина препозна Свету Литургију;
•моћи да преприча библијски опис Христовог Страдања и Васкрсења
•моћи да кроз тумачење тропара Христовог Васкрсења препозна да је Христос победио смрт и омогућио свима васкрсење из мртвих; |
-Пружити ученицима основно знање о личности Пресвете
Богородице;
• Објаснити ученицима хришћанско поимање слободе;
• Пружити ученицима основно знање о јеванђељским
казивањима о Господу Исусу Христу;
• Објаснити ученицима разлог оваплоћења Сина Божијег;
• Подстаћи ученике да у описима Христових чуда увиде љубав
Божију
•Кроз Христове заповести о љубави и тумачење појединих одељака из Беседе на гори указати ученицима на значај љубави према Богу и ближњима.
•Подстаћи ученике да живе по Јеванђељу;
•Указати ученицима на повезаност Тајне Вечере и Свете Литургије;
•Представити ученицма догађаје Страдања и Васкрсења Христовог као кључне за спасење света и човека. |
V- ЦРКВА ДУХА СВЕТОГА
20.Вазнесење и Педесетница
21.Црква у Јерусалиму
22.Павле – апостол незнабожаца
23.Прогони хришћана
24.Свети цар Константин и крштење царства |
•Вазнесење и Педесетница
•Заједница у Јерусалиму, према извештају из Дела апосолских
•Мисионарско дело светог апостола Павла
•Гоњења Цркве
•Свети цар Константин и крштење царства |
•моћи да преприча догађаје Вазнесења и Педесетнице;
•моћи да каже да је силаском Духа Светог на апостоле рођена Црква Христова;
•моћи да именује неколико светих апостола и наведе неке од догађаја из њиховог живота;
•моћи да уочи да су у Римском царству хришћани били гоњени и наведе неке од примера мучеништва;
•моћи да објасни значај доношења Миланског едикта;
•моћи да усвоји вредност толеранције међу људима различитих верских убеђења;
•моћи да уочи у којој мери је напредовао и савладао градиво Православног катихизиса у 6. разреду. |
•Објаснити ученицима значај догађаја Вазнесења и Педесетнице;
•Упознати ученике са мисионарском делатношћу светих апостола;
•Упознати ученике са особеностима сведочења вере у раној Цркви;
•Указати ученицима на узроке гоњења хришћана;
•Подстаћи ученике на толеранцију према припадницима других вероисповести |
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
Корелација са другим предметима |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
|
а) Ученик |
б) Наставник |
|||
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Амбијентално учење
- Певање
- Разговор |
Слушање, памћење, посматрање, препознавање, упоређивање, уочавање, разликовање, именовање, разговор, постављање питања, причање, замишљање, описивање, читање, писање, анализирање, откривање, закључивање, образлагање, груписање, примењивање, сарађивање, процењивање |
Припремање, организовање, посматрање, праћење, објашњавање, помагање, показивање, вођење, подстицање, предвиђање, проверавање, вредновање, саопштавање, иницирање, слушање, праћење, процењивање, идентификовање, поређење, одлучивање, разговор, читање |
Српски језик и књижевност
Историја
Географија
Ликовна култура
Музичка култура
Грађанско васпитање |
Евалуацију наставе (процењивање успешности реализације наставе и остварености задатака и исхода наставе) наставник ће остварити на два начина:
•процењивањем реакције ученика или прикупљањем коментара ученика путем анкетних евалуационих листића
•провером знања које ученици усвајају на часу и испитаивањем ставова.
Непосредно описно оцењивање ученика може се вршити кроз:
•усмено испитивање;
•писмено испитивање;
•посматрање понашања ученика; |
3.5. ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО ВАСПИТНОГ РАДА
3.5.1. ПЛАН РАДА ДОПУНСКЕ НАСТАВЕ
ДОПУНСКА НАСТАВА ИЗ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА
РАЗРЕД: ШЕСТИ
БРОЈ ЧАСОВА: 36
ЦИЉ : Овладавање основним знањима и умењима предвиђеним наставним планом и програмом
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
|
{C}- поздрави и отпоздрави, представи себе и другог користећи једноставна језичка средства
{C}- у неколико везаних исказа саопшти информације о себи и другима
{C}- упути једноставне молбе и захтеве
{C}- затражи и пружи кратко обавештење
разуме и следи једноставнија упутства у вези с уобичајеним ситуацијама из свакодневног живота
{C}- разуме једноставније текстове у којима се описују сталне, уобичајене и тренутне радње и способности
{C}- изрази, основне потребе, осете и осећања једноставнијим језичким средствима
{C}- разуме једноставнија питања и одговори на њих
{C}- пита и каже шта неко има / нема и чије је нешто
{C}- пита и каже колико нечега има/ нема, користећи једноставија језичка средства
{C}- на једноставан начин затражи артикле у продавници једноставним изразима за количину, наручи јело и/или пиће у ресторану и пита/каже/ израчуна колико нешто кошта |
- Кооперативна
- Интерактивна
- Вербална
- Игра
- Демонстрација (показивање)
- Разговор
|
{C}– {C}Уџбеник
{C}– {C}Слике
{C}– {C}Дидактички
материјали
|
ДОПУНСКА НАСТАВА ИЗ ИСТОРИЈЕ
РАЗРЕД: ШЕСТИ
БРОЈ ЧАСОВА: 5
ЦИЉ : Допунска настава се организује за ученикe који – из објективних разлога - у редовној настави историје не постижу задовољавајуће резултате у неком од тематских подручја.Зависно од утврђених недостатака у знањима и умењима ученика, као и узрока заостајања, наставник формира одговарајуће групе с којима организује допунски рад. На основу претходног испитивања тешкоћа и узрока, наставник прави одговарајући план рада, чијим ће се савладавањем отклонити испољени недостаци у знању, умењу и вештини ученика.
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
Основи проучавања прошлости
Европа, Средоземље и српске земље у раном средњем веку
Европа, Средоземље и српске земље у позном средњем веку
Европа, свет и српске земље у новом веку |
{C}- ученик ће стећи основна знања о историјским појавама и догађајима
{C}- биће у стању да савлада основни ниво и добије позитивну оцену |
- Демонстрација (показивање)
- Разговор
|
{C}– {C}Краћи текстови
{C}– {C}Слике
{C}– {C}Књиге
{C}– {C}Апликације
{C}– {C}Дидактички материјал |
ДОПУНСКА НАСТАВА ИЗ МАТЕМАТИКЕ
РАЗРЕД : ШЕСТИ
БРОЈ ЧАСОВА : 36
ЦИЉ : Овладавање основним знањима и умењима предвиђених програмом.
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
{C}1. {C}Цели бројеви |
{C}- прочита и запише целе бројеве и представи их на бројевној правој;
{C}- упореди по величини целе бројеве, помажући се сликом кад је то потребно;
{C}- изврши једну основну рачунску операцију са целим бројевима, помажући се сликом када је то потребно;
{C}- дели са остатком једноцифреним бројем и зна када је један број дељив другим бројем;
{C}- користи целе бројеве и једноставне изразе са њима помажући се визуелним представама. |
Активно учење, илустративно –демонстративна настава, индивидуализована
настава, диференцирана настава, партиципативне методе, интерактивна настава, хеуристичка настава, кооперативно учење, програмирана настава, тимска настава, пројектна настава, учење путем откривања.
|
|
{C}2. {C}Рационални бројеви |
{C}- прочита и запише различите врсте рационалних бројева и представи их на бројевној правој;
{C}- упореди по величини рационалне бројеве, помажући се сликом кад је то потребно;
{C}- изврши једну основну рачунску операцију са рационалним бројевима, помажући се сликом кад је то потребно. |
||
{C}3. {C}Троугао |
{C}- конструише углове од {C}{C}
{C}- влада појмом троугла (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да конструише једнакостраничан троугао користећи геометријски прибор);
{C}- разликује врсте троуглова (према величини унутрашњих углова и према дужини страница троуглова).
{C}- израчуна непознати унутрашњи угао троугла и непознати спољашњи угао троугла (једноставнији примери);
{C}- влада појмом обим троугла;
{C}- израчуна обим троугла, користећи одговарајуће формуле (једноставнији примери на пример обим једнакостраничног троугла ако је позната дужина странице);
{C}- наведе и дефинише ставове подударности, помажући се визуелним представама;
{C}- наведе и дефинише значајне тачке троугла, помажући се визуелним представама. |
||
{C}4. {C}Четвороугао |
{C}- конструише углове од {C}{C}
{C}- влада појмом четвороугла (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да конструише квадрат и правоугаоник користећи геометријски прибор);
{C}- разликује врсте четвороуглова;
{C}- израчуна непознати унутрашњи угао четвороугла и непознати спољашњи угао четвороугла (једноставнији примери);
{C}- влада појмом обим четвороугла;
{C}- израчуна обим четвороугла, користећи одговарајуће формуле (једноставнији примери на пример обим квадрата, ако је позната дужина странице и обим правоугаоника, ако су познате дужине страница). |
||
{C}5. {C}Површина троугла и четвороугла |
{C}- влада појмом површина троугла и површина четвороугла;
{C}- израчуна површину троугла, користећи одговарајуће формуле (једноставнији примери на пример површину једнакостраничног троугла ако су познате дужине странице и висине);
{C}- израчуна површину четвороугла, користећи одговарајуће формуле (једноставнији примери на пример површину квадрата, ако је позната дужина странице и површину правоугаоника, ако су познате дужине страница). |
Напомена: Број наставних јединица из наведених наставних тема (садржаји) одређују се према потребама и могућностима ученика.
ДОПУНСКА НАСТАВА ИЗ БИОЛОГИЈЕ
РАЗРЕД: ШЕСТИ
БРОЈ ЧАСОВА: 36
ЦИЉ: Oвладавање основним знањима и умењима предвиђених програмом.
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
|
|
{C}- {C}упореди грађу животиња, биљака и бактерија
{C}- {C}одреди положај органа човека и њихову улогу
{C}- {C}направи разлику између животне средине, станишта, популације и екосистема
{C}- {C}одржава личну хигијену и хигијену животног простора у циљу спречавања инфекција
{C}- {C}збрине површинске озледе коже, укаже прву помоћ у случају убода инсеката, сунчанице и топлотног удара и затражи лекарску помоћ кад процени да је потребна
|
- Кооперативна
- Интерактивна
- Илустрација
- Демонстрација (показивање)
- Разговор
|
- Зидне слике
- Слике
- {C}Цртежи
- {C}Уџбеник
- {C}Табла
- {C}Табеле
- {C}Фотографије
- {C}Текстови
|
ДОПУНСКА НАСТАВА ИЗ ФИЗИКЕ
ШЕСТИ РАЗРЕД
Р. бр. теме |
Наставна тема |
Оквирни број часова допунске наставе по теми |
1. |
Увод |
0 |
2. |
Кретање |
3 |
3. |
Сила |
3 |
4. |
Мерење |
3 |
5. |
Маса и густина |
3 |
6. |
Притисак |
2 |
Σ |
Напомена*: Садржај допунске наставе у оквиру сваке теме и тачан број часова увтрђује се према захтевима ситуације (потребама
ДОПУНСКА НАСТАВА ИЗ ГЕОГРАФИЈЕ
РАЗРЕД: ШЕСТИ
БРОЈ ЧАСОВА: 5
ЦИЉ: допунска настава географије намењена је ученицима који отежано усвајају предвиђене географске садржаје. Часове допунске наставе могу да похађају ученици који су у индивидуалном образовном програму, ученици који су дуго одсуствовали са часова редовне наставе, али и они ученици који имају жељу да утврде стечена знања. Садржаји који се обрађују на поменутим часовима морају да буду у складу са наставним планом и програмом редовне наставе.
{C}- допунска настава, односно допунски рад се мора обавезно реализовати „након поништене писмене провере, а пре организовања поновљене.“ (Сл. гласник РС, бр. 72/09, 52/11и 55/13).
ТЕМЕ/САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ
(начин остваривања програма) |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
1.Географска Карта (2 часа)
2.Становништво и насеља (1 час)
3.Привреда и држава ( 1 час)
4.Географија Европе( 1 час)
|
1. успоставља везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса
2. одређује математичко географски положај на Земљи
- анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте
-оријентише се у простору користећи компас, географску карту и сателитске навигационе системе
3.доводи у везу размештај светског становништва са природним карактеристикама простора
-анализира компоненте популационе динамике и њихов утицај на формирање укупних демографских потенцијала на примерима Србије, Европе и света
-анализира различита обележја светског становништва и развија свест о солидарности између припадника различитих социјалних, етничких и културних групе
4.анализира географски положај насеља
-објашњава континуиране процесе у развоју насеља и даје примере у Србији, Европи и свету
-доводи у везу типове насеља и урбане и руралне процесе са структурама становништва, миграцијама, економским и глобалним појавама и процесима
5.уз помоћ географске карте анализира утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привредних делатности
-доводи у везу размештај привредних објеката и квалитет животне средине
6.вреднује алтернативе за одрживи развој у својој локалној средини, Србији, Европи и свету
-објасни политичко-географску структуру државе
-представи процесе који су довели до формирања савремене политичко-географске карте свата
7.објасни како се издвајају географске регије
-илуструје уз помоћ карте најважније географске објекте, појаве и процесе на простору Европе |
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Демонстрација
- Разговор
- Учење путем открића
- Трагање за одговорима
|
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Демонстрација
- Разговор
- Учење путем открића
- Трагање за одговорима |
ОБРАЗОВНА ОБЛАСТ
(КОРЕЛАЦИЈА) |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
САРАДНИЦИ |
|
а) ученика |
б) наставника |
|||
{C}- Сви предмети |
{C}- Усвајање нових знања
{C}- Дефинисање нових појмов
{C}- Вежбање
{C}- Разговор (постављање питања/давање одговора )
{C}- Упоређивање
{C}- Посматрање
{C}- Процењивање
{C}- Сарадња |
{C}- Планирање
{C}- Организовање
{C}- Избор садржаја
{C}- Усмеравање
{C}- Реализовање
{C}- Демонстрирање
{C}- Објашњавање
{C}- Пренос информацијеа
{C}- Мотивисање
{C}- Одабир метода и техника
{C}- Праћење и процењивање резултата свог рада и резултата рада ученика |
{C}- ученици
{C}- наставници
{C}- родитељи
{C}- учионица
|
{C}- ученици
{C}- наставници
{C}- ПП служба
{C}- родитељи |
3.5.2. ПЛАН РАДА ДОДАТНЕ НАСТАВЕ
ДОДАТНА НАСТАВА ИЗ МАТЕМАТИКЕ
РАЗРЕД : ШЕСТИ
БРОЈ ЧАСОВА : 30
ЦИЉ : Проширивање и продубљивање знања стечених у уквиру садржаја предвиђених обавезним програмом
САДРЖАЈИ |
ЗАДАЦИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
1.Рационални бројеви (5)
2.Троугао и четвороугао (10)
3.Површине (10)
4.Задаци са такмичења (5) |
{C}– {C}Савладати мале комбинаторике у оквиру бројног низа {C}– {C}Записивање текстуалних задатака помоћу једначина и њихово решавање {C}– {C}развијање спретности и сналажљивости за изналажење решења задатака на најефикаснији начин {C}– {C}Развијање способности решавања задатака на основу логичког расуђивања |
- Цртање - Демонстрација (показивање) - Разговор - Кооперативна - Интерактивна -Перцептивна - Игра |
- Припремљени задаци - Модели геометријских облика - Слике - Дидактички материјали |
ДОДАТНА НАСТАВА ИЗ ФИЗИКЕ
ШЕСТИ РАЗРЕД
Р. бр. теме |
Наставна тема |
Оквирни број часова додатне наставе по теми |
1. |
Увод |
0 |
2. |
Кретање |
3 |
3. |
Сила |
3 |
4. |
Мерење |
3 |
5. |
Маса и густина |
3 |
6. |
Притисак |
3 |
Σ |
Напомена*: Садржај допунске наставе у оквиру сваке теме и тачан број часова увтрђује се према захтевима ситуације (потребама, могућностима и интересовањима ученика)
ДОДАТНА НАСТАВА ИЗ ИСТОРИЈЕ
РАЗРЕД: ШЕСТИ
БРОЈ ЧАСОВА : 4
ЦИЉ: Проширивање и продубљивање знања стечених у уквиру садржаја предвиђених обавезним програмом
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
-Основи проучавања прошлости
-Европа, средоземље и српске земље у раном средњем веку
-Европа, Средоземље и српске земље у позном средњем веку
-Европа, свет и српске земље у новом веку |
-породубити и проширити знања из свих или само појединих програмско-тематских подручја редоввне наставе
- оспособити ученика за самообразовање, раѕзвијање маште, подстицати на стварачлачки рад и самостално коришћење различитих извора сазнања
- подстицати ученике на стваралаштво (креативни рад)
- укључивати ученике у организоване облике рада ван школе (конкурсе, смотре, такмичења) |
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивна
- Игра
- Демонстрација (показивање)
- Разговор
|
{C}– {C}Краћи текстови
{C}– {C}Слике
{C}– {C}Књиге
{C}– {C}Апликације
{C}– {C}Дидактички материјали
|
ДОДАТНА НАСТАВА ИЗ ГЕОГРАФИЈЕ
РАЗРЕД: ШЕСТИ
БРОЈ ЧАСОВА : 5
ЦИЉ : додатна настава географије намењена је ученицима који показују посебно интересовање за географске садржаје на часовима редовне наставе, као и способности које је могуће унапредити додатним радом. Реализација додатне наставе је током целе наставне године и пружа могућност заинтересованим ученицима да се упознају са новим, сложенијим географским темама, као и да детаљније размотре наставне теме које се обрађују на часовима редовне наставе географије.
ТЕМЕ |
ИСХОДИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ
(начин остваривања програма) |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
1.Географска карта 2 часа
2.Становништво и насеља 1час
3.Привреда и држава 1 час
4.Географија Европе 1 час
|
1.успоставља везе између физичко-географских и друштвено-географских објеката, појава и процеса
2. одређује математичко географски положај на Земљи
- анализира, чита и тумачи општегеографске и тематске карте
-оријентише се у простору користећи компас, географску карту и сателитске навигационе системе
3.доводи у везу размештај светског становништва са природним карактеристикама простора
-анализира компоненте популационе динамике и њихов утицај на формирање укупних демографских потенцијала на примерима Србије, Европе и света
-анализира различита обележја светског становништва и развија свест о солидарности између припадника различитих социјалних, етничких и културних групе
4.анализира географски положај насеља
-објашњава континуиране процесе у развоју насеља и даје примере у Србији, Европи и свету
-доводи у везу типове насеља и урбане и руралне процесе са структурама становништва, миграцијама, економским и глобалним појавама и процесима
5.уз помоћ географске карте анализира утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привредних делатности
-доводи у везу размештај привредних објеката и квалитет животне средине
6.вреднује алтернативе за одрживи развој у својој локалној средини, Србији, Европи и свету
-објасни политичко-географску структуру државе
-представи процесе који су довели до формирања савремене политичко-географске карте свата
7.објасни како се издвајају географске регије
-илуструје уз помоћ карте најважније географске објекте, појаве и процесе на простору Европе |
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Демонстрација
- Разговор
- Учење путем открића
- Трагање за одговорима |
- - Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Демонстрација
- Разговор
- Учење путем открића
- Трагање за одговорима |
ОБРАЗОВНА ОБЛАСТ (КОРЕЛАЦИЈА) |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
САРАДНИЦИ |
|
а) Ученик |
б) Наставник |
|||
- Српски језик
- Ликовна култура
- Математика
- Техничко и информатичко образовање
- Историја
- Физичко васпитање
- Здравствено васпитање |
- Слуша
- Пише
- Говори
- Описује
- Гледа
- Измишља
- Размишља
|
- Планира
- Ораганизује
- Бира садржаје
- Реализује
- Објашњава
- Демонстрира
- Даје упутства
- Обезбеђује ресурсе
- Партнер у учењу
- Прати ефекте сопственог рада и рада ученика |
- Ученици
- Наставници
- Природна и друштвена средина
- Родитељи
- Искуство ученика
|
- Ученици
- Наставници
- Родитељи
- ПП служба
|
ДОДАТНА НАСТАВА ИЗ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА
РАЗРЕД: ШЕСТИ
БРОЈ ЧАСОВА :
ЦИЉ: Проширивање и продубљивање знања стечених у уквиру садржаја предвиђених обавезним програмом.
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
{C}- The present simple tense
{C}- Past simple or Past continuous
{C}- Going to + infinitive
{C}- Expressing future: mixed tenses
{C}- Present simple or Present continuous
{C}- Passiv voice
{C}- Indirect speech
{C}- If-clauses type1
{C}- If-clauses type2
{C}- If-clauses type3
{C}- Writting
{C}- Conversation
{C}- Making dialog
{C}- Presentations
{C}- Excercises |
- породубити и проширити знања из свих или само појединих програмско-тематских подручја редоввне наставе
- оспособити ученика за самообразовање, раѕзвијање маште, подстицати на стварачлачки рад и самостално коришћење различитих извора сазнања
- подстицати ученике на стваралаштво (креативни рад)
- укључивати ученике у организоване облике рада ван школе (конкурсе, смотре, такмичења)
|
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивна
- Игра
- Демонстрација (показивање)
- Разговор
|
{C}– {C}Краћи текстови
{C}– {C}Слике
{C}– {C}Књиге
{C}– {C}Апликације
{C}– {C}Дидактички материјали
|
3.5.3. ПЛАН РАДА ОДЕЉЕНСКИХ СТАРЕШИНА ШЕСТОГ РАЗРЕДА
ВРЕМЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ |
САДРЖАЈ АКТИВНОСТИ |
РЕАЛИЗАТОРИ |
Септембар |
1. Повратак у школу-тематски дан
2. Анализа набавке уџбеника и школског прибора Осигурање и исхрана ученика
{C}3. Култура понашања у школи и на улици
{C}4. Укључивање ученика у рад секција
{C}5. Понашање ученика за време часа и одмора |
ОС
ОС
ОС
ОС
ОС |
Октобар |
{C}6. „Осећања: љубав, радост, бес, страх“ (да ли их препознајемо, како их изражавамо, да ли се у томе разликујемо?)
{C}7. Развијање критичког и самокритичког односа према непожељним особинама личности (уображеност, себичност, агресивност, завист)
{C}8. Стицање основних хигијенских навика и правилна исхрана
{C}9. Хигијена радног простора |
ОС
ОС
ОС
ОС |
Новембар |
{C}10. {C}Акција доношења цвећа за лепшу школу
{C}11. {C}Однос ученика према школској имовини
{C}12. {C}Анализа присуства ученика часовима редовне, допунске и додатне наставе и часовима секција
{C}13. {C}Непожељно понашање у школи
{C}14. {C}Радионица: Толеранција |
ОС
ОС
ОС
ОС
ОС,педагог |
Децембар |
{C}15. {C}Значај физичке активности за здравље
{C}16. {C}Оцене и оцењивање
{C}17. {C}Анализа односа ученика према раду на основу констатација предметних наставника
{C}18. {C}Успех и дисциплина ученика на крају првог полугодишта, редовност похађања наставе, формирање граупа за помоћ слабијим ученицима |
ОС
ОС
ОС
ОС
|
Јануар |
{C}19. {C}Болести зависности: алкохолизам и пушење
{C}20. {C}Болести зависности: наркоманија
{C}21. {C}Уређење школског простора у оквиру припрема за прославу школске славе Светог Саве |
ОС
ОС
ОС |
Фебруар |
{C}22. {C}Анализа односа међу ученицима и односа ученика међу наставницима
{C}23. {C}Разумевање и прихватање других
{C}24. {C}Колико је важан изглед човека?
{C}25. {C}Дисциплина ученика и редовност похађања наставе |
ОС
ОС
ОС
ОС |
Март |
{C}26. {C}Како користимо своје слободно време?
{C}27. {C}Рад група за помоћ слабијим ученицима
{C}28. {C}Равноправност у породици
{C}29. {C}Како да успешно комуницирамо?
{C}30. {C}Полазне основе за извођење екскурзије |
ОС
ОС
ОС
ОС,педагог
ОС |
Април |
{C}31. {C}Дисциплина ученика и редовност похађања наставе
{C}32. {C}Анализа успеха и дисциплине на крају трећег тромесечја
{C}33. {C}Акција: Засадићу своју биљку
{C}34. {C}Припреме за извођење екскурзије |
ОС
ОС
ОС
ОС |
Мај |
{C}35. {C}Неговање културе понашања – уредност, лепота говора и понашања
{C}36. {C}Како решавамо сукобе са другима?
{C}37. {C}Укључивање у припреме за прославу Дана школе, продајна изложба дечјих радова
{C}38. {C}Анализа успеха и дисциплине ученика |
ОС
ОС,педагог
ОС
ОС |
Јуни |
{C}39. {C}Како неговати и развијати пријатељство и љубав?
{C}40. {C}Анализа успеха и дисциплине на крају школске године: распуст - одмор, али и обавеза |
ОС
ОС |
3.5.4. СЛОБОДНЕ НАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ
План наставе и учења слободних наставних активности за ученике 6. разреда биће анексом додат у школски програм, на почетку школске 2023/24 године. Слободне наставне активности дефинишу се на почетку сваке школске године према могућностима и ресурсима школе.
3.5.5 ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ
3.5.5.1. ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА- СПОРТСКЕ СЕКЦИЈЕ
РАЗРЕД : V-VIII
БРОЈ ЧАСОВА : 36
ЦИЉ : Разноврсним и систематским активностима, а кроз остале образовн-васпитна подручја развијати моторичке способности,умења и навика у складу са узрасним и индивидуалним какактеристикама.
САДРЖАЈИ |
ЗАДАЦИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
ОКТОБАР (
Одбојка
{C}1. Договор о раду секције, селекција ученика
{C}2. Оодбијање лопте прстима и чекићем
{C}3. Сервис, школски, тенис
{C}4. Додавање лопте на смеч
НОВЕМБАР (
Кошарка
1. Договор о раду секције, селекција ученика
2.Ххватање, додавање лопте у пару
3. Блокада у месту и кретању
4. Дриблинг, шут на кош
.ДЕЦЕМБАР (
Ритмичка гимнастика
1.Укључивање ученика у секцију
2. Договор о раду секције
3. Договор о гардероби за наступе
4. Увежбавање кореографије уз музичку пратњу
ЈАНУАР (2 часа)
Одбојка
1. Смечирање висећих лопти
2. Смечирање лопти, пребацивање преко мреже
ФЕБРУАР ( 4 часа )
Кошарка
1. Пивотирање
2. Прецизност шута, скок шут
3. Игра са и без лопте
4. Зонска одбрана
МАРТ (
Ритмичка гимнастика
1. Преслушавање музике
2. Осећај за ритам
3. Вежбе са лоптом
4. Вежбе са вијачом.
АПРИЛ (
Одбојка
1. Одбрана блоком једног играча
2. Одбрана блоком два играча
3. Вежбање лелујавог сервиса
4. Игра 6:0
МАЈ (4 часа)
Кошарка
1. Пресинг
2. Контранапад са два и три играча
3. Брзи напад у три варијанте
4. Игра на два коша уз примену правила |
- Задовољавање основних дечијих потреба за кретањем и игром;
-Развијање координације, гипкости, равнотеже и експлозивне снаге;
- Стицање моторичких умења у свим природним облицима кретања у различитим условима: елементарним играма, ритмици, плесним вежбама и вежбама на тлу; упознавање са кретним могућностима и ограничењима сопственог тела;
- Стварање претпоставки за правилно држање тела, јачање здравља и развијање хигијенских навика;
- Формирање и овладавање елементарним облицима кретања-„моторичко описмењавање“;
- Стварање услова за социјално прилагођавање ученика на колективан живот и рад.
|
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Игра
- Учење кроз игру
- Демонстрација (показивање)
- Разговор
|
- Рукометна лопта
- гимнастичке справе
- Кугла
- Медицинка
|
ОБРАЗОВНА ОБЛАСТ (КОРЕЛАЦИЈА) |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
САРАДНИЦИ |
|
а) Ученик |
б) Наставник |
|||
|
- Вежбање
- Разговор
- Самосталан и интерактивни рад
- Упоређивање
- Играње
- Посматра
- Процењује
- Сарађује
- Креира |
- Планира
- Ораганизује
- Бира садржаје
- Усмерава
- Реализује
- Демонстрира
- Објашњава
- Даје упутства
- Омогућује примену наученог
- Партнер у учењу
- Обезбеђује ресурсе
- Прати ефекте сопственог рада
- Прати ефекте рада ученика |
- Ученици
- Наставници
- Родитељи
- Игралиште
- Двориште
- Учионица
- Фискултурна сала
- Искуство ученика
|
- Ученици
- Наставници
- Родитељи
- ПП служба
|
3.5.5.2. ХОР И ОРКЕСТАР
Циљ: Развијање интересовања за музичку уметност и упознавање музичке традиције и културе свога и културе других народа.
Годишњи фонд часова: 36
Циљеви и задаци |
Редни број теме |
Наставне теме |
- развијање музичке способности и жеље за активним музицирањем/певањем и учествовањем у школским ансамблима
- подстицање креативне способности ученика и смисла за колективно музицирање
- развијање навика слушања музике, подстицање диживљаја и оспособљености за разумевање музичких порука
- подстицање стваралачког ангажовања у свим музички активностима – извођење, слушање, истраживање и стварање музике
- развијање критичког мишљења
|
I
II
III
|
Извођење музике
- певање (по слуху и са нотног текста)
· Химне
· Народне песме
· Духовне песме
· Канони
· Дечије песме
· Песме домаћих и страних композитора
- свирање (по слуху и са нотног текста на инструментима Орфовог инструментарија)
- основе музичке писмености (усвајање појма C-dur и a-moll
лествице, разлике између дура у мола, појма предзнака – повисилице, појма узмаха и предтакта, шеснаестине ноте у групи, такта 6/8)
Слушање музике
(препознавање: различитих тонских боја, гласова и инструмената, темпа, динамике и расположења)
· Вокално-инструменталне композиције
· Кратке инструменталне композиције домаћих и страних композитора
· Уметничка дела инспирисана фолклором
· Дела различитог садржаја, облика и расположења
Стварање музике
· Креирање пратње за песме користећи различите изворе звука
· Креирање покрета уз музику која се пева или слуша
· Импровизација мелодије на задати текст
· Импровизација ритмичке пратње на инструментима Орфовог инструментарија |
3.5.5.3. ДРАМСКА СЕКЦИЈА
Ред.бр. |
Активност |
Носиоци активности |
{C}1. |
Формирање секције (обавештење на огласној табли уз пригодне фотографије са ранијих наступа). |
Наст.срп. јез.и књ. |
{C}2. |
Доношење плана рада за текућу школску годину. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}3. |
Проучавање текста |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}4. |
Основни појмови из позоришне уметности: Драма,глумац и сцена (декор и расвета). Сценографија, костими, шминка - саставни део драмског текста на сцени. Режија каосредство изражавања. Рад редитеља са глумцима на представи. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}5. |
Гледање позоришног дела (одломка : ,, Избирачица ", ,, Покондирана тиква " ) изводи или слушање одломка. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}6. |
Обнављање представе која је припремана у предходној години. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}7. |
Учешће секције на школској свечаности обновљен. представом |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}8. |
Ревизија новог текста. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}9. |
Подела улога ( V , VI , VII , VIII разреда ). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}10. |
Читачка проба ( рад за столом ) - сваки глумац чита своју улогу , а остали прате и проверавају тачност. Након тога редитељ излаже своју замисао представе... |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}11. |
Читачка проба ( Комад се чита по улогама : појачавањем , повишењем гласа , променом боје гласа , паузама . Корекције у акценту , артикулацији , мимици и др. ). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}12. |
Читалачка проба ( Вежбе пасивних говорних радњи , тј. вежбе слушања док други говори - погледом , лицем , покретом , целим бићем ). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}13. |
Распоредна проба : груписање лица и ствари на сцени ( кад се говорне радње и текст готово научи напамет |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}14. |
Распоредна проба : вежбе покрета и гестова. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}15. |
Распоредна проба : сценске радње ( спајање говорне радње са покретима и гестовима - добијамо конкретне сценске радње ; стваралачко тумачење улоге , уживање и прображавање у лик , али једновремено и на очувању свога ја ). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}16. |
Распоредна проба : вежбе ритма и темпа ( Ритам је распоред и однос делова представе једних према другима и према целини , а темпо је брзина којим се смењују ти делови , тј. брзина којом се одвија представа. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}17. |
Теоретско упознавање говорне уметности : Из историје позоришта и драме ( Уводно излагање да је наставник , гост секције , позоришни глумац , режисер или група задужених чланова секције након тога постављају се уводничар у питања и води расправа). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}18. |
Квиз такмичење : Из историје позоришне уметности код нас у свету ( такмичење у говорништву ,, Говори да те видим " ). На такмичењу учествују и друге секције , са музичким тачкама , рецитовањем и др.. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}19. |
Анализа рада секције у првом полугодишту |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}20. |
Распоредна проба : вежбе акцента и паузе ( тзв. маркирање |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}21. |
Распоредна проба : звучни и други ефекти. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}22. |
Израда и постављање комплетног декора . Распоредна проба. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}23. |
Костими и маске. Распредна проба. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}24. |
Генералана проба. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}25. |
Проба пред наступ ( тзв. хладна проба ). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}26. |
Премијера ( храбрење глумца , уливати уверење у успех . Након премијере организовати малу закуску - коктел , разговор о представи - добре и лоше стране , као и о могућим побољшањима ). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}27. |
Реприза (у оквиру тзв. хладне пробе треба покушати да се учине мање корекције код слабијих места ). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}28. |
Представа за мештане ( ученике , родитеље ). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}29. |
Гостовање секције у другој школи и давање представе ( у хуманитарне сврхе ). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}30. |
Учешће на смотри драмских секција или фестивалу |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}31. |
Учешће на школској свечаности(за ову прилику одабрати један бољи део представе, који је изазвао веће симпатије публике приликом ранијих извођења). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}32. |
Припрема за такмичење у беседништву ( говору ) у којем могу да учествују чланови драмске , рецитаторске и других секција под називом ,,Говори да те видим ".Формирање одбора за такмичење : а) Утврђивање програма , пропозиције , избор такмичара за завршни наступ , именује жири бира музичке и друге садржаје. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}33. |
Такмичење у беседништву ( говору ) |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}34. |
Сусрет са истакнутим глумцем или режисером - највећу пажњу треба дати госту . Чланови секције ће га поздравити , постављати му питања - припремљена и спонтана - а остало време је његово. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}35. |
Слушање снимка радио-драме(уз уводне напомене, утврђују се и задаци за слушање као: запазити развој радње, ликове, дијалоге, идеје, изражајност у казивању, музику и друге звучне ефекте. Након слушања и краће прпреме води се разговор о запажањима ). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}36. |
Стваралачки писмени рад: писање сценских дела, игроказа, дијалога, драматизација(анегдота, прича). Задатак секције: да драматизује текст и предложи решење за декор, костиме, музику др.. Ученици раде самостално или у групама . Након получасовног писања (или рад на овој теми код куће), читају се радови и о њима разговара. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}37. |
Разматрање извештаја о раду секције ( предлог чланова секције за похвале и награде ). |
Наст.српског језика |
3.6. ПЛАН И ПРОГРАМ ИЗЛЕТА И ЕКСКУРЗИЈЕ
3.6.1. ИЗЛЕТИ
Разред: Шести
Предлог релација:
Једнодневни излети за ученике:
1. ЦРКВИНЕ (СПОМЕНИК ДЕСПОТУ СТЕФАНУ ЛАЗАРЕВИЋ) , КОСМАЈ (ПАВЛОВАЦ, ТРЕСИЈЕ,СПОМЕНИК), АВАЛА (ТОРАЊ,СПОМЕНИК НЕЗНАНОМ ЈУНАКУ), МАНАСТИР РАКОВИЦА( ГРОБ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА),САБОРНА ЦРКВА,КАЛЕМЕГДАН.
2. АДА ЦИГАНЛИЈА (ПАРК НАУКЕ И АДА САФАРИ), КРИПТА ХРАМА СВЕТОГ САВЕ,МУЗЕЈ ИЛУЗИЈЕ, БОТАНИЧКА БАШТА,КАЛЕМЕГДАН.
3. ТОПЧИДЕР (КОНАК КНЕЗА МИЛОША), ЈАВНИ АКВАРИЈУМ И ТРОПИКАРИЈУМ, НАРОДНИ МУЗЕЈ,МУЗЕЈ ВУКА И ДОСИТЕЈА, МУЗЕЈ ФРЕСАКА.
4. КОНАК КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ,ЗОО ВРТ,НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ, МУЗЕЈ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ, ЗЕМУН (ГАРДОШ, ЗЕМУНСКИ КЕЈ).
5. САЈАМ КЊИГА У БЕОГАДУ
6. ФЕСТИВАЛ НАУКЕ У БЕОГРАДУ
Одлука о Програму Излета за ученике 6. разреда биће анексом додата у школски програм, на почетку школске 2023/24 године.
ВРЕМЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ : октобар 2023. г/ април 2024.г
ЦИЉ ИЗЛЕТА је савладавање дела наставног програма непосредним упознавањем садржаја наставних предмета, појава и односа у природној и друштвеној средини; упознавање културног наслеђа своје околине.
САДРЖАЈ АКТИВНОСТИ
|
ЦИЉЕВИ |
Обилазак историјских и културних знаменитости , споменика и манастира из најближег окружењанајближег окружења
|
-Неговање и развијање патриотских осећања припадности своме народу, заједници;
{C}– {C}Развијање еколошке свести;
{C}– {C}Оспособљавање ученика за организовање и испуњавање слободног времена садржајима из уметности, спорта, забаве, игре и разоноде. |
3.6.2. ДВОДНЕВНА ЕКСКУРЗИЈА
Разред: Шести
ПРЕДЛОГ РЕЛАЦИЈА:
{C}1. АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА (БАЧКА,БАНАТ,СРЕМ)
А)Ковачица (Музеј наиве), Идвор (музеј и родна кућа Михаила Пупина),Суботица ( Палићко језеро и ЗОО врт и слободно време), Нови Сад ( слободно време у пешачкој зони), Сремски Карловци ( посета гимназији), манастир Крушедол.
Б) Крушедол, Сремски Карловци ( посета карловачкој гимназији),Нови Сад ( слободно време), петроварадинска тврђава, Зобнатица ( ергела коња), Суботица ( хотел Патриа, обилазак Градске куће, Синагоге, слободно време) , Палићко језеро и ЗОО врт.
{C}2. ЈУГОЗАПАДНА СРБИЈА (ЗЛАТИБОР,ЗЛАТАР,УВАЦ)
а) Велика Крсна - Овчарско-кабларска клисура (Кађеница – Српско губилиште и светилиште (црква-пећина) или црква Светог Саве - Ужице (Народни музеј) - Сирогојно (музеј на отвореном "Старо село") - Тара ( ноћење у хотелу "Бели Бор", вечера, диско вече, доручак) - Кремна (предавање о креманском пророчанству и Тарабићима) - Мокра гора (без Шарганске осмице) - Мећавник - Тара (ручак у хотелу "Бели Бор") - Златибор (центар Златибора до поласка кући) - Велика Крсна
б) Кадињача - Стопића пећина –Сирогојно – Тара ( спавање,вечера,диско вече,доручак, хидроелектрана Перућац ( панорамски) - Река Врело,, Река година „ – манастир Рача – хотел ручак- Кремна – Златибор ( слободно време).
в) Велика Крсна -Лазаревац ( црква и спомен костурница), Бранковина, Ваљево ( Народни музеј, Мусвелимов конак, Тешњар, Струганик), Златибор ( центар Златибора слободно време), Тара ( ноћење у хотелу "Бели Бор", вечера, диско вече, доручак) – Сирогојно ( музеј на отвореном) -Кремна (предавање о креманском пророчанству и Тарабићима) - Тара (ручак у хотелу "Бели Бор") - Мокра гора (без Шарганске осмице) - Мећавник – Велика Крсна.
г) Чачак (Галерија Надежда Петровић,гроб и споменик Степи Степановић),Овчарско-кабларска клисура,Тара, Кремна,Мокра Гора (без Шарганске осмице), Сирогојно, Златибор, Милешева, Кањон Увца).
{C}3. ИБАРСКО-КОПАОНИЧКИ КРАЈ
а) Велика Крсна – Свилајнац ( Природњачки центар Свилајнац, кућа Стевана Синђелића), Деспотовац ( Парк макета манастира) – манастири Манасија или Раваница, - Ресавска пећина – Ниш (хотел Видиковац – Ћеле кула- логор Црвени крст, Чегар ,Медиана, тврђава).
б) Велика Крсна – Крагујевац ( Шумарице)- Краљево ( Манастири Жича и Студеница)- Врњачка Бања – Ђавоља варош - Крушевац (Лазарица,Лазарев град )- Велика Крсна
в) Крушевац (Лазарица,Лазарев град) - Ђавоља варош – Ниш ( хотел Видиковац – Ћеле кула- логор Црвени крст, Чегар ,Медиана, тврђава).
{C}4. ИСТОЧНА И ЈУГОИСТОЧНА СРБИЈА
а) Велика Крсна – Свилајнац ( Природњачки центар Свилајнац, кућа Стевана Синђелића), Деспотовац ( Парк макета манастира) – манастири Манасија или Раваница, - Ресавска пећина – Ниш (хотел Видиковац – Ћеле кула- логор Црвени крст, Чегар ,Медиана, тврђава).
б) Велика Крсна – Виминациум – Голубачка тврђава ( посета тврђави) – Лепенски вир - хотел Ђердап – ХЕ Ђердап – Неготин ( Мокрањчева кућа) – Гамзиград (Феликс Ромулиана) – Велика Крсна.
в) Манасија – Лазарева (Злотска пећина) - Гамзиград (Феликс Ромулиана) - Неготин (Мокрањчева кућа) – Кладово - Ђердапска клисура - Лепенски вир – Голубац – Виминациум – Велика Крсна.
Одлука о Програму екскурзије за ученике 6. разреда биће дефинисана на почетку школске 2023/24 године након састанка савета родитеља. Програм екскурзије за ученике од 5. до 8. разреда биће анексом додат у Школски програм на почетку школске 2023/24 године.
ВРЕМЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ: април- мај 2024.
ЦИЉ ЕКСКУРЗИЈЕ : Савладавање дела наставног програма непосредним упознавањем садржаја наставних предмета, појава и односа у природној и друштвеној средини, упознавање културног наслеђа и привредних достигнућа која су у вези са делатношћу школе
САДРЖАЈ АКТИВНОСТИ
|
ЗАДАЦИ |
|
{C}– {C}Васпитање за друштвену активност, толерантност, узајамност, солидарност
{C}– {C}Изграђивање правилног односа према раду и учењу, производима људског рада и формирање радних навика
{C}– {C}Подстицање и развијање интелектуалне радозналости и жеље за новим сазнањима и свим областима науке, уметности, културе и спорта
{C}– {C}Неговање и развијање патриотских осећања, припадности своме народу, заједници
{C}– {C}Развијање еколошке свести и активног односа према заштити и унапређењу животне средине
{C}– {C}Оспособљавање ученика за испуњавање слободног времена садржајима из области науке, културе, спорта, уметности, забаве и игре. |
4. СПИСАК УЏБЕНИКА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД
ПРЕДМЕТ |
ИЗДАВАЧ |
УЏБЕНИК,писмо |
АУТОРИ |
Српски језик и књижевност |
„ВУЛКАН ИЗДАВАШТВО” |
Читанка, српски језик и књижевност за шести разред основне школе |
Александар Јерков,Катарина Колаковић, Анђелка Петровић |
Граматика,
српски језик и књижевност за шести разред основне школе |
Данијела Милићевић,Сунчица Ракоњац Николов |
||
Математика
|
„Klett“ |
Математика,
уџбеник за шести разред основне школе |
Небојша Икодиновић,
Слађана Димитријевић |
Математика, збирка задатака за
шести разред основне
школе; уџбенички комплет; ћирилица |
Бранислав Поповић,
М арија Станић,
Ненад Вуловић,
Сања Милојевић |
||
Физика |
„KLETT” |
Физика 6, уџбеник за шести разред основне школе |
Марина Радојевић |
Физика 6, збирка задатака са лабораторијским вежбама за шести разред основне школе; уџбенички комплет; ћирилица |
Марина Радојевић |
||
Историја |
„ФРЕСКА“ |
Уџбеник са одабраним историјским изворима за шести разред основне школе. Ћирилица |
Радивој Радић, Марко Шуица
Перо Јелић |
Географија |
„Нови Логос“ |
Географија 6, уџбеник за шести разред основне школе; ћирилица |
Снежана Вујадиновић,Рајко Голић и Дејан Шабић |
Биологија |
„ГЕРУНДИЈУМ“ |
Биологија
за шести разред основне школе;ћирилица |
Тихомир Лазаревић,
мр Весна Миливојевић,
др Тијана Прибићевић,
др Томка Миљановић |
Енглески језик |
„THE ENGLISH BOOK” |
Project 3, Fourth edition енглески језик за шести разред основне школе; шеста година учења; уџбенички комплет (уџбеник и радна свеска) |
Аутор уџбеника Tom Hutchinson;
аутори радне свеске:
Tom Hutchinson, Rod Fricker |
Немачки језик |
„Klett“ |
Wir neu 2, уџбеник и радна свеска за другу годину учења |
Ђорђо Мота, Драгана Боос |
Техника и технологија |
„KLETT” |
Техника и технологија 6, за шести разред основне школе;
уџбенички комплет (уџбеник и материјал за конструкторско моделовање); ћирилица |
Алекса Вучићевић,
Ненад Стаменовић |
Информатика и рачунарство |
„ВУЛКАН ИЗДАВАШТВО” |
Информатика и рачунарство
за 6. разред основне школе, ћирилица |
Милош Папић,
Далибор Чукљевић |
Музичка култура |
„ЕДУКА“ |
Музичка култура „У свету музике”
за шести разред основне школе ћирилица |
Мирјана Смрекар Станковић,
Валентина Динић |
Ликовна култура |
„Герундијум“ |
Са осмехом
Ликовна култура за шести разред основне школе, Ћирилица |
Бранка Мандић |
{C}5. {C}ОПШТИ ДЕО ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА
-ПРОГРАМИ И АКТИВНОСТИ КОЈИ ДОПРИНОСЕ ОСТВАРИВАЊУ ЦИЉЕВА ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА-
Саставни део Школског програма су и следећи програми и активности који доприносе остваривању циљева и исхода основног образовања и васпитања, као и остваривању кључних и општих међупредметних компетенција:
Ø Програм културних активности школе
Ø Програм школског спорта и спортско-рекреативних активности
Ø Програм заштите ученика од насиља, злостављања, занемаривања и дискриминације
Ø Програм професионалне оријентације
Ø Програм здравствене заштите
Ø Програм социјалне заштите
Ø Програм заштите животне средине
Ø Програм сарадње са локалном самоуправом
Ø Програм сарадње са породицом
Ø Програм рада школске библиотеке
Ø Програм безбедности и здравља на раду
Сви наведени програми налазе се у Годишњем плану образовно васпитног рада ОШ „Биса Симић“ за школску 2023/24.годину , где су детаљно разрађени, са конкретизованим циљевима, садржајима, носиоцима активности и временском динамиком.
Ø {C}На остваривање Школског програма и побољшање квалитета образовно-васпитног рада такође утиче и реализација Развојног плана ОШ „Биса Симић“, који има јасно дефинисане циљеве, садржаје и активности, као и друге мере за унапређење квалитета рада школе.
Ради уважавања индивидуалних разлика међу ученицима, у погледу начина учења и брзине напредовања, сачињени су Индивидуални образовни планови за све ученике којима је потребна додатна подршка, а који чине прилог овог Школског програма.