ОСНОВНА ШКОЛА
« БИСА СИМИЋ »
ВЕЛИКА КРСНА
ЗА ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ
ОД V – VIII РАЗРЕДА
за период oд 2023/24. - 2026/27. школске године
VII разред
Основна школа " Биса Симић"
11408 Велика Крсна
Број телефона/факса школе: 011/ 8215-455
e-маил:[email protected]
вд директора школе: Љиљана Вићовац
На основу члана 119, став 1., тачка 2, а у вези са чланом 61. Закона о основама система образовања и васпитања (''Сл.гл.РС, бр.88/2017, 27/2018, 10/2019,6/2020 и 129/2021) Школски одбор основне школе «Биса Симић» у Великој Крсни, на осмој редовној седници одржаној дана 6. јула 2023. године, једногласно је донео :
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ
ЗА ОСНОВНО ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ
ОД V – VIII РАЗРЕДА
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „БИСА СИМИЋ“
за период од 2023/24. - 2026/27. школске године
VII разред
вд директора школе, заменик председника Школског одбора, ____________________________ ________________________
Љиљана Вићовац Мерима Митровић
САДРЖАЈ :
{C}1. УВОД
{C}1.1. Назив, врста и трајање Школског програма
{C}1.2. Језик остваривања образовно-васпитног рада
2. ЦИЉЕВИ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
2.1. Исходи..
2.2. Кључне компетенције
2.3. Опште међупредметне компетенције.
3. ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА СЕДМИ РАЗРЕД
3.1. Структура наставног кадра
3.2. Наставни план за шести разред.
3.3. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
3.3.1. СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
3.3.2. ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
3.3.3. ИСТОРИЈА
3.3.4. ГЕОГРАФИЈА
3.3.5. БИОЛОГИЈА
3.3.6. МАТЕМАТИКА
3.3.7. ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО
3.3.8. ТЕХНИКА И ТЕХНОЛОГИЈА
3.3.9. ЛИКОВНА КУЛТУРА
3.3.10. МУЗИЧКА КУЛТУРА
3.3.11. ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ
3.3.12. ФИЗИКА
3.3.13. ХЕМИЈА
3.4. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
3.4.1. ДРУГИ СТРАНИ ЈЕЗИК - НЕМАЧКИ ЈЕЗИК
3.4.2. ВЕРСКА НАСТАВА
3.5. ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО ВАСПИТНОГ РАДА
3.5.1. ПЛАН РАДА ДОПУНСКЕ НАСТАВЕ
3.5.2. ПЛАН РАДА ДОДАТНЕ НАСТАВЕ
3.5.3. ПЛАН И ПРОГРАМ РАДА ОДЕЉЕНСКИХ СТАРЕШИНА
3.5.4. СЛОБОДНЕ НАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ
3.5.5. ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА
Спортска секција
Хор и оркестар
Драмска секција
3.6. ПЛАН И ПРОГРАМ ИЗЛЕТА И ЕКСКУРЗИЈЕ
3.6.1. Излети
3.6.2. Дводневна екскурзија
4. СПИСАК УЏБЕНИКА ЗА СЕДМИ РАЗРЕД
5. ОПШТИ ДЕО ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА
Полазне основе за израду Школског програма за други циклус основног образовања и васпитања ОШ “Биса Симић” за период од 2023/24- 2026/27. школске године:
-Закон о основама система образовања и васпитања (''Сл.гл.РС, бр.88/2017, 27/2018, 10/2019, 6/2020 и 129/2021)
- Закон о основном образовању и васпитању (“Службени гласник РС”, бр. 55/2013, 101/2017, 27/2018, 10/2019 и 129/2021)
-Правилник о допунама Правилника о програму наставе и учења за седми разред основног образовања и васпитања („Сл.гл. РС – Просветни гласник”, број 6/20,од 23.06.2020),
-Правилник о измени Правилника о програму наставе и учења за седми разред основног образовања и васпитања („Сл.гл. РС – Просветни гласник”, број 8/20,од 3.8.2020),
-Правилник о измени Правилника о програму наставе и учења за седми разред основног образовања и васпитања, бр110-00-101/2021-04 („Сл.гл. РС – Просветни гласник”, број 5/21 ,од 9. јуна 2021. године, примењује се од школске 2021/22 године
-Допуна Правилника о програму наставе и учења за 7. разред (Сл. Гласник РС бр 12, од 22.8.2019.)
- Правилник о наставном плану и програму предмета верска настава за седми разред основног образовања и васпитања («Просветни гласник 6/2009. године»)
-Правилник о плану наставе и учења за пети и шести разред основног образовања и васпитања и програму наставе и учења за пети и шести разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 15/18, од 30. августа 2018. године), који се примењује почев од школске 2018/2019. године за ученике петог разреда и од школске 2019/2020. године
- План и програм слободних наставних активности реализује се на основу Правилника о допуни Правилника о програму наставе и учења за седми разред основног образовања и васпитања (Сл. гласник РС – Просветни гласник, бр.17/2021)
{C}– Правилник о школском календару
{C}– Извештај о раду школе у претходној школској години
{C}– Услови рада у школи
{C}– Образовне потребе ученика, родитеља и локалне заједнице.
{C}– Школски развојни план
{C}1.1. НАЗИВ, ВРСТА И ТРАЈАЊЕ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА
Школски програм за други циклус основног образовања и васпитања Основне школе "Биса Симић " из Велике Крсне (у даљем тексту Школски програм) односи се на период од 2019/20 – 2022/23. школске године.
1.2. ЈЕЗИК ОСТВАРИВАЊА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА
Образовно-васпитни рад остварује се на српском језику и ћириличком писму.
За припаднике националне мањине образовно-васпитни рад остварује се на језику и писму националне мањине.
Реализацијом Школског програма оствариће се циљеви основног образовања и васпитања:
1) обезбеђивање добробити и подршка целовитом развоју ученика;
2) обезбеђивање подстицајног и безбедног окружења за целовити развој ученика, развијање ненасилног понашања и успостављање нулте толеранције према насиљу;
3) свеобухватна укљученост ученика у систем образовања и васпитања;
4) развијање и практиковање здравих животних стилова, свести о важности сопственог здравља и безбедности, потребе неговања и развоја физичких способности;
5) развијање свести о значају одрживог развоја, заштите и очувања природе и животне средине и еколошке етике, заштите и добробити животиња;
6) континуирано унапређивање квалитета процеса и исхода образовања и васпитања заснованог на провереним научним сазнањима и образовној пракси;
7) развијање компетенција за сналажење и активно учешће у савременом друштву које се мења;
8) пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички развој сваког ученика, у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима;
9) развијање кључних компетенција за целоживотно учење, развијање међупредметних компетенција за потребе савремене науке и технологије;
10) развој свести о себи, развој стваралачких способности, критичког мишљења, мотивације за учење, способности за тимски рад, способности самовредновања, самоиницијативе и изражавања свог мишљења;
11) оспособљавање за доношење ваљаних одлука о избору даљег образовања и занимања, сопственог развоја и будућег живота;
12) развијање осећања солидарности, разумевања и конструктивне сарадње са другима и неговање другарства и пријатељства;
13) развијање позитивних људских вредности;
14) развијање компетенција за разумевање и поштовање права детета, људских права, грађанских слобода и способности за живот у демократски уређеном и праведном друштву;
15) развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, развој толеранције и уважавање различитости;
16) развијање личног и националног идентитета, развијање свести и осећања припадности Републици Србији, поштовање и неговање српског језика и матерњег језика, традиције и културе српског народа и националних мањина, развијање интеркултуралности, поштовање и очување националне и светске културне баштине;
17) повећање ефикасности употребе свих ресурса образовања и васпитања, завршавање образовања и васпитања у предвиђеном року са минималним продужетком трајања и смањеним напуштањем школовања;
18) повећање ефикасности образовања и васпитања и унапређивање образовног нивоа становништва Републике Србије као државе засноване на знању.
2.1. ИСХОДИ
Након завршетка основног образовања и васпитања ученици ће:
1) имати усвојен интегрисани систем научно заснованих знања о природи и друштву и бити способни да тако стечена знања примењују и размењују;
2) умети да ефикасно усмено и писмено комуницирају на српском, односно на српском и језику националне мањине и најмање једном страном језику користећи се разноврсним вербалним, визуелним и симболичким средствима;
3) бити функционално писмени у математичком, научном и финансијском домену;
4) умети да ефикасно и критички користе научна знања и технологију, уз показивање одговорности према свом животу, животу других и животној средини;
5) бити способни да разумеју различите форме уметничког изражавања и да их користе за сопствено изражавање;
6) бити оспособљени за самостално учење;
7) бити способни да прикупљају, анализирају и критички процењују информације;
8) моћи да идентификују и решавају проблеме и доносе одлуке користећи критичко и креативно мишљење и релевантна знања;
9) бити спремни да прихвате изазове и промене уз одговоран однос према себи и својим активностима;
10) бити одговорни према сопственом здрављу и његовом очувању, примењивати усвојене здравствене навике неопходне за активан и здрав животни стил;
11) умети да препознају и уваже људска и дечја права и бити способни да активно учествују у њиховом остваривању;
12) имати развијено осећање припадности сопственој породици, нацији и култури, познавати сопствену традицију и доприносити њеном очувању и развоју;
13) знати и поштовати традицију, идентитет и културу других заједница и бити способни да сарађују са њиховим припадницима;
14) бити способни да ефикасно и конструктивно раде као чланови тима, групе, организације и заједнице.
2.2. КЉУЧНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ
Кључне компетенције представљају скуп интегрисаних знања, вештина и ставова који су потребни сваком појединцу за лично испуњење и развој, укључивање у друштвени живот и запошљавање.
Кључне компетенције за целоживотно учење су:
1) комуникација на матерњем језику: способност изражавања и тумачења концепата, мисли, осећања, чињеница и мишљења у усменој или писаној форми;
2) комуникација на страном језику: способност изражавања и тумачења концепата, мисли, осећања, чињеница и мишљења у усменој или писаној форми укључујући вештине посредовања сумирањем, тумачењем, превођењем, парафразирањем и на друге начине, као и интеркултурално разумевање;
3) математичке, научне и технолошке компетенције: основно нумеричко резоновање, разумевање света природе, способност примене знања и технологије за људске потребе (медицина, транспорт, комуникације и др.);
4) дигитална компетенција: самопоуздано и критичко коришћење информационих и комуникационих технологија за рад, одмор и комуникацију;
5) учење учења: способност да се ефективно управља сопственим учењем: планирање, управљање временом и информацијама, способност да се превазиђу препреке како би се успешно учило, коришћење претходних знања и вештина, примена знања и вештина у различитим ситуацијама, индивидуално и/или у групи;
6) друштвене и грађанске компетенције: способност да се ефикасно и конструктивно учествује у друштвеном и радном животу и да се ангажују у активном и демократском учешћу, посебно у све разноврснијим заједницама;
7) осећај за иницијативу и предузетништво: способност да се идеје претворе у акцију кроз креативност, иновативност и преузимање ризика, као и способност за планирање и управљање пројектима;
8) културолошка освешћеност и изражавање: способност да се схвати значај креативних идеја, искустава и емоција у различитим медијима - музика, књижевност, плес, ликовна уметност и друго.
2.3. ОПШТЕ МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ
Циљ оријентације ка општим међупредметним компетенцијама и кључним компетенцијама је динамичније и ангажованије комбиновање знања, вештина и ставова релевантних за различите реалне контексте који захтевају њихову функционалну примену.
Опште међупредметне компетенције заснивају се на кључним компетенцијама, развијају се кроз наставу свих предмета, примењиве су у различитим ситуацијама и контекстима при решавању различитих проблема и задатака, неопходне су свим ученицима за лично остварење и развој, као и укључивање у друштвене токове и запошљавање и чине основу за целоживотно учење.
Опште међупредметне компетенције за крај обавезног основног образовања и васпитања у Републици Србији, су:
1) компетенција за учење;
2) одговорно учешће у демократском друштву;
3) естетичка компетенција;
4) комуникација;
5) одговоран однос према околини;
6) одговоран однос према здрављу;
7) предузимљивост и оријентација ка предузетништву;
8) рад са подацима и информацијама;
9) решавање проблема;
10) сарадња;
11) дигитална компетенција.
3. ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА СЕДМИ РАЗРЕД
3.1. СТРУКТУРА НАСТАВНОГ КАДРА
ИМЕ И ПРЕЗИМЕ НАСТАВНИКА |
ЗАНИМАЊЕ |
СТЕП.СТР. |
РАЗРЕД
И ОДЕЉ. |
ПРЕДМЕТ |
1. Вања Велетић |
Професор српског језика |
VII |
VII/1 |
Српски језик |
2. Љиљана Марјацић |
Професор енглеског језика |
VII |
VII/1 |
Енглески језик |
3. Биљана Некић |
Професор историје |
VII |
VII/1 |
Историја |
4. Драгана Арсић |
Професор географије |
VII |
VII/1 |
Географија |
5. Ирена Василић |
Професор биологије |
VII |
VII/1 |
Биологија и хемија |
6. Гордана Гајевић |
Наставник математике |
VI |
VII/1 |
Математика |
7. Дубравка Живојиновић |
Професор информатике |
VII |
VII/1 |
Информатика |
8. Владан Вуковић |
Професор технич. образовања |
VII |
VII/1 |
Техника и технологија;СНА |
9. Бојан Живанић |
Наставник ликовне културе |
VI |
VII/1 |
Ликовна култура |
10. Марија Видаковић |
Професор музичке културе |
VII |
VII/1 |
Музичка култура |
11. Иван Ђурић |
Професор физичког васпитања |
VII |
VII/1 |
Физичко и здрав.васпитање |
12.Драгиша Ђорђевић |
Професор физике |
VII |
VII/1 |
Физика |
13. Наталија Милошевић |
Наставник немачког језика |
IV |
VII/1 |
Немачки језик |
14. Младен Волф |
Вероучитељ |
IV |
VII/1 |
Верска настава |
3.2 ПЛАН НАСТАВЕ И УЧЕЊА ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Наставниплан за II циклус
VII разред школске 2023-24
ред.број |
A.ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ |
V разред |
VI разред |
VIIразред |
VIIIразред |
||||
нед. |
год. |
нед |
год. |
нед |
год |
нед |
год |
||
1. |
Српски језик и књижевност |
5 |
180 |
4 |
144 |
4 |
144 |
4 |
136 |
3. |
Страни језик (енглески језик) |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
68 |
4. |
Историја |
1 |
36 |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
68 |
5. |
Географија |
1 |
36 |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
68 |
6. |
Биологија |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
68 |
7. |
Математика |
4 |
144 |
4 |
144 |
4 |
144 |
4 |
136 |
8. |
Информатика и рачунарство |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
34 |
9. |
Техника и технологија |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
68 |
10. |
Ликовнакултура |
2 |
72 |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
34 |
11. |
Музичкакултура |
2 |
72 |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
34 |
12. |
Физичко и здравствено васпитање |
3 |
72+54* |
3 |
72+54* |
3 |
108 |
3 |
102 |
13. |
Физика |
- |
- |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
68 |
14. |
Хемија |
- |
- |
- |
- |
2 |
72 |
2 |
68 |
УКУПНО:А |
24 |
918-1026 |
25 |
954-1062 |
27 |
954-1098 |
27 |
994-1036 |
|
Ред.број |
Б.Изборни наставнипредмети |
Vразред |
VIразред |
VIIразред |
VIIIразред |
||||
1. |
Верска настава |
нед |
год |
нед |
год |
нед |
год |
нед |
год |
Грађанско васпитање |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
34 |
|
2. |
Други страни језик немачки језик |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
72 |
2 |
68 |
УКУПНО:Б |
3 |
108 |
3 |
108 |
3 |
108 |
3 |
108 |
|
УКУПНО: А+Б |
27 |
1026-1134 |
28 |
1062- 1170 |
29
|
1098-1203 |
29 |
1096-1208 |
Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни и изборни наставни предмети
Ред.б |
Облик образовно-васпитног рада |
V разред |
VI разред |
VIIразред |
VIIIразред |
||||
нед. |
год. |
нед |
год. |
нед. |
год. |
нед. |
год |
||
1. |
Допунска настава |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
34 |
2. |
Додатнана става |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
34 |
3. |
Час одељењског старешине |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
34 |
4. |
Слободне наставне активности* |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
34 |
5. |
Ваннаставне активности |
1 |
36 |
1 |
36 |
1 |
34 |
1 |
34 |
6. |
Екскурзија |
До 2 дана |
До 2 дана |
До 2 дана |
До 3 дана |
**Слободне наставне активности дефинишу се на почетку сваке школске године према могућностима и ресурсима школе. План наставе и учења за предмет Слободних наставних активности биће анексом додат на почетку школске 2023/14 године, након доношења одлуке и изјашњавања ученика о овом предмету.
3.3.1. СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
Разред: седми
Годишњи фонд часова: 144 часова
Циљеви учења Српског језика и књижевности јесу да се ученик оспособи да правилно користи српски језик у различитим комуникативним си- туацијама, у говору и писању; да кроз читање и тумачење књижевних дела развија читалачке компетенције које, уз књижевно знање, обухватају емоционално и фантазијско уживљавање, живо памћење, истраживачко посматрање; подстичу имагинацију и уметнички сензибилитет, естетско до- живљавање и критичко мишљење, морално просуђивање и асоцијативно повезивање; да се одговарајућим врстама читања оспособљава да усмерено приступа делу и приликом тумачења открива различите слојеве и значења; да стиче основна знања о месту, улози и значају језика и књижевности у култури, као и о медијској писмености; да стиче и развија најшира хуманистичка знања и да научи како функционално да повезује садржаје предмет- них области.
ОБЛАСТ/ТЕМА
|
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА
ПОВЕЗАНОСТ |
||||
1. КЊИЖЕВНОСТ
|
ЛЕКТИРА
ЛИРИКА
{C}1. {C}Јован Дучић: Подне
{C}2. {C}Милан Ракић: Божур
{C}3. {C}Владислав Петковић Дис: Међу својима
{C}4. {C}Милутин Бојић: Плава гробница
{C}5. {C}Десанка Максимовић: Крвава бајка
{C}6. {C}Стеван Раичковић: После кише
{C}7. {C}Јован Јовановић Змај: Јутутунска јухахаха
{C}8. {C}Рабиндранат Тагоре: Папирни бродови
{C}9. {C}Вислава Шимборска: Облаци
ЕПИКА
{C}1. {C}Народна бајка (једна по избору): Међедовић / Чудотворни пр- стен / Златоруни ован
{C}2. {C}Стефан Митров Љубиша: Кањош Мацедоновић (одломак)
{C}3. {C}Радоје Домановић: Вођа (одломак)
{C}4. Петар Кочић: Кроз мећаву
{C}5. {C}Иво Андрић: Јелена, жена које нема (одломак)
{C}6. Данило Киш: Прича о печуркама / Еолска харфа
{C}7. Алфонс Доде: Последњи час / Владимир Набоков: Лош дан
{C}8. {C}Дневник Ане Франк (одломак)
{C}9. {C}Ефраим Кишон: Код куће је најгоре (једна прича по избору)
{C}10. {C}Афоризми (Душан Радовић и други)
ДРАМА
{C}1. {C}Бранислав Нушић: Власт (одломак)
Вида Огњеновић: Кањош Мацедоновић (одломак о сусрету Ка- њоша и Фурлана)
НАУЧНОПОПУЛАРНИ И ИНФОРМАТИВНИ ТЕКСТОВИ
Обавезна дела
{C}1. {C}Михајло Пупин: Са пашњака до научењака (одломак)
{C}2. {C}Јелена Димитријевић:
Седам мора и три океана (одломак) / Милош Црњански: Наша небеса („Крф, плава гробница” – одломак)
Једно дело по избору
{C}1. {C}Јован Цвијић: Охридско језеро (одломак) / Пеђа Милосавље- вић: Потера за пејзажима
{C}2. {C}Светлана Велмар Јанковић: Српски Београд деспота Стефана (Капија Балкана)
{C}3. {C}Уметнички и научнопопуларни текстови о природним лепота- ма и културноисторијским споменицима завичаја
{C}4. {C}Избор из енциклопедија и часописа за децу
ДОМАЋА ЛЕКТИРА
{C}1. Епске народне песме покосовског тематског круга (Смрт вој- воде Пријезде, Диоба Јакшића и песма по избору)
{C}2. Епске народне песме о хајдуцима и ускоцима (Мали Радојица, Стари Вујадин, Старина Новак и кнез Богосав; Иво Сенковић и ага од Рибника, Ропство Јанковић Стојана)
{C}3. Свети Сава у књижевности:
{C}– {C}одломак из Житија Светог Симеона (o опроштају оца од сина);
{C}– {C}избор из народних прича и предања (на пример Свети Сава и ђаво, легенде о Светом Сави);
{C}– {C}избор из ауторске поезије о Св. Сави (на пример Матија Бећко- вић: Прича о Светом Сави)
{C}4. {C}Мирослав Антић: Плави чуперак и Шашава књига (избор)
{C}5. {C}Антоан де Сент Егзипери: Мали Принц; Момо Капор: Мали Принц
{C}6. {C}Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква
{C}7. {C}Душан Ковачевић: Свемирски змај
{C}8. {C}Дејан Алексић: Ципела на крају света / Игор Коларов: Двана- есто море
ДОПУНСКИ ИЗБОР ЛЕКТИРЕ
(бирати 3 дела)
{C}1. {C}Милорад Павић: Руски хрт (одломак)
{C}2. {C}Тургењев: Шума и степа
{C}3. {C}Антон Павлович Чехов: Чиновникова смрт
{C}4. {C}Јанко Веселиновић: Хајдук Станко (одломак из првог дела ро- мана)
{C}5. {C}Гордана Малетић: Катарке Београда (прича Зебња и друге)
{C}6. {C}Урош Петровић: Загонетне приче
{C}7. {C}Александар Манић: У свитање света
{C}8. {C}Јасминка Петровић: Лето кад сам научила да летим
{C}9. {C}Градимир Стојковић: Хајдук у Београду
{C}10. {C}Корнелија Функе: Срце од мастила
{C}11. {C}Душица Лукић: Земља је у квару (избор)
{C}12. {C}Гордана Брајовић: из збирке песама Индија, Индија (Пролази слон пун мириса, Пролази слон пун Хималаја)
{C}13. {C}Душан Поп Ђурђев: Лет лионског Икара
КЊИЖЕВНИ ТЕРМИНИ И ПОЈМОВИ
Опкорачење. Рефрен. Цезура. Везани и слободни стих.
ауторске лирске песме: рефлексивна и сатирична песма.
Језичко-стилска изражајна средства: метафора, алегорија, града- ција, словенска антитеза, фигуре понављања (асонанца и алите- рација).
Функција мотива у композицији лирске песме. Песма у прози.
Фабула и сиже.
Статички и динамички мотиви. Композиција. Епизода.
Идејни слој књижевног текста. Хумор, иронија и сатира. Врсте карактеризације књижевног лика.
Унутрашњи монолог. Хронолошко и ретроспективно приповедање. Дневник. Путопис. Аутобиографија. Легендарна прича. Предања о постанку бића, места и ствари.
Афоризам.
Пословице, изреке; питалице; загонетке.
Драмска радња; етапе драмске радње: увод, заплет, врхунац, пе- рипетија, расплет. Драмска ситуација. Драма у ужем смислу. |
{C}– користи књижевне термине и појмове обрађиване у претход- ним разредима и повезује их са новим делима која чита;
{C}– истакне универзалне вредности књижевног дела и повеже их са сопственим искуством и околностима у којима живи;
{C}– чита са разумевањем различите врсте текстова и коментарише их, у складу са узрастом;
{C}– разликује народну од ауторске књижевности и одлике књи- жевних родова и основних књижевних врста;
{C}– разликује основне одлике стиха и строфе – укрштену, обгрље- ну и парну риму; слободни и везани стих; рефрен;
{C}– тумачи мотиве (према њиховом садејству или контрастивно- сти) и песничке слике у одабраном лирском тексту;
{C}– {C}локализује књижевна дела из обавезног школског програма;
{C}– {C}разликује етапе драмске радње;
{C}– {C}разликује аутора књижевноуметничког текста од наратора, драмског лица или лирског субјекта;
{C}– {C}разликује облике казивања (форме приповедања);
{C}– {C}идентификује језичко-стилска изражајна средства и разуме њихову функцију;
{C}– анализира идејни слој књижевног дела служећи се аргументи- ма из текста;
{C}– {C}уочи разлике у карактеризацији ликова према особинама: фи- зичким, говорним, психолошким, друштвеним и етичким;
{C}– {C}разликује хумористички од ироничног и сатиричног тона књи- жевног дела;
{C}– {C}критички промишља о смислу књижевног текста и аргументо- вано образложи свој став;
доведе у везу значење пословица и изрека са идејним слојем текста;
{C}– препозна националне вредности и негује културноисторијску баштину;
{C}– размотри аспекте родне равноправности у вези са ликовима књижевно-уметничких текстова;
{C}– {C}препоручи књижевно дело уз кратко образложење;
{C}– {C}упореди књижевно и филмско дело настало по истом предло- шку, позоришну представу и драмски текст;
{C}– разликује глаголске начине и неличне глаголске облике и упо- треби их у складу са нормом;
{C}– {C}одреди врсте непроменљивих речи у типичним случајевима;
{C}– {C}уочи делове именичке синтагме;
{C}– {C}разликује граматички и логички субјекат;
{C}– разликује сложени глаголски предикат од зависне реченице са везником да;
{C}– {C}препозна врсте напоредних односа међу реченичним чланови- ма и независним реченицама;
{C}– {C}идентификује врсте зависних реченица;
{C}– искаже реченични члан речју, предлошко-падежном конструк- цијом, синтагмом и реченицом;
{C}– {C}примени основна правила конгруенције у реченици;
{C}– {C}доследно примени правописну норму;
{C}– {C}разликује дугосилазни и дугоузлазни акценат;
{C}– {C}говори на задату тему поштујући књижевнојезичку норму;
{C}– {C}разликује књижевноуметнички од публицистичког функцио- налног стила;
{C}– {C}састави кохерентан писани текст у складу са задатом темом наративног и дескриптивног типа;
{C}– {C}напише једноставнији аргументативни текст позивајући се на чињенице;
{C}– {C}користи технички и сугестивни опис у изражавању;
{C}– {C}препозна цитат и фусноте и разуме њихову улогу;
{C}– {C}пронађе потребне информације у нелинеарном тексту;
{C}– напише електронску (имејл, SMS) поруку поштујући норма- тивна правила;
{C}– {C}примени различите стратегије читања (информативно, дожи- вљајно, истраживачко и др.);
{C}– састави текст репортажног типа (искуствени или фикционални);
правилно употреби фразеологизме и устаљене изразе који се јављају у литерарним и медијским текстовима намењеним мла- дима. |
Енглески језик / Немачки језик
Историја
Географија
.
Биологија
Музичка култура
|
||||
2.ЈЕЗИК
ГРАМАТИКА, Правопис
Ортоепија
|
Грађење и основна значења глаголских облика: футур II, импера- тив, потенцијал; трпни гл. придев, гл. прилог садашњи и гл. при- лог прошли. Подела глаголских облика на просте и сложене и на личне (времена и начини) и неличне.
Непроменљиве врсте речи: везници, речце, узвици.
Појам синтагме (главни члан и зависни чланови); врсте синтаг- ми: именичке, придевске, прилошке и глаголске. Атрибут у окви- ру синтагме.
Логички субјекат. Сложени глаголски предикат.
Напоредни односи међу реченичним члановима – саставни, ра- ставни и супротни.
Појам комуникативне и предикатске реченице.
Независне предикатске реченице ‒ напоредни односи међу неза- висним реченицама (саставни, раставни, супротни).
Зависне предикатске реченице (изричне, односне, месне, времен- ске, узрочне, условне, допусне, намерне, последичне и поредбе- не).
Реченични чланови исказани речју, предлошко-падежном кон- струкцијом, синтагмом и реченицом.
Конгруенција – основни појмови.
Правописна решења у вези са обрађеним глаголским облицима. Интерпункција у вези са зависним реченицама (запета, тачка и запета). Писање скраћеница, правописних знакова.
Дугоузлазни и дугосилазни акценат. |
|
Енглески језик / немачки језик
|
||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
|||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
||||
а) Ученик |
б) Наставник |
||||||
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Амбијентално учење
- Учење по моделу
- Учење путем открића
- Решавање проблема кроз реалне ситуације
- Трагање за одговорима
- Демонстрација
- Разговор
|
Уочавање и решавање проблема,повезивање претходно стеченог знања са новим;опажање и јасно саопштавање својих решења и идеја; активно слушање;формулисање и размена идеја и мишљења са другима; планирање и организовање свог рада и учења;преузимање одговорности за одлуке које доносе.
|
Организација наставног процеса и његова реализација; одговарање на ученичка питања, постављање питања и помоћ ученику да организују своја размишљања и прецизира исказе; развијање активног учешћа ученика у наставном процесу уз подстицање креативности,отворености,емпатије; сарадња са родитељима и свим надлежним службама при решавању проблема; праћење напредовања ученика и објективно оцењивање; евалуација и истраживање нових могућности у унапређењу сопственог рада |
- Ученици
- Наставници
- Родитељи
- Двориште
- Учионица
- Дидактичка средства и материјали
- Уџбеници
- Искуство ученика
- Фотографије
- Слике
- Краћи текстови
- Касете
- Апликације |
Формативно и сумативно оцењивање
Идентификација ситуација у којима ће ученици стећи и показати понашање у складу са прописаним исходима.
Инструменти за проверавање остварености прописаних исхода (разговор, посматрање, десетоминутне провере знања, диктати, тематске провере знања, писмени задаци).
Примена инструмената прикупљања података и њихово поређење са прописаним исходима. |
|||
ОБРАЗОВНА ОБЛАСТ (КОРЕЛАЦИЈА) |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
САРАДНИЦИ |
|
а) Ученик |
б) Наставник |
|||
- Ликовна култура
- Музичка култура
- Природне науке
- Физичко васпитање
- Здравствено васпитање |
- Слуша
- Пише
- Говори
- Описује
- Гледа
- Измишља
- Размишља
|
- Планира
- Ораганизује
- Бира садржаје
- Реализује
- Објашњава
- Демонстрира
- Даје упутства
- Обезбеђује ресурсе
- Партнер у учењу
- Прати ефекте рада |
- Ученици
- Наставници
- Природна и друштвена средина
- Родитељи
- Искуство ученика
|
- Ученици
- Наставници
- Родитељи
- ПП служба
|
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ЗА 7. РАЗРЕД |
|||
|
ОСНОВНИ НИВО
(БАЗИЧНИ 80%) |
СРЕДЊИ НИВО
(РАЗВОЈНИ 50%) |
НАПРЕДНИ НИВО
(25 %) |
Књижевност |
● повезује наслове прочитаних
књижевних дела (предвиђених
програмом за VII разред) са
именима аутора тих дела
● разликује типове књижевног
стваралаштва (усмена и ауторска
књижевност)
● разликује основне књижевне
родове: лирику, епику и драму
● препознаје врсте стиха (римовани и
неримовани; осмерац и десетерац)
● препознаје различите облике
казивања у књижевноуметничком
тексту: нарација, дескрипција,
дијалог и монолог
● препознаје постојање стилских
фигура у књижевноуметничком
тексту (епитет, поређење,
ономатопеја)
● уочава битне елементе
књижевноуметничког текста:
мотив, тему, фабулу, време
и место радње, лик...
● има изграђену потребу за читањем
књижевноуметничких текстова и
поштује национално, књижевно и
уметничко наслеђе*
● способан је за естетски доживљај
уметничких дела* |
● повезује дело из обавезне лектире
са временом у којем је настало и
са временом које се узима за
оквир приповедања
● повезује наслов дела из обавезне
лектире и род, врсту и лик из
дела; препознаје род и врсту
књижевноуметничког дела на
основу одломака, ликова,
карактеристичних ситуација
● разликује лирско-епске врсте
(баладу, поему)
● разликује књижевнонаучне врсте:
биографију, аутобиографију,
дневник и путопис и
научно-популарне текстове
● препознаје и разликује одређене
(тражене) стилске фигуре у
књижевноуметничком тексту
(персонификација, ономатопеја,
епитет, хипербола, градација,
метафора, контраст)
● одређује мотиве, идеје,
композицију, форму,
карактеристике лика
(психолошке, социолошке, етичке)
и њихову међусобну повезаност
● разликује облике казивања у
књижевноуметничком тексту:
приповедање, описивање,
монолог/унутрашњи монолог,
дијалог |
● наводи наслов дела, аутора, род
и врсту на основу одломака,
ликова карактеристичних тема и
мотива
● издваја основне одлике
књижевних родова и врста у
конкретном тексту
● разликује аутора дела од лирског
субјекта и приповедача у делу
● проналази и именује стилске
фигуре; одређује функцију
стилских фигура у тексту
● одређује и именује врсту стиха и
строфе
● тумачи различите елементе
књижевноуметничког дела
позивајући се на само дело
● изражава свој став о конкретном
делу и аргументовано га
образлаже
● повезује књижевноуметничке
текстове с другим текстовима
који се обрађују у настави* |
Језик |
● зна особине и врсте гласова; дели
реч на слогове у једноставнијим
примерима; примењује
књижевнојезичку норму у вези са
гласовним променама
● разликује просте речи од
твореница; препознаје корен речи;
гради реч према задатом значењу на
основу постојећих творбених модела
● препознаје врсте речи; зна основне
граматичке категорије
променљивих речи; примењује
књижевнојезичку норму у вези с
облицима речи
● разликује основне врсте независних
реченица (обавештајне, упитне,
заповедне)
● одређује реченичне и синтагматске
чланове у типичним (школским)
примерима
● препознаје синтаксичке јединице
(реч, синтагму, предикатску
реченицу и комуникативну
реченицу)
● правилно употребљава падеже у
реченици и синтагми
● правилно употребљава глаголске
облике (осим имперфекта)
● разликује појмове књижевног и
народног језика; зна основне
податке о развоју књижевног језика
код Срба (почеци писмености код
Срба) |
● препознаје гласовне промене
● одређује место акцента у речи;
зна основна правила акценатске
норме
● познаје основне начине грађења
речи (извођење, слагање)
● познаје врсте речи; препознаје
подврсте речи; уме да одреди
облик променљиве речи
● препознаје подврсте
синтаксичких јединица (врсте
синтагми)
● одређује реченичне и
синтагматске чланове у
сложенијим примерима
● препознаје главна значења падежа
у реченици
● препознаје главна значења и
функције глаголских облика
|
● дели реч на слогове у
сложенијим случајевима
● познаје гласовне промене (уме да
их препозна, објасни и именује)
● познаје подврсте речи; користи
терминологију у вези са врстама
и подврстама речи и њиховим
граматичким категоријама
● познаје и именује подврсте
синтаксичких јединица (врсте
синтагми)
● познаје главна значења падежа и
главна значења глаголских
облика (уме да их објасни и зна
терминологију у вези с њима)
|
Језичка култура |
● разуме текст (ћирилични и
латинични) који чита наглас и у
себи
● саставља разумљиву, граматички
исправну реченицу
● разликује уметнички и
неуметнички текст; уме да одреди
сврху текста: експозиција
(излагање), дескрипција
(описивање), нарација
(приповедање), аргументација
● разликује основне делове текста и
књиге (наслов, наднаслов,
поднаслов, основни текст,
поглавље, пасус, фуснота, садржај,
предговор, поговор); препознаје
цитат; служи се садржајем да би
пронашао одређени део текста
● проналази и издваја основне
информације из текста према датим
критеријумима
● рaзликује у тексту битно од
небитног, главно од споредног
● повезује информације и идеје
изнете у тексту, уочава јасно
исказане односе (временски след,
средство – циљ, узрок – последица
и сл.) и извoди закључак заснован
на једноставнијем тексту
● саставља једноставан експозиторни,
наративни и дескриптивни текст и
уме да га организује у смисаоне
целине (уводни, средишњи и
завршни део текста)
● уме да преприча текст
● свој језик прилагођава медијуму
изражавања (говору, односно
писању), теми, прилици и сл.;
препознаје и употребљава
одговарајуће језичке варијетете
(формални или неформални)
● влада основним жанровима писане
комуникације: саставља писмо;
попуњава различите обрасце и
формуларе с којима се сусреће у
школи и свакодневном животу
● познаје основне лексичке појаве:
једнозначност и вишезначност
речи; основне лексичке односе:
синонимију, антонимију,
хомонимију; метафору* као
лексички механизам
● препознаје различита значења
вишезначних речи које се
употребљавају у контексту
свакодневне комуникације (у кући,
школи и сл.)
● зна значења речи и фразеологизама
који се употребљавају у контексту
свакодневне комуникације (у кући,
школи и сл.), као и оних који се
често јављају у школским
текстовима (у уџбеницима,
текстовима из лектире и сл.)
● одређује значења непознатих речи
и израза на основу њиховог састава
и/или контекста у коме су
употребљени (једноставни
случајеви)
● служи се речницима,
приручницима и енциклопедијама
● има изграђену језичку толеранцију
и негативан став према језику
дискриминације и говору мржње
● чита једноставне нелинеарне
елементе текста: легенде, табеле,
дијаграме и графиконе |
● чита текст користећи различите
стратегије читања: читање „с
оловком у руци“ (ради
учења, ради извршавања
различитих задатака, ради
решавања проблема);
читање ради уживања*
● познаје врсте неуметничких
текстова (излагање, технички
опис, техничко приповедање)
● познаје врсте неуметничких
текстова (излагање)
● разликује све делове текста и
књиге, укључујући индекс,
појмовник и библиографију и уме
њима да се користи
● проналази, издваја и упоређује
информације из два краћа текста
или више њих (према датим
критеријумима)
● разликује чињеницу од
коментара, објективност од
пристрасности и пропаганде
на једноставним примерима
● препознаје став аутора
неуметничког текста и разликује
га од другачијих ставова
изнетих у таквом тексту
● саставља експозиторни,
наративни и дескриптивни текст,
који је јединствен, кохерентан и
унутар себе повезан
● саставља вест, реферат и извештај
● пише резиме краћег и/или
једноставнијег текста
● зна значења речи и
фразеологизама који се јављају у
школским текстовима
(у уџбеницима, текстовима из
лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним
младима, и правилно их
употребљава
● одређује значења непознатих речи
и израза на основу њиховог
састава и/или контекста у коме су
употребљени (сложенији
примери)
|
● проналази, издваја и упоређује
информације из два дужa текстa
сложеније структуре или више
њих (према датим
критеријумима)
● организује текст у логичне и
правилно распоређене пасусе;
одређује прикладан наслов
тексту и поднаслове деловима
текста
● пише резиме дужег и/или
сложенијег текста
● уме да одреди значења
непознатих речи и израза на
основу њиховог састава,
контекста у коме су
употребљени, или на основу
њиховог порекла
● зна значења речи и
фразеологизама у
научнопопуларним текстовима,
намењеним младима, и правилно
их употребљава
● чита и тумачи сложеније
нелинеарне елементе текста:
вишеструке легенде, табеле,
дијаграме и графиконе
|
Правопис |
● зна и користи оба писма (ћирилицу
и латиницу)
● зна да се служи Правописом
(школским издањем)
● примењује правописну норму (из
сваке правописне области) у
једноставним примерима |
● зна правописну норму и
примењује је у већини случајева |
● зна и доследно примењује
правописну норму |
3.3.2. ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
РАЗРЕД : СЕДМИ
БРОЈ ЧАСОВА : 72
Циљ учења Страног језика јесте да се ученик усвајањем функционалних знања о језичком систему и култури и развијањем стратегија учења страног језика оспособи за основну писану и усмену комуникацију и стекне позитиван однос према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу.
ОБЛАСТ/ТЕМА
|
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА
ПОВЕЗАНОСТ |
1.
ПОЗДРАВЉАЊЕ И ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И ДРУГИХ И ТРАЖЕЊЕ/ ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ И ДРУГИМА |
Hi Sophie, how are you/ have you been? Fine!/ Pretty good!/Great!/ Never been better!/Not bad!/As usual./A little busy actually!/I’ve been busy studying, how about you?/Thanks for asking, and you?
It was nice meeting you. It was nice/a pleasure meeting you as well/too./You as well/too./I hope to see you again./I look forward to meeting/seeing you again. Say hello/hi to your family.
Is Dorian your first name? No, it’s my middle name. My first name is David. What’s your first/middle/last name/family name/surname? I was named after my great-grandfather, who was Russian. Who were you named after? My godparents chose this name for me.
I grew up/was raised in Serbia, but my parents moved to Australia when I was ten. My paternal grandparents are still alive, but my maternal grandparents died when I was a child.
These are my classmates, Vasilije and Neda; we’ve been friends for years. We belong to the the Drama Club, and we meet once a week/ every Thursday afternoon. Which school club do you belong to?
Who’s that girl on the right/left – the one in the leather jacket and plain T-shirt? The picture was taken a few years ago, but it must be Elena, a girl from my class. She plays the guitar in the school orchestra. What instrument do you play?
Luka and I go to the same school, but we aren’t in the same class. We get on/along very well, although we don’t always agree about everything. He doesn’t live in my street; however, he lives very close to me, just round the corner. Who do you get on/along (well) in your class/school/family?
Phillip’s quite brainy, and he’s really good with computers, but he’s been really bad-tempered since his parents got divorced. Who has he lived with since then?
The Present Simple Tense за изражавање сталних и уобичајених радњи
The Past Simple Tense глагола to be и осталих глагола (правилних и неправилних)
The Past Continuous Tense
The Present Perfect Tense учесталијих глагола (правилних и неправилних) Питања са Who/What/Which/Where/When/Why…
Питања са препозиционим глаголима
Употреба и изостављање чланова при ближем одређивању лица, у фиксним изразима (go to school/by car/on foot...), са основ- ним географским појмовима (називима улица, градова, држава...)
Модални глаголи за извођење закључака о садашњости (must, can’t, may...)
Пасивни облик глагола у простим временима (Present Simple, Past Simple, Future Simple)
(Интер)културни садржаји: устаљена правила учтивe комуникације; имена и надимци; родбина, породични односи и родбин- ске везе. Већи градови у земљама циљне културе. |
{C}– {C}разуме једноставније текстове који се односе на поздрављање, представљање и тражење/давање информација личне природе;
{C}– поздрави и отпоздрави, представи себе и другог користећи јед- ноставнија језичка средства;
{C}– {C}размени једноставније информације личне природе;
{C}– {C}у неколико везаних исказа саопшти информације о себи и дру- гима;
|
Српски језик, Немачки језик |
2.
ОПИСИВАЊЕ БИЋА, ПРЕДМЕТА, МЕСТА, ПОЈАВА, РАДЊИ, СТАЊА И ЗБИВАЊА |
What’s he/she like? He’s smart and confident, but he’s slightly irresponsible at times. What does he/she look like? She’s of medium height/build and she’s got medium length straight/wavy/curly hair. She usually wears sporty clothes – she must love sports!
My sister’s too young to take the driving test. My brother isn’t tall enough to play basketball. Fast food is unhealthy, isn’t it? These potatoes are too salty, aren’t they?
Our results look great compared to theirs. We can’t be worse than them. The lamp is broken! The news is fascinating/unbelievable.
What an enormous fish! What a lovely drawing! What lovely weather! How interesting/boring! You can see/There’s a church in the middle/in the background/in front of the picture.
I didn’t enjoy the amusement park – it was too scary!
It was -10 degrees on the mountain – it was freezing cold and snowy. It rained/ snowed more heavily than last night.
What’s the title of the book/film?It’s a novel/film entitled...
Serbia is situated at the crossroads of Central and Southeast Europe. Belgrade is located at the confluence of the Danube and Sava Rivers.
The United Kingdom consists of four countries: England, Wales, Scotland and Northern Ireland.
The UK national anthem is called ”God Save the Queen”, while the US national anthem is called ”The Star Spangled Banner”. What’s Serbian national anthem called? It’s ”God of Justice”.
What is/are the most endangered animal species in the world? What is/are the most popular teen TV series in your country?
In Serbian tradition godparents are usually given the responsibility for naming a newborn child.
The Present Simple Tense и The Present Continuous Tense за изражавање појава, радњи, стања и збивања у садашњости, The Past Simple Тense и The Past Continuous Tense за изражавање појава, радњи, стања и збивања у прошлости
Поређење прилога
Придеви са наставцима –ed и –ing
Too (adjective) to... / (not) enough (adjective) to...
Творба и употреба прилога за начин (beautifully, quickly, happily, well, bаdly, fast, hard...)
Употреба одређеног члана код поређења придева/прилога
Употреба/изостављање одређеног члана са основним географским појмовима (називима градова, држава, река...) Релативне заменице who, which, that, whose, where...
Неодређене заменице (somebody, something, anybody, anything, nobody, no one, nothing, everything…).
Питања са What…like, How, Why…
Негативни префикси un-, im-, ir-...
Модални глаголи за извођење закључака о садашњости (must, can’t, may...)
Пасивни облик глагола у простим временима (Present Simple, Past Simple, Future Simple) What (a/an) + adjective + noun
Question tags
(Интер)културни садржаји: особености наше земље и земаља говорног подручја циљног језика (знаменитости, географске карактеристике и сл.) |
{C}– разуме једноставније текстове који се односе на опис особа, биљака, животиња, предмета, места, појaва, радњи, стања и зби- вања;
{C}– {C}опише и упореди жива бића, предмете, места, појаве, радње, стања и збивања користећи једноставнија језичка средства;
|
Српски језик, Немачки језик,ликовна култура |
3.
ИЗНОШЕЊЕ ПРЕДЛОГА И САВЕТА, УПУЋИВАЊЕ ПОЗИВА ЗА УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АКТИВНОСТИ И РЕАГОВАЊЕ НА ЊИХ |
Have a slice of bread!
Help yourself/yourselves to the sandwiches! Less/More, please!
He should cut down on sweets, shouldn’t he?
If you experience any form of bullying, you should immediately report it to the teachers. What should/shall I do if my Facebook account gets hacked?
Are we meeting Pavle and Dorotea in front of the cinema? Let’s go sightseeing, shall we?
We’ll play in the garden if the weather gets better, won’t we? I’m on the team, aren’t I?
I’ll keep my fingers crossed for you!
Why don’t we download some music from the Internet? Let me show you.
It’s lesson/break/quiz time!
The game is over!
They asked me to join their team.
The doctor told me to stay in bed and drink plenty of fluids. She advised us to take a bus downtown/not to drink the water.
Should за давање савета
Изрази: How about…? What about…? Why don’t we…? Would you like…? Do you want…? Shall we…? Let’s...
Модални глаголи за изражавање предлога – can/could/may/might
Заповедни начин
The Present Continuous Tense за унапред договорене радње
Question tags
Индиректни предлози и савети Први кондиционал
Повратне заменице
(Интер)културни садржаји: прикладно упућивање предлога, савета и позива и реаговање на предлоге, савете и позиве. |
{C}– {C}разуме једноставније предлоге, савете и позиве на заједничке активности и одговори на њих уз одговарајуће образложење;
{C}– упути предлоге, савете и позиве на заједничке активности ко- ристећи ситуационо прикладне комуникационе моделе;
{C}– {C}затражи и пружи додатне информације у вези са предлозима, саветима и позивима на заједничке активности;
{C}– {C}разуме уобичајене молбе и захтеве и реагује на њих;
{C}– {C}упути уобичајене молбе и захтеве;
{C}– {C}честита, захвали и извини се користећи мање сложена језичка средства;
|
Српски језик, Информатика |
4.
ИЗРАЖАВАЊЕ МОЛБИ, ЗАХТЕВА, ОБАВЕШТЕЊА, ИЗВИЊЕЊА, ЧЕСТИТАЊА И ЗАХВАЛНОСТИ |
Can I have my magazine back?
Can/Could we have some advice/information about the trip? Could you speak a bit more slowly/speak up, please?
Mother told the children to stop arguing/fighting.
The flight attendant told the passangers to fasten their seat belts. The librarian asked us not to make noise in the library.
Will you leave me alone, please? He asked me to leave him alone. She promised/refused to let me use her laptop/dictionary.
I’m sorry for your loss!/I’m sorry to hear that! Thank you for your sympathy/kindness! He thanked me for my help/support.
Sorry for being late. Thanks for coming. Thank you in advance! I´ll put it down so that I don´t make the same mistake again!
Модални глаголи за изражавање молбе и захтева – can/could/may/will
Индиректне наредбе и молбе
Gerund/Infinitive
(Интер)културни садржаји: правила учтиве комуникације, значајни празници и догађаји, честитања. |
{C}– {C}разуме и следи једноставнија упутства у вези с уобичајеним ситуацијама из свакодневног живота;
{C}– {C}пружи једноставнија упутства у вези са уобичајеним ситуаци- јама из свакодневног живота;
{C}– {C}разуме једноставније текстове у којима се описују радње и си- туације у садашњости;
|
Српски језик, Немачки језик,Грађанско васпитање |
5.
РАЗУМЕВАЊЕ И ДАВАЊЕ УПУТСТАВА |
If you want to help the charity, email... or call...
If you want to recycle, sort out/separate different materials and put them in recycling containers. You can set up your account in just a few steps.
Once you have finished, you can save your work and share the link.
Make sure you check your essay for spelling mistakes before you hand it in!
Make/ Do a class survey on their reading habits/ media preferences. Compare/ Present the results. The form must be completed in ink.
Write your name and address in block capitals. Fill in the blanks.
Don’t let go of the handlebar on that bike! Keep your dog on a leash!
Hold on! Hold the line!
When a challenge is given don’t step back. Step up!
Први кондиционал Заповедни начин
Пасивни облик модалних глагола
(Интер)културни садржаји: правила учтивости у складу са степеном формалности и ситуацијом. |
{C}– {C}разуме једноставније текстове у којима се описују способно- сти и умећа;
{C}– {C}размени појединачне информације и/или неколико информа- ција у низу које се односе на радње у садашњости;
|
Српски језик,Немачки језик,Биологија-екологија |
6.
ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У САДАШЊОСТИ |
How long does it take you to get to school?It takes me half an hour if I go by bus, but this week Dad’s driving me to school, so it’s taking me only half the time.
Who’s the teacher telling off?
What are the police looking for?
She’s getting dressed for the party, isn’t she? The children are dressed up for the celebration, aren’t they? My parents have been married since 2002.
Can you do a handstand/ a cartwheel/ a forward/backward roll/ a split/ a bridge? We’ve been able to use the application for over a year now.
Teenagers don’t watch TV as often as they used to.
My neighbours have got a very big house with a swimming pool – they must be rich! Pavle can’t be on holiday – I’ve just seen him!
In Serbian tradition, if you hiccup, someone is talking about you. Plants die if they don’t get enough water.
The novel/film is based on an oral folk story/a historic fact.
The Present Simple Tense за изражавање сталних и уобичајених радњи
The Present Continuous Tense за изражавање тренутних и привремених радњи.
Разлике у употреби глаголских облика The Present Simple Tense и The Present Continuous Tense
The Present Perfect Simple Tense за изражавање радњи које су почеле у прошлости и још увек трају Нулти кондиционал
Питања са препозиционим глаголима
Can за изражавање способности у садашњости
Модални глаголи за извођење закључака о садашњости (must, can’t, may...) Пасивни облик глагола у простим временима (Present Simple)
Question tags
(Интер)културни садржаји: породични живот; живот у школи и у ширем окружењу – наставне и ваннаставне активности; распусти и путовања; традиција и обичаји. |
{C}– {C}опише радње, способности и умећа користећи неколико веза- них исказа;
{C}– {C}разуме једноставније текстове у којима се описују искуства, догађаји и способности у прошлости;
|
Српски језик, |
7.
ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У ПРОШЛОСТИ |
It was very nice/kind of Nadja to help me with my homework. Nicholas did very well in his test – better than in the previous one!
Lara was born in Canada, but her family moved to the USA two years ago. Which US state did they move to? Have you ever read this book? No, but I’d like to.
Has Marco finished his exams yet?
She has already had supper, hasn’t she? It’s been ages since we last met, hasn’t it?
Everybody enjoyed themselves, didn’t they? We’ve won! They’ve lost!
Have the police been able to find the criminals who robbed the bank? When we looked up we could see the stars.
I broke my glasses so I couldn’t see the board at school. It was raining when I left home this morning.
While we were watching TV, I fell asleep.
Who were you talking to when I saw you at the party?
What was Isaac Newton doing when he discovered the law of gravity? He was sitting in his garden when an apple fell on his head. I didn’t use to like animals, but I do now.
What kind of TV programmes did you use to watch when you were a child? Robin Hood used to take from the rich and give to the poor.
The Indians didn’t use to hunt with guns, they used to hunt with bows and arrows. The plane was late so we had to wait for ages.
It was very warm so we didn’t have to wear jumpers. Did you have to study hard for your maths test?
I was given a lot of useful advice/information about the project. How many people were killed in the hurricane/flood/earthquake?
How many homes were destroyed by the hurricane/flood/earthquake? What was the deadliest hurricane/flood/earthquake?
America was discoverd in 1492. When was George Washington elected the first president of the United States?
Peter I reigned as the last King of Serbia and as the first King of the Serbs, Croats and Slovenes. When was he proclaimed King of Serbia?
Queen Elizabeth II has ruled Britain since 1952, when her father, King George VI, died. When was she crowned? ”The Bridge on the Drina”was written by Ivo Andrić. Who was ”Oliver Twist” written by?
The Past Simple Tense правилних и неправилних глагола, све употребе
The Past Continuous Tense, све употребе
Контрастирање употребе и значења глаголских облика The Past Simple Tense и The Past Continuous Tense
The Present Perfect Simple Tense за изражавање искустава и радњи у неодређеној прошлости и са ever, never, just, аlready, yet…
Контрастирање употребе и значења глаголских облика The Past Simple Tense и The Present Perfect Simple Tense Used to
Could и was/were able to за изражавање способности у прошлости Питања са Who/What/Which/Where/When/Why…
Питања са препозиционим глаголима
Пасивни облик глагола у простим временима (Past Simple)
Question tags
(Интер)културни садржаји: историјски догађаји, епохална открића; важније личности из прошлости. |
{C}– {C}размени појединачне информације и/или неколико информа- ција у низу о искуствима, догађајима и способностима у про- шлости;
{C}– {C}опише у неколико краћих, везаних исказа искуства, догађај из прошлости;
|
Српски језик,Историја |
8.
ОПИСИВАЊЕ БУДУЋИХ РАДЊИ (ПЛАНОВА, НАМЕРА, ПРЕДВИЂАЊА) |
I’m going to the dentist’s/doctor’s tomorrow morning. Anja is spending the weekend at her grandparents’. My auntie Sara is getting married next month.
My mum’s flying to Rome this afternoon. What time does her plane leave? The project will/could/may/might be finished by the end of the month.
Will you be able to hand in your project in time? I hope the rain will stop soon!
Look at the bright sky – it’s going to be a lovely day today! The car’s going to hit the child! We’re going to miss the train!
Mina’s going to take the final exam at the end of term – I’m sure she’ll pass it. I’ll let you know as soon as I get the results!
Let’s cross that bridge when we come to it!
The teacher will get angry if we don’t finish our homework, won’t he?
If Nenad doesn’t do any revision for his exam, he will get bad marks and fail it. I haven’t heard from my cousins for ages – I’ll text them to check if they’re OK. What will happen if we don’t stop polluting our planet?
In Serbian tradition, if your left palm is itching, you will get money, but if it’s the right one then you will give money.
The Present Continuous Tense за изражавање унапред договорених/испланираних радњи
The Present Simple Tense за изражавање будућих радњи које су део утврђених распореда/програма
The Future Simple Tense за изражавање одлука донетих у тренутку говора, обећања и предвиђања на основу знања, искуства и веровања
Модални глаголи за изражавање вероватноће: could/may/might
Going to за изражавање планова, намера и предвиђања на основу чулних опажања
Временске зависне реченице за изражавање будућности и одговарајући везници (when, after, before, as soon as...) Stative verbs (promise, believe, think, hope...)
Пасивни облик глагола у простим временима (Future Simple) Question tags
Will be able to за изражавање способности у будућности
(Интер)културни садржаји: правила учтивости у складу са степеном формалности и ситуацијом; традиција и обичаји. |
{C}– опише неки историјски догађај, историјску личност и сл.;
{C}– {C}разуме једноставније исказе који се односе на одлуке, обећа- ња, планове, намере и предвиђања и реагује на њих;
{C}– {C}размени једноставније исказе у вези са обећањима, одлукама, плановима, намерама и предвиђањима;
|
Српски језик,Информатика |
9.
ИСКАЗИВАЊЕ ЖЕЉА, ИНТЕРЕСОВАЊА, ПОТРЕБА, ОСЕТА И ОСЕЋАЊА |
What’s wrong/the matter with you? My knee/ankle hurts! / I’ve got a sore throat and a runny nose. That must be the flu. You need some medicine. Get well/better soon!
What do you want to talk about?
She’s been very lonely since her best friend moved house last year. Why’s Sara angry with me? She might be jealous of you!
He’s disappointed with his test results.
I’m (very) happy for you/about visiting my aunt in Dublin. My heart sank/ I was over the moon when I heard the news. My parents were very proud of me when I won the first prize. The cake smells/tastes delicious. Can I taste your pie?
Teenagers aren’t interested in reading the news.
The children are not hungry enough to eat a whole pizza. I’m too tired to go out tonight.
Stative verbs (be, want, need, have, hurt, feel, smell, taste…) Why don’t we/you + инфинитивна основа глагола.
Would like + именица/инфинитив глагола.
Употреба придевско-предлошких израза tireд of / sick of / fed up with / bored with / disappointed with/by / happy for/about / angry with / proud of / interested in...
The Present Simple / Past Simple / Presen Perfect Simple Tense
Модални глаголи за извођење закључака о садашњости (must, can’t, may...)
Пасивни облик глагола у простим временима (Present Simple, Present Perfect Simple, Past Simple, Future Simple) Заповедни начин
Gerund/Infinitive
too (adjective) to/(not) enough (adjective) to
(Интер)културни садржаји: мимика и гестикулација; интересовања, хоби, забава, разонода, спорт и рекреација. |
{C}– {C}саопшти шта он/она или неко други планира, намерава, пред- виђа;
{C}– {C}разуме уобичајене изразе у вези са жељама, интересовањима, потребама, осећањима и реагује на њих;
{C}– {C}изрази жеље, интересовања, потребе, осете и осећања једно- ставнијим језичким средствима;
|
Српски језик,Грађанско васпитање |
10.
ИСКАЗИВАЊЕ ПРОСТОРНИХ ОДНОСА И УПУТСТАВА ЗА ОРИЈЕНТАЦИЈУ У ПРОСТОРУ |
Could you tell me the way to a nearby/the nearest station?
The city hall is closer to/nearer the city centre than the cathedral. The Modern Art Museum is the farthest from the centre.
They built their home in a forest on a mountain, among pine trees.
We put up our tent on a campsite by the lake, and we slept under the stars. They went sledging down the steep hills.
We often go for long walks along the river bank. You mustn’t go across this road here.
The children were running past/through/around the park. The plane was flying high above the clouds.
I placed the speakers right against the wall. Can you wait outside/inside?
The cat jumped onto/off the roof/over the wall and into the garden. Yuri Gagarin was the first human being to travel into space.
How can I find these places on the map?
Canada is north of, and Mexico is south of the United States.
The UK is bordered to the south by the English Channel, which separates it from continental Europe, to the east by the North Sea and to the west by the Irish Sea and the Atlantic Ocean.
Tara Mountain is located in western Serbia, while the Djerdap Gorge is situated in eastern Serbia. It’s on the tip of my tongue!
I wrote off the top of my head.
Предлози за изражавање положаја и просторних односа: in front of, behind, between, opposite, along, above, against...
Предлози са глаголима кретања: onto, into...
Предлошки изрази са именицама за означавање страна света: north of, south of, to the south, to the west...
Придеви изведени од именица за означавање страна света: western, eastern... Компаратив и суперлатив придева
Заповедни начин
Пасивни облик глагола у простим временима (Present Simple, Present Perfect Simple, Past Simple, Future Simple) Употреба/изостављање одређеног члана са основним географским појмовима (називима градова, држава, река, планина, мора, океана...)
(Интер)културни садржаји: јавни простор; типичан изглед места; географске карактеристике наше земље и земаља говорног подручја циљног језика; идиоматска/метафоричка употреба предлошких израза. |
{C}– {C}разуме једноставнија питања која се односе на оријентацију/ положај предмета, бића и места у простору и правац кретања и одговори на њих;
{C}– {C}затражи и разуме обавештења о оријентацији/положају пред- мета, бића и места у простору и правцу кретања;
|
Српски језик,Географија, Техничко образовање |
11.
ИЗРИЦАЊЕ ДОЗВОЛА, ЗАБРАНА, УПОЗОРЕЊА, ПРАВИЛА ПОНАШАЊА И ОБАВЕЗА |
The head teacher ordered us not to use our mobile phones in class.
They must be put away before the beginning of class. What are the rules about using cell phones in your school? The local council warned the people not to pollute the river.
My parents told me not to leave the house without their permission. The animals mustn’t be disturbed. Don’t let the children feed them!
The teams cannot have more than 11 players on the field during a match. The new Spiderman film is rated 12. This means we’re allowed to watch it. We’re not allowed to talk during the performance.
Don’t go near Ljubica. She’s got chicken pox.
Look out! There’s a car coming!
Watch out! The floor/staircase/pavement is slippery. Be careful. You could burn yourself.
Take care in the sun. You may/might get sunburnt. Keep off the grass!
No entry!
We should say good-bye now!
Заповедни начин
Модални глаголи и глаголски облици за изражавање дозволе, забране, правила понашања и присуство/одсуство обавезе: can/ can’t, must/mustn’t, should/shouldn’t, have to/don’t/doesn’t have to, had to/didn’t have to, (not to) be allowed to
Модални глаголи за изражавање вероватноће: could/may/might Let/Make + инфинитивна основа глагола
Индиректне наредбе и молбе
Пасивни облик глагола у комбинацији са модалним глаголима
(Интер)културни садржаји: понашање у кући, школи и на јавним местима; значење знакова и симбола. |
{C}– {C}опише правац кретања и просторне односе једноставнијим, везаним исказима;
{C}– {C}разуме једноставније исказе који се односе на дозволе, забра- не, упозорења, правила понашања и обавезе и реагује на њих;
{C}– {C}размени једноставније информације које се односе на дозво- ле, забране, упозорења, правила понашања и обавезе код куће, у школи и на јавном месту;
|
Српски језик, Грађанско васпитање,Верска настава |
12.
ИЗРАЖАВАЊЕ ПРИПАДАЊА И ПОСЕДОВАЊА |
That’s your parents’ car, isn’t it? These are my sunglasses, aren’t they?
Is that Lazar’s phone? I’m not sure, it could be Sanja’s. This can’t be my book, it must be yours; I left mine at home.
Саксонски генитив са именицом у једнини и множини (правилна и неправилна множина) – my friend’s/ friends’/ children’s books
Присвојне заменице mine, yours…
Питања са Whose
Модални глаголи за извођење закључака о садашњости (must, can’t, may...)
Question tags
(Интер)културни садржаји: однос према својој и туђој имовини. |
{C}– {C}разуме једноставније исказе који се односе на поседовање и припадање;
{C}– {C}формулише питања и једноставније исказе који се односе на поседовање и припадање;
|
Српски језик,Музичка култура |
13.
ИЗРАЖАВАЊЕ ДОПАДАЊА И НЕДОПАДАЊА |
My most/least favourite outdoor/indoor acivity is... Masha enjoys outdoor swimming, doesn’t she?
She can’t be keen on skiing, she doesn’t like winter sports.
My sister prefers vanilla to chocolate ice-cream / traditional shopping to online shopping / downloading music to buying CDs. Which one do you prefer?
It’s not my cup of tea!
Придевско-предлошке фразе – interested in, good/bad at, crazy about, keen on…
Глаголи like/love/hate/enjoy/prefer/can’t stand + глаголска именица Питања са What, Who, Why, Which…
Модални глаголи за извођење закључака о садашњости (must, can’t, may...)
Question tags
(Интер)културни садржаји: уметност, књижевност за младе, стрип, музика, филм, спорт. |
{C}– {C}разуме једноставније исказе који се односе на изражавање до- падања и недопадања и реагује на њих;
|
Српски језик, Музичка култура, Грађанско васпитање |
14.
ИЗРАЖАВАЊЕ МИШЉЕЊА |
I don’t think that mobile phones should be banned in schools. / In my opinion, students should be allowed to use cell phones in school for safety reasons. What do you think? What’s your opinion?
Who do you think will win/lose the match? What do you mean by that?
They must/can’t be rich/poor/famous... I agree/disagree with you on that!
Stative verbs (think, like, agree, believe, mean…)
Питања са What, Why, How…
Модални глаголи за извођење закључака о садашњости (must, can’t, may...)
Пасивни облик глагола у простим временима (Present Simple, Past Simple, Future Simple)
Пасивни облик модалних глагола
(Интер)културни садржаји: поштовање основних норми учтивости у комуникацији са вршњацима и одраслима. |
{C}– изрази допадање и недопадање уз једноставније образложење;
{C}– {C}разуме једноставније исказе којима се тражи мишљење и ре- агује на њих;
изражава мишљење, слагање/неслагање и даје кратко образло- жење; |
Српски језик,Грађанско васпитање |
15.
ИЗРАЖАВАЊЕ КОЛИЧИНЕ, ДИМЕНЗИЈА И ЦЕНА |
What’s the population of Belgrade? It’s nearly 1.7 million people. It lies 116.75 metres above sea level. The Dead Sea is the world’s lowest point of land at 423 metres below sea level.
What’s the height of the world’s tallest building? It’s a skyscraper in Dubai that reaches 829.8 m. My mum works on the 15th floor of a 29-storey building.
What’s the length of the world’s longest river? It’s the Nile in Africa, and it’s 6,853 km (4,258 miles) long. What’s the weight of the world’s heaviest animal? It’s the blue whale, and it weighs about 200 tonnes.
What are the length, width and depth of the pool? It’s 6 metres long, 4 metres wide and 2 metres deep. What’s its size? Its area is 24 square metres.
What’s the size of the image? It’s 29.6 KB.
How much do these apples weigh? They’re almost two and a half kilos/five and a half pounds. We need only 2 loaves of bread for the party.
That’s a bargain!
This costs a lot!
They gave us a lot of useful advice/information. I heard some amazing news this morning.
How much homework did you have last night? We’ve got fewer subjects/ less homework this year. Neda got full marks in her test – ten out of ten!
Основни бројеви преко 1000
Небројиве именице: information, advice, news, homework...
Грађење именица за изражавање димензија: high-height, long-length, deep-depth, wide-width...
(Интер)културни садржаји: друштвено окружење; валутe циљних култура; правописне конвенције при раздвајању хиљада, као и целих од децималних бројева; конвенције у изговору децималних бројева; метрички и неметрички систем мерних једи- ница.costs a lot!
They gave us a lot of useful advice/information. I heard some amazing news this morning.
How much homework did you have last night? We’ve got fewer subjects/ less homework this year. Neda got full marks in her test – ten out of ten!
Основни бројеви преко 1000
Небројиве именице: information, advice, news, homework...
Грађење именица за изражавање димензија: high-height, long-length, deep-depth, wide-width...
(Интер)културни садржаји: друштвено окружење; валутe циљних култура; правописне конвенције при раздвајању хиљада, као и целих од децималних бројева; конвенције у изговору децималних бројева; метрички и неметрички систем мерних једи- ница. |
{C}– разуме једноставније исказе који се односе на количину, ди- мензије и цене;
размени информације у вези са количином, димензијама и це- нама. |
Математика, Српски језик |
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
|
а) Ученик |
б) Наставник |
|||
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Амбијентално учење
- Демонстрација (показивање)
- Разговор
- Учење по моделу
- Слушање
- Писање
- Проналажење ``уљеза``
- Повезивање звучног материјала са илустрацијом |
{C}- Вежбање
{C}- Разговор
{C}- Самосталан и интерактивни рад
{C}- Упоређивање
{C}- Посматрање
{C}- Процењивање
{C}- Сарадња
{C}- Креирање
|
{C}- планира
{C}- организује
{C}- бира садржаје
{C}- усмерава
{C}- реализује
{C}- демонстрира
{C}- објашњава
{C}- преноси информације
{C}- мотивише
{C}- бира методе и технике
- прати и процењује резултате свога рада и резултате рада ученика |
{C}- ученици
{C}- наставници
{C}- родитељи
{C}- учионица
{C}- рачунари
{C}- материјали за рад |
Формативно и сумативно оцењивање
Идентификација ситуација у којима ће ученици стећи и показати понашање у складу са прописаним исходима.
Инструменти за проверавање остварености прописаних исхода (разговор, посматрање, петнаестоминутне провере знања, диктати, тематске провере знања, годишња провера знања Примена инструмената прикупљања података и њихово поређење са прописаним исходима. |
Број и назив теме |
Стандарди постигнућа |
Процена и провера постигнућа |
Корелација |
{C}1. {C}Introduction Увод |
1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.7. 1.1.8. 1.1.9. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.14. 1.1.16. 1.1.17. 1.1.18. 1.1.20. 1.1.22. 1.1.23. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.1.6. 2.1.8. 2.1.12. 2.1.13. 2.1.14. 2.1.15. 2.1.16. 2.1.17. 2.1.19. 2.1.20. 2.1.22. 2.1.24. 2.1.25. 2.1.26. 2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.2.4. 2.3.1. 2.3.2. 3.1.1. 3.1.2. 3.1.3. 3.1.6. 3.1.10. 3.1.11. 3.1.15. 3.1.16. 3.1.17. 3.1.18. 3.1.19. 3.1.20. 3.1.21. 3.1.22. 3.1.24. 3.1.25. 3.1.28. 3.1.29. 3.1.30. 3.1.31. 3.1.32. 3.2.1. 3.2.2. 3.2.3. 3.2.4. 3.3.1. 3.3.2. 3.3.3. 3.3.6. |
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима, тестови слушања и различи тетехнике формативногоцењивања.
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у
паровима и групама
|
Грађанско васпитање (хуманитарне активности). |
Прошлост и садашњост |
1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.6. 1.1.7. 1.1.8. 1.1.9. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.13. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.16. 1.1.17. 1.1.18. 1.1.20. 1.1.22. 1.1.23. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 1.3.1. 1.3.2 1.3.3. 1.3.4. 1.3.5. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.1.5. 2.1.6. 2.1.8. 2.1.9. 2.1.10. 2.1.12. 2.1.13. 2.1.14. 2.1.15. 2.1.16. 2.1.19. 2.1.20. 2.1.22. 2.1.23. 2.1.24. 2.1.25. 2.1.26. 2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.2.4. 2.3.2. 2.3.3. 2.3.4. 2.3.7. 2.3.8. 3.1.1. 3.1.2. 3.1.3. 3.1.4. 3.1.5. 3.1.6. 3.1.8. 3.1.9. 3.1.10. 3.1.11. 3.1.12. 3.1.14. 3.1.16. 3.1.17. 3.1.18. 3.1.19. 3.1.20. 3.1.21. 3.1.22. 3.1.23. 3.1.24. 3.1.25. 3.1.26. 3.1.27. 3.1.28. 3.1.29. 3.1.30. 3.1.31. 3.1.32. 3.2.1. 3.2.2. 3.2.3. 3.2.4. 3.3.1. 3.3.2. 3.3.3. 3.3.6. 3.3.8. 3.3.9. |
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима, тестови слушања и различи тетехнике формативногоцењивања.
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у
паровима и групама
|
Историја (праисторија, Камено доба, 19. и 20. век), историја и географија (насељавање Британских острва), хемија (метали). |
Слава и познати
|
1.1.1. 1.1.2. 1.1.3.
1.1.4. 1.1.5. 1.1.7. 1.1.8. 1.1.9. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.14. 1.1.16. 1.1.17. 1.1.18. 1.1.20. 1.1.22. 1.1.23. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.1.6. 2.1.8. 2.1.12. 2.1.13. 2.1.14. 2.1.15. 2.1.16. 2.1.17. 2.1.19.2.1.20. 2.1.22. 2.1.24. 2.1.25. 2.1.26. 2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.2.4. 2.3.1. 2.3.2. 3.1.1. 3.1.2. 3.1.3. 3.1.6. 3.1.10. 3.1.11. 3.1.15. 3.1.16. 3.1.17. 3.1.18. 3.1.19. 3.1.20. 3.1.21. 3.1.22. 3.1.24. 3.1.25. 3.1.28. 3.1.29. 3.1.30. 3.1.31. 3.1.32. 3.2.1. 3.2.2. 3.2.3. 3.2.4. 3.3.1. 3.3.2. 3.3.3. 3.3.6.. |
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима, тестови слушања и различи тетехнике формативногоцењивања.
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у
паровима и групама
|
Српски језик (флексија, изведенице, врсте речи, читање), грађанско васпитање (пристојно обраћање, навике у слободно време), информатика и рачунарство (хардвер и софтвер, интернет, безбедна употреба рачунара). |
Здравље и сигурност |
1.1.1. 1.1.2. 1.1.3.
1.1.4. 1.1.5. 1.1.6. 1.1.7. 1.1.8. 1.1.9. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.14. 1.1.18. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.1.23. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.1.5. 2.1.6. 2.1.8. 2.1.9. 2.1.10. 2.1.12. 2.1.13. 2.1.14. 2.1.15. 2.1.16. 2.1.18. 2.1.19.
2.1.20. 2.1.22. 2.1.24. 2.1.25. 2.1.26. 2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.2.4. 2.3.1. 2.3.2. 2.3.3. 3.1.1. 3.1.2. 3.1.3. 3.1.4. 3.1.5. 3.1.6. 3.1.7. 3.1.8. 3.1.9. 3.1.10. 3.1.11. 3.1.12. 3.1.14. 3.1.16. 3.1.17. 3.1.18. 3.1.19. 3.1.20. 3.1.21. 3.1.22. 3.1.23. 3.1.24. 3.1.25. 3.1.27. 3.1.28. 3.1.29. 3.1.30. 3.1.31. 3.1.32. 3.2.1. 3.2.2. 3.2.3. 3.2.4. 3.3.1. 3.3.2. 3.3.3. 3.3.6. |
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима, тестови слушања и различи тетехнике формативногоцењивања.
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у
паровима и групама
|
Биологија (делови тела, здрав живот, правилна исхрана, хранљиви састојци, мањи здравствени проблеми), грађанско васпитање (организација слободног времена), физичко васпитање (спорт и спортска такмичења).
|
+
Reported requests, commands and advice
Хероји |
1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.6. 1.1.7. 1.1.8. 1.1.9. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.18. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.1.23. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 1.3.1. 1.3.3. 1.3.4. 1.3.5. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.1.5. 2.1.6. 2.1.8. 2.1.9. 2.1.10. 2.1.12. 2.1.13. 2.1.14. 2.1.15. 2.1.18. 2.1.19. 2.1.20. 2.1.21. 2.1.22. 2.1.23. 2.1.24. 2.1.25. 2.1.26. 2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.2.4. 2.3.1. 2.3.2. 2.3.3. 2.3.8. 3.1.1. 3.1.2. 3.1.3. 3.1.4. 3.1.5. 3.1.6. 3.1.7. 3.1.8. 3.1.9. 3.1.10. 3.1.11. 3.1.12. 3.1.14. 3.1.16. 3.1.18. 3.1.19. 3.1.20. 3.1.22. 3.1.23. 3.1.24. 3.1.25. 3.1.26. 3.1.27. 3.1.29. 3.1.30. 3.1.31. 3.1.32. 3.2.1. 3.2.2. 3.2.3. 3.2.4. 3.3.1. 3.3.2. 3.3.3. 3.3.4. 3.3.6. 3.3.9 |
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима, тестови слушања и различи тетехнике формативногоцењивања.
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у
паровима и групама
|
Историја (легендарне и историјске личности), српски језик (флексија, придеви), грађанско васпитање (учтива комуникација), ликовна култура (опис уметничког дела, чињенице о уметнику и делу). |
Наше окружење |
1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.6. 1.1.7. 1.1.8. 1.1.9. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.16. 1.1.17. 1.1.18. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.1.23. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 1.3.1. 1.3.2. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.1.5. 2.1.6. 2.1.8. 2.1.9. 2.1.10. 2.1.12. 2.1.13. 2.1.14. 2.1.15. 2.1.16. 2.1.18. 2.1.19. 2.1.20. 2.1.21. 2.1.22. 2.1.23. 2.1.24. 2.1.25. 2.1.26. 2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.2.4. 2.3.1. 2.3.2. 2.3.3. 2.3.5. 2.3.6. 2.3.8. 3.1.1. 3.1.2. 3.1.3. 3.1.4. 3.1.5. 3.1.6. 3.1.8. 3.1.9. 3.1.10. 3.1.11. 3.1.12. 3.1.14. 3.1.16. 3.1.19. 3.1.20. 3.1.22. 3.1.23. 3.1.24. 3.1.25. 3.1.26. 3.1.27. 3.1.29. 3.1.30. 3.1.31. 3.1.32. 3.2.1. 3.2.2. 3.2.3. 3.2.4. 3.3.1. 3.3.2. 3.3.6. 3.3.7. |
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима, тестови слушања и различи тетехнике формативногоцењивања.
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у
паровима и групама
|
Биологија/екологија (животна средина, заштита животне средине, климатске промене, загађење, искрчивање прашума, фосилна горива, ефекат стаклене баште, емисије штетних гасова, екстремне временске прилике, заштита угрожених животињских врста, уштеда енергије, океани), географија (Аустралија), српски језик (концепт пасива, идиоматски изрази -еквиваленти). |
7. Relationships
+
Second Conditional
+
Comparison of adverbs
Међусобни односи |
1.1.1. 1.1.2. 1.1.3.
1.1.4. 1.1.5. 1.1.6. 1.1.7. 1.1.8. 1.1.9. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.14. 1.1.16. 1.1.17. 1.1.18. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.1.23. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.1.5. 2.1.6. 2.1.8. 2.1.9. 2.1.10. 2.1.12. 2.1.13. 2.1.15. 2.1.17. 2.1.18. 2.1.19. 2.1.20. 2.1.21. 2.1.22. 2.1.23. 2.1.24. 2.1.25. 2.1.26. 2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.2.4. 2.3.1. 2.3.3. 3.1.1. 3.1.2. 3.1.3. 3.1.4. 3.1.5. 3.1.6. 3.1.8. 3.1.9. 3.1.10. 3.1.11. 3.1.12. 3.1.14. 3.1.16. 3.1.18. 3.1.19. 3.1.20. 3.1.22. 3.1.23. 3.1.24. 3.1.26. 3.1.27. 3.1.29. 3.1.30. 3.1.31. 3.1.32. 3.2.1. 3.2.2. 3.2.3. 3.2.4. 3.3.1. 3.3.3. 3.3.4. 3.3.6. |
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима, тестови слушања и различи тетехнике формативногоцењивања.
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у
паровима и групама
|
Грађанско васпитање (емпатија, вршњачка подршка, организација слободног времена – породичне навике, генерацијске разлике, решавање проблема) , српски језик (басне, персонификација, именице и глаголи). |
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК- СТАНДАРДИ ЗА 7. РАЗРЕД
општи стандарди постигнућа за 7. разред основног образовања |
|||
|
ОСНОВНИ НИВО
(БАЗИЧНИ 80%) |
СРЕДЊИ НИВО
(РАЗВОЈНИ 50%) |
НАПРЕДНИ НИВО
(25 %) |
1. ФУНКЦИОНАЛНО-ПРАГМАТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА
2. ЛИНГВИСТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА
3. ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА |
РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА
ПСТ.1.1.1. Разуме фреквентне речи и једноставне изразе у јасно контекстуализованом и спором говору. ПСТ.1.1.2. Разуме једноставне поруке и питања која се односе на једноставне информације и непосредно окружење. ПСТ.1.1.3. Разуме кратка, једноставна, разговетно и споро изговорена упутства. ПСТ.1.1.4. Разуме кратка саопштења и питања која се односе на познате/блиске теме. ПСТ.1.1.5. Разуме предмет једноставног разговора других лица о познатим/блиским темама (нпр. личне и породичне ствари, непосредно окружење) уколико се говори споро и разговетно. ПСТ.1.1.6. Разуме појединачне речи и једноставне изразе из текстова савремене музике.
РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА
ПСТ.1.1.7. Разуме кратке поруке које се односе на једноставне информације и непосредно окружење (нпр. писма, мејлови итд.). ПСТ.1.1.8. Разуме кратка, појединачна упутства која се тичу његових непосредних потреба, уколико укључују визуелне елементе. ПСТ.1.1.9. Разуме општи смисао и најважније информације у једноставним врстама текстова (кратке приче, извештаји, огласи, временске прогнозе и сл.) уз одговарајуће илустративне елементе.
УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
ПСТ.1.1.10. Успоставља и одржава друштвени контакт користећи једноставна језичка средстава приликом поздрављања, представљања, добродошлице, окончања комуникације, захваљивања, извињавања, давања података о себи, распитивања о основним подацима који се тичу саговорника (нпр. ко је, одакле је, чиме се бави итд.). ПСТ.1.1.11. Уз дуже паузе и уз помоћ саговорника, саопштава основне информације о себи и свом непосредном окружењу, тражи одређени предмет, користећи кратке једноставне исказе. ПСТ.1.1.12. Уз дуже паузе, описује или представља људе, предмете у свакодневној употреби, места, уобичајене активности користећи најједноставнија језичка средства. ПСТ.1.1.13. Поставља једноставна питања о темама које одговарају његовим интересовањима (слободно време, хоби, школа, породица, другови) и одговара на слична питања саговорника. ПСТ.1.1.14. Поставља и одговара на питања која се односе на изражавање допадања и недопадања, слагања и неслагања користећи једноставна језичка средства. ПСТ.1.1.15. Формулише молбе и извињења.
ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ
ПСТ.1.1.16. Пише једноставне податке о себи и лицима из блиског оокружења, у обрасцима, упитницима или табелама. ПСТ.1.1.17. Пише краће белешке о важним информацијама и тренутним потребама. ПСТ.1.1.18. Писаним путем доставља/тражи основне информације о себи/другима. ПСТ.1.1.19. Пише кратке и једноставне поруке (нпр. СМС, имејл, објаве на друштвеним мрежама) у којима се захваљује, извињава или нешто честита. ПСТ.1.1.20. Повезује неколико кратких исказа у кратак, везани текст о блиским темама.
МЕДИЈАЦИЈА
ПСТ.1.1.21. На матерњем језику преноси саговорнику општи смисао јавних натписа и краћих текстова опште информативне природе (плаката, транспарената, јеловника...). ПСТ.1.1.22. На матерњем језику саопштава основну тему и најопштији садржај кратког усменог исказа на страном језику. ПСТ.1.1.23. На матерњем језику саопштава основну тему и најопштији садржај кратког писаног текста на страном језику.
ПСТ.1.2.1. Препознаје и разумљиво изговара једноставније гласове и најчешће гласовне групе и познаје основне интонацијске схеме (нарочито упитну). ПСТ.1.2.2. Правилно записује познату лексику. ПСТ.1.2.3. Познаје и користи ограничен број фреквентних морфолошких облика и синтаксичких структура у оквиру наученог репертоара језичких средстава. ПСТ.1.2.4. Користи елементарне и најфреквентније речи и изразе за обављање основних комуникативних активности.
ПСТ.1.3.1. Познаје основне појаве свакодневног живота циљних култура (нпр. начин исхране, радно време, навике, празници, разонода). ПСТ.1.3.2. Зна за регије и државе у којима се страни језик користи као већински. ПСТ.1.3.3. Познаје најзначајније историјске догађаје циљних култура. ПСТ.1.3.4. Познаје неколико најпознатијих историјских и савремених личности циљних култура; наводи и на матерњем језику даје основне податке о некој личности из циљних култура за коју показује интересовање. ПСТ.1.3.5. Познаје неколико најпознатијих културних остварења циљних култура; наводи и описује на матерњем језику неколико локација циљних култура за које показује интересовање.
|
РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА
ПСТ.2.1.1. Разуме краће низове (2-3) саопштења, упутстава, молби који се односе на његове потребе и интересовања. ПСТ.2.1.2. Разуме основни смисао и главне информације из разговора двоје или више (са) говорника о блиским и познатим темама, уколико се говори разговетно и умереним темпом. ПСТ.2.1.3. Разуме основни смисао и главне информације споријих, јасно артикулисаних монолошких излагања и прича о познатим и узрасно адекватним темама, уз одговарајућу визуелну подршку, паузе и понављања. ПСТ.2.1.4. Разуме основни смисао и главне информације из подкаста, радио и телевизијских емисија о познатим и узрасно адекватним темама, уколико се говори споро и разговетно. ПСТ.2.1.5. Разуме општи смисао и фреквентне фразе и изразе једноставнијих текстова из савремене музике.
РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА
ПСТ.2.1.6. Разуме општи смисао и главне информације у краћим порукама, писмима, мејловима о блиским темама. ПСТ.2.1.7. Разуме краће низове (2-3) упутстава која се тичу његових непосредних потреба (нпр. оријентација у простору, употреба уређаја и апарата, правила игре и сл.), праћених визуелним елементима. ПСТ.2.1.8. Разуме општи смисао и главне информације у краћим текстовима, различитих врста и једноставне садржине, са интернета или других писаних медија, о познатим и узрасно адекватним темама. ПСТ.2.1.9. Разуме општи смисао једноставних књижевних текстова прилагођених узрасту и интересовањима. ПСТ.2.1.10. Разуме општи смисао и једноставније формулације у текстовима савремене музике. ПСТ.2.1.11. Разуме смисао једноставних рекламних порука уколико не садрже игру речи или неко конотативно/скривено/метафорично значење.
УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
ПСТ.2.1.12. Успева да поведе и/или одржи разговор на блиске и познате теме. ПСТ.2.1.13. Уз краће паузе и минималну помоћ саговорника, размењује информације, тражи одређени предмет, објашњење, услугу, повезујући неколико краћих исказа у смислену целину. ПСТ.2.1.14. Уз краће паузе, описује себе и своје непосредно окружење, свакодневне активности, искуства из прошлости користећи једноставна језичка средства. ПСТ.2.1.15. Поставља и одговара на 2-3 повезана питања, о познатим темама, у вези са личним потребама, интересовањима, обавезама, жељама, уз одговарајућу помоћ саговорника и понављање. ПСТ.2.1.16. Исказује допадање и недопадање, слагање и неслагање и једноставним језичким средствима даје кратко објашњење. 20 ПСТ.2.1.17. Размењује основне информације о плановима и обавезама. ПСТ.2.1.18. Једноставним језичким средствима пореди људе, ствари и појаве. ПСТ.2.1.19. Објашњава оно што не разуме и тражи помоћ вербалним и невербалним средствима.
ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ
ПСТ.2.1.20. Писаним путем доставља/тражи или преноси детаљније информације, обавештења или податке о себи и другима. ПСТ.2.1.21. Пише једноставна лична писма, поруке, мејлове у којима се са пријатељима и познаницима договара о активностима или одговара на питања. ПСТ.2.1.22. Саставља краће текстове о себи, својој породици и непосредном окружењу. ПСТ.2.1.23. Описује искуства, активности и догађаје из прошлости користећи једноставније језичке структуре и увежбану лексику.
МЕДИЈАЦИЈА
ПСТ.2.1.24. На матерњем језику преноси саговорнику општи смисао и појединачне информације краћих и једноставнијих писаних текстова опште информативне природе. ПСТ.2.1.25. На матерњем језику саопштава основну тему и најважније информације краћег усменог исказа. ПСТ.2.1.26. На матерњем језику саопштава основну тему и најважније информације краћег писаног текста. ПСТ.2.1.27. На страном језику саопштава туристима најједноставније информације које су тражили од трећег лица (назив улице, број линије у градском саобраћају, цену).
ПСТ.2.2.1. Препознаје и разумљиво изговара већину гласова и гласовних група, уз одређена прозодијска ограничења (акценти, интонација, дужина). ПСТ.2.2.2. Правилно записује фреквентне и увежбане речи, познаје и примењује одређени број основних правописних правила. ПСТ.2.2.3. Познаје и користи једноставније граматичке елементе и конструкције. ПСТ.2.2.4. Поседује ограничени репертоар готових израза и вишечланих конструкција за исказивање свакодневних конкретних активности и потреба.
ПСТ.2.3.1. Разуме и описује сличности и разлике у свакодневном животу (нпр. начин исхране, радно време, навике, празници, разонода). ПСТ.2.3.2. Познаје основне елементе у области умећа живљења (начин обраћања и поздрављања, тачност, конвенције и сл.). ПСТ.2.3.3. Препознаје најкритичније обрасце понашања који су непримерени/неприкладни у контексту циљних култура. ПСТ.2.3.4. Препознаје најчешће стереотипе у вези са својом и циљним културама. 21 ПСТ.2.3.5. Познаје основне одлике регија и држава у којима се страни језик користи као већински. ПСТ.2.3.6. Познаје животне услове који владају у појединим екосистемима света (клима, географске одлике и сл.) где се користи страни језик. ПСТ.2.3.7. Препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости циљних култура. ПСТ.2.3.8. Представља и укратко описује на циљном језику неколико познатих личности и појава из циљних култура, као и оне за које показује интересовање. |
РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА
ПСТ.3.1.1. Разуме дуже низове саопштења, упутстава, молби итд. који се тичу његових потреба и интересовања. ПСТ.3.1.2. Разуме основни смисао и главне информације у аутентичном разговору два или више (са)говорника, уколико се говори разговетно и умереним темпом. ПСТ.3.1.3. Разуме основни смисао и главне информације јасно артикулисаних монолошких излагања, прича, презентација и предавања на узрасно адекватне и блиске теме, уз одговарајућу визуелну подршку. ПСТ.3.1.4. Разуме основни смисао и може да издвоји главне информације из аутентичних подкаста, радио и телевизијских емисија о познатим, узрасно адекватним темама (нпр. репортажа, научно-популарних, документарних, играних, анимираних филмова, спотова) које слуша/гледа у смисленим целинама. ПСТ.3.1.5. Разуме општи смисао и већину фраза и израза сложенијих разговетних текстова савремене музике
РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА
ПСТ.3.1.6. Разуме општи смисао и може да издвоји већину релевантних информација у порукама, писмима и мејловима о блиским темама. ПСТ.3.1.7. Разуме упутства која се односе на сналажење на јавним местима (нпр. руковање апаратима и уређајима, упозорења, безбедносне информације и сл.). ПСТ.3.1.8. Разуме општи смисао и главне информације различитих врста текстова са интернета или других писаних медија који су у складу са узрастом и интересовањима ученика. ПСТ.3.1.9. Разуме главне идеје, поруке и специфичне информације адаптираних верзија белетристике за младе. ПСТ.3.1.10. На основу смисла читавог текста и садржаја појединачних делова открива значења непознатих речи и конструкција. ПСТ.3.1.11. Разуме експлицитно изражена осећања, жеље и расположења. ПСТ.3.1.12. Разуме општи смисао и већину фраза и израза у текстовима из савремене музике. ПСТ.3.1.13. Разуме смисао једноставних рекламних порука. ПСТ.3.1.14. Проналази потребне информације у речницима, енциклопедијама, брошурама и на интернет страницама. ПСТ.3.1.15. Разуме и може да издвоји потребне информације из табела, графикона, информатора и сл.
УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
ПСТ.3.1.16. Течно и с лакоћом описује себе и околину, школски контекст и приватан живот, свакодневне навике, искуства/догађаје из прошлости и планове за будућност. ПСТ.3.1.17. Учествује у неформалном и формалном разговору (нпр. са наставницима, службеним лицима и сл.), поставља и одговара на неколико питања у низу на познате теме у вези са личним потребама, интересовањима, обавезама, жељама, уз евентуалну помоћ и понављање. ПСТ.3.1.18. Објашњава зашто му се нешто допада или не допада, зашто се слаже или не слаже, зашто нешто воли или не; на једноставан начин износи и образлаже своје ставове и мишљење. ПСТ.3.1.19. Објашњава оно што не разуме, уме да тражи помоћ и да изрази мишљење/потребу расположивим језичким средствима. ПСТ.3.1.20. На једноставан начин излаже на задату тему и одговара на питања која се односе на њу. ПСТ.3.1.21. Описује и тумачи податке из табела, графикона, информатора и сл. ПСТ.3.1.22. Резимира текст који слуша или чита ослањајући се у мањој мери на језичка средства која се у њему појављују.
ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ ПСТ.3.1.23. Пише обична и електронска писма у којима са пријатељима и познаницима договара активности и једноставним језичким средствима обрађује/спомиње узрасно релевантне теме. ПСТ.3.1.24. Пише краће текстове од неколико логички повезаних реченица о узрасно релевантним темама (о себи, друштвеном и природном окружењу, аспектима приватног и школског живота). ПСТ.3.1.25. Прецизно описује искуства, активности и догађаје из садашњости и прошлости у виду дескриптивних и наративних текстова користећи познате сложеније језичке структуре и адекватну лексику. ПСТ.3.1.26. Пише кратке приче од понуђеног језичког материјала на узрасно адекватне теме. ПСТ.3.1.27. Резимира/парафразира одслушан или прочитан текст, ослањајући се минимално на језичка средства која се у њему појављују. ПСТ.3.1.28. Описује и тумачи податке из табела, графикона, информатора и сл.
МЕДИЈАЦИЈА
ПСТ.3.1.29. На матерњем језику саопштава основну тему и појединачне информације нешто опширнијег усменог исказа, примереног узрасту и интересовањима. ПСТ.3.1.30. На матерњем језику преноси саговорнику тему, садржај и главне информације из краћих и једноставнијих писаних текстова (новинских и књижевних), примерених узрасту и интересовањима. ПСТ.3.1.31. На страном језику саопштава једноставније информације добијене од трећег лица у вези с блиским комуникативним ситуацијама и познатим темама. ПСТ.3.1.32. На матерњем језику преноси информације, упутства, молбе, савете и сл. добијене од трећег лица.
ПСТ.3.2.1. Углавном коректно изговара све гласове и гласовне групе, чак и у тежим комбинацијама гласова, уз поштовање акценатско-интонацијских правила или уз мање неправилности које не угрожавају разумевање поруке коју жели да саопшти. ПСТ.3.2.2. Записује речи и изразе уз минималне ортографске неправилности које не ремете разумевање датог записа; познаје и примењује фреквентна правописна правила. ПСТ.3.2.3. Познаје и користи одређени број граматичких елемената и конструкција, укључујући и најчешће изузетке, као и основне начине творбе и флексије именица, глагола, придева, прилога. ПСТ.3.2.4. Користи фреквентне лексичке елементе који се односе на теме и ситуације из његовог непосредног искуства. 3 |
3.3.3. ИСТОРИЈА
РАЗРЕД: СЕДМИ
БРОЈ ЧАСОВА: 72
|
Циљ учења историје је да ученик, изучавајући историјске догађаје, појаве, процесе и личности, стекне знања и компетенције неопходне за разумевање савременог света, развије вештине критичког мишљења и одговоран однос према себи, сопственом и националном идентитету, културно-историјском наслеђу, друштву и држави у којој живи.
|
||||
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
|
|
1.ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ
3 (1 обрада +1 утврђивање+1 остало)
|
{C}− доводи у везу узроке и последице историјских догађаја, појава и процеса на конкретним примерима;
{C}− изводи закључак о повезаности националне историје са регионалном и европском, на основу датих примера
{C}− пореди различите историјске изворе и класификује их на основу њихове сазнајне вредности; |
- монолошко - дијалошла
- демонстративно-илустративна
- методе практичног рада
- текстуална метода |
-уџбеник и радна свеска
- табла
-историјски извори
- електронски уџбеник
- историјске карте
- компјутер
- видео бим
- лента времена
- слике |
|
|
2.
ЕВРОПА, СВЕТ, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД НА ПОЧЕТКУ ИНДУСТРИЈСКОГ ДОБА
(12 обрада + 9 утврђивање+ 2 остало) |
{C}− уочава везу између развоја српске државности током новог века и савремене српске државе;
{C}− сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;
{C}− наведе специфичности друштвених појава, процеса, политичких идеја, ставова појединаца и група насталих у новом веку;
{C}− препознаје основне карактеристике различитих идеологија;
{C}− {C}анализира процес настанка модерних нација и наводи њихове основне карактеристике;
{C}− уочава утицај и улогу књижевних и уметничких дела на формирање националног идентитета у прошлости;
{C}− уочава утицај историјских догађаја, појава и процеса на прилике у савременом друштву;
{C}− препознаје историјску подлогу савремених институција и друштвених појава (грађанска права, парламентаризам, уставност);
{C}− анализирајући дате примере, уочава утицај научно-технолошког развоја на промене у друштвеним и привредним односима и природном окружењу;
{C}− пореди положај и начин живота припадника различитих друштвених слојева и група у индустријско доба;
{C}− приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена у новом веку;
{C}− уочава историјске промене, поређењем политичке карте савременог света са историјским картама других епоха; |
- монолошко - дијалошла
- демонстративно-илустративне
- методе практичног рада
- текстуална метода |
-уџбеник и радна свеска
- табла
-историјски извори
- електронски уџбеник
- историјске карте
- компјутер
- - лента времена
- слике видео бим |
|
|
3 ЕВРОПА, СВЕТ, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА
(9обрада + 8утврђивање+2 остало) |
{C}− препознаје историјску подлогу савремених институција и друштвених појава (грађанска права, парламентаризам, уставност);
{C}− пореди положај и начин живота припадника различитих друштвених слојева и група у индустријско доба;
{C}− приказује на историјској карти динамику различитих историјских појава и промена у новом веку;
{C}− уочава историјске промене, поређењем политичке карте савременог света са историјским картама других епоха;
{C}− пореди информације приказане на историјској карти са информацијама датим у другим симболичким модалитетима;
{C}− повеже визуелне и текстуалне информације са одговарајућим историјским контекстом (хронолошки, политички, друштвени, културни);
{C}− пореди различите историјске изворе и класификује их на основу њихове сазнајне вредности;
{C}− анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на основу садржаја;
{C}− уочава специфичности у тумачењу одређених историјских догађаја и појава на основу поређења извора различитог порекла;
{C}− уочи пристрасност, пропаганду и стереотипе у садржајима историјских извора;
{C}− употреби податке из графикона и табела у елементарном истраживању;
{C}− презентује, самостално или у групи, резултате елементарног истраживања заснованог на коришћењу одабраних историјских извора и литературе, користећи ИКТ;
{C}− уочава специфичности у тумачењу одређених историјских догађаја и појава на основу поређења извора различитог порекла;
{C}− уочи пристрасност, пропаганду и стереотипе у садржајима историјских извора; |
- монолошко - дијалошла
- демонстративно-илустративне
- методе практичног рада
- текстуална метода |
-уџбеник и радна свеска
- табла
-историјски извори
- електронски уџбеник
- историјске карте
- компјутер
- лента времена
- слике - видео бим |
|
|
4.
ЕВРОПА, СВЕТ, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД НА ПОЧЕТКУ XX ВЕКА
(14 обрада + 11 утврђивање + 2 остало) |
{C}− доводи у везу узроке и последице историјских догађаја, појава и процеса на конкретним примерима;
{C}− изводи закључак о повезаности националне историје са регионалном и европском, на основу датих примера;
{C}− уочава везу између развоја српске државности током новог века и савремене српске државе;
{C}− сагледа значај и улогу истакнутих личности у датом историјском контексту;
{C}− наведе специфичности друштвених појава, процеса, политичких идеја, ставова појединаца и група насталих у новом веку;
{C}− препознаје основне карактеристике различитих идеологија;
{C}− препознаје основне карактеристике различитих идеологија;
{C}− {C}анализира процес настанка модерних нација и наводи њихове основне карактеристике;
{C}− уочава утицај и улогу књижевних и уметничких дела на формирање националног идентитета у прошлости;
{C}− уочава утицај историјских догађаја, појава и процеса на прилике у савременом друштву;
{C}− препознаје историјску подлогу савремених институција и друштвених појава (грађанска права, парламентаризам, уставност);
{C}− пореди различите историјске изворе и класификује их на основу њихове сазнајне вредности;
{C}− анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на основу садржаја;
{C}− уочава специфичности у тумачењу одређених историјских догађаја и појава на основу поређења извора различитог порекла;
{C}− уочи пристрасност, пропаганду и стереотипе у садржајима историјских извора |
- монолошко - дијалошла
- демонстративно-илустративне
- методе практичног рада
- текстуална метода |
-уџбеник и радна свеска
- табла
-историјски извори
- електронски уџбеник
- историјске карте
- компјутер
- лента времена
- слике
- видео бим |
|
|
ОБРАЗОВНА ОБЛАСТ (КОРЕЛАЦИЈА) |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
САРАДНИЦИ |
|
а) Ученик |
б) Наставник |
|||
- географија
- српски језик
- верска настава
- ликовна култура
|
-слуша
-пише
-говори
-описује
-посматра
-размишља и доноси закључке
-анализира |
- планира и организује
- бира садржаје и реализује их
- објашњава
- демонстрира
- даје упутства
- партнер у учењу
- прати ефекте сопственог рада и рада ученика |
- Ученици
- Наставници
- Родитељи
- Учионица
- Дидактичка средства и материјали
- Уџбеници
- Табла
- Искуство ученика
- Фотографије
- Слике
-Историјске карте
- Текстови
- Лента времена
- Апликације
- Панои |
- ученици
- наставници
- родитељи
- ПП служба
|
Наставни предмет : ИСТОРИЈА–ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
Разред : СЕДМИ
Редни број
nаст.
теме |
Број
часова |
НАЗИВ НАСТАВНЕ ТЕМЕ |
Временска динамика |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ПО НИВОИМА ( по реализацији наставне теме ученик ће бити у стању да) |
|
За
oбрa
ду |
За
Ост.
Тип.
часа |
||||
1.
2.
3.
|
|
|
Европа, свет , српска држава и народ на почетку индустријског доба
Европа, свет, српска држава и народ у другој половини 19. И почетком 20. века
Европа, свет, српска држава и народ на почетку 20. века
|
|
ОСНОВНИ НИВО
1.Историјско знање/знање о историји
ИС.1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице
ИС.1.1.2. именује историјске периоде и зна редослед историјских периода
ИС.1.1.4. уме да одреди којем веку припадају
важне године из прошлости
ИС.1.1.5. уме да одреди којем историјском
периоду припадају важне године из прошлости
ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације
ИС.1.1.8. именује најважније појаве из опште историје
ИС.1.1.9. зна на којем простору су се одиграле
најважније појаве и догађаји из националне и
опште историје
ИС.1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости
2.Истраживање и тумачење историје
ИС.1.2.1.препознаје на основу карактеристичних историјских извора о којој историјској појави,
догађају и личности је реч
ИС.1.2.2. препознаје разлику између текстуалног историјског извора и других
текстова познатих ученику, који говоре о истим историјским појавама
ИС.1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске
информације дате у форми слике
ИС.1.2.4. уме да прочита једноставне и карактери-
стичне историјске информације дате у форми историјске
карте у којој је наведена легенда
ИС.1.2.5. уме да прочита једноставне и карактери-
стичне историјске информације дате у форми
табеле
ИС.1.2.6. уме да прочита једноставне и карактери-
стичне историјске информације дате у форми
графикона
ИС.1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче
ИС.1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примерима
СРЕДЊИ НИВО
1.Историјско знање/знање о историји
ИС.2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском
одредницом и историјским периодом
ИС.2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје
ИС.2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости
ИС.2.1.5. зна и разуме узроке и последице
важних историјских феномена у националној
историји
ИС.2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опшпте
историје
2.Истраживање и тумачење историје
ИС.2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу
садржаја карактеристичних писаних историјских извора
ИС.2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора
ИС.2.2.3. уме да одреди из које епохе или са ког географског простора потиче историјски
извор када је текст извора непознат ученику, али су у њему наведене експлицитне
информације о особинама епохе или географског простора
ИС.2.2.4. уме да одреди угао гледања на
историјску појаву на основу поређења два
историјска извора који говоре о истом
историјском догађају, феномену
ИС.2.2.5. препознаје да постоји пристрасност у појединим тумачењима историјских личности,
догађаја, феномена
НАПРЕДНИ НИВО
1.Историјско знање/знање о историји
ИС.3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку,
историјском периоду припада одређена година, личност и феномен)
ИС.3.1.2. уме да објасни специфилности важних историјских појмова и да их примени у одговарајућен историјском контексту ИС.3.1.3. зна специфичне детаље из
националне и опште историје
ИС.3.1.4. разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје
ИС.3.1.5. разуме како су повезане појаве
из прошлости и садашњости
ИС.3.1.6. уме да закључи зашто је дошло
до одређених историјских догађаја и које
су последице вађних историјских
дешавања
2.Истраживање и тумачење историје
ИС.3.2.1. уме да изврши селекцију историјских извора
ИС.3.2.2. уме да анализира и процени релевантност историјског извора
ИС.3.2.3. уме да анализира и процени ближе хронолошко порекло извора
ИС.3.2.4. уме да одреди на основу анализе историјског извора контекст у којем је
настао извор и контекст и којем говори извор
ИС.3.2.5. уме да прочита историјске
информације у различитим симболичким модалитетима и повже их са претходним историјским знањем
ИС.3.2.6. уме да издвоји разлике и
сличности у тумачењима и изворима који
се односе на исту историјску појаву
ИС.3.2.7. уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјског
феномена и да одреди врсту пристрасности
ОСНОВНИ НИВО
1.Историјско знање/знање о историји
ИС.1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице
ИС.1.1.4. уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости
ИС.1.1.5. уме да одреди којем историјским периоду припадају важне године из
прошлости
ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилиѕације
ИС.1.1.8. именује најважније појаве из опште историје
ИС.1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из
националне и опште историје
ИС.1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости
2.Истраживање и тумачење историје
ИС.1.2.1.препознаје на основу карактеристичних историјских извора о којој историјској
појави, догађају и личности је реч
ИС.1.2.2. препознаје разлику између текстуалног историјског извора и других
текстова познатих ученику, који говоре о истим историјским појавама
ИС.1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације
дате у форми слике
ИС.1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације у
форми историјске карте у којој је наведена легенда
ИС.1.2.5. уме да прочита једноставне и карактери-
стичне историјске информације дате у форми
табеле
ИС.1.2.6. уме да прочита једноставне и карактери-
стичне историјске информације дате у форми
графикона
ИС.1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче
ИС.1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примерима
СРЕДЊИ НИВО
1.Историјско знање/знање о историји
ИС.2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским период ИС.2.1.2. препознаје да постоји повезаност
националне, регионалне и светске историје
ИС.2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје
ИС.2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости
ИС.2.1.5. зна и разуме узроке и последице
важних историјских феномена у националној
историји
ИС.2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опшпте историје
2.Истраживање и тумачење историје
ИС.2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу
садржаја карактеристичних писаних историјских извора
ИС.2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора
ИС.2.2.3. уме да одреди из које епохе или са ког географског простора потиче историјски
извор када је текст извора непознат ученику, али су у њему наведене експлицитне информације о особинама епохе или географског простора
ИС.2.2.4. уме да одреди угао гледања на историјску појаву на основу поређења два
историјска извора који говоре о истом историјском догађају, феномену
ИС.2.2.5. препознаје да постоји пристрасност у појединим тумачењима историјских личности, догађаја, феномена
НАПРЕДНИ НИВО
1.Историјско знање/знање о историји
ИС.3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно
да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и феномен)
ИС.3.1.2. уме да објасни специфилности важних историјских појмова и да их примени у одговарајућен историјском контексту
ИС.3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје
ИС.3.1.4. разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје
ИС.3.1.5. разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости
ИС.3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања
2.Истраживање и тумачење историје
ИС.3.2.1. уме да изврши селекцију историјских извора
ИС.3.2.2. уме да анализира и процени релевантност историјског извора
ИС.3.2.3. уме да анализира и процени ближе хронолошко порекло извора
ИС.3.2.4. уме да одреди на основу анализе историјског извора контекст у којем је
настао извор и контекст и којем говори извор
ИС.3.2.5. уме да прочита историјске информације у различитим симболичким модалитетима и повеже их са
претходним историјским знањем
ИС.3.2.6. уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и изворима који
се односе на исту историјску појаву
ИС.3.2.7. уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјског
феномена и да одреди врсту пристрасности
ОСНОВНИ НИВО
1.Историјско знање/знање о историји
ИС.1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице
ИС.1.1.4. уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости
ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације
ИС.1.1.8. именује најважније појаве из опште историје
ИС.1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје
ИС.1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости
2.Истраживање и тумачење историје
ИС.1.2.1.препознаје на основу карактеристичних историјских извора о којој историјској појави, догађају и личности је реч
ИС.1.2.2. препознаје разлику између текстуалног историјског извора и других
текстова познатих ученику, који говоре о истим историјским појавама
ИС.1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике
ИС.1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације у
форми историјске карте у којој је наведена легенда
ИС.1.2.5. уме да прочита једноставне и карактери-
стичне историјске информације дате у форми
табеле
ИС.1.2.6. уме да прочита једноставне и карактери-
стичне историјске информације дате у форми
графикона
ИС.1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче
ИС.1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставни примерима
СРЕДЊИ НИВО
1.Историјско знање/знање о историји
ИС.2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском
одредницом и историјским пе ИС.2.1.3. препознаје да постоји повезаност
регионалне и светске историје
ИС.2.1.4. препознаје да постоји повезаностпојава из прошлости са појавама из садашњости
Ис.2.1.5. зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној историји
ИС.2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опшпте историје
2.Истраживање и тумачење историје
ИС.2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу
садржаја карактеристичних писаних историјских извора
ИС.2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора
ИС.2.2.3. уме да одреди из које епохе или са ког географског простора потиче историјски
извор када је текст извора непознат ученику, али су у њему наведене експлицитне
информације о особинама епохе или географског простора
ИС.2.2.4. уме да одреди угао гледања на историјску појаву на основу поређења два
историјска извора који говоре о истом историјском догађају, феномену
ИС.2.2.5. препознаје да постоји пристрасност у појединим тумачењима историјских личности, догађаја, феномена
НАПРЕДНИ НИВО
1.Историјско знање/знање о историји
ИС.3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку,
историјском периоду припада одређена година, личност и феномен)
ИС.3.1.2. уме да објасни специфилности важних историјских појмова и да их
примени у одговарајућен историјском контексту
ИС.3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје
ИС.3.1.4. разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје
ИС.3.1.5. разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости
ИС.3.1.6. уме да закључи зашто је дошлодо одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања
2.Истраживање и тумачење историје
ИС.3.2.1. уме да изврши селекцију историјских извора
ИС.3.2.2. уме да анализира и процени релевантност историјског извора
ИС.3.2.3. уме да анализира и процени ближе хронолошко порекло извора
ИС.3.2.4. уме да одреди на основу анализе историјског извора контекст у којем је настао извор и контекст и којем говори извор
ИС.3.2.5. уме да прочита историјске
информације у различитим симболичким модалитетима и повеже их са претходним историјским знањем
ИС.3.2.6. уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и изворима којисе односе на исту историјску појаву
ИС.3.2.7. уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјског феномена и да одреди вресту пристрасности |
3.3.4. ГЕОГРАФИЈА
РАЗРЕД: СЕДМИ
БРОЈ ЧАСОВА : 72 (обрада 40 и остало 32 часова)
ЦИЉ учења Географије је да ученик појмовно и структурно овлада природно-географским, демографским, насеобинским, политичко-географским, економско-географским, интеграционим и глобалним појавама и процесима у Србији и свету, уз неговање вредности мултикултуралности и патриотизма.
ТЕМЕ |
ИСХОДИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ
( начин остваривања програма) |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
1. УВОД У ПРОГРАМСКЕ САДРЖАЈЕ
1 (1 обрада)
2. РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА
1 (1 обрада)
3. ГЕОГРАФСКЕ РЕГИЈЕ ЕВРОПЕ
28 ( 15 обрада + 13 утврђивање)
4. АЗИЈА
13 (8 обрада + 5 утврђивање)
5.АФРИКА
{C}9 ( 5 обрада+ 4 утврђивање)
6. СЕВЕРНА АМЕРИКА
5 (3 обраде + 2 утврђивања)
7. ЈУЖНА АМЕРИКА
4 ( 2обраде + 2 утврђивања)
8. АУСТРАЛИЈА И ОКЕАНИЈА
5 ( 3 обраде + 2 утврђивања)
9. ПОЛАРНЕ ОБЛАСТИ
4 ( 2 обраде + 2 утврђивања)
10 . СИСТЕМАТИЗАЦИЈА
2 ( 2 утврђивање) |
{C}- {C}. дефинише границе континента и показује на карти океане и мора којима је проучавани континент окружен и лоцира највећа острва, полуострва, мореузе, земљоузе, пролазе, ртове;
{C}- {C}проналази на карти државе проучаване регије и именује их;
{C}- {C}приказује на немој карти: континенте, океане, мора, облике разуђености обала, низије, планине, реке, језера, државе, градове;
{C}- {C}класификује облике рељефа, водне објекте и живи свет карактеристичан за наведену територију;
{C}- {C}анализира утицај географске ширине, рељефа, односа копна и мора, морских струја, вегетације и човека на климу;
{C}- {C}објашњава настанак пустиња на територији проучаваног континента;
{C}- {C}проналази податке о бројном стању становништва по континентима, регијама и одабраним државама и издваја просторне целине са највећом концентрацијом становништва у свету;
{C}- {C}укаже на узроке и последице кретања броја становника, густине насељености, природног прираштаја, миграција и специфичних структура становништва по континентима, регијама и у одабраним државама;
{C}- {C}тумачи и израђује тематске карте становништва по континентима, регијама и одабраним државама;
{C}- {C}описује узроке и последице урбанизације на различитим континентима, регијама и у одабраним државама;
{C}- {C}доведе у везу природне ресурсе са степеном економске развијености појединих регија и одабраних држава;
{C}- {C}уз помоћ географске карте објашњава специфичности појединих просторних целина и описује различите начине издвајања регија;
{C}- {C}објасни формирање политичке карте света;
{C}- {C}објашњава узроке и последице глобалних феномена као што су сиромаштво, унутрашње и спољашње миграције, демографска експлозија и пренасељеност, болести и епидемије, политичка нестабилност;
{C}- {C}доводе у везу квалитет живота становништва са природним, демографским, економским и политичко-географским одликама простора;
{C}- {C}препознаје негативне утицаје човека на животну средину настале услед специфичности развоја пољопривреде, рударства, енергетике, индустрије, саобраћаја и туризма на проучаваним континентима, регијама и у одабраним државама;
{C}- {C}анализира примере позитивног утицаја човека на животну средину у државама које улажу напоре на очувању природе и упоређује их са сличним примерима у нашој земљи;
{C}- {C}изводи закључак о могућим решењима за коришћење чистих извора енергије у државама чија се привреда заснива највише на експлоатацији нафте и угља;
{C}- {C}истражује утицај Европске уније на демографске, економске и политичке процесе у Европи и свету;
{C}- {C}описује улогу међународних организација у свету |
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Демонстрација
- Разговор
- Учење путем открића
- Трагање за одговорима |
- Фотографије
- Слике
- Краћи текстови
- Дидактички материјали
- Карта,атлас
-Пројектор |
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
||||
МЕЂУПРЕДМЕТНА ПОВЕЗАНОСТ |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
САРАДНИЦИ |
|
а) Ученик |
б) Наставник |
|||
- Српски језик
- Ликовна култура
- Природне науке
- Физичко и здравствено васпитање
-Историја
-Информатика и рачунарство
-Техника и технологија |
- Слуша
- Пише
- Говори
- Описује
- Гледа
- Размишља
|
- Планира
- Ораганизује
- Бира садржаје
- Реализује
- Објашњава
- Демонстрира
- Даје упутства
- Обезбеђује ресурсе
- Партнер у учењу
- Прати ефекте сопственог рада и рада ученика |
- Ученици
- Наставници
- Природна и друштвена средина
- Родитељи
- Искуство ученика |
- Ученици
- Наставници
- Родитељи
- ПП служба |
Наставни предмет : ГЕОГРАФИЈА–ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
Разред : СЕДМИ
Р.
Бр.
Н.т |
Број часова
наст.теме |
Наставна тема |
Временска
динамика |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ |
|||
Об |
Утв |
||||||
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
|
15
8
5
3
2
3
2
0 |
1
1
13
5
4
2
2
2
2
1
|
УВОД
РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА
ГЕОГРАФСКЕ РЕГИЈЕ ЕВРОПЕ
АЗИЈА
АФРИКА
СЕВЕРНА АМЕРИКА
ЈУЖНА АМЕРИКА
АУСТРАЛИЈА И ОКЕАНИЈА
ПОЛАРНЕ ОБЛАСТИ
ГОДИШЊА СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА |
Септембар
Септембар
Септембар-Новембар
Новембар-
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јун
|
Основни
ниво |
Средњи
ниво |
Напредни ниво |
ГЕ.1.4.2.Именује
континенте и
препознаје њихове
основне природне
и друштвене
одлике
ГЕ.1.4.2.Именује
континенте и
препознаје њихове
основне природне
и друштвене
одлике држава
ГЕ.1.4.2.Именује
континенте и
препознаје њихове
основне природне
и друштвене
одлике
ГЕ.1.4.2.Именује
континенте и
препознаје њихове
основне природне
и друштвене
одлике
ГЕ.1.4.2.Именује
континенте и
препознаје њихове
основне природне
и друштвене
одлике
ГЕ.1.4.2.Именује
континенте и
препознаје њихове
основне природне
и друштвене
одлике
ГЕ.1.4.2.Именује
континенте и
препознаје њихове
основне природне
и друштвене
одлике
ГЕ.1.4.2.Именује
континенте и
препознаје њихове
основне природне
и друштвене
одлике
|
ГЕ.2.4.2.
друштвене одлике
континената и наводи
њихове географске
регије
ГЕ.2.4.2.
друштвене одлике
континената и наводи
њихове географске
регије
ГЕ.2.4.2.
друштвене одлике
континената и наводи
њихове географске
регије
ГЕ.2.4.2.
друштвене одлике
континената и наводи
њихове географске
регије
ГЕ.2.4.2.
друштвене одлике
континената и наводи
њихове географске
регије
ГЕ.2.4.2.
друштвене одлике
континената и наводи
њихове географске
регије
ГЕ.2.4.2.
друштвене одлике
континената и наводи
њихове географске
регије
ГЕ.2.4.2.
друштвене одлике
континената и наводи
њихове географске
регије |
Ученик/ученица:
ГЕ.3.4.3.
географске везе
(просторне и
каузалне, директне
и индиректне)
и законитости
(опште и посебне)
на ваневропским
континентима и
уме да издвоји
географске регије
Ученик/ученица:
објашњава ГЕ.3.4.3.
географске везе
(просторне и
каузалне, директне
и индиректне)
и законитости
(опште и посебне)
на ваневропским
континентима и
уме да издвоји
географске регије
Ученик/ученица:
објашњава ГЕ.3.4.3.
географске везе
(просторне и
каузалне, директне
и индиректне)
и законитости
(опште и посебне)
на ваневропским
континентима и
уме да издвоји
географске регије
Ученик/ученица:
објашњава ГЕ.3.4.3.
географске везе
(просторне и
каузалне, директне
и индиректне)
и законитости
(опште и посебне)
на ваневропским
континентима и
уме да издвоји
географске регије
Ученик/ученица:
објашњава ГЕ.3.4.3.
географске везе
(просторне и
каузалне, директне
и индиректне)
и законитости
(опште и посебне)
на ваневропским
континентима и
уме да издвоји
географске регије
Ученик/ученица:
објашњава ГЕ.3.4.3.
географске везе
(просторне и
каузалне, директне
и индиректне)
и законитости
(опште и посебне)
на ваневропским
континентима и
уме да издвоји
географске регије
Ученик/ученица:
објашњава ГЕ.3.4.3.
географске везе
(просторне и
каузалне, директне
и индиректне)
и законитости
(опште и посебне)
на ваневропским
континентима и
уме да издвоји
географске регије
Ученик/ученица:
објашњава ГЕ.3.4.3.
географске везе
(просторне и
каузалне, директне
и индиректне)
и законитости
(опште и посебне)
на ваневропским
континентима и
уме да издвоји
географске регије |
3.3.5. БИОЛОГИЈА
Годишњи фонд часова: 72 часа
Циљ: Циљ наставе и учења биологије је да ученик изучавањем биолошких процеса и живих бића у интеракцији са животном средином, развије одговоран однос према себи и природи и разумевање значаја биолошке разноврсности и потребе за одрживим развојем.
ОБЛАСТ/ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА
ПОВЕЗАНОСТ |
|||
|
Улога и значај једра у метаболизму ћелије. ДНК и појам гена
Деоба ћелије – митоза и мејоза. Животни циклуси и смена генерација
Вежба: Деоба ћелије
Менделова правила наслеђивања
Наслеђивање пола. Наследне болести
|
- прикупи и анализира податке о животним циклусима почевши од оплођења;
{C}– упореди бесполно и полно
размножавање;
- идентификује разлике између митозе и мејозе на основну промене броја хромозома и њихове улоге у развићу и репродукцији;
- одреди однос између гена и хромозома и основну улогу генетичког материјала у ћелији;
- шематски прикаже наслеђивање пола и других особина према првом Менделовом правилу; |
|
|||
|
|
|
Физичко и здравствено васпитање:
-функција скелетно-мишићног система |
|||
3. ПОРЕКЛО И
РАЗНОВРСНОСТ
ЖИВОТА
|
Разноврсност живог света и основни принципи систематике
Класификација биљака
Класификација животиња
Докази еволуције
Вежба: Тумачење филогенетских низова
|
- одреди положај организма на дрвету живота на основу прикупљених и анализираних информација о његовој грађи;
- упореди организме на различитим позицијама на „дрвету живота” према начину на који обављају животне процесе;
- користи микроскоп за посматрање грађе гљива, биљних и животињских ткива;
- разврста организме према задатим критеријумима применом дихотомих кључева;
- повеже принципе систематике са филогенијом и еволуцијом на основу данашњих и изумрлих врста – фосила; |
|
|||
|
Састав и структура популације. Популациона динамика
Абиотички фактори и биотички односи као чиниоци природне селекције
Вежба: Мреже исхране
Животне области
Пројекат: Копнени биоми
Вежба: Примери еколошке дивергенције и еколошке конвергенције
Заштита природе и биодиверзитета |
- повеже утицај абиотичких чинилаца у одређеној животној области – биому са животним формама које га насељавају;
- анализира разлику између сличности и сродности организама на примерима конвергенције и дивергенције;
- идентификује трофички ниво организма у мрежи исхране;
- предложи акције заштите биодиверзитета и учествује у њима; |
Хемија:
-својства ваздуха и воде као хомогених смеша
-својства кисеоника и његов значај за жива бића
Техника и технологија:
-рационално коришћење ресурса на
Земљи и очување и заштита животне средине |
|||
|
Примери наследних болести
Вируси. Болести изазване вирусима
Имунитет и вакцине
Пулс и крвни притисак
Вежба: Прва помоћ код повреде крвних судова
Принципи уравнотежене исхране и поремећаји у исхрани.
Значај правилног чувања, припреме и хигијене намирница. Тровање храном.
Промене у адолесценцији.
Здрави стилови живота.
Последице болести зависности – наркоманија.
|
- анализира задати јеловник са аспекта уравнотежене и разноврсне исхране;
- идентификује поремећаје исхране на основу типичних симптома (гојазност, анорексија, булимија);
- планира време за рад, одмор и рекреацију;
- доведе у везу измењено понашање људи са коришћењем психоактивних супстанци;
- аргументује предности вакцинације;
- расправља о различитости међу људима са аспекта генетичке варијабилности, толеранције и прихватања различитости |
Физичко и здравствено васпитање:
-утицај аеробног вежбања (ходања, трчања и др.) на кардио-респираторни систем
-здравствено-хигијенске мере пре и после вежбања
-значај употребе воћа и поврћа и градивних материја (протеини и беланчевине) у исхрани
-подела енергетских напитака и последице њиховог прекомерног конзумирања
- последице конзумирања дувана и алкохола
-додаци исхрани - суплементи |
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
|
а) Ученик |
б) Наставник |
|||
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Амбијентално учење
- Цртање
- Учење кроз игру
- Демонстрација (показивање)
- Илустрација
- Разговор
- Учење по моделу
- Експеримент
- Учење по моделу
|
Слушање, памћење, планирање, посматрање, препознавање, упоређивање, уочавање, разликовање, именовање, разговор, постављање питања, причање, замишљање, описивање, цртање, читање, писање, анализирање, откривање, закључивање, образлагање, груписање, примењивање, сарађивање, процењивање, извођење огледа
|
Припремање, планирање, организовање, посматрање, праћење, објашњавање, помагање, показивање, вођење, подстицање, предвиђање, проверавање, вредновање, саопштавање, иницирање, слушање, праћење, процењивање, идентификовање, поређење, одлучивање, разговор, читање, цртање, извођење огледа, праћење и процењивање резултата свога рада и резултата рада ученика
|
- Ученици
- Наставници
- Двориште
- Учионица
- Уџбеници
- Табла
- Искуство ученика
- Фотографије
- Слике
- Текстови
- Презентације
- Зидне слике
- Мокри препарати
- Апликације
- Осмосмерке
- Укрштенице
- Табеле
- Дијаграми
- Шеме
- Задаци
- Микроскоп
- Микроск. препарати |
Формативно и сумативно оцењивање
Дискусија
Мапе појмова
Проблемски задаци
Решавање проблема
Експерименти
Истраживачки радови и пројекти
|
Наставни предмет : БИОЛИГИЈА–ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
Разред: СЕДМИ
Редни број
Наст.
теме |
Број
Часова |
НАЗИВ НАСТАВНЕ ТЕМЕ |
Временска
динамика |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ПО НИВОИМА
( по реализацији наставне теме ученик ће бити у стању да) |
|
За
Обр.
|
За
Ост.
Тип.
часа |
||||
1.
2.
3.
4.
5.
|
4
14
4
4
9
|
5
13
5
7
7
|
Наслеђивање и еволуција
Јединство грађе и функције као основа живота
Порекло и разноврсност живота
Живот у екосистему
Човек и здравље
|
Септембар - октобар
Октобар - јануар
Јануар - март
Март - април
Април - јун |
Основни ниво
БИ.1.3.1. разуме да јединке једне врсте дају потомке исте врсте
БИ.1.3.2. зна основне појмове о процесу размножавања
БИ.1.3.3. зна да свака ћелија у организму садржи генетички материјал
БИ.1.3.4. зна за појам и основну улогу хромозома
БИ.1.3.5. зна основне принципе наслеђивања
БИ.1.3.6. зна како делују гени и да се стечене особине не наслеђују
БИ.1.3.7. зна да од зигота настаје организам и да се тај процес назива развиће
Средњи ниво
БИ.2.3.2. разуме механизам настанка зигота
БИ.2.3.3. разуме зашто потомци личе на родитеље и њихове претке, али нису идентични са њима
БИ.2.3.4. зна да на развиће организама поред генетичког материјала утиче и средина
Напредни ниво
БИ.3.3.1. разуме разлику између телесних и полних ћелија у погледу хромозома и деоба
БИ.3.3.2. разуме да полне ћелије настају од посебних ћелија у организму
БИ.3.3.3. зна функцију генетичког материјала и његову основну улогу у ћелији
БИ.3.3.4. зна да је број хромозома у ћелији карактеристика врсте
Основни ниво
БИ.1.2.1. зна да су најмањи организми саграђени од једне ћелије у којој се одвијају сви каракатеристични животни процеси и зна основне карактеристике грађе такве ћелије
БИ.1.2.2. зна да је ћелија најмања јединица грађе свих вишећелијских организма у чијим се одељцима одвијају разноврсни процеси, и зна основне карактеристике грађе тих ћелија
БИ.1.2.3. зна основне карактеристике грађе биљака, животиња и човека и основне функције које се обављају на нивоу организма
БИ.1.2.4. познаје основну организацију органа у којима се одвијају различити животни процеси
БИ.1.2.5. разуме да је за живот неопходна енергија коју организми обезбеђују исхраном
БИ.1.2.6. разуме да су поједини процеси заједнички за сва жива бића (дисање, надражљивост, покретљивост, растење, развиће, размножавање)
Средњи ниво
БИ.2.2.1. разуме да постоје одређене разлике у грађи ћелија у зависности од функције коју обављају у вишећелијским организмима (разлике између биљне и животињске ћелије, између коштане и мишићне ћелије и сл.)
БИ.2.2.2. зна и упоређује сличности и разлике између нивоа организације јединке: зна да се ћелије које врше исту функцију групишу и образују ткива, ткива са истом функцијом органе, органи са истом функцијом системе органа
БИ.2.2.3. зна карактеристике и основне функције спољашње грађе биљака, животиња и човека
БИ.2.2.4. разуме да је за живот неопходна енергија која се производи, складишти и одаје у специфичним процесима у ћелији и да се тај процес назива метаболизам
БИ.2.2.5. разуме да биљне ћелије, захваљујући специфичној грађи, могу да везују енергију и стварају (синтетишу) сложене (хранљиве) материје
БИ.2.2.6. разуме да и у биљној и животњској ћелији сложене материје могу да се разграђују, при чему се ослобађа енергија у процесу који се назива дисање
Напредни ниво
БИ.3.2.1. зна карактеристике и основне функције унутрашње грађе биљака, животиња и човека
БИ.3.2.2. разуме морфолошку повезаност појединих нивоа организације и њихову међусобну функционалну условљеност
БИ.3.2.3. разуме узроке развоја и усложњавања грађе и функције током еволуције
БИ.3.2.4. разуме да је у остваривању карактеристичног понашања јединке неопходна функционална интеграција више система органа и разуме значај такве интеграције понашања за преживљавање
БИ.3.2.5. разуме сличности и разлике у интеграцији грађе и функција јединке током животног циклуса
БИ.3.2.6. зна и разуме главне морфолошке и функционалне карактеристике органа који информишу организам о стању у околини и њихову улогу у одржавању унутрашње равнотеже (улога нервног система)
Основни ниво
БИ.1.1.4. уме да наведе називе пет царстава и познаје типичне представнике истих
БИ.1.1.5. зна да постоје просторне и временске промене код живих бића и познаје
основне чињенице о томе
Средњи ниво
БИ.2.1.3. познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују на основу њихових својстава до нивоа кола/класе
БИ.2.1.4. уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу и промена које се дешавају код живих бића у околностима када делује мањи број чинилаца на типичне заједнице живих бића или организме
Напредни ниво
БИ.3.1.4. познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују на основу њихових својстава до нивоа класе/реда најважнијих група
БИ.3.1.5. уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу и промена које се дешавају код живих бића у комплексним ситуацијама у сложенијим заједницама
Основни ниво
БИ.1.4.1. препознаје основне еколошке појмове (животна средина, станиште-биотоп, животна заједница-биоценоза, популација, еколошка ниша, екосистем, биом, биосфера) и зна најопштије чињенице о њима
БИ.1.4.2. препознаје утицаје појединих абиотичких и биотичких фактора на организме и популације
БИ.1.4.6. разуме утицај човека на биолошку разноврсност (нестанак врста, сеча шума, интензивна пољопривреда, отпад)
БИ.1.4.7. препознаје основне процесе важне у заштити и очувању животне средине (рециклажа, компост) и заштити биодиверзитета (Националних паркова, природних резервата)
БИ.1.4.8. зна шта може лично предузети у заштити свог непосредног животног окружења
Средњи ниво
БИ.2.4.1. употребљава еколошке појмове у опису типичних ситуација у природи
БИ.2.4.2. зна и правилно именује делове екосистема, заједница и популација и зна да опише везе између делова
БИ.2.4.3. уме на разноврсним примерима да одреди основне материјалне и енергетске токове у екосистему, основне односе исхране, и најважнија својства биоценоза и популација
БИ.2.4.5. препознаје различите биоме и зна њихов основни распоред на Земљи
БИ.2.4.6. препознаје животне услове који владају у појединим екосистемима Европе и света и карактеристичне представнике врста које их насељавају
БИ.2.4.9. разуме значај природних добара у заштити природе (националних паркова, природних резервата, ботаничких башта, зоо-вртова)
Напредни ниво
БИ.3.4.1. уме да објасни како различити делови екосистема утичу један на други, као и међусобне односе популација у биоценози
БИ.3.4.4. разуме просторну и временску организацију животних заједница и популација
БИ.3.4.5. предвиђа на основу задатих услова средине тип екосистема који у тим условима настаје
БИ.3.4.7. познаје механизме деловања мера заштите животне средине, природе и биодиверзитета
БИ.3.4.8. разуме зашто се неограничен развој човечанства не може одржати у ограниченим условима целе планете
Основни ниво
БИ.1.5.2. разуме значај примене хигијенских навика у исхрани и посебно значај термичке обраде хране
БИ.1.5.4. разуме зашто је важно да се придржава званичних упутстава која се односе на заразне болести (епидемије и пандемије)
БИ.1.5.6. разуме предности и недостатке употребе додатака у храни (конзерванси али и неконтролисана употреба витамина, антиоксиданата, минерала итд) и опасности до којих може да доведе неуравнотежена исхрана (редукционе дијете, претерано узимање хране и сл) и познаје основне принципе правилног комбиновања животних намирница;
БИ.1.5.8. зна и разуме какав значај за здравље имају умерена физичка активност и поштовање биолошких ритмова (сна, одмора)
БИ.1.5.10. зна да постоје природне промене у понашању које настају као последица физиолошких промена (пубертет, менопауза), зна да у адолесцентом добу могу да се појаве психолошки развојни проблеми (поремећаји у исхрани, поремећаји понашања, поремећаји сна и сл)
БИ.1.5.11. разуме одговорност и опасност превременог ступања у сексуалне односе и разуме зашто абортус у доба развоја има негативне последице на физичко и ментално здравље
БИ.1.5.12. зна да болести зависности (претерана употреба дувана, алкохола, дроге) непољно утичу на укупан квалитет живота и зна коме може да се обрати за помоћ (институције и стручњаци)
БИ.1.5.13. зна како се треба понашати према особи која болује од болести зависности или је ХИВ
Средњи ниво
БИ.2.5.1. познаје основне механизме деловања превентивних мера у очувању здравља
БИ.2.5.2. разуме значај и зна основне принципе правилног комбиновања животних намирница
БИ.2.5.3. зна како се чува хранљива вредност хране
БИ.2.5.5. зна механизме деловања хемијских материја на физиолошке процесе у организму и понашање (утицај алкохола, различитих врста дрога, енергетских напитака и сл.)
Напредни ниво
БИ.3.5.1. познаје узроке и физиолошке последице заразних болести
БИ.3.5.2. познаје основне принципе лечења заразних и других болести
БИ.3.5.3. разуме основне биолошке процесе који леже у основи физиолошки правилне исхране
БИ.3.5.4. познаје главне компоненте намирница и њихову хранљиву вредност
БИ.3.5.5. познаје симптоме и главне карактеристике болести метаболизма и узроке због којих настају (гојазност, анорексија, булимија, шећерна болест)
БИ.3.5.7. познаје основне биолошке механизме који доводе до развијања болести зависности
БИ.3.5.8. разуме механизме стресног стања и утицај јаких негативних емоција на физиолошке процесе у организму и понашање појединца |
3.3.6. МАТЕМАТИКА
БРОЈ ЧАСОВА: 144
ЦИЉ: Циљ учења математике је да ученик, овладавајући математичким концептима, знањима и вештинама, развије основе апстрактног и критичког мишљења, позитивне ставове према математици, способност комуникације математичким језиком и писмом и примени стечена знања и вештине у даљем школовању и решавању проблема из свакодневног живота, као и да формира основ за даљи развој математичких појмова.
ОБЛАСТ/ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА
ПОВЕЗАНОСТ |
|
РЕАЛНИ БРОЈЕВИ |
{C}‒ {C}израчуна степен реалног броја и квадратни корен потпуног квадрата и примени одговарајућа својства операција;
{C}‒ {C}одреди бројевну вредност једноставнијег израза са реалним бројевима;
{C}‒ {C}на основу реалног проблема састави и израчуна вредност једноставнијег бројевног израза са реалним бројевима;
{C}‒ {C}одреди приближну вредност реалног броја и процени апсолутну грешку;
{C}‒ {C}нацрта график функције {C}{C}{C}{C}
{C}‒ примени продужену пропорцију у реалним ситуацијама. |
Српски језик: писмено и усмено изражавање.
Техника и технологија: техничка и дигитална писменост. |
2. |
ПИТАГОРИНА ТЕОРЕМА |
- примени Питагорину теорему у рачунским и конструктивним задацима;
{C}‒ правилно користи геометријски прибор. |
Српски језик: писмено и усмено изражавање.
Техника и технологија: техничка и дигитална писменост. |
3. |
ЦЕЛИ АЛГЕБАРСКИ ИЗРАЗИ |
{C}- трансформише збир, разлику и производ полинома;
{C}‒ {C}примени формуле за разлику квадрата и квадрат бинома;
{C}‒ {C}растави полином на чиниоце (користећи дистрибутивни закон и формуле за квадрат бинома и разлику квадрата);
{C}‒ {C}примени трансформације полинома на решавање једначина. |
Српски језик: писмено и усмено изражавање.
Техника и технологија: техничка и дигитална писменост |
4. |
МНОГОУГАО |
{C}‒ {C}примени својства страница, углова и дијагонала многоугла;
{C}‒ {C}израчуна површину многоугла користећи обрасце или разложиву једнакост;
{C}‒ {C}конструише ортоцентар и тежиште троугла;
{C}‒ {C}примени ставове подударности при доказивању једноставнијих тврђења и у конструктивним задацима. |
Српски језик: писмено и усмено изражавање.
Техника и технологија: техничка и дигитална писменост. |
5. |
КРУГ |
{C}‒ примени својства централног и периферијског угла у кругу;
{C}‒ израчуна обим и површину круга и његових делова;
{C}‒ преслика дати геометријски објекат
ротацијом. |
Српски језик: писмено и усмено изражавање.
Техника и технологија: техничка и дигитална писменост. |
6. |
ОБРАДА ПОДАТАКА |
{C}‒ одређује средњу вредност, медијану и мод. |
Српски језик: писмено и усмено изражавање.Техника и технологија: техничка и дигитална писменост. |
|
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
||||||
ТЕХНИКЕ И
МЕТОДЕ РАДА |
|
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
|||
а) Ученик |
|
б) Наставник |
|
||||
|
{C}- посматра, уочава и реагује на захтеве наставника;
{C}- активно учествује у раду;
{C}- практично примењује стечена знања;
{C}- самопроцењује напредак;
{C}- запажа, упоређује, примењује, решава проблем,
{C}- повезује знања са другим областима, ослања се на претходно искуство;
{C}- открива и истражује наставне садржаје дате на часу;
{C}- примењује стечена знања на часу, кроз појединачну или групну интеракцију;
{C}- учи путем игре;
{C}- обогаћује речник;
{C}- раде на изради мапа ума, дијаграма, графикона и других средстава за лакше праћење наставе;
{C}- поставља и одговара на постављена питања везана за наставну јединицу.
|
|
{C}Ø {C}планира и организује наставни процес;
{C}Ø {C}мотивише ученике;
{C}Ø {C}прати и развија интересовања ученика;
{C}Ø {C}објашњава, презентује, демонстрира;
{C}Ø {C}поставља питања;
{C}Ø {C}даје упутства;
{C}Ø прати рад ученика на часу;
{C}Ø процењује могућности ученика;
{C}Ø упућује ученике на истраживање, усвајање и примењивање стеченог знања;
{C}Ø {C}сарађује са предметним наставницима и педагогом;
{C}Ø {C}прати све новине у васпитно-образовном процесу;
{C}Ø {C}усмерава активности ученика;
{C}Ø подстиче на размишљање, увиђање;
{C}Ø процењује активност ученика и степен усвојености знања |
- Ученици;
- Наставници;
- Родитељи;
- Учионица;
- Локална заједница;
- Дидактичка средства и материјали;
- Уџбеници;
- Збирке задатака;
- Часописи;
- Мултимедијални садржаји;
- Дигитална учионица;
- Интернет;
- Медији;
- Видео записи;
- Искуство ученика;
- Фотографије;
- Слике;
- Летописи;
- Апликације;
- Разнолика литература.
|
{C}- путем формативног оцењивања;
{C}- праћењем активности на часу, увидом у свеске, слушањем питања ученика;
{C}- евалуацијом часа;
{C}- усменим испитивањем;
{C}- анализом пројекта;
{C}- анализом теста;
{C}- путем анкете;
{C}- честим кратким проверама знања (петоминутним и петнаестоминутним тестовима);
{C}- јасним и конкретним указивањем на евентуалне пропусте и њихово исправљање;
{C}- организовањем кратких и занимљивих игара.
|
||
Наставни предмет : МАТЕМАТИКА–ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
Разред : СЕДМИ
Редни број наставнe теме |
Назив наставне теме |
Временска динамика |
Број часова |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ПО НИВОИМА |
||
Основни ниво |
Средњи ниво |
Напредни ниво |
||||
1 |
Реални бројеви |
Септембар
октобар |
8+12 |
MA.1.1.1. прочита и запише различите врсте бројева (природне, целе, рационалне)
MA.1.1.2. преведе децимални запис броја у разломак и обратно
MA.1.1.2. упореди по величини бројеве истог записа, помажући се сликом кад је то потребно
MA.1.1.3. изврши једну основну рачунску операцију са бројевима истог записа, помажући се сликом кад је то потребно (у случају сабирања и одузимања разломака само са истим имениоцем); рачуна, на пример 1/5 од n, где је n дати природан број
MA.1.1.4. дели са остатком једноцифреним бројем и зна када је један број дељив другим
MA.1.1.5. користи целе бројеве и једноставне изразе са њима помажући се визуелним представама |
MA.2.1.1. упореди по величини бројеве записане у различитим облицима
MA.2.1.2. одреди супротан број, реципрочну вредност и апсолутну вредност броја; израчуна вредност једноставнијег израза са више рачунских операција различитог приоритета, укључујући ослобађање од заграда, са бројевима истог записа
MA.2.1.4. користи бројеве и бројевне изразе у једноставним реалним ситуацијама
MA.2.2.2. оперише са степенима и зна шта је квадратни корен
MA.2.2.5. користи једначине у једноставним текстуалним задацима |
MA.3.1.1. одреди вредност сложенијег бројевног израза
MA.3.1.2. оперише са појмом дељивости у проблемским ситуацијама
MA.3.1.3. користи бројеве и бројевне изразе у реалним ситуацијама |
2 |
Питагорина теорема |
октобар, новембар |
7+11 |
MA.1.3.1. влада појмовима: дуж, полуправа, права, раван и угао (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; разликује неке врсте углова и паралелне и нормалне праве)
MA.1.3.2. влада појмовима: троугао, четвороугао, квадрат и правоугаоник (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; ученик разликује основне врсте троуглова, зна основне елементе троугла и уме да израчуна обим и површину троугла, квадрата и правоугаоника на основу елемената који непосредно фигуришу у датом задатку; уме да израчуна непознату страницу правоуглог троугла примењујући Питагорину теорему) |
MA.2.3.1. одреди суплементне и комплементне углове, упoредне и унакрсне углове; рачуна са њима ако су изражени у целим степенима
MA.2.3.2. одреди однос углова и страница у троуглу, збир углова у троуглу и четвороуглу и да решава задатке користећи Питагорину теорему |
MA.3.3.1. рачуна са угловима укључујући и претварање угаоних мера; закључује користећи особине паралелних и нормалних правих, укључујући углове на трансверзали |
3 |
Цели алгебарски изрази |
Новембар
Децембар,фебруар,
март,април |
19
+
26 |
MA.1.2.2. израчуна степен датог броја, зна основне операције са степенима
МА.1.2.3.сабира,одузима и множи мономе |
MA.2.2.2. оперише са степенима и зна шта је квадратни корен
МА.2.23.сабира и одузима полиноме,уме да помножи два полинома и да квадрира бином |
MA.3.1.1. одреди вредност сложенијег бројевног израза
MA.3.1.2. оперише са појмом дељивости у проблемским ситуацијама
MA.3.1.3. користи бројеве и бројевне изразе у реалним ситуацијама |
4 |
Многоугао |
Децембар јануар фебруар |
7+15 |
MA.1.3.1. влада појмовима: дуж, полуправа, права, раван и угао (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; разликује неке врсте углова и паралелне и нормалне праве)
MA.1.3.2. влада појмовима: троугао, четвороугао, квадрат и правоугаоник (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; ученик разликује основне врсте троуглова, зна основне елементе троугла и уме да израчуна обим и површину троугла, квадрата и правоугаоника на основу елемената који непосредно фигуришу у датом задатку; уме да израчуна непознату страницу правоуглог троугла примењујући Питагорину теорему)
MA.1.3.6. интуитивно схвата појам подударних фигура (кретањем до поклапања)
MA.1.4.1. користи одговарајуће јединице за мерење дужине, површине, запремине, масе, времена и углова |
MA.2.3.1. одреди суплементне и комплементне углове, упoредне и унакрсне углове; рачуна са њима ако су изражени у целим степенима
MA.2.3.2. одреди однос углова и страница у троуглу, збир углова у троуглу и четвороуглу и да решава задатке користећи Питагорину теорему
MA.2.3.6. уочи осносиметричне фигуре и да одреди осу симетрије; користи подударност и везује је са карактеристичним својствима фигура (нпр. паралелност и једнакост страница паралелограма) |
MA.3.3.1. рачуна са угловима укључујући и претварање угаоних мера; закључује користећи особине паралелних и нормалних правих, укључујући углове на трансверзали
MA.3.3.2. користи основна својства троугла, четвороугла, паралелограма и трапеза, рачуна њихове обиме и површине на основу елемената који нису обавезно непосредно дати у формулацији задатка; уме да их конструише |
5 |
Круг |
Април,мај |
7+11 |
МА.1.3.1.влада појмовима:дуж,полуправа,права,раван
(уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта да их нацртакористећи прибор;разликује неке врсте углова и паралелне и нормалне праве)
МА.1.3.3.влада појмом :круг,кружна линија(издваја њихове елементе ,уочава њихове елементе ,уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор;уме да израчуна обим и површину круга датог полупречника) |
МА.2.3.1.одреди суплементне и комплементне углове,упоредне и унакрсне углове;рачуна са њима ако су изражени у целим степенима
МА.2.3.2.одреди однос углова и страница у троуглу,збир угловау троуглу и четвороуглу и да реши задатке користећи Питагорину теорему
МА.2.3.3.користи формуле за обим и површину круга и кружног прстена |
МА.3.3.3. одреди централни и периферијски угао,рачуна површину исечка ,као и дужину кружног лука |
6 |
Обрада података |
јун |
2+3 |
MA.1.5.2. прочита и разуме податак са графикона, дијаграма или из табеле, и одреди минимум или максимум зависне величине
MA.1.5.3. податке из табеле прикаже графиконом и обрнуто |
MA.2.5.2. чита једноставне дијаграме и табеле и на основу њих обради податке по једном критеријуму (нпр. одреди аритметичку средину за дати скуп података; пореди вредности узорка са средњом вредношћу)
MA.2.5.3. обради прикупљене податке и представи их табеларно или графички; представља средњу вредност медијаном |
MA.3.5.2. тумачи дијаграме и табеле
MA.3.5.3. прикупи и обради податке и сам састави дијаграм или табелу; црта график којим представља међузависност величина |
Разред: Седми
Годишњи фонд часова: 36 часова
Циљ учења Информатике и рачунарства је оспособљавање ученика за управљање информацијама, безбедну комуникацију у дигиталном окружењу, креирање дигиталних садржаја и рачунарских програма за решавање различитих проблема у друштву које се развојем дигиталних технологија брзо мења.
ОБЛАСТ/ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА
ПОВЕЗАНОСТ |
||||
1.
ИКТ |
Обележавање логичке структуре и генерисање прегледа садржаја текстуалног документа. |
разликује визуелну презентацију и логичку структуру текста; |
Техника и технологија
Ликовна култура
|
||||
2.
ДИГИТАЛНА ПИСМЕНОСТ |
УРЛ, ДНС, ИП адреса. |
-разликује појмове УРЛ, ДНС, ИП адреса; |
Техника и технологија
|
||||
3.
РАЧУНАРСТВО |
Рад са изабраним текстуалним програмским језиком у области 2D графике. |
- уз помоћ програмске библиотеке текстуалног програмског језика исцртава елементе 2D графике; |
Математика
Техника и технологија
Ликовна култура |
||||
4.
ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК |
Фазе пројектног задатка од израде плана до представљања решења. |
- планира, опише и имплементира решење једноставног проблема; |
Техника и технологија
|
||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
|||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
||||
а) Ученик |
б) Наставник |
||||||
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Амбијентално учење
- Демонстрација (показивање)
- Разговор
- Учење по моделу |
{C}- Вежбање
{C}- Разговор
{C}- Самосталан и интерактивни рад
{C}- Упоређивање
{C}- Посматрање
{C}- Процењивање
{C}- Сарадња
{C}- Креирање
|
{C}- планира
{C}- организује
{C}- бира садржаје
{C}- усмерава
{C}- реализује
{C}- демонстрира
{C}- објашњава
{C}- преноси информације
{C}- мотивише
{C}- бира методе и технике
- прати и процењује резултате свога рада и резултате рада ученика |
{C}- ученици
{C}- наставници
{C}- родитељи
{C}- учионица
{C}- рачунари
{C}- материјали за рад |
Формативно и сумативно оцењивање
Идентификација ситуација у којима ће ученици стећи и показати понашање у складу са прописаним исходима.
Инструменти за проверавање остварености прописаних исхода (разговор, посматрање, петнаестоминутне провере знања, диктати, тематске провере знања, годишња провера знања Примена инструмената прикупљања података и њихово поређење са прописаним исходима. |
|||
Разред: Седми
Годишњи фонд часова: 72 часа
Циљ учења Технике и технологије је да ученик развије техничко-технолошку писменост, да изгради одговоран однос према раду и производњи, животном и радном окружењу, коришћењу техничких и технолошких ресурса, стекне бољи увид у сопствена професионална интересовања и поступа предузимљиво и иницијативно.
ОБЛАСТ/ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА
ПОВЕЗАНОСТ |
||||
1.
ЖИВОТНО И РАДНО ОКРУЖЕЊЕ |
Појам, улога и развој машина и механизама. |
-повеже развој машина и њихов допринос подизању квалитета живота и рада; |
Географија
Биологија
|
||||
2.
САОБРАЋАЈ |
Машине спољашњег и унутрашњег транспорта. |
- разликује врсте транспортних машина; |
Физика
|
||||
3.
ТЕХНИЧКА И
ДИГИТAЛНА
ПИСМЕНОСТ |
Специфичности техничких цртежа у машинству. |
-самостално црта скицом и техничким цртежом предмете користећи ортогонално и просторно приказивање; |
Математика
Информатика и рачунарство
Ликовна култура |
||||
4.
РЕСУРСИ И ПРОИЗВОДЊА |
Рационално коришћење ресурса на Земљи и очување и заштита животне средине. |
{C}− {C}- аргументује значај рационалног коришћења расположивих ресурса на Земљи; |
Биологија
Хемија
Математика
Физика
|
||||
5.
КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ |
Проналажење информација, стварање идеје и дефинисање задатка. |
{C}− {C} самостално/тимски истражи и реши задати проблем у оквиру пројекта;
|
Информатика и рачунарство
Математика
Физика
|
||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
|||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
||||
а) Ученик |
б) Наставник |
||||||
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Амбијентално учење
- Демонстрација (показивање)
- Разговор
- Учење по моделу |
{C}- Вежбање
{C}- Разговор
{C}- Самосталан и интерактивни рад
{C}- Упоређивање
{C}- Посматрање
{C}- Процењивање
{C}- Сарадња
{C}- Креирање
|
{C}- планира
{C}- организује
{C}- бира садржаје
{C}- усмерава
{C}- реализује
{C}- демонстрира
{C}- објашњава
{C}- преноси информације
{C}- мотивише
{C}- бира методе и технике
- прати и процењује резултате свога рада и резултате рада ученика |
{C}- ученици
{C}- наставници
{C}- родитељи
{C}- учионица
{C}- рачунари
{C}- материјали за рад |
Формативно и сумативно оцењивање
Идентификација ситуација у којима ће ученици стећи и показати понашање у складу са прописаним исходима.
Инструменти за проверавање остварености прописаних исхода (разговор, посматрање, петнаестоминутне провере знања, диктати, тематске провере знања, годишња провера знања Примена инструмената прикупљања података и њихово поређење са прописаним исходима. |
|||
3.3.9. ЛИКОВНА КУЛТУРА
РАЗРЕД:СЕДМИ
БРОЈ ЧАСОВА : 36
ПРЕДМЕТ: Ликовна култура
Циљ: Развијање стваралачког мишљења и естетичке критеријуме кроз практичан рад и оспособљавање ученика за комуникацију и
изграђивање позитивног става према уметничком наслеђу свог народа и народа других
Кључни појмови садржаја: простор, облик, линија, боја, текстура, светлина.
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
|
ОБЛАСТ/ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
МЕЂУПРЕДМЕТНА
ПОВЕЗАНОСТ |
{C}– користи традиционалне технике и одабрана савремена сред- ства за ликовна истраживања;
{C}– изражава, одабраним ликовним елементима, емоције, стање или имагинацију;
{C}– обликује композиције примењујући основна знања о пропор- цијама и перспективи;
{C}– {C}користи, сам или у сарадњи са другима, одабране изворе, по- датке и информације као подстицај за стваралачки рад;
{C}– {C}разговара о одабраним идејама, темама или мотивима у умет- ничким остварењима различитих култура и епоха;
{C}– уважава себе и друге када снима, обрађује и дели дигиталне фотографије;
{C}– учествује у заједничком креативном раду који обједињује ра- зличите уметности и/или уметност и технологију;
{C}– прави, самостално или у тиму, презентације о одабраним те- мама повезујући кључне текстуалне податке и визуелне инфор- мације;
{C}– представи своје и радове других, кратко, аргументовано и афирмативно;
{C}– предлаже идеје за уметничку рециклажу, хуманитарне акције кроз ликовно стваралаштво или обилазак места и установа кул- туре;
{C}– разматра своја интересовања и могућности у односу на зани- мања у визуелним уметностима. |
ПРОСТОР И КОМПОЗИЦИЈА |
Композиција. Боје и емоције, стилизација облика. Композиција линија, композиција боја, композиција облика. Равнотежа, кон- траст, понављање и степеновање облика, варијације. Орнамент и арабеска.
Пропорције. Пропорције главе и тела.
Перспектива. Колористичка, ваздушна, линеарна перспектива. |
- Српски језик
- Музичка култура
- Природне науке
- Физичко васпитање
- Здравствено васпитање
|
КОМУНИКАЦИЈА |
Теме. Историјска, религијска и митолошка тема. Оригинал, копи- ја и плагијат.
Дигитална фотографија. Кадар, селфи и аутопортрет. Анимација. Процес креирања, стори борд.
Сцена. Обједињавање покрета, игре и звука.
Презентације. |
- Српски језик
- Музичка култура
- Природне науке
- Физичко васпитање
- Здравствено васпитање
|
|
УМЕТНОСТ ОКО НАС |
Уметност и технологија. Уметничка занимања и продукти. Са- времена технологија и уметност.
Уметност око нас. Уметничка рециклажа, уметнички пројекти, хуманитарне акције... Наслеђе. |
- Српски језик
- Музичка култура
- Природне науке
- Физичко васпитање
- Здравствено васпитање
|
ОБРАЗОВНА ОБЛАСТ (КОРЕЛАЦИЈА) |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
САРАДНИЦИ |
||
а) Ученик |
б) Наставник |
||||
- Српски језик
- Музичка култура
- Природне науке
- Физичко васпитање
- Здравствено васпитање
|
- Слуша
- Пише
- Црта
- Говори
- Описује
- Гледа
- Измишља
- Размишља
|
- Планира
- Ораганизује
- Бира садржаје
- Реализује
- Објашњава
- Демонстрира
- Даје упутства
- Обезбеђује ресурсе
- Партнер у учењу
- Прати ефекте сопственог рада и рада ученика |
- Ученици
- Наставници
- Природна и друштвена средина
- Родитељи
- Искуство ученика
|
- Ученици
- Наставници
- Родитељи
- ПП служба
|
|
Наставни предмет: ЛИКОВНА КУЛТУРА –ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
Разред: СЕДМИ
Ред. број
наставне
теме |
БРОЈ ЧАСОВА |
Н А З И В Н А С Т А В Н Е Т Е М Е |
Временска
динамика |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ПО НИВОИМА
(по реализацији наставне теме ученик ће бити у стању да) |
|
За обраду |
За остали тип часа |
||||
1.
2.
3.
4.
5. |
1
1
17
2
2 |
3
3
3
4 |
АРАБЕСКА
ПРОПОРЦИЈЕ
КОМПОЗИЦИЈА И ПРОСТОР
ОБЈЕДИЊАВАЊЕ ПОКРЕТА ИГРЕ И ЗВУКА
ФОТОГРАФИЈА |
СЕПТЕМБАР
ОКТОБАР
НОВЕМБАР
ДЕЦЕМБАР
ЈАНУАР
ФЕБРУАР
МАРТ
АПРИЛ
МАЈ
ЈУН |
ЛК.1.1.1. разликује и користи (у свом раду) основне медије, материјале и технике (цртање, сликање, вајање) визуелних уметности.
ЛК. 2.1.1. познаје и користи (у свом раду) основне изражајне могућности класичних и савремених медија, техника и материјала визуелних уметности.
ЛК.1.2.1. описује свој рад и радове других (нпр. исказује утисак).
ЛК.2.2.1. одабира адекватан садржај да би представио неку идеју или концепт.
ЛК.3.2.1. одабира адекватна средства (медиј, материјал, технику, поступак) помоћу којих ће на најбољи начин реализовати своју (одабрану) идеју.
ЛК.1.1.2. изводи дводимензионалне и тродимензионалне радове.
ЛК.2.1.2. образлаже свој рад и радове других (нпр. Наводи садржај, тему, карактеристике технике...)
ЛК.3.1.2. одабира адекватна средства (медиј, материјал, технику, поступак) помоћу којих ће на најбољи начин реализовати своју (одабрану) идеју.
ЛК. 2.2.2. образлаже свој рад и радове других (нпр. Наводи садржај, тему, карактеристике технике...)
ЛК.3.2.2. изводи радове са одређеном намером користећи основне визуелне елементе и принципе да би постигао одређени ефекат.
ЛК.3.3.2. описује потребна знања и вештине који су неопходни у занимањима везаним за визуелне уметности |
3.3.10. МУЗИЧКА КУЛТУРА
Годишњи фонд часова: 36 часa
Циљ: Циљ учења Музичке културе је да код ученика, рaзвијајући интeрeсoвaња зa музичку умeтнoст, стваралачко и критичко мишљење, формира естетску перцепцију и музички укус, као и одговоран однос према очувању музичког наслеђа и култури свoгa и других нaрoдa.
Кључни појмови садржаја: барок, ораторијум, кантата, свита, кончерто гросо, класицизам, соната, симфонија, камерна музика.
ОБЛАСТ/ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА
ПОВЕЗАНОСТ |
||||
1. ЧОВЕК И МУЗИКА
|
Барок.
Рођење опере.
Клаудио Монтеверди.
Облици вокално-инструменталне музике (ораторијум, кантата).
Инструментална музика: солистичко, камерно и оркестарско музицирање.
Инструментални облици: свита, кончерто гросо.
Антонио Вивалди, Јохан Себастијан Бах и Георг Фридрих Хендл.
Класицизам
Појам сонате и симфоније.
Жанрови класичне музике –опера, црквени жанрови, симфонијска, концертантна, камерна (посебно гудачки квартет), солистичка музика.
Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт и Лудвиг ван Бетовен.
Развој српске црквене музике. |
-повеже различите видове музичког изражавања са друштвено-
-историјским амбијентом у коме су настали;
{C}– наведе изражајна средстава музичке уметности карактери- стична за период барока и класицизма;
{C}– уочи основне карактеристике музичког стваралаштва у бароку и класицизму;
{C}– објасни како је музика повезана са другим уметностима и областима ван уметности (музика и религија; технологија запи- сивања, штампања нота; извођачке и техничке могућности ин- струмената;
{C}– разликује музичке форме барока и класицизма |
Ликовна култура:
- илустрација слушане композиције, бојење
– израда паноа
Веронаука:
- црквена музика
Историја:
- барокни период у историјском, антрополошком и културолошком контексту
Информатика и рачунарство:
-приступање и коришћење интернета у служби истраживачких задатака |
||||
2. МУЗИЧКИ ИНСТРУМЕНТИ |
Жичани: трзалачки и гудачки.
Градитељске школе.
Појам симфонијског оркестра
Српски народни музички инструменти |
-препозна врсту жичаних инструмента по изгледу и звуку;
{C}– {C}опише начин добијања тона код жичаних инструмената;
{C}– препозна инструмент или групу према врсти композиције у оквиру датог музичког стила; |
Ликовна култура:
-илустрација задатог интрумента, бојење
– израда паноа
Информатика и рачунарство:
-приступање и коришћење интернета у служби истраживачких задатака |
||||
3.
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
|
Елементи музичке изражајности: тeмпo, динaмика, тoнскe бoje различитих глaсoва и инструмeната.
Слушање световне и духовне музике барока и класицизма.
Слушaњe вокалних, вoкaлнo-иструмeнтaлних и инструмeнтaлних кoмпoзициja, дoмaћих и стрaних кoмпoзитoрa.
Слушање дела традиционалне народне музике. |
идентификује репрезентативне музичке примере најзначајнијих представника барока и класицизма;
{C}– идентификује елементе музике барока и класицизма као инспирацију у музици савременог доба;
|
Ликовна култура:
- илустрација слушане композиције, - бојење
Физичко и здравствено васпитање:
- развијање
координације и моторике
Информатика и рачунарство:
-приступање и коришћење интернета у служби истраживачких задатака
- аудио и видео презентације
Српски језик и књижевност:
-вербализовање критичког мишљења, као и личног доживљаја слушаног музичког дела
-анализа везе текста и музике
Географија:
- упознавање мелодија и композитора из различитих крајева Србије и других земаља
Страни језици:
-активно слушање музичких дела на страном језику |
||||
4.
ИЗВОЂЕЊЕ МУЗИКЕ
|
Пeвaње пeсама пo слуху и из нотног текста (солмизацијом) самостално и у групи.
Певање песама у комбинацији са покретом.
Певање и свирaњe из нотног текстa нaрoдних и умeтничких композиција нa инструмeнтимa Oрфoвoг инструмeнтaриja и/или на другим инструментима.
Извођење једноставнијих музичких примера у вези са обрађеном темом.
Извођење (певање или свирање) једноставних ритмичких и мелодијских репрезентативних примера (oдломака/тема) у стилу музике барока, класицизма.
|
{C}– {C}изводи музичке примере користећи глас, покрет и инструменте, сaмoстaлнo и у групи;
– примењује правилну технику певања;
– примењује принцип сарадње и међусобног подстицања у заједничком музицирању;
– критички просуђује лош утицај прегласне музике на здравље;
- учeствуje у шкoлским прирeдбама и мaнифeстaциjaма;
{C}– {C}понаша се у складу са правилима музичког бонтона у различитим музичким приликама;
|
Српски језик и књижевност:
-правилан изговор и дикција
-анализа везе између текста и музике
Информатика и рачунарство:
-коришћење матрица, караоке програма, аудио снимака...
Физичко и здравствено васпитање:
- развијање
координације и моторике
- плес
Биологија:
-одговоран однос према сопственом здрављу (правилно дисање, држање тела, хигијена уста...);
-критички просуђује лош утицај прегласне музике на здравље
Математика:
-цела нота, половина ноте, четвртина, осмина, шеснаестина, разломци (тактови)
Веронаука:
- песме о Светом Сави и верским празницима
|
||||
5.
МУЗИЧКО СТВАРАЛА -ШТВО
|
Крeирaњe пoкрeтa уз музику кojу учeници изводе.
Крeирaњe ритмичке прaтњe.
Реконструкција музичких догађаја у стилу барока и класицизма.
|
-
користи музичке обрасце у осмишљавању музичких целина кроз пeвaњe, свирaњe и пoкрeт;
{C}– {C}комуницира у групи импрoвизуjући мање музичке целине глaсoм, инструмeнтом или пoкрeтом;
{C}– {C}учествује у креирању шкoлских прирeдби, догађаја и пројеката;
{C}– {C}изрази доживљај музике језиком других уметности (плес, глума, писана или говорна реч, ликовна уметност);
-користи могућности ИКТ-а за самостално истраживање, извођење и стваралаштво.
|
Ликовна култура:
- илустрација доживљаја музике
-израда музичких инструмената и њихово украшавање
Физичко и здравствено васпитање:
- развијање
координације и моторике
- плес
Информатика и рачунарство:
-употреба мултимедије -коришћење матрица, караоке програма, аудио снимака, сликовног материјала, мобилних телефона...
-припрема презентација (музичко-истраживачки рад)
Српски језик:
-осмишљавање текстова
- музичка драматизација |
||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
|||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
||||
а) Ученик |
б) Наставник |
||||||
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Амбијентално учење
- Покрет
- Цртање
- Певање
- Свирање
- Монолошко-дијалошка
- Демонстрација
- Практичан рад
- Истраживачка
- Учење путем решавања проблема
- ИКТметода
|
- Слуша
- Повезује
- Изражава се покретом,
мимиком, гласом
-Закључује
- Истражује
- Анализира
- Пева
- Свира на инструментима Орфовог инструментарија
- Тактира
- Користи ИКТ
- Илуструје
- Критички просуђује
- Прави инструменте |
- Планира
- Организује час
- Разговара
- Објашњава
- Образлаже
- Упућује
- Повезује садржаје
- Подстиче
- Мотивише
- Обезбеђује материјал
- Анализира
- Вреднује
- Демонстрира
|
- Ученици
- Наставници
- Родитељи
- Учионица
- Дидактичка средства и материјали
- Уџбеници
- Искуство ученика
- Фотографије
- Слике
- Краћи текстови
- Музички диск
- Апликације
- Орфов инструментариј
- Постери
- Панои
- ИКТ |
- усмена провера
- краће писмене провере (до 15 минута)
- процена практичног рада и уметничког и стваралачког ангажовања
- допринос ученика за време групног рада и индивидуалног рада, као и рада у пару
- израда креативних задатака на одређену тему
- рад на пројекту (емисија, прилог, новински чланак, осмишљавање програма за приредбу...)
- музички квиз
- процена квалитета перцепције и начин размишљања приликом слушања
- специфичне вештине
-процена примене теоретског знања у стварању музике |
|||
Наставни предмет : МУЗИЧКА КУЛТУРА –ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
Разред : СЕДМИ
Ред.број
наставне
теме |
Број часова у теми
|
НАЗИВ НАСТАВНЕ ТЕМЕ |
Временска динамика |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
(по реализацији наставне теме ученик ће бити у стању да)
|
I
II
III
IV |
|
Знање и разумевање
Слушање музике
Музичко извођење
Музичко стваралаштво |
Од септембра до јуна
Од септембра до јуна
Од септембра до јуна
|
препозна основне елементе музичке писмености: МК.1.1.1.
препозна основне карактеристике музичких инструмената, гласова, њихову поделу и разликује вокалне, инструменталне и вокално-инструменталне саставе: МК.1.1.2.
познаје основне карактеристике музике одређених епоха и опште појмове музичко-сценске и концертне музике: МК.1.1.3.
познаје основне појмове одређених музичких жанрова: МК.1.1.4.
препозна основне појмове народног стваралаштва, контекст настанка српске народне музике, музичке карактеристике и специфичне саставе; познаје основне појмове српске народне духовне музике (Осмогласник) и основне карактеристике фолклорне музике других народа: МК.1.1.5.
препозна везу између музичких елемената и музичког израза: МК.2.1.1.
повезује специфичне карактеристике музичких инструмената са музичким изразом: МК.2.1.2.
познаје најзначајнија дела и представнике стилских епоха и структуру одређених облика музичко-сценске и концертне музике: МК.2.1.3.
Разуме специфичне карактеристике жанра: МК.2.1.4.
повезује изражајне елементе народне музике са контекстом њиховог настанка; препознаје различите видове српског музичког фолклора по географским карактеристикама: МК.2.1.5.
зна и разуме сложеније елементе музичке писмености ( дурске и молске лествице , динамичке вредности, корона, акценти, успоравање-убрзавање, карактер извођења) и њихову изражајну и естетску примену: МК.3.1.1
зна историјат, литературу, извођаче и специфичне карактеристике музичких инструмената и састава што повезује са естетском применом: МК.3.1.2.
повезује структуралну и драматуршку димензију музичког дела са естетском применом и историјским контекстом :МК.3.1.3.
повезује драматуршке и структуралне елементе са естетском применом и доводи у везу са духом времена; познаје најзначајније националне и светске представнике: МК.3.1.4.
разликује старију и новију музичку традицију, аутентичну фолклорну музику од „новокомпоноване‟ на основу повезивања музичких, текстуалних, извођачких, социјалних и историјских карактеристика: МК.3.1.5.
препозна основна темпа ,динамику, врсту такта, форму и карактер слушаног дела: МК.1.2.1.
препозна појединачне инструменте и врсте гласова, као и инструменталне и вокалне саставе: МК.1.2.2.
препознаје стилску припадност слушаног примера; може да одреди слушни пример као музичко-сценско или концертно дело: МК.1.2.3.
одреди припадност слушаног примера одређеном жанру уметничке музике: МК.1.2.4.
разликује народно од уметничког музичког стваралаштва и препознаје основне карактеристике српске народне духовне музике и фолклорне музике других народа: МК.1.2.5.
описује карактеристике ритмичке и мелодијске компоненте на основу слушања; опише карактер слушаног примера: МК.2.2.1.
препозна карактеристичне технике свирања и певања: МК.2.2.2.
препознаје структуралне елементе слушаног дела: МК.2.2.3.
препознаје основне карактеристике жанра (извођачки састав, садржај, структура, начин извођења, однос музичког и драмског садржаја): МК.2.2.4.
препозна основне карактеристике српске народне музике (обичаје у оквиру којих се музика изводи, извођачке саставе, народне инструменте, народне игре): МК.2.2.5.
повеже опажени карактер слушаног примера са естетском димензијом композиције: МК.3.2.1.
повезује опажене карактеристике инструмента (извођачког састава) са њиховом естетском применом: МК.3.2.2.
препознаје драмску функцију структуралних елемената и специфичних музичких карактеристика слушаног дела; препознаје везу стилског, друштвено историјског контекста и музичких карактеристика слушаног примера: МК.3.2.3.
разликује српску ритуалну и забавну народну музику, као и изворну народну музику од „новокомпоноване‟, препознаје карактеристике српске народне музике у уметничкој музици: МК.3.2.5.
пева једноставне дечије, народне или популарне композиције са тактирањем у којима се користе: основне ритмичке вредности, основна темпа, основни динамички распон и партитурне ознаке (знаци за понављање, крешендо и декрешендо): МК.1.3.1.
изводи једноставне дечије, народне или популарне композиције на бар једном инструменту; зна да свира неко дело из српске фолклорне баштине: МК.1.3.2.
пева у хору или свира у оркестру једноставне песме различитих жанрова; уме да изведе игру по избору (народну и класичну); учествује у школским приредбама: МК.1.3.3.
изведе разноврсни музички репертоар певањем и свирањем као солиста и у школским ансамблима; да изводе песму или музички пример који садржи разноврсне елементе музичке писмености (дурске лествице:Ц, Ф, Г, Д, молске: а и д; ритмичке вредности: триола, синкопа, пунктирани ритам; динамичке вредности: пп-фф; Престо, Алегро, Анданте, Адађо, Граве; корона, акценти, успоравање-убрзавање, карактер извођења) и да пева у двогласу (укључујући и канон).
Може да пева или свира одломак из неког дела музичко-сценске музике (мелодију арије, тему концерта, симфоније); зна да пева или свира музику различитих типова српске фолклорне баштине (календарске, некалендарске,народна духовна музика) :МК.3.3.1.
зна да свира један или више инструмената и може да изведе одређене специфичности свирања, да прати другог ученика или да свира у мањем саставу у оквирима наставе: МК.3.3.2.
може да пева у хору или свира у оркестру сложеније композиције различитих жанрова; да изведе основне класичне плесове и српске народне игре: МК.3.3.3.
осмисли ритмичку пратњу за један инструмент песме коју зна; ствара мелодију од понуђених мотива комбиновањем: МК.1.4.1.
направи инструмент од предмета из свог окружења (из групе ударачких, трзалачких, дувачких, гудачких): МК.1.4.2.
одабере адекватне примере (од понуђених) дела музичко сценске и коцертне музике за задати историјско-стилски период; може да одабере адекватну музичку нумеру за задату драмску сцену: МК.1.4.4.
одабере (од понуђених) адекватан пример аутентичне народне музике за задати мотив из народног живота; може да направи или нацрта модел народног инструмента по избору од понуђених предмета из окружења: МК.1.4.5.
осмисли ритмичку пратњу за више инструмената песме коју зна и може да је запише и одсвира.
Може да осмисли мању музичку целину (музичку реченицу, период, облике песме), може да је запише и одсвира; активно учествује у импровизовању и компоновању мање музичке целине са наставником: МК.3.4.1.
направи или нацрта модел задатог инструмента (из свих инструменталних група) :МК.3.4.2.
одабере адекватне примере (од понуђених) за одговарајуће задате догађаје из народног живота (календарски, некалендарски обичаји, географске области итд); компонује музику у духу српске народне музике (игре, календарска и некалендарска традиција и сл.); импровизује (глас или инструмент) одређену народну мелодију у духу оригиналног начина извођења: МК.3.4.5. |
Разред: Седми
Годишњи фонд часова: 108 часа
Циљ учења предмета Физичко и здравствено васпитања је да ученик унапређује физичке способности, моторичке вештине и знања из области физичке и здравствене културе, ради очувања здравља и примене правилног и редовног физичког вежбања у савременим условима живота и рада
|
ОБЛАСТ/ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА
ПОВЕЗАНОСТ |
||||
|
1.
АТЛЕТИКА |
Основни садржаји:
Техника спринтерског трчања.
Истрајно трчање – припрема за крос.
Техника штафетног трчања
Скок удаљ.
Бацања кугле.
Проширени садржаји:
Тробој |
{C}- примени атлетске дисциплине у складу са правилима;
{C}- {C}развија своје моторичке способности применом вежбања из атлетике;
|
Биологија
Српски
Физика
|
||||
|
2.
ГИМНАСТИКА |
Основни садржаји:
Вежбе и комбинације вежби карактеристичних за поједине справе:
Тло
Прескок
Паралелни разбој
Греда
Проширени садржаји:
На тлу и справама сложеније вежбе и комбинације вежби |
− одржава равнотежу у различитим кретањима, изводи ротације тела;
− примени вежбања из гимнастике за развој моторичких способности; |
Биологија
Српски
Физика |
||||
|
3.
ОСНОВЕ ТИМСКИХ И СПОРТСКИХ ИГАРА |
Одбојка: Основни елементи технике, тактике и правила игре
Футсал: Игра уз примену правила
Рукомет: Игра уз примену правила
Кошарка: Сложенији елементи технике, тактике и правила игре
Активност по избору |
− изведе елементе одбојкашке технике;
− примени основна правила одбојке;
− користи елементе технике у игри;
− примени основне тактичке елементе спротских игара;
− учествује на унутародељенским такмичењима; |
Биологија
Српски
Физика |
||||
|
4.
ПЛЕС И РИТМИКА |
Вежбе са вијачом.
Вежбе са обручем.
Вежбе са лоптом.
Народно коло "Моравац".
Енглески валцер. |
{C}- изведе кретања у различитом ритму;
{C}- игра народно коло;
{C}- изведе основне кораке плеса из народне традиције других култура;
{C}- {C}изведе кретања, вежбе и саставе уз музичку пратњу; |
Музичко
Биологија
Српски
|
||||
|
5.
ПОЛИГОНИ |
Полигон у складу са реализованим моторичким садржајима |
{C}- процени ниво сопствене дневне физичке активности;
{C}- {C}користи различите вежбе за побољшање својих физичких способности |
Биологија
Српски
Физика |
||||
|
6.
ФИЗИЧКЕ СПОСОБНОСТИ
|
Вежбе за развој снаге.
Вежбе за развој гипкости.
Вежбе за развој аеробне издржљивости.
Вежбе за развој брзине.
Вежбе за развој координације.
Примена националне батерије тестова за праћење физичког развоја и моторичких способности |
{C}- примени комплексе простих и општеприпремних вежби одговарајућег обима и интензитета у самосталном вежбању;
{C}- {C}сврсисходно користи научене вежбе у спорту, рекреацији и различитим ситуацијама;
{C}- упоређује и анализира сопствене резултате са тестирања уз помоћ наставника са вредностима за свој узраст;
{C}- {C}примени достигнути ниво усвојене технике кретања у игри, спорту и свакодневном животу; |
Биологија
Српски
Физика |
||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
||||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
|||||
а) Ученик |
б) Наставник |
|||||||
- Демонстрација (показивање)
- Разговор
-обучавања, поучавања (синтетичка, аналитичка и комплексна метода)
-увежбавања |
{C}- Вежбање
{C}- Разговор
{C}- Самосталан и интерактивни рад
{C}- Упоређивање
{C}- Сарадња
{C}- Креирање
|
{C}- планира
{C}- организује
{C}- бира садржаје
{C}- усмерава
{C}- реализује
{C}- демонстрира
{C}- објашњава
{C}- преноси информације
{C}- мотивише
{C}- бира методе и технике
{C}- прати и процењује резултате свога рада и резултате рада ученика |
- ученици
- наставници
Родитељи
фискултурна сала
рачунари
реквизити
справе |
-Формативно и сумативно оцењивање
. Активност и однос ученика према физичком и здравственом васпитању
-Приказ три комплекса усвојених општеприпремних вежби (вежби обликовања), са и без реквизита.
-Достигнут ниво постигнућа моторичких знања, умења и навика (напредак у усавршавању технике): |
||||
Наставни предмет : ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ–ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
Разред : СЕДМИ
Редни број наставнe теме |
Назив наставне теме |
Број часова |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ПО НИВОИМА |
||
Основни ниво |
Средњи ниво |
Напредни ниво |
|||
1 |
АТЛЕТИКА |
8+6 |
1.1.3.
1.1.4.
1.1.7.
1.1.8.
1.1.9.
1.1.10.
1.1.15 |
2.1.7.
2.1.6
2.1.8.
2.1.3.
2.1.7.
|
3.1.3.
|
2 |
ОДБОЈКА
|
12+12 |
1.1.1.
1.1.2. |
2.1.1.
2.1.2. |
3.1.1
3.1.2.
|
3 |
ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ
|
8+10 |
1.1.11.
1.1.19.
1.1.12.
1.1.13.
1.1.18. |
2.1.17.
2.1.10.
2.1.9.
2.1.11.
2.1.16. |
3.1.7.
3.1.6.
|
4 |
РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА |
4+2 |
1.1.21.
1.1.22. |
2.1.20.
|
|
5 |
ВЕЖБЕ ОБЛИКОВАЊА
|
|
1.1.24.
1.1.25.
|
2.1.22.
2.1.23 |
3.1.20.
3.1.21. |
3.3.12. ФИЗИКА
Разред: Седми
Годишњи фонд часова: 72 часа
Циљ учења Физике јесте да ученици стекну базичну jeзичку и научну писменост, оспособе се да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, образложе своје мишљење у оквиру дискусије, упознају природне појаве и основне природне законе и њихову примену у свакодневном животу, развију мотивисаност за учење и напредују ка достизању одговарајућих образовних стандарда.
ОБЛАСТ/ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА
ПОВЕЗАНОСТ |
||||
1.
СИЛА И КРЕТАЊЕ
23 часa
|
Сила као узрок промене брзине тела. Појам убрзања. Успостављање везе између силе, масе тела и убрзања. Други Њутнов закон.
Динамичко мерење силе.
Међусобно деловање два тела – силе акције и реакције. Трећи Њутнов закон. Примери
Равномерно променљиво праволинијско кретање. Интензитет, правац и смер брзине и убрзања.
Тренутна и средња брзина тела.
Зависност брзине и пута од времена при равномерно променљи- вом праволинијском кретању.
Графичко представљање зависности брзине тела од времена код равномерно променљивог праволинијског кретања.
Демонстрациони огледи:
– Илустровање инерције тела помоћу папира и тега.
– Кретање куглице низ Галилејев жљеб.
– Кретање тела под дејством сталне силе.
– Мерење силе динамометром.
– Илустровање закона акције и реакције помоћу динамометара и колица, колица са опругом и других огледа (реактивно кретање балона и пластичне боце).
Лабораторијске вежбе
1. Одређивање сталног убрзања при кретању куглице низ жљеб.
2. Провера Другог Њутновог закона помоћу покретног телa (ко- лица) или помоћу Атвудове машине. |
– разликује скаларне и векторске физичке величине;
– користи и анализира резултате мерeња различитих физичких величина и приказује их табеларно и графички;
– анализира зависност брзине и пређеног пута од времена код праволинијских кретања са сталним убрзањем;
– примени Њутнове законе динамике на кретање тела из окру- жења;
– покаже од чега зависи сила трења и на основу тога процени како може променити њено деловање;
– демонстрира појаве: инерције тела, убрзаног кретања, кретање тела под дејством сталне силе, силе трења и сила акције и реак- ције на примерима из окружења;
– самостално изведе експеримент из области кинематике и ди- намике, прикупи податке мерењем, одреди тражену физичку ве- личину и објасни резултате експеримента;
– покаже врсте и услове равнотеже чврстих тела на примеру из окружења;
– наводи примере простих машина које се користе у свакоднев- ном животу;
– прикаже како сила потиска утиче на понашање тела потопље- них у течност и наведе услове пливања тела на води;
– повеже појмове механички рад, енергија и снага и израчуна рад силе теже и рад силе трења;
– разликује кинетичку и потенцијалну енергију тела и повеже њихове промене са извршеним радом;
– демонстрира важење закона одржања енергије на примерима из окружења;
– решава квалитативне, квантитативне и графичке задатке (ки- нематика и динамика кретања тела, трење, равнотежа полуге, сила потиска, закони одржања...);
– разликује појмове температуре и количине топлоте и прикаже различите механизме преноса топлоте са једног тела на друго;
– анализира промене стања тела (димензија, запремине и агре- гатног стања) приликом грејања или хлађења;
– наведе методе добијања топлотне енергије и укаже на примере њеног рационалног коришћења.
|
Техника и технологија
Математика |
||||
2.
КРЕТАЊЕ ТЕЛА ПОД ДЕЈСТВОМ СИЛЕ ТЕЖЕ. СИЛЕ ТРЕЊА
13 часова
|
Убрзање при кретању тела под дејством силе теже. Галилејев оглед.
Слободно падање тела, бестежинско стање. Хитац навише и хитац наниже.
Силе трења и силе отпора средине (трење мировања, клизања и котрљања). Утицај ових сила на кретање тела.
Демонстрациони огледи:
– Слободно падање тела различитих облика и маса (Њутнова цев, слободан пад везаних новчића…).
– Падање тела у разним срединама.
– Бестежинско стање тела (огледи са динамометром, с два тега и папиром између њих, са пластичном чашом која има отвор на дну и напуњена је водом).
– Трење на столу, косој подлози и сл.
– Мерење силе трења помоћу динамометра.
Лабораторијске вежбе
1. Одређивање убрзања тела које слободно пада.
2. Одређивање коефицијента трења клизања. |
Географија
Техника и технологија
Математика |
|||||
3.
РАВНОТЕЖА ТЕЛА
12 часова
|
Деловање две силе на тело, појам резултујуће силе кроз различи- те примере слагања сила. Разлагање сила.
Појам и врсте равнотеже тела. Полуга, момент силе. Равнотежа полуге и њена применa.
Сила потиска у течности и гасу. Архимедов закон и његовa при- менa. Пливање и тоњење тела.
Демонстрациони огледи:
– Врсте равнотеже помоћу лењира или штапа.
– Равнотежа полуге.
– Услови пливања тела (тегови и стаклена посуда на води, Кар- тезијански гњурац, суво грожђе у минералној води, свеже јаје у води и воденом раствору соли, мандарина са кором и без коре у води, пливање коцке леда на води…).
Лабораторијске вежбе
1. Одређивање густине чврстог тела применом Архимедовог закона. |
Техника и технологија
Хемија
Математика |
|||||
4.
МЕХАНИЧКИ РАД И ЕНЕРГИЈА. СНАГА
15 часова
(13 часова + 2 лаб.вежбе) |
Механички рад. Рад силе. Рад силе теже и силе трења. Квалитативно увођење појма механичке енергије тела. Кинетичка енергија тела. Потенцијална енергија. Гравитациона потенцијална енергија тела.
Веза између промене механичке енергије тела и извршеног рада. Закон о одржању механичке енергије.
Снага. Коефицијент корисног дејства.
Демонстрациони огледи:
– Илустровање рада утрошеног на савладавање силе трења при клизању тела по различитим подлогама, уз коришћење динамо- метра.
– Коришћење потенцијалне енергије воде или енергије надуваног балона за вршење механичког рада.
– Примери механичке енергије тела. Закон о одржању механичке енергије (Галилејев жљеб; математичко клатно; тег са опругом) Лабораторијске вежбе
1. Одређивање рада силе под чијим дејством сe тело креће по ра- зличитим подлогама.
2. Провера закона одржања механичке енергије помоћу колица. |
Техника и технологија
Математика |
|||||
5.
ТОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ
9 часова
(8 часова + 1 лаб.вежба) |
Честични састав супстанције: молекули и њихово хаотично кре- тање.
Топлотно ширење тела. Појам и мерење температуре. Унутрашња енергија и температура.
Количина топлоте. Специфични топлотни капацитет. Топлотна равнотежа.
Агрегатна стања супстанције.
Демонстрациони огледи:
– Дифузија и Брауново кретање.
– Ширење чврстих тела, течности и гасова (надувани балон на стакленој посуди – флаши и две посуде са хладном и топлом во- дом, Гравесандов прстен, издужење жице, капилара...).
Лабораторијске вежбе {C}1. Мерење температуре мешавине топле и хладне воде после ус- постављања топлотне равнотеже. |
Хемија
Математика |
|||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
|||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
||||
а) Ученик |
б) Наставник |
||||||
- излагање садржаја теме уз одговарајуће демонстрационе огледе;
- решавање квалитативних и квантитативних проблема као и проблем – ситуација;
- лабораторијске вежбе;
|
{C}- Прате излагање
{C}- Учествују у дискусији
{C}- Описују природне појаве
{C}- Мере физичке величине
{C}- Решавају проблем ситуације
|
{C}- излаже садржај
{C}- демонстрира огледе
{C}- води дискусију са ученицима
{C}- упознаје ученике са мерилима, инструментима и правилима понашања у лабораторији
{C}- прати оствареност исхода код ученика
{C}- прати напредак сваког ученика |
{C}- уџбеник, радна свеска
{C}- рачунар
{C}- Интернет
{C}- Мерила и инструменти |
Проверавање усвојених знања врши се на основу решавања квантитативних и квалитативних задатака, тестова знања на крају већих целина, усменог испитивања, провером експерименталних вештина
Наставник континуирано прати и води евиденције о раду и напретку сваког ученика |
|||
Наставни предмет : ФИЗИКА-ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
Разред : СЕДМИ
Редни број
Наст.
теме |
Број
часова |
НАЗИВ НАСТАВНЕ ТЕМЕ |
Временска
динамика |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ПО НИВОИМА
( по реализацији наставне теме ученик ће бити у стању да) |
|
За
Обр.
|
За
Ост.
Тип.
часа |
||||
1.
2.
3.
4.
5.
|
9
4
5
5
3
|
15
8
6
10
6
|
СИЛА И КРЕТАЊЕ
КРЕТАЊЕ ТЕЛА ПОД ДЕЈСТВОМ СИЛЕ
ТЕЖЕ. СИЛА ТРЕЊА
РАВНОТЕЖА ТЕЛА
МЕХАНИЧКИ РАД И ЕНЕРГИЈА. СНАГА
ТОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ |
Септембар
Октобар/
Новембар/
Децембар.
Децембар/
Јануар.
Јануар/
Фебруар/
Март.
Март/
Април/
Мај.
Мај/
Јун.
|
Основни ниво:
ФИ.1.2.1. уме да препозна врсту кретања према облику путање
ФИ.1.7.1. поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији
Средњи ниво:
ФИ.2.1.2. зна основне особине гравитационе и еластичне силе, и силе потиска
ФИ.2.2.1. уме да препозна убрзано кретање
ФИ.2.1.4. разуме како односи сила утичу на врсту кретања
ФИ.2.6.1. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност
ФИ.2.7.1. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења
Напредни ниво:
ФИ.3.1.2. зна какав је однос сила које делују на тело које мирује или се равномерно креће
ФИ.3.7.1. уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења
Основни ниво:
ФИ.1.2.1. уме да препозна врсту кретања према облику путање
ФИ.1.7.1. поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији
Средњи ниво:
ФИ.2.1.4. разуме како односи сила утичу на врсту кретања
се обрати лекару).
ФИ.2.2.1. уме да препозна убрзано кретање
ФИ.2.6.1. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност
ФИ.2.7.1. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења
Напредни ниво:
ФИ.3.1.2. зна какав је однос сила које делују на тело које мирује или се равномерно креће
ФИ.3.7.1. уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења
Основни ниво:
ФИ.1.7.1. поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији
Средњи ниво:
ФИ.2.1.3. уме да препозна када је полуга у стању равнотеже
ФИ.2.7.1. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења
Напредни ниво:
ФИ.3.1.1. разуме и примењује услове равнотеже полуге
ФИ.3.7.1. уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења
Основни ниво:
ФИ.1.5.2. уме да препозна да се механичким радом може мењати температура тела
ФИ.1.7.1. поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији
Средњи ниво:
ФИ.2.5.3. уме да препозна појмове рада и снаге
ФИ.2.6.1. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност
ФИ.2.7.1. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења
Напредни ниво:
ФИ.3.5.1. разуме да се укупна механичка енергија тела при слободном паду одржава
ФИ.3.7.1. уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења
Основни ниво:
ФИ.1.5.1. зна да агрегатно стање тела зависи од његове температуре
ФИ.1.7.1. поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији
Средњи ниво:
ФИ.2.5.4. зна да унутрашња енергија зависи од температуре
ФИ.2.6.1. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност
ФИ.2.7.1. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења
Напредни ниво:
ФИ.3.5.2. уме да препозна карактеристичне процесе и термине који описују промене агрегатних стања
ФИ.3.7.1. уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења |
3.3.13. ХЕМИЈА
Разред: седми
Годишњи фонд часова: 72 часа
Циљ учења Хемије је да ученик развије систем основних хемијских појмова и вештине за правилно руковање лабораторијским посуђем, прибором и супстанцама, да се оспособи за примену стеченог знања и вештина за решавање проблема у свакодневном животу и наставку образовања, да развије способности апстрактног и критичког мишљења, способности за сарадњу и тимски рад, и одговоран однос према себи, другима и животној средини.
ОБЛАСТ/ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА
ПОВЕЗАНОСТ |
||
|
Предмет изучавања хемије. Везе између хемије и других наука.
Примена хемије у различитим делатностима и свакодневном животу.
Супстанца. Врсте супстанци: хемијски елементи, хемијска једињења и смеше.
|
– идентификује и објашњава појмове који повезују хемију са другим наукама и различитим професијама, и принципима одрживог развоја;
– правилно рукује лабораторијским посуђем, прибором и супстанцама, и показује одговоран однос према здрављу и животнојсредини;
– налази потребне информације у различитим изворима користећи основну хемијску терминологију и симболику; |
|
||
|
Хемијска лабораторија и експеримент.
Лабораторијско посуђе и прибор.
Физичка и хемијска својства супстанци.
Физичке и хемијске промене супстанци.
Лабораторијска вежба: Основне лабораторијске технике рада: мешање, уситњавање и загревање супстанци.
Лабораторијска вежба: Физичка својства супстанци, мерење масе, запремине и температуре супстанце.
Лабораторијска вежба: Физичке и хемијске промене супстанци. |
|
Физика:
-појам и мерење температуре
-агрегатна стања супстанце |
||
|
Атоми хемијских елемената. Хемијски симболи
Грађа атома
Атомски и масени број, изотопи.
Електронски омотал
Периодни систем елемената
Племенити гасови
Вежба: Одређивање валентног нивоа и броја валентних електрона. |
– објашњава основну разлику између хемијских елемената и једињења, и препознаје примере хемијских елемената и једињења у свакодневном животу;
– представља структуру атома, молекула и јона помоћу модела, хемијских симбола и формула;
– разликује хемијске елементе и једињења на основу хемијских симбола и формула;
– налази потребне информације у различитим изворима користећи основну хемијску терминологију и симболику; |
|
||
4. МОЛЕКУЛИ ЕЛЕМЕНАТА И
ЈЕДИЊЕЊА, ЈОНИ И ЈОНСКА
ЈЕДИЊЕЊА |
|
– представља структуру атома, молекула и јона помоћу модела, хемијских симбола и формула;
– разликује типове хемијских веза, препознаје тип хемијске везе у супстанцама и повезује са својствима тих супстанци;
– налази потребне информације у различитим изворима користећи основну хемијску терминологију и симболику; |
Физика:
-честични састав супстанце: молекули и њихово хаотично кретање |
||
5. ХОМОГЕНЕ И ХЕТЕРОГЕНЕ СМЕШЕ |
Смеше: хомогене и хетерогене
Раствори – хомогене смеше
Растварање и растворљивост
Вода
Ваздух
Масени процентни састав смеша
Раздвајање састојака смеша
Лабораторијска вежба: Испитивање растворљивости супстанци.
Лабораторијска вежба: Раздвајање састојака смеша: декантовање, цеђење и одвајање помоћу магнета. |
– објашњава по чему се разликују чисте супстанце од смеша и илуструје то примерима;
– разликује хомогене и хетерогене смеше, наводи примере из свакодневног живота и раздваја састојке смеша;
– објасни процес растварања супстанце и квантитативно значење растворљивости супстанце;
– изводи израчунавања у вези с масеним процентним саставом раствора;
– налази потребне информације у различитим изворима користећи основну хемијску терминологију и симболику;
– тумачи ознаке са амбалаже супстанци / комерцијалних производа; |
Биологија:
-абиотички и биотички еколошки фактори |
6. ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ И
ХЕМИЈСКЕ ЈЕДНАЧИНЕ |
Хемијске реакције.
Закон о одржању масе.
Хемијске једначине.
Вежба: Састављање једначина хемијских реакција. |
– напише једначине хемијских реакција и објасни њихово ква-
литативно и квантитативно значење;
– налази потребне информације у различитим изворима користећи основну хемијску терминологију и симболику; |
|
7. ИЗРАЧУНАВАЊА У ХЕМИЈИ |
Релативна атомска и релативна молекулска маса.
Количина супстанце и мол. Моларна маса.
Закон сталних односа маса.
Масени процентни састав једињења.
Израчунавања на основу једначина хемијских реакција.
Лабораторијска вежба: Мерење масе супстанце и израчунавање моларне масе и количине супстанце. |
– квантитативно тумачи хемијске симболе и формуле користећи појмове релативна атомска и молекулска маса, количина супстанце и моларна маса;
– налази потребне информације у различитим изворима користећи основну хемијску терминологију и симболику; |
Математика:
-продужена пропорција
-одређивање средње вредности |
8. ВОДОНИК И КИСЕОНИК И ЊИХОВА ЈЕДИЊЕЊА.
СОЛИ |
Водоник
Кисеоник
Оксиди, оксидација и корозија
Киселине
Хидроксиди (базе)
Мера киселости раствора
Соли
Неутрализација
Соли
Лабораторијска вежба: испитивање кисело-базних својстава раствора помоћу индикатора. |
– опише и објасни физичка и хемијска својства водоника и кисеоника;
– разликује оксиде, киселине, хидроксиде и соли на основу хемијске формуле и назива, и опише основна својства ових класа
једињења;
– индикаторима испита и на рН скали процени киселост раствора;
– налази потребне информације у различитим изворима користећи основну хемијску терминологију и симболику;
– тумачи ознаке са амбалаже супстанци/комерцијалних производа; |
Математика:
-продужена пропорција
|
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА
|
|
а) Ученик |
б) Наставник |
|||
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Амбијентално учење
- Цртање
- Учење кроз игру
- Демонстрација (показивање)
- Илустрација
- Разговор
- Учење по моделу
- Експеримент
- Учење по моделу
|
Слушање, памћење, планирање, посматрање, препознавање, упоређивање, уочавање, разликовање, именовање, разговор, постављање питања, причање, замишљање, описивање, цртање, читање, писање, анализирање, откривање, закључивање, образлагање, груписање, примењивање, сарађивање, процењивање, извођење огледа
|
Припремање, планирање, организовање, посматрање, праћење, објашњавање, помагање, показивање, вођење, подстицање, предвиђање, проверавање, вредновање, саопштавање, иницирање, слушање, праћење, процењивање, идентификовање, поређење, одлучивање, разговор, читање, цртање, извођење огледа
|
- Ученици
- Наставници
- Двориште
- Учионица
- Уџбеници
- Табла
- Искуство ученика
- Фотографије
- Слике
- Текстови
- Презентације
- Зидне слике
- Мокри препарати
- Модели
- Збирке семена и плодова
- Апликације
- Осмосмерке
- Укрштенице
- Табеле
- Дијаграми
- Шеме и задаци |
Формативно и сумативно оцењивање
Дискусија
Мапе појмова
Проблемски задаци
Решавање проблема
Експерименти
Истраживачки радови и пројекти
|
Наставни предмет : ХЕМИЈА–ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ
Разред : СЕДМИ
Редни број наставне теме |
Број часова у теми |
Назив наставне теме |
Временска динамика |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ |
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
|
3
7
11
10
11
7
11
12
|
Хемија као експериментална наука и хемија у свету око нас
Хемијска лабораторија
Атоми и хемијски елементи
Молекули елемената и једињења, јони и јонска једињења
Хомогене и хетерогене смеше
Хемијске реакције и хемијске једначине
Израчунавања у хемији
Водоник и кисеоник, њихова једињења. Соли |
|
Основни ниво
ХЕ.1.6.1. безбедно рукује основном опремом за експериментални рад и супстанцама
ХЕ.1.2.10. безбедно рукује супстанцама, посуђем и прибором
Основни ниво
ХЕ.1.6.2. изведе експеримент према датом упутству
ХЕ.1.1.3. на основу којих својстава супстанце могу да се разликују, којим врстама промена супстанце подлежу, као и да се при променама укупна маса
супстанци не мења
ХЕ.1.1.8. значење следећих термина: супстанца, смеша, раствор, растварање, елемент, једињење, атом, молекул, јон, ковалентна веза, јонска веза, оксидација, оксид, киселина, база, со, индикатор
ХЕ.1.1.9. загрева супстанцу на безбедан начин
ХЕ.1.1.10. измери масу, запремину и температуру супстанце
ХЕ.1.1.11. састави апаратуру и изведе поступак цеђења
ХЕ.1.1.12. у једноставним огледима испита својства супстанци (агрегатно стање, мирис, боју, магнетна својства, растворљивост), као и да та својства опише
ХЕ.1.2.10. безбедно рукује супстанцама, посуђем и прибором
Средњи ниво
ХЕ.2.6.2. табеларно и графички прикаже резултате посматрања или мерења
ХЕ.2.6.3. изводи једноставна уопштавања и систематизацију резултата
ХЕ.2.1.2. значење термина: материја, хомогена смеша, хетерогена смеша, анализа и синтеза, неутрализација, супституција, адиција, анхидрид, изомер, изотоп
Напредни ниво
ХЕ.3.6.1. препозна питање/проблем које се може експериментално истражити
ХЕ.3.6.2. постави хипотезе
ХЕ.3.6.3. планира и изведе експеримент за тестирање хипотезе
ХЕ.3.6.4. донесе релевантан закључак на основу резултата добијених у експерименталном раду
Основни ниво
ХЕ.1.1.4. да су чисте супстанце изграђене од атома, молекула и јона, и те честице међусобно разликује по наелектрисању и сложености грађе
ХЕ.1.1.5. тип хемијске везе у молекулима елемената, ковалентним и јонским
једињењима
ХЕ.1.1.6. квалитативно значење симбола најважнијих хемијских елемената, хемијских
формула најважнијих представника класа неорганских и органских једињења,
и квалитативно значење хемијских једначина реакција оксидације
Напредни ниво
ХЕ.3.1.3. да су својства супстанци и промене којима подлежу условљене разликама на нивоу честица
Основни ниво
ХЕ.1.1.4. да су чисте супстанце изграђене од атома, молекула и јона, и те честицемеђусобно разликује по наелектрисању и сложености грађе
ХЕ.1.1.5. тип хемијске везе у молекулима елемената, ковалентним и јонским
једињењима
Средњи ниво
ХЕ.2.1.1. како тип хемијске везе одређује својства супстанци (температуре топљења и кључања, као и растворљивост супстанци)
Напредни ниво
ХЕ.3.1.4. структуру атома, молекула и јона, које их елементарне честице изграђују и како од њиховог броја зависи наелектрисање атома, молекула и јона
Основни ниво
ХЕ.1.1.1 да прави разлику између елемената, једињења и смеша из свакодневног
живота, на основу њихове сложености
ХЕ.1.1.2. o практичној примени елемената, једињења и смеша из сопственог окружења, на основу њихових својстава
ХЕ.1.1.7. шта су раствори, како настају и примере раствора у свакодневном животу
ХЕ.1.1.8. значење следећих термина: супстанца, смеша, раствор, растварање, елемент, једињење, атом, молекул, јон, ковалентна веза, јонска веза, оксидација, оксид, киселина, база, со, индикатор
ХЕ.2.1.2. значење термина: материја, хомогена смеша, хетерогена смеша, анализа и синтеза, неутрализација, супституција, адиција, анхидрид, изомер, изотоп
Средњи ниво
ХЕ.2.1.3. шта је засићен, незасићен и презасићен раствор
ХЕ.2.1.5. изабере најпогоднији начин за повећање брзине растварања супстанце (повећањем температуре растварача, уситњавањем супстанце, мешањем)
ХЕ.2.1.6. промени концентрацију раствора додавањем растворене супстанце или растварача (разблаживање и концентровање)
ХЕ.2.1.7. у огледима испитује својства супстанци и податке о супстанцама приказује табеларно или шематски
Напредни ниво
ХЕ.3.1.1. разлику између чистих супстанци (елемената и једињења) и смеша, на основу врста честица које их изграђују
ХЕ.3.1.7. на основу својстава састојака смеше да изабере и изведе одговарајући
поступак за њихово раздвајање
Основни ниво
ХЕ.1.1.6. квалитативно значење симбола најважнијих хемијских елемената, хемијских формула најважнијих представника класа неорганских и органских једињења, и квалитативно значење хемијских једначина реакција оксидације
Средњи ниво
ХЕ.2.1.2. значење термина: материја, хомогена смеша, хетерогена смеша, анализа и синтеза, неутрализација, супституција, адиција, анхидрид, изомер, изотоп
Средњи ниво
ХЕ.2.1.8. израчуна процентни састав једињења на основу формуле и масу реактаната и производа на основу хемијске једначине, то јест да покаже на основу израчунавања да се укупна маса супстанци не мења при хемијским
реакцијама
ХЕ.2.1.9. израчуна масу растворене супстанце и растварача, на основу процентног састава раствора и обрнуто
ХЕ.2.1.10. направи раствор одређеног процентног састава
Напредни ниво
ХЕ.3.1.5. зависност растворљивости супстанце од природе супстанце и растварача
ХЕ.3.1.9. да израчуна процентуалну заступљеност неке супстанце у смеши, да изводи стехиометријска израчунавања која обухватају реактант у вишку и однос масе и количине супстанце
Основни ниво
ХЕ.1.2.4. да на основу формуле именује основне класе неорганских једињења
ХЕ.1.2.5. примере оксида, киселина, база и соли у свакодневном животу као и
практичну примену ових једињења
ХЕ.1.2.6. основна физичка и хемијска својства оксида, киселина, база и соли
ХЕ.1.2.7. утврди основна физичка својства оксида (агрегатно стање, боја, мирис)
ХЕ.1.2.8. докаже кисело-базна својства супстанци помоћу индикатора
ХЕ.1.2.9. испита растворљивост соли
ХЕ.1.2.10. безбедно рукује супстанцама, посуђем и прибором
Средњи ниво
ХЕ.2.1.2. значење термина: материја, хомогена смеша, хетерогена смеша, анализа и синтеза, неутрализација, супституција, адиција, анхидрид, изомер, изотоп
ХЕ.2.1.4. да саставља формуле најважнијих представника класа неорганских и
органских једињења, и једначине хемијских реакција неутрализације и
супституције
ХЕ.2.2.1. на основу назива оксида, киселина, база и соли састави формулу ових
Супстанци
Напредни ниво
ХЕ.3.2.5. да физичка и хемијска својства соли зависе од њихове структуре |
3.4. ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ
3.4.1. ДРУГИ СТРАНИИ ЈЕЗИК - НЕМАЧКИ ЈЕЗИК
Разред: СЕДМИ
Годишњи фонд часова: 72 часа
Циљ: Наставак развоја вештина потребних за овладавање немачким језиком и оспособљавање ученика да зна да користи и практично употребљава савладане теме у седмом разреду и да их успешно надовезује на знање стечено у шестом разреду.
ОБЛАСТ/ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА
ПОВЕЗАНОСТ |
||||
1.
УВОД У ПРОГРАМСКЕ САДРЖАЈЕ |
- Упознавање ученика са уџбеничким комлетом.
- Обнављање наученог градива које су ученици усвојили у претходној години учења немачког језика.
- Упознавање ученика са планом и програмом за седми разред са освртом на стечена знања ученика. |
Ученик зна да користи подједнако све четири језичке способности |
Српски језик, енглески језик |
||||
2.
Wie hast du Mutti kennen gelernt ? |
Перфекат неправилних глагола и глагола са одвојивим и неодвојивим префиксом. Дискусија у прошлом времену, писање биографије и разгледнице. |
Ученици јачају своја знања у погледу перфекта.
Ученик је у стању да самостално води дијалог на немачком језику у прошлом времену перфекат.
|
Српски језик, енглески језик |
||||
3.
Wie war es damals ? |
Претерит глагола „ sein “, „ haben “ и модалних глагола.
Писмено изражавање о себи из прошлости.
Узрочне реченице са везницима weil и denn. |
Ученици су у стању да разумеју непознати текст и да дискутују о томе како је било некада. Ученици знају правилну употребу модалних глагола и јасно уочавају ралику у употреби везника weil и denn када је реч о узроку вршења радње у главној реченици. |
Српски језик, енглески језик
|
||||
4.
Tina hat sich wehgetan |
Перфекат правилних и неправилних глагола са глаголима „ sein “ и „ haben “ у претериту и прилошке одредбе за време: heute, gestern, letzte Woche...
Dass – реченице у индиректном говору. |
Ученици владају перфектом и претеритом током писане комуникације на њиховом језичком нивоу.
Ученици су овладали употребом објекатских реченица. |
Српски језик, енглески језик |
||||
5.
Lektüre |
Обрада кратких прича на немачком језику, превођење са немачког на српски и дискусија о тематици. |
Ученици повезују информације и идеје из текста и изражавају свој став. |
Српски језик, енглески језик
|
||||
6.
Wie ist Thomas ? |
Придеви у предикативној функцији. Творба придева. Физичке и личне особине код људи, описивање својих ближњих. |
Ученик зна да постави питање и да одговор на тему „То сам ја, а ово је мој најбољи друг / моја најбоља другарица“. Ученик зна да употреби придеве који се завршавају на -isch, -iv, -lich, -voll, -ig, -ant у адекватном контексту. |
Српски језик, енглески језик |
||||
7.
Was wirst du dann machen ? |
Футур I – будуће време – намере, будућност, прогнозе. Компарација придева – компаратив и суперлатив. |
Ученици су у стању да описују дешавања у будућем времену, да исказују своје одлуке и намере. Ученици су савладали компарацију придева и знају да примењују релативну компарацију. |
Српски језик, енглески језик |
||||
8.
Verstehst du dich gut mit deinen Eltern ?
|
W- и Ob – реченице и глагол möchten.
Дискусија на тему односа између родитеља и деце. |
Ученик зна да користи презент,футур, перфекат и претерит модалних глагола у Оb и W- Fragen зависним објекатским реченицама. |
Српски језик, енглески језик |
||||
9.
Lektüre |
Обрада кратких прича на немачком језику, превођење са немачког на српски и дискусија о тематици. |
Ученици повезују информације и идеје из текста и изражавају свој став. |
Српски језик, енглески језик |
||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
|||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
||||
а) Ученик |
б) Наставник |
||||||
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Амбијентално учење
- Демонстрација (показивање)
- Разговор
- Учење по моделу |
{C}- Вежбање
{C}- Разговор
{C}- Самосталан и интерактивни рад
{C}- Упоређивање
{C}- Посматрање
{C}- Процењивање
{C}- Сарадња
{C}- Креирање
|
{C}- планира
{C}- организује
{C}- бира садржаје
{C}- усмерава
{C}- реализује
{C}- демонстрира
{C}- објашњава
{C}- преноси информације
{C}- мотивише
{C}- бира методе и технике
- прати и процењује резултате свога рада и резултате рада ученика |
{C}- ученици
{C}- наставници
{C}- родитељи
{C}- учионица
{C}- рачунари
{C}- материјали за рад |
Формативно и сумативно оцењивање
Идентификација ситуација у којима ће ученици стећи и показати понашање у складу са прописаним исходима.
Инструменти за проверавање остварености прописаних исхода (разговор, посматрање, петнаестоминутне провере знања, диктати, контролни и писмени задаци, тематске провере знања, годишња провера знања Примена инструмената прикупљања података и њихово поређење са прописаним исходима. |
|||
3.4.2. ВЕРСКА НАСТАВА
Разред: Седми
Годишњи фонд часова: 36 часова
ОБЛАСТ/ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
ЦИЉЕВИ |
I УВОД
1. Упознавање
садржајa програма
и начинa рада
|
• Упознавање са
садржајем
програма и
начином рада |
• моћи да сагледа садржаје којима ће се бавити настава Православног катихизиса у току 7. разреда основне школе;
• моћи да уочи какво је његово предзнање из градива Православног катихизиса обрађеног у претходном разреду школовања.
• бити мотивисан да похађа часове Православног катихизиса. |
•Упознавање ученика са садржајем предмета, планом и програмом и начином реализације наставе Православног катихизиса;
•Установити каква су знања стекли и какве ставове усвојили
ученици у претходном разреду школовања |
II БОГОПОЗНАЊЕ
2.Процес сазнавања
3.Личносно познање
4. Познање Бога
5. Бог је један, али није сам
|
• Процес сазнавања као дело целе личности: чула, разум, слободна воља, искуство
• Личносно познање, упознавање кроз љубав
• Познање Бога
• Бог је један, али није сам (Бог је заједница три личности: Отац, Син и Свети Дух)
|
• моћи да уочи да су знање и учење важни у његовом животу;
• моћи да кроз очигледне примере и експерименте закључи да постоје различити начини сазнавања
• моћи да кроз примере из личног искуства уочи да једино онај кога заволимо за нас постаје личност - непоновљиво и бескрајно важно биће;
• моћи да повезује личносно познање са нашим познањем Бога;
• моћи да препозна да нам Христос открива Бога као љубавну заједницу три личности;
• моћи да вреднује своје понашање на основу љубави коју исказује према својим ближњима;
• бити подстакнут на одговорније обликовање заједничког живота са другима. |
• Подстаћи ученике да преиспитају свој однос према знању и учењу;
• Кроз очигледне примере и експерименте објаснити ученицма три начина сазнавања: објективно, субјективно и личносно и границе
њихове примене (наука,уметност, теологија);
• Указати ученицима на повезаност љубави и знања у црквеном
искуству;
• Објаснити ученицима да нам Христос открива Бога као Свету Тројицу;
• Развити код ученика свест о љубави као темељу заједнице. |
III ЈЕДИНСТВО
ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ
6. Сабори као израз
јединства Цркве
7.Васељенски сабори
8. Символ вере
9.Богочовек Христос |
• Сабори као израз јединства Цркве
• Васељенски сабори
• Символ вере
• Христос је истинити Бог и истинити Човек
|
• моћи да уочи да је Црква на Саборима решавала проблеме са којима се сусретала кроз историју;
• бити подстакнут да своје проблеме и несугласице са другима решава кроз разговор и заједништво;
• знати да је Символ вере установљен на Васељенским саборима;
• умети да интерпретира Символ вере;
• знати да се Символ вере изговара на Крштењу и Литургији;
• моћи да уочи да појам Богочовека описује Христа као истинитог Бога и истинитог Човека; |
• Указати ученицима на Саборе као израз јединства Цркве;
• Објаснити појмове јереси и догмата;
• Пружити ученицима основно знање о историјском контексту
настанка Символа вере;
• Развијање свести ученика о значају и месту Символа вере у
Крштењу и Литургији;
• Пружити ученицима
основ за разумевање основне истине о Тајни Богочовека Христа; |
IV СВЕТОТАЈИНСКИ ЖИВОТ ЦРКВЕ
10.Светотајински живот Цркве
11. Света Литургија –светајна Цркве
12.Свете Тајне Крштења и Миропомазања
13. Света Тајна Исповести
14.Света Тајна Брака
15.Монашка заједница
16. Света Тајна Рукоположења
17. Молитвословља
Цркве
|
• Светотајински живот Цркве
• Света Литургија као светајна Цркве
• Свете Тајне Крштења и Миропомазања
• Света Тајна Исповести
• Света Тајна брака (слика Христа и Цркве)
• Монашка заједница (искорак ка животу будућег века)
• Света Тајна Рукоположења
• Молитвословља Цркве |
• моћи да увиди да Црква Светим Тајнама повезује човека са Богом у најважнијим моментима његовог живота (рођење и духовно рођење – Крштење, венчање и Брак, Црквена брига за болесне у јелеосвећењу...)
• моћи да увиди да је Литургија извор и циљ свих Тајни Цркве;
• знати да је Причешће врхунац светотајинског живота
• моћи да препозна Крштење и Миропомазање као Тајне уласка у Цркву;
• бити подстакнут да на покајање гледа као на промену начина живота;
• моћи да увиди да су брак и монаштво два пута која воде ка Богу;
• моћи да разликује и именује службе у Цркви (епископ, свештеник, ђакон и народ);
• моћи да препозна своју службу у Цркви;
• моћи да у молитвословљима уочи важност природних елемената (воде, грожђа, жита, светлости...)
• бити подстакнут на учествовање у светотајинском животу Цркве; |
• Пружити ученицима основ за разумевање да се кроз учешће у Светим Тајнама Цркве наш живот
и сви његови елементи узводе у личносни однос са Богом;
• Пружити ученицима основ за разумевање смисла и значаја Светих Тајни;
• Развијање свести ученика о неопходности личног учествовања у светотајинском животу Цркве.
|
V СРПСКА ЦРКВА КРОЗ ВЕКОВЕ
18. Света браћа
Кирило и Методије
19. Свети Сава
20. Срби светитељи
21. Крсна слава и
Обичаји
22. Српска црквена баштина |
• Света браћа Кирило и
Методије
• Свети Сава
• Срби светитељи (вероучитељ ће на више часова описати живот и подвиге неколико
светитеља Српске Цркве по избору:
- Света лоза Немањића
Св. цар Лазар
-Св. Василије Острошки
-Св.Николај Жички и Охридски
-Св. Петар Цетињски
-Св. Вукашин из Клепаца)
• Крсна слава и обичаји (литије, храмовне и градске славе...)
• Српска црквена баштина |
• моћи да препозна да култура и писменост Словена имају корен у мисионарској делатности просветитеља равноапостолних
Кирила и Методија;
• моћи да објасни просветитељску улогу и значај Светога Саве за српски народ;
• бити подстакнут да доживи српске светитеље као учитеље хришћанских врлина;
•моћи да препозна неговање српских православних обичаја као начин преношења искуства вере и прослављања Бога и светитеља
•моћи да препозна евхаристијску симболику у елементима Крсне Славе;
•бити подстакнут да прослављање Крсне славе везује за Литургију
•бити подстакнут да доживи, вреднује и негује богатство и лепоту српске културне баштине.
•моћи да уочи у којој мери је напредовао и савладао градиво Православног катихизиса |
•Објаснити ученицима значај мисионарске и просветитељске
делатности Свете браће и Светог Саве;
• Указати ученицима кроз примере српских светитеља на значај стицања хришћанских врлина;
- Указати ученицима на
историјски пут Српске Цркве кроз житија изабраних светитеља;
•Подстаћи ученике да развију доживљај Крсне славе као молитвеног прослављања Бога и светитеља;
•Развити код ученика свест о важности неговања традиције и обичаја (Крсна слава, литије, храмовне и градске славе);
•Пружити ученицима могућност да сагледају улогу СПЦ у развоју српске културе и идентитета.
|
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА |
АКТИВНОСТИ |
Корелација са другим предметима |
НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА |
|
а) Ученик |
б) Наставник |
|||
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Амбијентално учење
- Певање
- Разговор |
Слушање, памћење, посматрање, препознавање, упоређивање, уочавање, разликовање, именовање, разговор, постављање питања, причање, замишљање, описивање, читање, писање, анализирање, откривање, закључивање, образлагање, груписање, примењивање, сарађивање, процењивање |
Припремање, организовање, посматрање, праћење, објашњавање, помагање, показивање, вођење, подстицање, предвиђање, проверавање, вредновање, саопштавање, иницирање, слушање, праћење, процењивање, идентификовање, поређење, одлучивање, разговор, читање |
Српски језик и књижевност
Историја
Географија
Ликовна култура
Музичка култура
Грађанско васпитање
|
Евалуацију наставе (процењивање успешности реализације наставе и остварености задатака и исхода наставе) наставник ће остварити на два начина:
•процењивањем реакције ученика или прикупљањем коментара ученика путем анкетних евалуационих листића
•провером знања које ученици усвајају на часу и испитаивањем ставова
Непосредно описно оцењивање ученика може се вршити кроз:
•усмено испитивање;
•писмено испитивање;
•посматрање понашања ученика; |
3.5. ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО ВАСПИТНОГ РАДА
3.5.1. ПЛАН РАДА ДОПУНСКЕ НАСТАВЕ
ДОПУНСКА НАСТАВА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
РАЗРЕД : СЕДМИ
БРОЈ ЧАСОВА:
ЦИЉ : Oвладавање основним знањима и умењима предвиђених програмом
САДРЖАЈИ |
ЗАДАЦИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
{C}1. Књижевност
{C}2. Језик
{C}3. Култура изражавања
|
-савладавање система напоредних и зависних реченица
-овладавање техником брзог читања у себи и оспособљавање за « летимично» читање и читање « с оловком у руци»
-осамостаљивање за анализу лирских, епских и драмских дела |
- Кооперативна
- Интерактивна
- Вербална
- Игра
- Демонстрација (показивање)
- Разговор |
- Буквар
{C}– {C}Читанка
{C}– {C}Словарица
{C}– {C}Зидна словарица
{C}– {C}Слике
{C}– {C}Дидактички материјали |
ДОПУНСКА НАСТАВА ИЗ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА
РАЗРЕД : СЕДМИ
БРОЈ ЧАСОВА : 17
ЦИЉ : Овладавање основним знањима и умењима предвиђених програмом
САДРЖАЈИ |
ЗАДАЦИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
1. The present simple tense (to be)
{C}1. {C}The present simple tense (other verbs)
{C}2. {C}The present continuous tense
{C}3. {C}Present simple or Present continuous
{C}4. {C}The future simple tense
{C}5. {C}Going to + infinitive
{C}6. {C}Expressing the future (different tenses)
{C}7. {C}The past simple tense ( to BE/irregular
verbs)
{C}8. {C}The past simple tense (regular verbs)
{C}9. {C}The past simple tense
{C}10. {C}(questions/negative)
{C}11. {C}The past continuous tense |
- утврђивање граматичке грађе
- увежбавање правилног изговора фонема и правилног читања
- вежбе превођења |
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Амбијентално учење
- Демонстрација
- Разговор
- Учење путем открића
- Решавање проблема кроз реалне ситуације
- Трагање за одговорима |
- Апликације
- Графофолије
- Креде у боји
- Оловке у боји
- Дидактички материјал
- Речник |
ДОПУНСКА НАСТАВА ИЗ НЕМАЧКОГ ЈЕЗИКА
РАЗРЕД : СЕДМИ
БРОЈ ЧАСОВА : 16
ЦИЉ : Овладавање основним знањима и умењима предвиђених програмом
САДРЖАЈИ |
ЗАДАЦИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
|
- утврђивање граматичке грађе
- увежбавање правилног изговора фонема и правилног читања
- вежбе превођења |
- Цртање
-Демонстрација (показивање)
- Разговор
|
- Припремљени задаци
- Модели геометријских облика
- Слике
- Дидактички материјали |
ДОПУНСКА НАСТАВА ИЗ МАТЕМАТИКЕ
БРОЈ ЧАСОВА : 36
ЦИЉ : Овладавање основним знањима и умењима предвиђених програмом.
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
|
МА.1.1.2. преведе децимални запис броја у разломак и обратно
МА.1.1.3. упореди по величини бројеве истог записа, помажући се сликом кад је то потребно
МА.1.1.4. изврши једну основну рачунску операцију са бројевима истог записа, помажући се сликом кад је то потребно (у случају сабирања и одузимања разломака само са истим имениоцем); рачуна, на пример 1/5 од n, где је n дати природан број |
Активно учење; Илустративно –демонстративна настава; Индивидуализована настава,;
|
|
ТЕОРЕМА |
МА.1.3.2. влада појмовима: троугао, четвороугао, квадрат и правоугаоник (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; ученик разликује основне врсте троуглова, зна основне елементе троугла и уме да израчуна обим и површину троугла, квадрата и правоугаоника на основу елемената који непосредно фигуришу у датом задатку; уме да израчуна непознату страницу правоуглог троугла примењујући Питагорину теорему) |
||
|
МА.1.1.6. користи целе бројеве и једноставне изразе са њима помажући се визуелним представама |
||
|
Многоугао нема стандарде основног нивоа.
-препозна конвексне и неконвексне многоуглове и правилне многоуглове;
-израчуна број дијагонала повучен из једног темена, укупан број дијагонала, збир унутрашњих угола правилног многоугла, један унутрашњи угао правилног многоугла, један спољашњи угао правилног многоугла и ценртални угао правилног многоугла, користећи одговарајуће формуле. |
||
|
МА.1.3.3. влада појмовима: круг, кружна линија (издваја њихове основне елементе, уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; уме да израчуна обим и површину круга датог полупречника) |
||
|
МА.1.5.2. прочита и разуме податак са графикона, дијаграма или из табеле, и одреди минимум или максимум зависне величине
МА.1.5.3. податке из табеле прикаже графиконом и обрнуто |
|
|
Напомена: Број наставних јединица из наведених наставних тема (садржаји) одређују се према потребама и могућностима ученика
ДОПУНСКА НАСТАВА ИЗ БИОЛОГИЈЕ
РАЗРЕД : СЕДМИ
БРОЈ ЧАСОВА : 36
ЦИЉ : Овладавање основним знањима и умењима предвиђених програмом
САДРЖАЈИ |
ЗАДАЦИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
Значај једра, ДНК и појам гена
Наслеђивање пола и наследне болести
Једноћелијски еукариотски организми
Органи биљака
Животни процеси биљака
Раст и покрети биљака
Заштита тела животиња
Потпора тела и покретљивост животиња
Животни процеси животиња
Гљиве и лишајеви
Популација
Еколошки фактори
Вируси
Принципи уравнотежене исхране и поремећаји у исхрани
Значај правилног чувања, припреме и хигијене намирница. Тровање храном
Промене у адолесценцији |
{C}· ученици који теже савладавају програм добијају задатке мањег обима
{C}· усвајање основних еколошких појмова
|
- Цртање
- Демонстрација (показивање)
- Разговор
|
{C}· зидне слике
{C}· енциклопедија
|
ДОПУНСКА НАСТАВА ИЗ ХЕМИЈЕ
РАЗРЕД : СЕДМИ
БРОЈ ЧАСОВА :19
ЦИЉ : Овладавање основним знањима и умењима предвиђених програмом
САДРЖАЈИ |
ЗАДАЦИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
Предмет изучавања хемије
Везе између хемије и других наука
Примена хемије у различитим делатностима и свакодневном животу
Супстанца. Врсте супстанци: хемијски елементи, хемијска једињења и смеше
Хемијска лабораторија и експеримент
Лабораторијско посуђе и прибор
Физичка и хемијска својства супстанци
Физичке и хемијске промене супстанци
Атоми хемијских елемената Хемијски симболи
Грађа атома
Атомски и масени број
Периодни систем елемената
Смеше: хомогене и хетерогене
Раствори – хомогене смеше
Вода
Ваздух
Раздвајање састојака смеша
Хемијске реакције
Закон о одржању масе
Релативна атомска и релативна молекулска маса
Закон сталних односа маса
Водоник
Кисеоник
Соли |
- разуме шта је предмет изучавања хемије
разуме разлику између супстанце и физичког тела
- разуме разлику између физичких и хемијских својстава супстанце
- разуме разлику између физичке и хемијске промене супстанце
- разуме разлику између елемената и једињења
- препознаје примере елемената, једињења и смеша у свакодневном окружењу
- зна да је атом најмања честица хемијског елемента
- зна хемијске симболе
- зна структуру атома, да нуклеони (протони и неутрони) чине језгро, а електрони образују електронски омотач
- уме да користи податке дате у таблици периодног система елемената
- разуме да су основне честице које изграђују супстанце атоми, молекули и јони
- зна шта је јонска и ковалентна веза
- разуме појам раствора и растворљивости
- разуме изражавање квантитативног састава раствора преко процентне концентрације
- разликује воду као једињење (чиста супстанца) од примера вода у природи које су смеше (изворска, морска, речна, језерска, подземна, минерална вода, атмосферска и отпадна вода)
- зна да је вода за пиће драгоцена и да је чува од загађења.
- зна да се хемијским симболима и формулама представљају супстанце, а једначинама хемијске промене (реакције)
- разуме квалитативно и квантитативно значење симбола, формула и једначина хемијских реакција
- разликује два основна типа хемијских промена: реакције анализе и синтезе
- зна Закон одржања масе и сталних односа маса |
- Цртање
-Демонстрација (показивање)
- Разговор
|
- Припремљени задаци
- Магнетне апликације за хемију
- Слике
- Дидактички материјали
|
|
ДОПУНСКА НАСТАВА ИЗ ИСТОРИЈЕ
РАЗРЕД : СЕДМИ
БРОЈ ЧАСОВА:
ЦИЉ : овладавање основним знањима из школског програма
САДРЖАЈИ |
ЗАДАЦИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
1. Основи изучавања прошлости
2. Европа, свет, српски народ на почетку индустријског доба
3.Европа, свет и српски народ у другој половини 19. Века
4. Европа, свет и српски народ на почетку 20. века
|
Да ученици сазнају историјску и социолошку периодизацију новог века;
- Уочавати битне одлике историјског развоја света у периоду позног феудализма;
- Знати битне одлике развоја капиталистичког друштва у периоду његове потпуне победе и слободног развитка;
- Знати кључне културно-историјске догађаје који су били прекретница у развоју људског друштва
- Особености развитка српског народа у периоду позног феудализма и индустријског капитализма;
- Суштину, облике друштвене и политичке борбе у капитализму;
- Коришћење историјских карти из периода 16-ог до средине 19-ог века;
- Коришћење литературе, енциклопедија и речника. |
- Кооперативна
- Интерактивна
- Вербална
- Игра
- Демонстрација (показивање)
- Разговор
|
{C}– {C}Читанка
{C}– {C}Слике
{C}– {C}Дидактички
материјали
|
ДОПУНСКА НАСТАВА ИЗ ГЕОГРАФИЈЕ
БРОЈ ЧАСОВА:4
{C}- ЦИЉ: допунска настава географије намењена је ученицима који отежано усвајају предвиђене географске садржаје. Часове допунске наставе могу да похађају ученици који су у индивидуалном образовном програму, ученици који су дуго одсуствовали са часова редовне наставе, али и они ученици који имају жељу да утврде стечена знања. Садржаји који се обрађују на поменутим часовима морају да буду у складу са наставним планом и програмом редовне наставе.
{C}- допунска настава, односно допунски рад се мора обавезно реализовати „након поништене писмене провере, а пре организовања поновљене.“ (Сл. гласник РС, бр. 72/09, 52/11и 55/13).
ТЕМЕ/САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ
(начин остваривања програма) |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
1.Географске регије Европе 1 час
2. Азија 1 час
3.Африка 1 час
4.Северна Америка и Јужна Америка 1 час
|
{C}- {C}дефинише границе континента и показује на карти океане и мора којима је проучавани континент окружен и лоцира највећа острва, полуострва, мореузе, земљоузе, пролазе, ртове;
{C}- {C}проналази на карти државе проучаване регије и именује их;
{C}- {C}приказује на немој карти: континенте, океане, мора, облике разуђености обала, низије, планине, реке, језера, државе, градове;
{C}- {C}класификује облике рељефа, водне објекте и живи свет карактеристичан за наведену територију;
{C}- {C}анализира утицај географске ширине, рељефа, односа копна и мора, морских струја, вегетације и човека на климу;
{C}- {C}тумачи и израђује тематске карте становништва по континентима, регијама и одабраним државама;
{C}- {C}описује узроке и последице урбанизације на различитим континентима, регијама и у одабраним државама;
{C}- {C}доведе у везу природне ресурсе са степеном економске развијености појединих регија и одабраних држава;
{C}- {C}уз помоћ географске карте објашњава специфичности појединих просторних целина и описује различите начине издвајања регија;
{C}- {C}објасни формирање политичке карте света;
{C}- {C}објашњава узроке и последице глобалних феномена као што су сиромаштво, унутрашње и спољашње миграције, демографска експлозија и пренасељеност, болести и епидемије, политичка нестабилност;
{C}- {C}доводе у везу квалитет живота становништва са природним, објашњава настанак пустиња на територији проучаваног континента;
{C}- {C}проналази податке о бројном стању становништва по континентима, регијама и одабраним државама и издваја просторне целине са највећом концентрацијом становништва у свету;
{C}- {C}укаже на узроке и последице кретања броја становника, густине насељености, природног прираштаја, миграција и специфичних структура становништва по континентима, регијама и у одабраним државама;
{C}- {C}демографским, економским и политичко-географским одликама простора;
{C}- {C}препознаје негативне утицаје човека на животну средину настале услед специфичности развоја пољопривреде, рударства, енергетике, индустрије, саобраћаја и туризма на проучаваним континентима, регијама и у одабраним државама;
{C}- {C}анализира примере позитивног утицаја човека на животну средину у државама које улажу напоре на очувању природе и упоређује их са сличним примерима у нашој земљи;
{C}- {C}изводи закључак о могућим решењима за коришћење чистих извора енергије у државама чија се привреда заснива највише на експлоатацији нафте и угља;
{C}- {C}истражује утицај Европске уније на демографске, економске и политичке процесе у Европи и свету;
{C}- {C}описује улогу међународних организација у свету.
|
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Демонстрација
- Разговор
- Учење путем открића
- Трагање за одговорима
|
|
ОБРАЗОВНА ОБЛАСТ
(КОРЕЛАЦИЈА) |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
САРАДНИЦИ |
|
а) ученика |
б) наставника |
|||
{C}- Сви предмети |
{C}- Усвајање нових знања
{C}- Дефинисање нових појмов
{C}- Вежбање
{C}- Разговор (постављање питања/давање одговора )
{C}- Упоређивање
{C}- Посматрање
{C}- Процењивање
{C}- Сарадња
|
{C}- Планирање
{C}- Организовање
{C}- Избор садржаја
{C}- Усмеравање
{C}- Реализовање
{C}- Демонстрирање
{C}- Објашњавање
{C}- Пренос информацијеа
{C}- Мотивисање
{C}- Одабир метода и техника
{C}- Праћење и процењивање резултата свог рада и резултата рада ученика |
{C}- ученици
{C}- наставници
{C}- родитељи
{C}- учионица
|
{C}- ученици
{C}- наставници
{C}- ПП служба
{C}- родитељи |
ДОПУНСКА НАСТАВА ИЗ ФИЗИКЕ
СЕДМИ РАЗРЕД
Р. бр. теме |
Наставна тема |
Оквирни број часова допунске наставе по теми |
1. |
Сила и кретање |
5 |
2. |
Кретање тела под дејством силе теже. Сила трења |
4 |
3. |
Равнотежа тела |
3 |
4. |
Механички рад и енергија. Снага |
3 |
5. |
Топлотне појаве |
2 |
Σ 17 часова |
Напомена*: Садржај допунске наставе у оквиру сваке теме и тачан број часова увтрђује се према захтевима ситуације (потребама
3.5.2. ПЛАН РАДА ДОДАТНЕ НАСТАВЕ
БРОЈ ЧАСОВА:
ЦИЉ: проширивање основних знања за даровите ученике и припрема за такмичења
САДРЖАЈИ |
ЗАДАЦИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
{C}1. The present simple tense
{C}2. The present continuous tense
{C}3. Present simple or Present continuous
{C}4. Stative verbs
{C}5. The future simple tense
{C}6. The present continuous tense
{C}7. Going to + infinitive
{C}8. Expressing future: mixed tenses
{C}9. The past simple tense
{C}10. {C}The past continuous tense
{C}11. {C}Past simple or Past continuous
{C}12. {C}The present perfect tense
{C}13. {C}Past simple or Present perfect |
- утврђивање граматичке грађе
- увежбавање правилног изговора фонема и правилног читања
- вежбе превођења |
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Амбијентално учење
- Демонстрација
- Разговор
- Учење путем открића
- Решавање проблема
кроз реалне ситуације
- Трагање за одговор. |
- Апликације
- Графофолије
- Креде у боји
- Оловке у боји
- Дидактички материјал
- Речник
|
БРОЈ ЧАСОВА:
ЦИЉ: проширивање основних знања за даровите ученике и припрема за такмичења
САДРЖАЈИ |
ЗАДАЦИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
Ubersetzung: Siegfried Lenz: Eine Liebesgechichte, Novelle
Franz Kafka: - Die Verwandlung
Landeskunde: Wir lernen Deutschland kennen - Hannover
Grammatik: Perkekt, Prateritum, Nebesatze
Literatur: Konrad Ferdinand Mayer: Monahova svadba
Gedichte: J.W. von Goethe:Maifest, Willkommen und Abschied
F. Schiller: An die Freude
C. Brentano: Lore Lay
I. Bachmann: Nebelland
W Biermann: Ermutiging |
- утврђивање граматичке грађе
- увежбавање правилног изговора фонема и правилног читања
- вежбе превођења |
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Амбијентално учење
-Демонстрација
- Разговор
- Учење путем открића
- Решавање проблема
кроз реалне ситуације
- Трагање за одговорима |
- Апликације
- Графофолије
- Креде у боји
- Оловке у боји
- Дидактички материјал
- Речник
|
ДОДАТНА НАСТАВА ИЗ ИСТОРИЈЕ
РАЗРЕД : СЕДМИ
ЦИЉ : продубљивање знања из историје
САДРЖАЈИ |
ЗАДАЦИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
1. Основи изучавања прошлости
2. Европа, свет, српски народ на почетку индустријског доба
3.Европа, свет и српски народ у другој половини 19. Века
4. Европа, свет и српски народ на почетку 20. века
|
Да ученици сазнају историјску и социолошку периодизацију новог века;
- Уочавати битне одлике историјског развоја света у периоду позног феудализма;
- Знати битне одлике развоја капиталистичког друштва у периоду његове потпуне победе и слободног развитка;
- Знати кључне културно-историјске догађаје који су били прекретница у развоју људског друштва
- Особености развитка српског народа у периоду позног феудализма и индустријског капитализма;
- Суштину, облике друштвене и политичке борбе у капитализму;
- Коришћење историјских карти из периода 16-ог до средине 19-ог века;
- Коришћење литературе, енциклопедија и речника. |
- Кооперативна
- Интерактивна
- Вербална
- Игра
- Демонстрација (показивање)
- Разговор
|
{C}– {C}Читанка
{C}– {C}Слике
{C}– {C}Дидактички
материјали
|
ДОДАТНА НАСТАВА ИЗ ГЕОГРАФИЈЕ
БРОЈ ЧАСОВА : 4
ЦИЉ : додатна настава географије намењена је ученицима који показују посебно интересовање за географске садржаје на часовима редовне наставе, као и способности које је могуће унапредити додатним радом. Реализација додатне наставе је током целе наставне године и пружа могућност заинтересованим ученицима да се упознају са новим, сложенијим географским темама, као и да детаљније размотре наставне теме које се обрађују на часовима редовне наставе географије.
ТЕМЕ |
ИСХОДИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ
(начин остваривања програма) |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
1.Географске регије Европе 1 час
2. Азија 1 час
3.Африка 1 час
4.Северна Америка и Јужна Америка 1 час
|
{C}- {C}. дефинише границе континента и показује на карти океане и мора којима је проучавани континент окружен и лоцира највећа острва, полуострва, мореузе, земљоузе, пролазе, ртове;
{C}- {C}проналази на карти државе проучаване регије и именује их;
{C}- {C}приказује на немој карти: континенте, океане, мора, облике разуђености обала, низије, планине, реке, језера, државе, градове;
{C}- {C}класификује облике рељефа, водне објекте и живи свет карактеристичан за наведену територију;
{C}- {C}анализира утицај географске ширине, рељефа, односа копна и мора, морских струја, вегетације и човека на климу;
{C}- {C}тумачи и израђује тематске карте становништва по континентима, регијама и одабраним државама;
{C}- {C}описује узроке и последице урбанизације на различитим континентима, регијама и у одабраним државама;
{C}- {C}доведе у везу природне ресурсе са степеном економске развијености појединих регија и одабраних држава;
{C}- {C}уз помоћ географске карте објашњава специфичности појединих просторних целина и описује различите начине издвајања регија;
{C}- {C}објасни формирање политичке карте света;
{C}- {C}објашњава узроке и последице глобалних феномена као што су сиромаштво, унутрашње и спољашње миграције, демографска експлозија и пренасељеност, болести и епидемије, политичка нестабилност;
{C}- {C}доводе у везу квалитет живота становништва са природним, објашњава настанак пустиња на територији проучаваног континента;
{C}- {C}проналази податке о бројном стању становништва по континентима, регијама и одабраним државама и издваја просторне целине са највећом концентрацијом становништва у свету;
{C}- {C}укаже на узроке и последице кретања броја становника, густине насељености, природног прираштаја, миграција и специфичних структура становништва по континентима, регијама и у одабраним државама;
{C}- {C}демографским, економским и политичко-географским одликама простора;
{C}- {C}препознаје негативне утицаје човека на животну средину настале услед специфичности развоја пољопривреде, рударства, енергетике, индустрије, саобраћаја и туризма на проучаваним континентима, регијама и у одабраним државама;
{C}- {C}анализира примере позитивног утицаја човека на животну средину у државама које улажу напоре на очувању природе и упоређује их са сличним примерима у нашој земљи;
{C}- {C}изводи закључак о могућим решењима за коришћење чистих извора енергије у државама чија се привреда заснива највише на експлоатацији нафте и угља;
{C}- {C}истражује утицај Европске уније на демографске, економске и политичке процесе у Европи и свету;
{C}- {C}описује улогу међународних организација у свету. |
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Демонстрација
- Разговор
- Учење путем открића
- Трагање за одговорима |
|
ОБРАЗОВНА ОБЛАСТ (КОРЕЛАЦИЈА) |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
САРАДНИЦИ |
|
а) Ученик |
б) Наставник |
|||
- Српски језик
- Ликовна култура
- Математика
- Техничко и информатичко образовање
- Историја
- Физичко васпитање
- Здравствено васпитање |
- Слуша
- Пише
- Говори
- Описује
- Гледа
- Измишља
- Размишља
|
- Планира
- Ораганизује
- Бира садржаје
- Реализује
- Објашњава
- Демонстрира
- Даје упутства
- Обезбеђује ресурсе
- Партнер у учењу
- Прати ефекте рада |
- Ученици
- Наставници
- Природна и друштвена средина
- Родитељи
- Искуство ученика
|
- Ученици
- Наставници
- Родитељи
- ПП служба
|
ДОДАТНА НАСТАВА ИЗ ФИЗИКЕ
СЕДМИ РАЗРЕД
Р. бр. теме |
Наставна тема |
Оквирни број часова додатне наставе по теми |
1. |
Сила и кретање |
4 |
2. |
Кретање тела под дејством силе теже. Сила трења |
4 |
3. |
Равнотежа тела |
4 |
4. |
Механички рад и енергија. Снага |
3 |
5. |
Топлотне појаве |
2 |
|
Σ 17 часова |
Напомена*: Садржај додатне наставе у оквиру сваке теме и тачан број часова увтрђује се према захтевима ситуације (потребама, могућностима и интересовањима ученика)
3.5.3. ПЛАН И ПРОГРАМ РАДА ОДЕЉЕНСКИХ СТАРЕШИНА СЕДМОГ РАЗРЕДА
3.5.4. СЛОБОДНЕ НАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ
Програм слободних наставних активности за ученике 7. разреда биће анексом додат у школски програм, на почетку школске 2023/24 године, након доношења одлуке и изјашњавања ученика.
3.5.5. ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ
3.5.5.1. СПОРТСКЕ СЕКЦИЈЕ
БРОЈ ЧАСОВА : 36
ЦИЉ : Разноврсним и систематским активностима, а кроз остале образовн-васпитна подручја развијати моторичке способности,умења и навика у складу са узрасним и индивидуалним какактеристикама.
САДРЖАЈИ |
ЗАДАЦИ |
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ |
НАСТАВНА СРЕДСТВА |
ОКТОБАР ( 4 часа )
Одбојка
{C}1. {C}Договор о раду секције, селекција ученика
{C}2. {C}Оодбијање лопте прстима и чекићем
{C}3. {C}Сервис, школски, тенис
{C}4. {C}Додавање лопте на смеч
НОВЕМБАР ( 4 часа )
Кошарка
1. Договор о раду секције, селекција ученика
2.Ххватање, додавање лопте у пару
3. Блокада у месту и кретању
4. Дриблинг, шут на кош
.ДЕЦЕМБАР ( 4 часа )
Ритмичка гимнастика
1.Укључивање ученика у секцију
2. Договор о раду секције
3. Договор о гардероби за наступе
4. Увежбавање кореографије уз музичку пратњу
ЈАНУАР (2 часа)
Одбојка
1. Смечирање висећих лопти
2. Смечирање лопти, пребацивање преко мреже
ФЕБРУАР ( 4 часа )
Кошарка
1. Пивотирање
2. Прецизност шута, скок шут
3. Игра са и без лопте
4. Зонска одбрана
МАРТ ( 4 часа )
Ритмичка гимнастика
1. Преслушавање музике
2. Осећај за ритам
3. Вежбе са лоптом
4. Вежбе са вијачом.
АПРИЛ ( 4 часа )
Одбојка
1. Одбрана блоком једног играча
2. Одбрана блоком два играча
3. Вежбање лелујавог сервиса
4. Игра 6:0
МАЈ (4 часа)
Кошарка
1. Пресинг
2. Контранапад са два и три играча
3. Брзи напад у три варијанте
4. Игра на два коша уз примену правила |
- Задовољавање основних дечијих потреба за кретањем и игром;
-Развијање координације, гипкости, равнотеже и експлозивне снаге;
- Стицање моторичких умења у свим природним облицима кретања у различитим условима: елементарним играма, ритмици, плесним вежбама и вежбама на тлу; упознавање са кретним могућностима и ограничењима сопственог тела;
- Стварање претпоставки за правилно држање тела, јачање здравља и развијање хигијенских навика;
- Формирање и овладавање елементарним облицима кретања-„моторичко описмењавање“;
- Стварање услова за социјално прилагођавање ученика на колективан живот и рад.
|
- Кооперативна
- Интерактивна
- Перцептивне
- Игра
- Учење кроз игру
- Демонстрација (показивање)
- Разговор
|
- Рукометна лопта
- гимнастичке справе
- Кугла
- Медицинка
|
ОБРАЗОВНА ОБЛАСТ (КОРЕЛАЦИЈА) |
АКТИВНОСТИ |
РЕСУРСИ |
САРАДНИЦИ |
|
а) Ученик |
б) Наставник |
|||
|
- Вежбање
- Разговор
- Самосталан и интерактивни рад
- Упоређивање
- Играње
- Посматра
- Процењује
- Сарађује
- Креира |
- Планира
- Ораганизује
- Бира садржаје
- Усмерава
- Реализује
- Демонстрира
- Објашњава
- Даје упутства
- Омогућује примену наученог
- Партнер у учењу
- Обезбеђује ресурсе
- Прати ефекте сопственог рада
- Прати ефекте рада ученика |
- Ученици
- Наставници
- Родитељи
- Игралиште
- Двориште
- Учионица
- Фискултурна сала
- Искуство ученика
|
- Ученици
- Наставници
- Родитељи
- ПП служба
|
3.5.5.2. ХОР И ОРКЕСТАР
Циљ: Развијање интересовања за музичку уметност и упознавање музичке традиције и културе свога и културе других народа.
Годишњи фонд часова: 36
Циљеви и задаци |
Редни број теме |
Наставне теме |
- развијање музичке способности и жеље за активним музицирањем/певањем и учествовањем у школским ансамблима
- подстицање креативне способности ученика и смисла за колективно музицирање
- развијање навика слушања музике, подстицање диживљаја и оспособљености за разумевање музичких порука
- подстицање стваралачког ангажовања у свим музички активностима – извођење, слушање, истраживање и стварање музике
- развијање критичког мишљења
|
I
II
III
|
Извођење музике
- певање (по слуху и са нотног текста)
· Химне
· Народне песме
· Духовне песме
· Канони
· Дечије песме
· Песме домаћих и страних композитора
- свирање (по слуху и са нотног текста на инструментима Орфовог инструментарија)
- основе музичке писмености (усвајање појма C-dur и a-moll
лествице, разлике између дура у мола, појма предзнака – повисилице, појма узмаха и предтакта, шеснаестине ноте у групи, такта 6/8)
Слушање музике
(препознавање: различитих тонских боја, гласова и инструмената, темпа, динамике и расположења)
· Вокално-инструменталне композиције
· Кратке инструменталне композиције домаћих и страних композитора
· Уметничка дела инспирисана фолклором
· Дела различитог садржаја, облика и расположења
Стварање музике
· Креирање пратње за песме користећи различите изворе звука
· Креирање покрета уз музику која се пева или слуша
· Импровизација мелодије на задати текст
· Импровизација ритмичке пратње на инструментима Орфовог инструментарија |
3.5.5.3. ДРАМСКА СЕКЦИЈА
Ред.бр. |
Активност |
Носиоци активности |
{C}1. |
Формирање секције (обавештење на огласној табли уз пригодне фотографије са ранијих наступа). |
Наст.срп. јез.и књ. |
{C}2. |
Доношење плана рада за текућу школску годину. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}3. |
Проучавање текста |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}4. |
Основни појмови из позоришне уметности: Драма,глумац и сцена (декор и расвета). Сценографија, костими, шминка - саставни део драмског текста на сцени. Режија каосредство изражавања. Рад редитеља са глумцима на представи. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}5. |
Гледање позоришног дела (одломка : ,, Избирачица ", ,, Покондирана тиква " ) изводи или слушање одломка. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}6. |
Обнављање представе која је припремана у предходној години. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}7. |
Учешће секције на школској свечаности обновљен. представом |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}8. |
Ревизија новог текста. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}9. |
Подела улога ( V , VI , VII , VIII разреда ). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}10. |
Читачка проба ( рад за столом ) - сваки глумац чита своју улогу , а остали прате и проверавају тачност. Након тога редитељ излаже своју замисао представе... |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}11. |
Читачка проба ( Комад се чита по улогама : појачавањем , повишењем гласа , променом боје гласа , паузама . Корекције у акценту , артикулацији , мимици и др. ). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}12. |
Читалачка проба ( Вежбе пасивних говорних радњи , тј. вежбе слушања док други говори - погледом , лицем , покретом , целим бићем ). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}13. |
Распоредна проба : груписање лица и ствари на сцени ( кад се говорне радње и текст готово научи напамет |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}14. |
Распоредна проба : вежбе покрета и гестова. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}15. |
Распоредна проба : сценске радње ( спајање говорне радње са покретима и гестовима - добијамо конкретне сценске радње ; стваралачко тумачење улоге , уживање и прображавање у лик , али једновремено и на очувању свога ја ). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}16. |
Распоредна проба : вежбе ритма и темпа ( Ритам је распоред и однос делова представе једних према другима и према целини , а темпо је брзина којим се смењују ти делови , тј. брзина којом се одвија представа. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}17. |
Теоретско упознавање говорне уметности : Из историје позоришта и драме ( Уводно излагање да је наставник , гост секције , позоришни глумац , режисер или група задужених чланова секције након тога постављају се уводничар у питања и води расправа). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}18. |
Квиз такмичење : Из историје позоришне уметности код нас у свету ( такмичење у говорништву ,, Говори да те видим " ). На такмичењу учествују и друге секције , са музичким тачкама , рецитовањем и др.. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}19. |
Анализа рада секције у првом полугодишту |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}20. |
Распоредна проба : вежбе акцента и паузе ( тзв. маркирање |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}21. |
Распоредна проба : звучни и други ефекти. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}22. |
Израда и постављање комплетног декора . Распоредна проба. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}23. |
Костими и маске. Распредна проба. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}24. |
Генералана проба. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}25. |
Проба пред наступ ( тзв. хладна проба ). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}26. |
Премијера ( храбрење глумца , уливати уверење у успех . Након премијере организовати малу закуску - коктел , разговор о представи - добре и лоше стране , као и о могућим побољшањима ). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}27. |
Реприза (у оквиру тзв. хладне пробе треба покушати да се учине мање корекције код слабијих места ). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}28. |
Представа за мештане ( ученике , родитеље ). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}29. |
Гостовање секције у другој школи и давање представе ( у хуманитарне сврхе ). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}30. |
Учешће на смотри драмских секција или фестивалу |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}31. |
Учешће на школској свечаности(за ову прилику одабрати један бољи део представе, који је изазвао веће симпатије публике приликом ранијих извођења). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}32. |
Припрема за такмичење у беседништву ( говору ) у којем могу да учествују чланови драмске , рецитаторске и других секција под називом ,,Говори да те видим ".Формирање одбора за такмичење : а) Утврђивање програма , пропозиције , избор такмичара за завршни наступ , именује жири бира музичке и друге садржаје. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}33. |
Такмичење у беседништву ( говору ) |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}34. |
Сусрет са истакнутим глумцем или режисером - највећу пажњу треба дати госту . Чланови секције ће га поздравити , постављати му питања - припремљена и спонтана - а остало време је његово. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}35. |
Слушање снимка радио-драме(уз уводне напомене, утврђују се и задаци за слушање као: запазити развој радње, ликове, дијалоге, идеје, изражајност у казивању, музику и друге звучне ефекте. Након слушања и краће прпреме води се разговор о запажањима ). |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}36. |
Стваралачки писмени рад: писање сценских дела, игроказа, дијалога, драматизација(анегдота, прича). Задатак секције: да драматизује текст и предложи решење за декор, костиме, музику др.. Ученици раде самостално или у групама . Након получасовног писања (или рад на овој теми код куће), читају се радови и о њима разговара. |
Наст.срп. јез.и књ |
{C}37. |
Разматрање извештаја о раду секције ( предлог чланова секције за похвале и награде ). |
Наст.српског језика |
3.6. ПЛАН И ПРОГРАМ ИЗЛЕТА И ЕКСКУРЗИЈЕ
3.6.1. ИЗЛЕТИ
Разред: Седми
Време реализације : октобар 2024 или април 2024.
Одлука о Програму излета за 7. разред биће анексом додата у Школски програм на почетку школске 2023/24 године
Предлози реалација:
{C}1. ЦРКВИНЕ (СПОМЕНИК ДЕСПОТУ СТЕФАНУ ЛАЗАРЕВИЋ) ,КОСМАЈ (ПАВЛОВАЦ, ТРЕСИЈЕ,СПОМЕНИК), АВАЛА (ТОРАЊ,СПОМЕНИК НЕЗНАНОМ ЈУНАКУ),МАНАСТИР РАКОВИЦА( ГРОБ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА),САБОРНА ЦРКВА,КАЛЕМЕГДАН.
{C}5. САЈАМ КЊИГА У БЕОГАДУ
{C}6. {C}ФЕСТИВАЛ НАУКЕ У БЕОГРАДУ
САДРЖАЈ АКТИВНОСТИ |
ЦИЉЕВИ |
|
{C}- {C}Неговање и развијање патриотских осећања припадности своме народу, заједници;
{C}– {C}Развијање еколошке свести;
{C}– {C}Оспособљавање ученика за организовање и испуњавање слободног времена садржајима из уметности, спорта, забаве, игре и разоноде. |
3.6.2. ДВОДНЕВНА ЕКСКУРЗИЈА
Разред: Седми
Време реализације: април- мај 2024.
Одлука о Програму екскурзије за 7. разред биће анексом додата у Школски програм на почетку школске 2023/24 године.
ПРЕДЛОГ РЕЛАЦИЈА:
{C}1. {C}АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА (БАЧКА,БАНАТ,СРЕМ)
{C}a) Ковачица (Музеј наиве), Идвор (музеј и родна кућа Михаила Пупина),Суботица ( Палићко језеро и ЗОО врт и слободно време), Нови Сад ( слободно време у пешачкој зони), Сремски Карловци ( посета гимназији), манастир Крушедол.
{C}b) Крушедол, Сремски Карловци ( посета карловачкој гимназији),Нови Сад ( слободно време), петроварадинска тврђава, Зобнатица ( ергела коња), Суботица ( хотел Патриа, обилазак Градске куће, Синагоге, слободно време) , Палићко језеро и ЗОО врт.
{C}2. {C}ЈУГОЗАПАДНА СРБИЈА (ЗЛАТИБОР,ЗЛАТАР,УВАЦ)
а) Велика Крсна - Овчарско-кабларска клисура (Кађеница – Српско губилиште и светилиште (црква-пећина) или црква Светог Саве - Ужице (Народни музеј) - Сирогојно (музеј на отвореном "Старо село") - Тара ( ноћење у хотелу "Бели Бор", вечера, диско вече, доручак) - Кремна (предавање о креманском пророчанству и Тарабићима) - Мокра гора (без Шарганске осмице) - Мећавник - Тара (ручак у хотелу "Бели Бор") - Златибор (центар Златибора до поласка кући) - Велика Крсна
б) Кадињача - Стопића пећина –Сирогојно – Тара ( спавање,вечера,диско вече,доручак, хидроелектрана Перућац ( панорамски) - Река Врело,, Река година „ – манастир Рача – хотел ручак- Кремна – Златибор ( слободно време).
в) Велика Крсна -Лазаревац ( црква и спомен костурница), Бранковина, Ваљево ( Народни музеј, Мусвелимов конак, Тешњар, Струганик), Златибор ( центар Златибора слободно време), Тара ( ноћење у хотелу "Бели Бор", вечера, диско вече, доручак) – Сирогојно ( музеј на отвореном) -Кремна (предавање о креманском пророчанству и Тарабићима) - Тара (ручак у хотелу "Бели Бор") - Мокра гора (без Шарганске осмице) - Мећавник – Велика Крсна.
г) Чачак (Галерија Надежда Петровић,гроб и споменик Степи Степановић),Овчарско-кабларска клисура,Тара, Кремна,Мокра Гора (без Шарганске осмице), Сирогојно, Златибор, Милешева, Кањон Увца).
{C}3. {C}ИБАРСКО-КОПАОНИЧКИ КРАЈ
а) Велика Крсна – Свилајнац ( Природњачки центар Свилајнац, кућа Стевана Синђелића), Деспотовац ( Парк макета манастира) – манастири Манасија или Раваница, - Ресавска пећина – Ниш (хотел Видиковац – Ћеле кула- логор Црвени крст, Чегар ,Медиана, тврђава).
б) Велика Крсна – Крагујевац ( Шумарице)- Краљево ( Манастири Жича и Студеница)- Врњачка Бања – Ђавоља варош - Крушевац (Лазарица,Лазарев град )- Велика Крсна
в) Крушевац (Лазарица,Лазарев град) - Ђавоља варош – Ниш ( хотел Видиковац – Ћеле кула- логор Црвени крст, Чегар ,Медиана, тврђава).
{C}4. {C}ИСТОЧНА И ЈУГОИСТОЧНА СРБИЈА
а) Велика Крсна – Свилајнац ( Природњачки центар Свилајнац, кућа Стевана Синђелића), Деспотовац ( Парк макета манастира) – манастири Манасија или Раваница, - Ресавска пећина – Ниш (хотел Видиковац – Ћеле кула- логор Црвени крст, Чегар ,Медиана, тврђава).
б) Велика Крсна – Виминациум – Голубачка тврђава ( посета тврђави) – Лепенски вир - хотел Ђердап – ХЕ Ђердап – Неготин ( Мокрањчева кућа) – Гамзиград (Феликс Ромулиана) – Велика Крсна.
в) Манасија – Лазарева (Злотска пећина) - Гамзиград (Феликс Ромулиана) - Неготин (Мокрањчева кућа) – Кладово - Ђердапска клисура - Лепенски вир – Голубац – Виминациум – Велика Крсна.
ЦИЉ ЕКСКУРЗИЈЕ : Савладавање дела наставног програма непосредним упознавањем садржаја наставних предмета, појава и односа у природној и друштвеној средини, упознавање културног наслеђа и привредних достигнућа која су у вези са делатношћу школе.
САДРЖАЈ АКТИВНОСТИ |
ЗАДАЦИ |
|
{C}– {C}Васпитање за друштвену активност, толерантност, узајамност, солидарност
{C}– {C}Изграђивање правилног односа према раду и учењу, производима људског рада и формирање радних навика
{C}– {C}Подстицање и развијање интелектуалне радозналости и жеље за новим сазнањима и свим областима науке, уметности, културе и спорта
{C}– {C}Неговање и развијање патриотских осећања, припадности своме народу, заједници
{C}– {C}Развијање еколошке свести и активног односа према заштити и унапређењу животне средине
{C}– {C}Оспособљавање ученика за испуњавање слободног времена садржајима из области науке, културе, спорта, уметности, забаве и игре. |
4.СПИСАК УЏБЕНИКА ЗА СЕДМИ РАЗРЕД
ПРЕДМЕТ |
НАЗИВ УЏБЕНИКА |
АУТОРИ |
ИЗДАВАЧ |
Српски језик |
„Читанка 7”,српски језик за седми разред основне школе |
Зона Мркаљ,Зорица Несторовиић |
Klett, Београд |
”Граматика 7”, српски језик за пети разред основне школе |
Весна Ломпар |
Klett, Београд |
|
„Српски језик 7”, радна свеска |
Весна Ломпар и Наташа Станковић Шошо |
Klett, Београд |
|
Енглески језик |
Project 4, Serbian edition уџбеник и радна свеска за седми разред |
Tom Hutchinson |
The English book
|
Ликовна култура |
Корак даље, Ликовна култура за седми разред основне школе; Ћирилица |
Бранка Мандић |
„Герундијум“ |
Музичка култура |
Из музичке кутије,
музичка култура за седми разред основне школе; ћирилица |
Борис Марковић |
„ЕДУКА“ |
Историја |
Уџбеник са одабраним историјским изворима за седми разред основне школе. Ћирилица |
Сузана Рајић
Данко Леовац |
„ФРЕСКА“ |
Географија |
Географија 7, уџбеник за седми разред основне школе; ћирилица |
Дејан Шабић,Снежана Вујадиновић |
Нови Логос |
Физика |
Физика 7, уџбеник за седми разред основне школе |
Марина Радојевић |
Klett, Београд |
Физика 7, збирка задатака са лабораторијским вежбама за седми разред основне школе; уџбенички комплет; ћирилица |
Klett, Београд |
||
Математика |
Математика, уџбеник за седми разред основне школе |
Небојша Икодиновић, Слађана Димитријевић |
Klett, Београд |
Математика,збирка задатака за седми разред основне
школе; уџбенички комплет; ћирилица |
Бранислав Поповић,Марија Станић,
Сања Милојевић,Ненад Вуловић |
||
Биологија |
Биологија 7, биологија за седми разред основне школе |
Весна Миливојевић,Томка Миљановић,
Тихомир Лазаревић, Тијана Прибићевић |
„ГЕРУНДИЈУМ“ |
Хемија |
Хемија 7 уџбеник за седми разред основне школе; |
Незрина Миховић, Милош Козић,
Невена Томашевић,Драгица Крвавац,
Милан Младеновић |
Klett |
Хемија 7лабораторијске вежбе са задацима за седми разред основне школе;уџбенички комплет;ћирилица |
Klett |
||
Техника и технологија |
Техника и технологија за 7. разред основне школе, уџбеник |
Алекса Вучићевић Ненад Стаменовић, |
Klett, Београд |
Техника и технологија за 7. разред основне школе, матријали за конструкторско моделовање |
Алекса Вучићевић Ненад Стаменовић, |
||
Немачки језик |
WIR 3, Немачки језик трећа година учења |
Ђорђо Мота |
Klett, Београд |
Информатика и рачунарство |
Информатика и рачунарство за седми разред основне школе;ћирилица |
Милош Папић,Далибор Чукљевић |
„Вулкан издаваштво” |
{C}5. ОПШТИ ДЕО ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА
- ПРОГРАМИ И АКТИВНОСТИ КОЈИ ДОПРИНОСЕ ОСТВАРИВАЊУ ЦИЉЕВА ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА-
Саставни део Школског програма су и следећи програми и активности који доприносе остваривању циљева и исхода основног образовања и васпитања, као и остваривању кључних и општих међупредметних компетенција:
Ø {C}Програм културних активности школе
Ø {C}Програм школског спорта и спортско-рекреативних активности
Ø {C}Програм превенције малолетничке делинквенције и програм спречавања наркоманије
Ø {C}Програм професионалне оријентације
Ø {C}Програм здравствене заштите
Ø {C}Програм социјалне заштите
Ø {C}Програм заштите животне средине
Ø {C}Програм сарадње са локалном самоуправом
Ø {C}Програм сарадње са породицом
Ø {C}Програм рада школске библиотеке
Ø {C}Програм рада Ученичког парламента
Ø {C}Програм безбедности и здравља на раду
Сви наведени програми налазе се посебном документу и саставни су део школског програма за 7. разред. Налазе се и у Годишњем плану образовно васпитног рада ОШ „Биса Симић“ за сваку школску годину , где су детаљно разрађени, са конкретизованим циљевима, садржајима, носиоцима активности и временском динамиком.
Ø На остваривање Школског програма и побољшање квалитета образовно-васпитног рада такође утиче и реализација Развојног плана ОШ „Биса Симић“, који има јасно дефинисане циљеве, садржаје и активности, као и друге мере за унапређење квалитета рада школе.
Ø {C}Ради уважавања индивидуалних разлика међу ученицима, у погледу начина учења и брзине напредовања, сачињени су Индивидуални образовни планови за све ученике којима је потребна додатна подршка, а који чине прилог овог Школског програма.