ИМЕ И ПРЕЗИМЕ НАСТАВНИКА | ЗАНИМАЊЕ | СТЕП.СТР. |
РАЗРЕД И ОДЕЉ. |
ПРЕДМЕТ |
1. Вања Велетић | Професор српског језика | VII | VIII/1 | Српски језик |
2. Љиљана Марјацић | Професор енглеског језика | VII | VIII/1 | Енглески језик |
3. Биљана Некић | Професор историје | VII | VIII/1 | Историја |
4. Драгана Арсић | Професор географије | VII | VIII/1 | Географија |
5. Ирена Василић | Професор биологије | VII | VIII/1 | Биологија и хемија |
6. Гордана Гајевић | Наставник математике | VI | VIII/1 | Математика |
7. Дубравка Живојиновић | Професор информатике | VII | VIII/1 | Информатика |
8. Владан Вуковић | Професор технич. образовања | VII | VIII/1 | Техника и технологија;СНА |
9. Бојан Живанић | Наставник ликовне културе | VI | VIII/1 | Ликовна култура |
10. Марија Видаковић | Професор музичке културе | VII | VIII/1 | Музичка култура |
11. Иван Ђурић | Професор физичког васпитања | VII | VIII/1 | Физичко и здрав.васпитање |
12. Драгиша Ђорђевић | Професор физике | VII | VIII/1 | Физика |
13. Наталија Милошевић | Наставник немачког језика | IV | VIII/1 | Немачки језик |
14. Младен Волф | Вероучитељ | IV | VIII/1 | Верска настава |
ред.број | A.ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ | V разред | VI разред | VIIразред | VIIIразред | ||||
нед. | год. | нед | год. | нед | год | нед | год | ||
1. | Српски језик и књижевност | 5 | 180 | 4 | 144 | 4 | 144 | 4 | 136 |
3. | Страни језик (енглески језик) | 2 | 72 | 2 | 72 | 2 | 72 | 2 | 68 |
4. | Историја | 1 | 36 | 2 | 72 | 2 | 72 | 2 | 68 |
5. | Географија | 1 | 36 | 2 | 72 | 2 | 72 | 2 | 68 |
6. | Биологија | 2 | 72 | 2 | 72 | 2 | 72 | 2 | 68 |
7. | Математика | 4 | 144 | 4 | 144 | 4 | 144 | 4 | 136 |
8. | Информатика и рачунарство | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 34 |
9. | Техника и технологија | 2 | 72 | 2 | 72 | 2 | 72 | 2 | 68 |
10. | Ликовнакултура | 2 | 72 | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 34 |
11. | Музичкакултура | 2 | 72 | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 34 |
12. | Физичко и здравствено васпитање | 3 | 72+54* | 3 | 72+54* | 3 | 108 | 3 | 102 |
13. | Физика | - | - | 2 | 72 | 2 | 72 | 2 | 68 |
14. | Хемија | - | - | - | - | 2 | 72 | 2 | 68 |
УКУПНО:А | 24 | 918-1026 | 25 | 954-1062 | 27 | 954-1098 | 27 | 994-1036 | |
Ред.број | Б.Изборни наставнипредмети | Vразред | VIразред | VIIразред | VIIIразред | ||||
1. | Верска настава | нед | год | нед | год | нед | год | нед | год |
Грађанско васпитање | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 34 | |
2. | Други страни језик немачки језик | 2 | 72 | 2 | 72 | 2 | 72 | 2 | 68 |
УКУПНО:Б | 3 | 108 | 3 | 108 | 3 | 108 | 3 | 108 | |
УКУПНО: А+Б | 27 | 1026-1134 | 28 | 1062- 1170 |
29 |
1098-1203 | 29 | 1096-1208 |
Ред.б | Облик образовно-васпитног рада | V разред | VI разред | VIIразред | VIIIразред | ||||
нед. | год. | нед | год. | нед. | год. | нед. | год | ||
1. | Допунска настава | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 34 |
2. | Додатнана става | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 34 |
3. | Час одељењског старешине | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 34 |
4. | Слободне наставне активности* | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 34 |
5. | Ваннаставне активности | 1 | 36 | 1 | 36 | 1 | 34 | 1 | 34 |
6. | Екскурзија | До 2 дана | До 2 дана | До 2 дана | До 3 дана |
ОБЛАСТ/ТЕМА |
САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА ПОВЕЗАНОСТ |
||||
1. КЊИЖЕВНОСТ |
Л Е К Т И Р А
ЛИРИКА
ЕПСКО-ЛИРСКЕ ВРСТЕ
ЕПИКА
(одломак)
(„Пролеће је стигло у Лондон”)
„Читава једна младост”)
„Романи без речи”)
ДРАМА
НАУЧНОПОПУЛАРНИ И ИНФОРМАТИВНИ ТЕКСТОВИ
„Унутрашња пруга”: „Станица пристаниште” – „Почетак и крај”,
„Одлазак”; „Станица Калемегдан” – „Гозбе”, „Теорија”; „Станица Браће Барух” – „Извесност”, „Тајна”; „Станица Вуков споменик” – „Простор”, „Булеварска бајка”)
Са наведеног списка, обавезан је избор два дела за обраду.
ДОМАЋА ЛЕКТИРА
„Ршуме, јеси ли знао Црњанског”, Ана Ристовић: „Гледајући у дрвеће”...)
ДОПУНСКИ ИЗБОР ЛЕКТИРЕ (бирати 3–6 дела)
„Отмица”...);
КЊИЖЕВНИ ТЕРМИНИ И ПОЈМОВИ Стилска средства: анафора и епифора, апострофа. Лирске врсте: народне љубавне песме, обичајне песме (сватовске, тужбалице и здравице); љубавна песма (ауторска). Епско-лирске врсте: поема, балада. Драмски спев. Мемоари. Биографија. |
повезује информације и идеје изнесене у тексту, уочава јасно исказане односе и изводи закључак заснован на текстуа.
|
Енглески језик / Немачки језик Историја Географија Биологија Музичка култура |
||||
2.ЈЕЗИК |
Граматика
Језик Словена у прапостојбини; сеобе Словена и стварање словенских језика. Мисија Ћирила и Методија. Почетак писмености код Срба. Старословенски језик и писма (глагољица и ћирилица). Развој српског књижевног језика: српскословенски, рускословенски, славеносрпски језик. Вук Караџић – реформа језика, писма и правописа. Књижевни језик код Срба од Вука до данас (основни подаци). Основне језичке групе у Европи и место српског језика у породици словенских језика. Дијалекти српског језика: екавски (призренско-тимочки, косовско- ресавски, шумадијско-војвођански) и ијекавски (зетско-рашки и источнохерцеговачки). Народни језик (језик као скуп дијалеката) и књижевни (нормирани) језик. Службена употреба језика и писма према Уставу. Језици националних мањина (основни подаци). Језик– основне особине говорног и писаног језика. Грађење речи:
Систематизација претходно обрађених садржаја из фонетике, морфологије и синтаксе.
Фонетика: подела гласова и гласовне промене. Морфологија: врсте и подврсте речи и њихове категорије. Синтакса: реченични чланови (састав и функција); независне и зависне реченице; слагање реченичних чланова. Правопис Писање имена из страних језика са акцентом на њихову промену. Спојено и одвојено писање речи (сложенице, полусложенице, синтагме). Генитивни знак. Црта и цртица; други интерпункцијски и правописни знаци. Ортоепија Краткоузлазни и краткосилазни акценат; правила о распореду акцената и неакцентованих дужина (основни појмови). |
Енглески језик / Немачки језик Историја Музичка култура |
|||||
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА |
Књижевни и остали типови текстова у функцији унапређивања језичке културе.
Текстови писани различитим функционалним стиловима: публицистички стил (репортажа, интервју); административни стил (молба, жалба, уплатница, обрасци, радна биографија; бирократски језик); научни стил (примери из текстова у уџбеницима других наставних предмета; употреба термина). Лексикологија:
Приказ (књиге, филма, позоришне представе и сл.).
Говорне вежбе: интерпретативно-уметничке (изражајно читање, рецитовање); анализа снимљеног разговора; интервју; расправа (дискусија); презентовање чињеница и коментара. Правописне вежбе: диктат, уочавање и објашњавање правописних грешака у тексту; писање имена из страних језика; писање позајмљеница (информатички термини, мејл и сл.); писање сложеница, полусложеница и синтагми; писање црте и цртице; запета у независносложеним реченицама. Језичке вежбе: уочавање и исправљање грешака у неправилно маркираном тексту; попуњавање текста са празнинама; тражење грешака у тексту и исправљање. Лексичко-семантичке вежбе: допуњавање реченица хомонимима (хомоними и акценти); проналажење одговарајућег синонима; антонимски ланац; одређивање значења метафоре и метонимије у тексту; тумачење застарелих речи и неологизама; дефинисање лексема. Писмене вежбе и домаћи задаци и њихова анализа на часу. Четири школска писмена задатка – по два у сваком полугодишту |
Енглески језик / Немачки језик Историја Музичка култура |
|||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА | |||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА | АКТИВНОСТИ | РЕСУРСИ | НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА | ||||
а) Ученик | б) Наставник | ||||||
- Кооперативна - Интерактивна - Перцептивне - Амбијентално учење - Учење по моделу - Учење путем открића - Решавање проблема кроз реалне ситуације - Трагање за одговорима - Демонстрација - Разговор |
Уочавање и решавање проблема,повезивање претходно стеченог знања са новим;опажање и јасно саопштавање својих решења и идеја; активно слушање;формулисање и размена идеја и мишљења са другима; планирање и организовање свог рада и учења;преузимање одговорности за одлуке које доносе. |
Организација наставног процеса и његова реализација; одговарање на ученичка питања, постављање питања и помоћ ученику да организују своја размишљања и прецизира исказе; развијање активног учешћа ученика у наставном процесу уз подстицање креативности,отворености,емпатије; сарадња са родитељима и свим надлежним службама при решавању проблема; праћење напредовања ученика и објективно оцењивање; евалуација и истраживање нових могућности у унапређењу сопственог рада |
- Ученици - Наставници - Родитељи - Двориште - Учионица - Дидактичка средства и материјали - Уџбеници - Искуство ученика - Фотографије - Слике - Краћи текстови - Касете - Апликације |
Формативно и сумативно оцењивање Идентификација ситуација у којима ће ученици стећи и показати понашање у складу са прописаним исходима. Инструменти за проверавање остварености прописаних исхода (разговор, посматрање, десетоминутне провере знања, диктати, тематске провере знања, писмени задаци). Примена инструмената прикупљања података и њихово поређење са прописаним исходима. |
|||
СРПСКИ ЈЕЗИК- ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ЗА 8. РАЗРЕД | |||
ОБЛАСТ |
ОСНОВНИ НИВО (БАЗИЧНИ 80%) |
СРЕДЊИ НИВО (РАЗВОЈНИ 50%) |
НАПРЕДНИ НИВО (25 %) |
Књижевност |
● повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмима од V до VIII разреда) са именима аутора тих дела ● разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност) ● разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму ● препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац) ● препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог ● препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) ● уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик... ● има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе* ● способан је за естетски доживљај уметничких дела* |
● повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедања ● повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуација ● разликује лирско-епске врсте (баладу, поему) ● разликује књижевнонаучне врсте: биографију, аутобиографију, дневник и путопис и научно-популарне текстове ● препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, ономатопеја, епитет, хипербола, градација, метафора, контраст) ● одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност ● разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалог ● уочава разлику између препричавања и анализе дела ● уме да води дневник о прочитаним књигама* |
● наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива ● издваја основне одлике књижевних родова и врста у конкретном тексту ● разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делу ● проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту ● одређује и именује врсту стиха и строфе ● тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само дело ● изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже ● повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави* |
Језик |
● зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примерима; примењује књижевнојезичку норму у вези са гласовним променама ● разликује просте речи од твореница; препознаје корен речи; гради реч према задатом значењу на основу постојећих творбених модела ● препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи ● разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне) ● одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примерима ● препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу) ● правилно употребљава падеже у реченици и синтагми ● правилно употребљава глаголске облике (осим имперфекта) ● разликује појмове књижевног и народног језика: зна основне податке о развоју књижевног језика код Срба (од почетка до данас) ● уочава разлику између књижевне некњижевне акцентуације* ● зна разуђености српског језика ● зна основне податке о језицима националних мањина |
● препознаје гласовне промене ● одређује место акцента у речи; зна основна правила акценатске норме ● познаје основне начине грађења речи (извођење, слагање, комбинована творба, претварање) ● познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи ● препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми независних и зависних предикатских реченица) ● одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима ● препознаје главна значења падежа у реченици ● препознаје главна значења и функције глаголских облика |
● дели реч на слогове у сложенијим случајевима ● познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује) ● зна и у свом говору примењује* акценатску норму ● познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама ● познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица) ● познаје главна значења падежа и главна значења глаголских облика (уме да их објасни и зна терминологију у вези с њима) |
Језичка култура Правопис |
● разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи ● саставља разумљиву, граматички исправну реченицу ● разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање), аргументација ● препознаје различите функционалне стилове на једноставним примерима ● разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, фуснота, садржај, предговор, поговор); препознаје цитат; служи се садржајем да би пронашао одређени део текста ● проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумима ● рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног ● повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту ● саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста) ● уме да преприча текст ● свој језик прилагођава медијуму изражавања (говору, односно писању), теми, прилици и сл.; препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални) ● влада основним жанровима писане комуникације: саставља писмо; попуњава различите обрасце и формуларе с којима се сусреће у школи и свакодневном животу ● познаје основне лексичке појаве: једнозначност и вишезначност речи; основне лексичке односе: синонимију, антонимију, хомонимију; метафору* као лексички механизам ● препознаје различита значења вишезначних речи које се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.) ● зна значења речи и фразеологизама који се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.), као и оних који се често јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.) ● одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви) ● служи се речницима, приручницима и енциклопедијама ● има изграђену језичку толеранцију и негативан став према језику дискриминације и говору мржње ● чита једноставне нелинеарне елементе текста: легенде, табеле, дијаграме и графиконе ● препознаје бирократски језик као непожељан начин изражавања* ● зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу) ● зна да се служи Правописом (школским издањем) ● примењује правописну норму (из сваке правописне области) једноставним примерима |
● чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања* ● познаје врсте неуметничких текстова (излагање, технички опис, техничко приповедање, расправа, реклама) ● препознаје и издваја језичка средства карактеристична за различите функционалне стилове ● познаје врсте неуметничких текстова (излагање) ● разликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библиографију и уме њима да се користи ● проналази, издваја и упоређује информације из два краћа текста или више њих (према датим критеријумима) ● разликује чињеницу од коментара, објективност од пристрасности и пропаганде на једноставним примерима ● препознаје став аутора неуметничког текста и разликује га од другачијих ставова изнетих у таквом тексту ● саставља експозиторни, наративни и дескриптивни текст, који је јединствен, кохерентан и унутар себе повезан ● саставља вест, реферат и извештај ● пише резиме краћег и/или једноставнијег текста ● зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљава ● одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери) ● познаје метонимију* као лексички механизам ● зна правописну норму и примењује је у већини слу |
● проналази, издваја и упоређује информације из два дужa текстa сложеније структуре или више њих (према датим критеријумима) ● издваја кључне речи и резимира текст ● издваја из текста аргументе у прилог некој тези (ставу) или аргументе против ње; изводи закључке засноване на сложенијем тексту ● организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе; одређује прикладан наслов тексту и поднаслове деловима текста ● саставља аргументативни текст ● пише приказ (књиге, филма, позоришне представе и сл.), репортажу и расправу ● пише резиме дужег и/или сложенијег текста ● уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла ● зна значења речи и фразеологизама у научнопопуларним текстовима, намењеним младима, и правилно их употребљава ● чита и тумачи сложеније нелинеарне елементе текста: вишеструке легенде, табеле, дијаграме и графиконе ● зна и доследно примењује правописну норму |
ОБЛАСТ/ТЕМА | САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА ПОВЕЗАНОСТ |
||||
1. ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И ДРУГИХ И ТРАЖЕЊЕ/ ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ И ДРУГИМА |
How are you/have you been/are you doing? I’m/I’ve been/I’m doing fine, and you? It’s been long time. / Long time no see! Yes, it’s been a while. I was born and raised/brought up in Kruševac, a town in Serbia. Where did you grow up? I live in a nuclear/an immediate family. Who do you live with? We live in a suburb/in the suburbs/on the outskirts of the town. We share the house with another family. We’ve lived there since I was born. What part of town do you live in? I’ve got a twin/half/step brother. Have you got any siblings? The man over there is Alex’s and my stepdad. Is Luka your relative? Yes, he’s my second cousin. / He’s my close/distant relative. / No, we’re not related. He’s just a friend of mine. What country was he born in? What/Which school did he go to? Have you got any family in an English speaking country? Is your step brother the same age as you? No, he’s twice/half as old as me. He doesn’t go to school, he goes to kindergarten. The boy in the photo is our schoolmate/teammate/roоmmate and our mutual friend. He’s my namesake. Our name is pronounced... , but it is spelled. My mum’s the only person who calls me by my first name, and it usually means I’m in trouble! Do your friends call you by your first name or your nickname? Dunja’s my soulmate; we are inseperable. Who’s your role model? My dad’s my main role model, I have always looked up to/admired him. Who has been the most important and most influential person in your life? Mark Twain was a pen name of the American writer whose real name was Samuel Clemens. What other names did Samuel Clemens write under? What was Agatha Christie famous for? She was famous for her detective stories. What films did Daniel Radcliffe play in? He played the title character in the Harry Potter film series. It’s been nice meeting you/talking to you. The Present Simple Tense и The Present Continuous Tense за изражавање појава, радњи, стања и збивања у садашњости The Past Simple Тense и The Past Continuous Tense за изражавање појава, радњи, стања и збивања у прошлости The Present Perfect Simple Tense за изражавање радњи које су почеле у прошлости и још увек трају Питања са Who/What/Which/Where/When/Why/How… Питања са препозиционим глаголима Пасивни облик глагола у простим временима (Present Simple, Present Perfect Simple, Past Simple, Future Simple) Саксонски и нормански генитив Twice/three times. /half as (adjective) as Префикси over-, under-, un-, in-, im-, ir-, il-, dis-... (Интер)културни садржаји: устаљена правила учтивe комуникације; имена и надимци; родбина, породични односи и родбинске везе; важније личности из света књижевности, музике, филма и спорта. |
-разуме општи смисао и главне информације из уобичајених текстова који се односе на представљање и тражење/ давање информација личне природе;
|
Српски језик- Лични идентитет Информатика и рачунарство- Породица и уже друштвено окружење (пријатељи, комши- је, наставници итд.) |
||||
2. ОПИСИВАЊЕ БИЋА, ПРЕДМЕТА, МЕСТА, ПОЈАВА, РАДЊИ, СТАЊА И ЗБИВАЊА |
My aunt’s an average looking young woman. She’s in her early/middle/late 20s. My uncle has grown a beard/moustache; now he looks twice as old as her. My parents are middle-aged. My mum’s a bit overweight, but my dad’s really skinny/underweight. My grandparents are elderly, but still young at heart/in spirit. How adventurous are your family? My sister doesn’t look anything like me. Who do you look like in your family?/Who do you resemble most? I resemble my mother, while my brother looks more like my father. I was oversensitive about my looks/to criticism as a child. What were you like as a child? What did the man look like? He looked/seemed/appeared annoyed. He also sounded strange/upset. How interesting! Jason was wearing a hoodie and sports trousers/pants at the party. Sophia was wearing a circular/semicircular/rectangular/ triangular/heart-shaped pendant made of silver/gold. This steak is undercooked/overcooked. It tastes/smells horrible! What does your steak taste/smell like? Novi Sad is a major city in Serbia. What’s its high/main street? New York City is nicknamed the Big Apple. Has your city/town got a nickname? By what name was your hometown previously known? The 50 stars on the American flag represent the 50 states, while the 13 stripes represent the thirteen British colonies that declared independence from Great Britain and became the first states in the U.S. The UK flag is called the Union Jack, or Union Flag. The Serbian coat of arms consists of two main national symbols: a white double-headed eagle and a shield with a cross. Statehood Day is a national holiday in Serbia. It’s celebrated on 15th February to commemorate the outbreak of the First Serbian Uprising against Ottoman rule in 1804. On the same day in 1835, during the rule of Miloš Obrenović, the first modern Serbian constitution was adopted, known as Sretenje Constitution. Armistice Day is celebrateed in memory of the day when the armistice was signed between the Allies of World War I and Germany on the 11th of November, 1918. Saint Sava is considered the patron saint of education and all the schools in Serbia. He’s also the patron saint of our school. Professor Moriarty is Sherlock Holmes’s mortal enemy. My sister loves video games with immortal characters – so-called immortality games. The series was voted the best teenage series of all times.. You can’t compare these two things - that’s mixing apples and oranges! It’s water under the bridge! The Present Simple Tense и The Present Continuous Tense за изражавање појава, радњи, стања и збивања у садашњости The Present Perfect Simple Tense за изражавање искустава и радњи у неодређеној прошлости и радњи које су почеле у прошлости и још увек трају The Past Simple Тense и The Past Continuous Tense за изражавање појава, радњи, стања и збивања у прошлости Stative verbs (look, seem, appear, sound, taste, smell...) Пасивни облик глагола у простим временима (Present Simple, Present Perfect Simple, Past Simple, Future Simple) Питања са Who...look like, What…look/taste/smell like, How (adjective)... Префикси over-, under-, un-, in-, im-, ir-, il-, dis-... Twice/three times... as (adjective/adverb) as (Интер)културни садржаји: особености наше земље и земаља говорног подручја циљног језика (знаменитости, географске карактеристике, национална обележја и сл.); метафоричка употреба језика/идиоми. |
|
Информатика и рачунарство – Школа, школски живот, школски систем, образовање и ва- спитање Српски језик- Млади – деца и омладина Географија- Србија – моја домовина |
||||
3. ИЗНОШЕЊЕ ПРЕДЛОГА И САВЕТА, УПУЋИВАЊЕ ПОЗИВА ЗА УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АКТИВНОСТИ И РЕАГОВАЊЕ НА ЊИХ |
There aren’t enough computers for everybody; why don’t we take turns to work on them? Fine, let’s do that! Let’s go out for ice cream - my treat this time! Well, I’m trying to cut down on sweets, how/what about having some fruit salad instead? Why don’t we split the bill? Let’s start over, shall we? What do you mean? Can/Could you share a link to an example? Shall I ask him to join us? I think he would love that! He’d better not be late this time! Shall we meet at my place? Okay, what time? Is this time next week ok with you? That sounds good to me./That would be great! Would you like/Do you want me to help you with your English assignment? No thank you, I can manage. You should/ought to/had better leave or you’ll miss your bus. Thank you but don’t worry, I’ll hurry up now. You shouldn’t/had better not stick your nose in other people’s business. It’s impolite! Pets shouldn’t be abandoned by their owners. It’s irresponsible! The doctor advised me to have regular meals and a balanced diet in order to stay healthy. She also recommended taking up a sport instead of dieting. My parents told me not to put off doing things I have to do, because I could regret later. If I were you I would stop being late for school. You might get expelled. Should/Ought to/Had better за давање савета Изрази: How/What about…? Why don’t we…? Would you like…? Do you want…? Shall we…? Let’s... Stative verbs (think, mean, sound...) Модални глаголи за изражавање предлога и вероватноће - can/could/may/might... Негативни префикси un-, im-, ir-, il-... (Интер)културни садржаји: прикладно упућивање предлога, савета и позива и реаговање на њих; метафоричка употреба језика/идиоми. |
|
Информатика и рачунарство – Наука и истраживања Дигитална писменост Ликовна култура – Становање – форме, навике Српски језик- Млади – деца и омладина |
||||
4. ИЗРАЖАВАЊЕ МОЛБИ, ЗАХТЕВА, ОБАВЕШТЕЊА, ИЗВИЊЕЊА, ЧЕСТИТАЊА И ЗАХВАЛНОСТИ |
Can/Could/May I retake the listening text? I’ve misheard some questions. Can/Could/Will you rewrite the essay? You’ve misspelled/misspelt some words. Excuse me teacher, can you draw/pull/close the curtains? Ok, you put the light on. Can you now draw/pull/open them? Ok, let’s have some sunlight in! Could/Would you come to my place tonight if you had time? Your place, sixish! Please don’t tattle on me to my mother/teacher. / Don’t be such a tattletale! ! My mum asked/warned us to stop giggling. The head teacher promised to look into the matter. I’m sorry I overslept/overreacted. It’s ok, make sure you don’t do that again! Sorry to disturb/interrupt! Модални глаголи за изражавање молбе и захтева – can/could/may/will Заповедни начин Префикси over-, mis-, over-, re... (Интер)културни садржаји: правила учтиве комуникације, значајни празници и догађаји, честитања. |
|
Ликовна култура – Уметност (нарочито модерна књижевност за младе; са- времена музика; визуелне уметности; драмске уметности) Историја- Обичаји и традиција,фолклор, прославе (рођендани, пра- зници) |
||||
5. РАЗУМЕВАЊЕ, ДАВАЊЕ И ТРАЖЕЊЕ УПУТСТАВА |
Choose a person in the classroom, but keep the name secret. Note down as much information about the person as you can. What shall we do next? Take turns to ask questions, and try to guess your partner’s person! Find out about an eco-project in your country. Produce a leaflet explaining where it is and what happens there. What can I use this application for? Click on the photos if you want to find out more. If you want to make an appointment/need further information call our office at 555-333. I think I’ve been overcharged for my mobile phone bill. What shall/should I do first? Dial these numbers to speak to customer service... Read the exercise in silence/silently. Time’s up! Put down your pens and hand in your tests. Sit tight! Sit up straight! Straighten your back! Behave yourself! Turn sideways! Why/What for? Move over to make room for some more students. Look me in the eye! Speak when spoken to! Don’t speak/talk out of turn! Speak your mind! Don’t blame me, it’s not my fault! . The P.E. teacher told/instructed us to pass the ball to each other/one another. Mind your step!! Заповедни начин Модални глаголи shall/should за тражење упутстава (Интер)културни садржаји: понашање у кући, школи и на јавним местима; значење знакова и симбола |
разуме и следи краће низове упутстава у вези с уобичајеним
|
Српски језик- Емоције, љубав, партнерски и други међуљудски односи Биологија- Здравље, хигијена, превентива болести, лечење |
||||
6. ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У САДАШЊОСТИ |
It’s getting dark/late/cold/hotter... . What’s bothering/puzzling you? I can’t solve this problem. Who are you doing that for? I’m doing this for my classmate Milica. Where’s Jacob? He’s at a sleepover. / He’s sleeping/spending the night at a friend’s. He often sleeps over at Filip’s house. How often do you sleep over at your friends’ place? Who does the new teacher remind you of? He reminds me of my Australian uncle. This reminds me, have you applied for the competition yet?? Anyone can use the application, can’t they? The class teacher tells us to always report the absent students. I don’t know what they are arguing about/who they are laughing at. My teacher says that the English drink the most tea in the world. My mum asks me who the message is from. My friend wants to know which team you support / whether/if you support Red Star or Partisan. Danilo asks how long I have kept my diary/blog. What does UNICEF/the abbreviation stand for? What happens if students misbehave in class in your school? Do they get punished for their misbehaviour? I would/could help you if I had time now. What would you do if you were rich? The Harry Potter film series is based on Joanna Rowling’s novels. Which book is the play based on? The story/novel is set in the 19th century. In my country a lot of children live in a single-parent family or in a family with a step-parent and step brothers and sisters. Some city people live in a high rise, but most people live in detached or semi-detached houses. International Mother Language Day is held on 21 February to promote awareness of linguistic and cultural diversity. How’s Labour Day celebrated in your country? There are approximately 1000 giant pandas remaining in the world. It is estimated that/According to the statistics, 2 million alligators live in the state of Florida. The Present Continuous Tense за изражавање тренутних и привремених радњи The Present Simple Tense за изражавање сталних и уобичајених радњи Stative verbs (taste, smell, remind...) The Present Perfect Simple Tense за изражавање радњи које су почеле у прошлости и још увек трају и у изразима This is the first/second/third time... Други кондиционал Can за изражавање способности у садашњости Модални глаголи за извођење закључака о садашњости (must/can’t/might/may/could) Пасивни облик глагола у простим временима (Present Simple, Present Perfect Simple) Индиректне наредбе и молбе Индиректне изјаве и питања са уводним глаголом у садашњем времену Gerund/Infinitive (Интер)културни садржаји: породични живот; живот у школи и у ширем окружењу – наставне и ваннаставне активности; распусти и путовања; традиција и обичаји; метафоричка употреба језика/идиоми. |
|
Историја- временско искуство и доживљај времена (про- шлост – садашњост – будућност) |
||||
7. ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У ПРОШЛОСТИ |
I went to the park with some friends of mine yesterday afternoon. We had a two months’ holiday. What did you do on your holiday/spring/term break? We were having the time of our life! Why didn’t you tell me about that? I didn’t want you to know! ? When did the centre reopen? What was the first concert you went to?Who were you there with? My friends threw me a going away/goodbye/farewell party before I moved away/left the town/country. They saw me off at the airport. My dad couldn’t afford to go to university, but I can now. Anastasija was able to answer all of her questions correctly, but I answered mine incorrectly. I misheard you. I was mistaken. She misunderstood my message. Something’s just crossed my mind. I’ve changed my mind. Have you made up your mind yet? I’ve lost my train of thoughts. / My mind’s gone blank. Has it stopped raining?. We were having a rehearsal while the storm was raging/when there was a power cut. My mum told me to stop to buy some bread on my way home. The old lady asked/begged us to help her. a lightning. The cat’s been run over by a car. I haven’t been invited to the party. The industrial revolution started in the 18th century. YouTube, the popular video sharing website, was created in 2005. The Past Simple Tense правилних и неправилних глагола, све употребе The Past Continuous Tense, све употребе The Present Perfect Simple Tense за изражавање искустава и радњи у неодређеној прошлости и са ever, never, just, аlready, yet… Could и was/were able to за изражавање способности у прошлости Пасивни облик глагола у простим временима (Present Perfect Simple, Past Simple) Индиректне наредбе и молбе (Интер)културни садржаји: историјски догађаји, епохална открића; важније личности из прошлости; метафоричка употреба језика/идиоми. |
|
Српски језик- Духовни живот; норме и вредности (етички и верски принципи); ставови, стереотипи, предрасуде, толеранција и емпа- тија; брига о другоме |
||||
8. ОПИСИВАЊЕ БУДУЋИХ РАДЊИ (ПЛАНОВА, НАМЕРА, ПРЕДВИЂАЊА) |
Who are you going to the prom with? When are you leaving for the airport? When does your plane leave? / What time is your flight?What time does the flight from Moscow arrive?Which platform does the train leave from? When does the rerun of season 1 begin? I guess/suppose it starts in 2 weeks’ time. We’re going to make up the missed class next week. Let me know when/the time! I’ll leave shool in 2 years’ time. When will you leave school?What are you going to do after you leave school? Emma will turn 15 in 2 months. Noah might/may/could take part in the karate tournment/marathon race next week. I think the party will be over/finished by the time/before we get to Kristina and Helena’s place! We’ll figure out/decide what to do as soon as/when/after we all get together. See you when you get back! ? What would you do if you saw aliens? Woud you run away or speak to them? The Present Continuous Tense за изражавање унапред договорених/испланираних радњи The Present Simple Tense за изражавање будућих радњи које су део утврђених распореда/програма The Future Simple Tense за изражавање одлука донетих у тренутку говора, обећања и предвиђања на основу знања, искуства и веровања Модални глаголи за изражавање вероватноће: may/might/could Going to за изражавање општих планова и намера, као и предвиђања на основу чулних опажања Временске зависне реченице за изражавање будућности и одговарајући везници (when, after, before, as soon as, by the time...) Will be able to за изражавање способности у будућности (Интер)културни садржаји: правила учтивости у складу са степеном формалности и ситуацијом; традиција и обичаји. |
|
Српски језик- Путовања Мода и облачење Спорт |
||||
9. ИСКАЗИВАЊЕ ЖЕЉА, ИНТЕРЕСОВАЊА, ПОТРЕБА, ОСЕТА И ОСЕЋАЊА |
What’s the matter? My finger/hand is swollen. I’ve been stung by a bee. That must hurt! Let me have a look. Do you need some tissues? Are you fine with this? What’s the matter with Helen? She’s been bitten by a strayed dog. She needs to go to hospital. Why haven’t you called an ambulance? She wants us to help her. / She asks if we could help her. I’ve got goose bumps/butterflies in my stomach/stage fright. My schoolmates expect me to win/hope that I will win the race/ game/competition. You needn’t worry! We’re on your side! What would you like to spend the money on? Who woud you like to celebrate with if you won? Why are you smelling the food? What does it smell like? My hands smell of onions! Iva’s tasting the coffee. She says it tastes awful. How do you like yours? Can I taste your pie? Liam felt embarrassed by his friends’ insensitive remarks. He says they really hurt him. Sanja was pleased with her test results. She hopes to enrol in an art school if she passes her final exams with flying colours. Who wasn’t happy with their marks? What were you good at as a child? I enjoyed being active, but now I’m really into/keen on studying. I’ve always been interested in clothes and fashion. Our parents have always taught us to treat people the way we want to be treated. I don’t want this moment to ever end! I hope you make wonderful memories today! We need to laugh. Laughter is the best medicine! The Present Simple / Past Simple / Presen Perfect Simple Tense Stative verbs (be, want, wish, need, expect, hope, have, hurt, feel, smell, taste…) Need/Needn’t Why don’t/haven’t you... Питања са препозиционим глаголима Придевско-предлошке фразе – interested in, keen on, pleased with, embarrassed by… Глаголско-предлошке фразе - be into... Пасивни облик глагола у простим временима (Present Simple, Present Perfect Simple, Past Simple, Future Simple) Индиректне изјаве и питања са уводним глаголом у садашњем времену Модални глаголи за извођење закључака о садашњости (must, can’t, may...) Први и други кондиционал Заповедни начин Gerund/Infinitive (Интер)културни садржаји: мимика и гестикулација; |
|
Српски језик- Живот у иностранству, контакти са странцима, ксенофо- бија Географија- Географске особености |
||||
10. ИСКАЗИВАЊЕ ПРОСТОРНИХ ОДНОСА И УПУТСТАВА ЗА ОРИЈЕНТАЦИЈУ У ПРОСТОРУ |
Let’s meet at the entrance to/exit from the museum! Could you tell me where the pedestrian area/zone / the main square / the city/town hall is. Go past the traffic lights and go straight on until you get to the roundabout. At the roundabout turn left. You can’t miss it! I live as close/near as you from the school. The Science and Technology Park is twice as far as the Natural History Museum. What would happen if the Sun was twice as far from the Earth? Čačak is a large industrial town halfway between Kraljevo and Užice. The baker’s/pastry shop is halfway between my home and school. I don’t know where the icon is. It’s on the left/right side/at the top/bottom / in the top/bottom left/right corner of the screen. Move over towards the door. I slipped as I stepped onto the platform. This is the first time I’ve flown across the Atlantic. Индиректна питања са уводним глаголом у садашњем времену Предлошки изрази за изражавање положаја и просторних односа: halfway between / on the left/right side / at the top/ bottom / in the top/bottom left/right corner... Предлози са глаголима кретања: towards, /far... as twice/three times... + adjective + as: twice/three times... as (far) as (Интер)културни садржаји: јавни простор; типичан изглед места; географске карактеристике наше земље и земаља говорног подручја циљног језика. |
|
Географија- Животни циклуси Клима и временске прилике Техника и технологија- Транспорт и превозна средства |
||||
11. ИЗРИЦАЊЕ ДОЗВОЛА, ЗАБРАНА, УПОЗОРЕЊА, ПРАВИЛА ПОНАШАЊА И ОБАВЕЗА |
I wouldn’t swim here if I were you! My parents always remind me to throw the tissue in the bin after using it. The government/local authorities should/ought to take more care of the unemployed/homeless/poor/elderly / unemployed/ homeless/poor/elderly people. In my country the young/young people are not permitted to vote until the age of 18. The Louvre is a must for visitors to Paris. These are dos and don’ts of social etiquette. Модални глаголи и глаголски облици за изражавање дозволе, забране, упозорења, правила понашања и присуства/ одсуства обавезе: can/can’t, must/mustn’t, need/needn’t, should/shouldn’t, ought (not) to, have to/don’t/doesn’t have to, had to/didn’t have to, (not to) be allowed to Употреба и изостављање одређеног члана у изразима: the unemployed/homeless/poor/elderly/young... и unemployed/ homeless/poor/elderly/young... people (Интер)културни садржаји: понашање у кући, школи и на јавним местима; значење знакова и симбола. |
|
Гтађанско васпитање- Емоције, љубав, партнерски и други међуљудски односи Информатика и рачунарство- Медији, масмедији, интернет и друштвене мреже |
||||
12. ИЗРАЖАВАЊЕ ПРИПАДАЊА И ПОСЕДОВАЊА |
He’s a friend of mine. Is that a friend of your couisin’s? My father owns a book/food stall. Who’s the owner of that restaurant? This house has always belonged to my family. Who does that house belong to? Someday, I would like to possess a sailboat. How much money does he owe you? He ows me 100 dinars. Stative verbs (have, own, belong, possess, owe) (Интер)културни садржаји: однос према имовини |
|
Историја- Духовни живот; норме и вредности (етички и верски принципи); ставови, стереотипи, предрасуде, толеранција и емпа- тија; брига о другоме |
||||
13. ИЗРАЖАВАЊЕ ДОПАДАЊА И НЕДОПАДАЊА |
Would you fancy a drink. Please don’t throw these photos away. They’re really close to my heart! I like doing jumping jacks. They are great for warming up before my gym exercise! Cycling/Rollerblading is my most liked/preferred leisure activity. What’s your family’s favourite pastime? I would say our favourite pastime has always been watching informational videos / exploring interesting places closer to home. Yoda from the Star Wars series has been one of my best-loved science fiction characters for as long as I can remember. Who’s your favourite film character? One third of the class prefers fantasy books, they say they expand their imagination. Питања са What, Who, Why, Which, How… (Интер)културни садржаји: уметност, књижевност за младе, стрип, музика, филм, спорт; метафоричка употреба језика/идиоми. |
|
Српски језик-Путовањ | ||||
14. ИЗРАЖАВАЊЕ МИШЉЕЊА |
I agree/disagree. So do I. / Well, I don’t. It’s not a big deal/no biggie. That’s embarrassing/correct/ incorrect/possible/impossible/regular/irregular/convenient/inconvenient/honest/dishonest... How icredible/disappointing! Stative verbs (think, guess, suppose, agree, disagree, believe, mean, promise…) Питања са What, Why, How… (Интер)културни садржаји: поштовање основних норми учтивости у комуникацији са вршњацима и одраслима; метафоричка употреба језика/идиоми. |
|
Српски језик- Вербална и невербална комуникација, конвенције пона- шања и опхођења Биологија- Исхрана и гастрономске навике Живи свет – природа, љубимци, очување животне средине, еколошка свест |
||||
15. ИЗРАЖАВАЊЕ КОЛИЧИНЕ, ДИМЕНЗИЈА И ЦЕНА |
They told us an interesting piece/a bit of information. She bought a bunch of grapes/flowers / a bar of chocolate/soap / a jar of honey/jam. The man was so weak that he could only take a sip of water. How much sugar do you take in your tea? Half a teaspoon, please. I don’t have as many DVDs as you! My sister doesn’t eat as much chocolate as I do. There is ten times as much traffic in my town as in yours. The deep end of the pool is 2 metres deep. The shallow end is only half as deep. This jacket is twice as expensive as that one. How much is the return/one-way fare from London to Brighton? What’s the bus fare in London? A single bus fare costs £1.50. How much did the roasted chestnuts cost? They cost 90 pence/cents a/per cone. How much did they weigh? They weighed 100 g. None of my classmates won the prize. Neither of my parents speaks/speak a foreign language. Саксонски генитив са временским периодима: half-an-hour’s, couple of minutes’... (Интер)културни садржаји: друштвено окружење; валутe циљних култура.. |
разуме општи смисао и главне информације из краћих текстова који се односе на изражавање допадања и недопадања
размени информације у вези са количином, димензијама и ценама.
|
|
||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА | |||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА | АКТИВНОСТИ | РЕСУРСИ | НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА | ||||
а) Ученик | б) Наставник | ||||||
|
|
- прати и процењује резултате свога рада и резултате рада ученика
|
|
Формативно и сумативно оцењивање Идентификација ситуација у којима ће ученици стећи и показати понашање у складу са прописаним исходима. Инструменти за проверавање остварености прописаних исхода (разговор, посматрање, петнаестоминутне провере знања, диктати, тематске провере знања, годишња провера знања,пројектни задаци Примена инструмената прикупљања података и њихово поређење са прописаним исходима. |
|||
Број и назив теме | Стандарди постигнућа | Процена и провера постигнућа | Корелација |
|
1.1.1. 1.1.2. 1.1.3.1.1.4. 1.1.5. 1.1.7. 1.1.8. 1.1.9. 1.1.10. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.1.6. 2.1.8. 3.1.10. 3.1.11. 3.1.15. 3.1.16. 3.1.17. 3.1.18. |
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима, тестови слушања и различи тетехнике формативногоцењивања. Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима и групама |
српски језик и књижевност, грађанско васпитање, ЧОС |
|
1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.6. 1.1.7. 1.1.8. 1.1.9. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.16. 1.1.17. 1.1.18. 1.1.19. 1.1.20. 1.1.22. 1.1.23. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 1.3.1. 1.3.2 1.3.3. 1.3.4. 1.3.5. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.1.5. 2.1.6. 2.1.7. 2.1.8. 2.1.9. 2.1.10. 2.1.11. 2.1.12. 2.1.13. 2.1.14. 2.1.15. 2.1.16. 2.1.18. 2.1.19. 2.1.20. 2.1.21. 2.1.22. 2.1.23. 2.1.24. 2.1.25. 2.1.26. 2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.2.4. 2.3.2. 2.3.3. 2.3.4. 2.3.7. 2.3.8. 3.1.1. 3.1.2. 3.1.3. 3.1.4. 3.1.5. 3.1.6. 3.1.7. 3.1.8. 3.1.9. 3.1.10. 3.1.11. 3.1.12. 3.1.13. 3.1.14. 3.1.16. 3.1.17. 3.1.18. 3.1.19. 3.1.20. 3.1.21. 3.1.22. 3.1.23. 3.1.24. 3.1.25. 3.1.26. 3.1.27. 3.1.28. 3.1.29. 3.1.30. 3.1.31. 3.1.32. 3.2.1. 3.2.2. 3.2.3. 3.2.4. 3.3.1. 3.3.2. 3.3.3. 3.3.4. 3.3.6. 3.3.8. 3.3.9. |
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима, тестови слушања и различи тетехнике формативногоцењивања. Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима и групама |
српски језик и књижевност, грађанско васпитање, ЧОС техника и технологија, историја, географија, информатика и рачунарство |
|
1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.6. 1.1.7. 1.1.8. 1.1.9. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.15. 1.1.16. 1.1.17. 1.1.18. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.1.23. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 1.3.1. 1.3.2. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.1.5. 2.1.6. 2.1.8.2.1.9. 2.1.10. 2.1.12. 2.1.13. 2.1.15. 2.1.17. 2.1.19. 2.1.20. 2.1.21. 2.1.22. 2.1.24. 2.1.25. 2.1.26. 2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.2.4. 2.3.1. 2.3.2. 2.3.3. 2.3.4. 3.1.1. 3.1.2. 3.1.3. 3.1.4. 3.1.5. 3.1.6. 3.1.7. 3.1.8. 3.1.9. 3.1.10. 3.1.11. 3.1.12. 3.1.14. 3.1.16. 3.1.17. 3.1.18. 3.1.19. 3.1.20. 3.1.22. 3.1.23. 3.1.24. 3.1.26. 3.1.27. 3.1.29. 3.1.30. |
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима, тестови слушања и различи тетехнике формативногоцењивања. Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима и групама |
српски језик и књижевност, грађанско васпитање, ЧОС техника и технологија, историја, географија, информатика и рачунарство |
|
1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.6. 1.1.7. 1.1.8. 1.1.9. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.14. 1.1.17. 1.1.18. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.1.23. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 1.3.1. 1.3.2. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.1.5. 2.1.6. 2.1.8. 2.1.9. 2.1.10. 2.1.11. 2.1.12. 2.1.13. 2.1.14. 2.1.15. 2.1.16. 2.1.18. 2.1.19. 2.1.20. 2.1.22. 2.1.23. 2.1.24. 2.1.25. 2.1.26. 2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.2.4. 2.3.1. 2.3.2. 2.3.3. 3.1.1. 3.1.2. 3.1.3. 3.1.4. 3.1.5. 3.1.6. 3.1.7. 3.1.8. 3.1.9. 3.1.10. 3.1.11. 3.1.12. 3.1.14. 3.1.16. 3.1.17. 3.1.18. 3.1.19. 3.1.20. 3.1.21. 3.1.22. 3.1.23. 3.1.24. 3.1.25. 3.1.27. 3.1.28. 3.1.29. 3.1.30. 3.1.31. 3.1.32. 3.2.1. 3.2.2. 3.2.3. 3.2.4. 3.3.1. 3.3.2. 3.3.3. 3.3.6. |
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима, тестови слушања и различи тетехнике формативногоцењивања. Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима и групама |
|
|
1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.6. 1.1.7. 1.1.8. 1.1.9. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.16. 1.1.17. 1.1.18. 1.1.19. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.1.23. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.1.5. 2.1.6. 2.1.7. 2.1.8. 2.1.9. 2.1.10. 2.1.11. 2.1.12. 2.1.13. 2.1.14. 2.1.15. 2.1.18. 2.1.19. 2.1.20. 2.1.21. 2.1.22. 2.1.23. 2.1.24. 2.1.25. 2.1.26. 2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.2.4. 2.3.1. 2.3.2. 2.3.3. 2.3.4. 2.3.8. 3.1.1. 3.1.2. 3.1.3. 3.1.4. 3.1.5. 3.1.6. 3.1.7. 3.1.8. 3.1.9. 3.1.10. 3.1.11. 3.1.12. 3.1.13. 3.1.14. 3.1.15. 3.1.16. 3.1.17. 3.1.18. 3.1.19. 3.1.20. 3.1.22. 3.1.23. 3.1.24. 3.1.25. 3.1.26. 3.1.27. 3.1.28. 3.1.29. 3.1.30. 3.1.31. 3.1.32. 3.2.1. 3.2.2. 3.2.3. 3.2.4. 3.3.1. 3.3.2. 3.3.3. 3.3.4. 3.3.6. 3.3.9. |
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима, тестови слушања и различи тетехнике формативногоцењивања. Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима и групама |
српски језик и књижевност, грађанско васпитање, ЧОС техника и технологија, историја, географија, информатика и рачунарство биологија, физичко и здравствено васпитање |
|
2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.2.4. 2.3.1. 2.3.2. 2.3.3. 2.3.4. 2.3.7. 2.3.8. 3.1.1. 3.1.2. 3.1.3. 3.1.4. 3.1.5. 3.1.6. 3.1.7. 3.1.8. 3.1.9. 3.1.10. 3.1.11. 3.1.12. 3.1.13. 3.1.14. 3.1.15. 3.1.16. 3.1.17. 3.1.18. 3.1.19. 3.1.20. 3.1.21. 3.1.22. 3.1.23. 3.1.24. 3.1.25. 3.1.26. 3.1.27. 3.1.28. 3.1.29. 3.1.30. 3.1.31. 3.1.32. 3.2.1. 3.2.2. 3.2.3. 3.2.4. 3.3.1. 3.3.2. 3.3.3. 3.3.4. 3.3.6. 3.3.8. 3.3.9. |
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима, тестови слушања и различи тетехнике формативногоцењивања. Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима и групама |
српски језик и књижевност, грађанско васпитање, ЧОС техника и технологија, историја, географија, информатика и рачунарство биологија, физичко и здравствено васпитање |
|
1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.5. 1.1.6. 1.1.7. 1.1.8. 1.1.9. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.16. 1.1.17. 1.1.18. 1.1.19. 1.1.20. 1.1.21. 1.1.22. 1.1.23. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3. 1.2.4. 1.3.1. 1.3.3. 1.3.4. 1.3.5. 2.1.2. 2.1.3. 2.1.4. 2.1.5. 2.1.6. 2.1.7. 2.1.8. 2.1.9. 2.1.10. 2.1.11. 2.1.12. 2.1.13. 2.1.14. 2.1.15. 2.1.18. 2.1.19. 2.1.20. 2.1.21. 2.1.22. 2.1.23. 2.1.24. 2.1.25. 2.1.26. 2.1.27. 2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.2.4. 2.3.1. 2.3.2. 2.3.3. 2.3.4. 2.3.7. 2.3.8. 3.1.1. 3.1.2. 3.1.3. 3.1.4. 3.1.5. 3.1.6. 3.1.7. 3.1.8. 3.1.9. 3.1.10. 3.1.11. 3.1.12. 3.1.13. 3.1.14. 3.1.15. 3.1.16. 3.1.17. 3.1.18. 3.1.19. 3.1.20. 3.1.22. 3.1.23. 3.1.24. 3.1.25. 3.1.26. 3.1.27. 3.1.29. 3.1.30. 3.1.31. 3.1.32. 3.2.1. 3.2.2. 3.2.3. 3.2.4. 3.3.1. 3.3.2. 3.3.3. 3.3.4. 3.3.5. 3.3.6. 3.3.8. 3.3.9. |
Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима, тестови слушања и различи тетехнике формативногоцењивања. Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима и групама |
српски језик и књижевност, грађанско васпитање, ЧОС техника и технологија, историја, географија, информатика и рачунарство биологија, физичко и здравствено васпитање |
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК- СТАНДАРДИ ЗА 8. РАЗРЕД општи стандарди постигнућа за 8. разред основног образовања |
|||
ОСНОВНИ НИВО (БАЗИЧНИ 80%) |
СРЕДЊИ НИВО (РАЗВОЈНИ 50%) |
НАПРЕДНИ НИВО (25 %) |
|
1. ФУНКЦИОНАЛНО-ПРАГМАТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА 2. ЛИНГВИСТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА 3. ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА |
РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА ПСТ.1.1.1. Разуме фреквентне речи и једноставне изразе у јасно контекстуализованом и спором говору. ПСТ.1.1.2. Разуме једноставне поруке и питања која се односе на једноставне информације и непосредно окружење. ПСТ.1.1.3. Разуме кратка, једноставна, разговетно и споро изговорена упутства. ПСТ.1.1.4. Разуме кратка саопштења и питања која се односе на познате/блиске теме. ПСТ.1.1.5. Разуме предмет једноставног разговора других лица о познатим/блиским темама (нпр. личне и породичне ствари, непосредно окружење) уколико се говори споро и разговетно. ПСТ.1.1.6. Разуме појединачне речи и једноставне изразе из текстова савремене музике. РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА ПСТ.1.1.7. Разуме кратке поруке које се односе на једноставне информације и непосредно окружење (нпр. писма, мејлови итд.). ПСТ.1.1.8. Разуме кратка, појединачна упутства која се тичу његових непосредних потреба, уколико укључују визуелне елементе. ПСТ.1.1.9. Разуме општи смисао и најважније информације у једноставним врстама текстова (кратке приче, извештаји, огласи, временске прогнозе и сл.) уз одговарајуће илустративне елементе. УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ ПСТ.1.1.10. Успоставља и одржава друштвени контакт користећи једноставна језичка средстава приликом поздрављања, представљања, добродошлице, окончања комуникације, захваљивања, извињавања, давања података о себи, распитивања о основним подацима који се тичу саговорника (нпр. ко је, одакле је, чиме се бави итд.). ПСТ.1.1.11. Уз дуже паузе и уз помоћ саговорника, саопштава основне информације о себи и свом непосредном окружењу, тражи одређени предмет, користећи кратке једноставне исказе. ПСТ.1.1.12. Уз дуже паузе, описује или представља људе, предмете у свакодневној употреби, места, уобичајене активности користећи најједноставнија језичка средства. ПСТ.1.1.13. Поставља једноставна питања о темама које одговарају његовим интересовањима (слободно време, хоби, школа, породица, другови) и одговара на слична питања саговорника. ПСТ.1.1.14. Поставља и одговара на питања која се односе на изражавање допадања и недопадања, слагања и неслагања користећи једноставна језичка средства. ПСТ.1.1.15. Формулише молбе и извињења. ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ ПСТ.1.1.16. Пише једноставне податке о себи и лицима из блиског оокружења, у обрасцима, упитницима или табелама. ПСТ.1.1.17. Пише краће белешке о важним информацијама и тренутним потребама. ПСТ.1.1.18. Писаним путем доставља/тражи основне информације о себи/другима. ПСТ.1.1.19. Пише кратке и једноставне поруке (нпр. СМС, имејл, објаве на друштвеним мрежама) у којима се захваљује, извињава или нешто честита. ПСТ.1.1.20. Повезује неколико кратких исказа у кратак, везани текст о блиским темама. МЕДИЈАЦИЈА ПСТ.1.1.21. На матерњем језику преноси саговорнику општи смисао јавних натписа и краћих текстова опште информативне природе (плаката, транспарената, јеловника...). ПСТ.1.1.22. На матерњем језику саопштава основну тему и најопштији садржај кратког усменог исказа на страном језику. ПСТ.1.1.23. На матерњем језику саопштава основну тему и најопштији садржај кратког писаног текста на страном језику. ПСТ.1.2.1. Препознаје и разумљиво изговара једноставније гласове и најчешће гласовне групе и познаје основне интонацијске схеме (нарочито упитну). ПСТ.1.2.2. Правилно записује познату лексику. ПСТ.1.2.3. Познаје и користи ограничен број фреквентних морфолошких облика и синтаксичких структура у оквиру наученог репертоара језичких средстава. ПСТ.1.2.4. Користи елементарне и најфреквентније речи и изразе за обављање основних комуникативних активности. ПСТ.1.3.1. Познаје основне појаве свакодневног живота циљних култура (нпр. начин исхране, радно време, навике, празници, разонода). ПСТ.1.3.2. Зна за регије и државе у којима се страни језик користи као већински. ПСТ.1.3.3. Познаје најзначајније историјске догађаје циљних култура. ПСТ.1.3.4. Познаје неколико најпознатијих историјских и савремених личности циљних култура; наводи и на матерњем језику даје основне податке о некој личности из циљних култура за коју показује интересовање. ПСТ.1.3.5. Познаје неколико најпознатијих културних остварења циљних култура; наводи и описује на матерњем језику неколико локација циљних култура за које показује интересовање. |
РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА ПСТ.2.1.1. Разуме краће низове (2-3) саопштења, упутстава, молби који се односе на његове потребе и интересовања. ПСТ.2.1.2. Разуме основни смисао и главне информације из разговора двоје или више (са) говорника о блиским и познатим темама, уколико се говори разговетно и умереним темпом. ПСТ.2.1.3. Разуме основни смисао и главне информације споријих, јасно артикулисаних монолошких излагања и прича о познатим и узрасно адекватним темама, уз одговарајућу визуелну подршку, паузе и понављања. ПСТ.2.1.4. Разуме основни смисао и главне информације из подкаста, радио и телевизијских емисија о познатим и узрасно адекватним темама, уколико се говори споро и разговетно. ПСТ.2.1.5. Разуме општи смисао и фреквентне фразе и изразе једноставнијих текстова из савремене музике. РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА ПСТ.2.1.6. Разуме општи смисао и главне информације у краћим порукама, писмима, мејловима о блиским темама. ПСТ.2.1.7. Разуме краће низове (2-3) упутстава која се тичу његових непосредних потреба (нпр. оријентација у простору, употреба уређаја и апарата, правила игре и сл.), праћених визуелним елементима. ПСТ.2.1.8. Разуме општи смисао и главне информације у краћим текстовима, различитих врста и једноставне садржине, са интернета или других писаних медија, о познатим и узрасно адекватним темама. ПСТ.2.1.9. Разуме општи смисао једноставних књижевних текстова прилагођених узрасту и интересовањима. ПСТ.2.1.10. Разуме општи смисао и једноставније формулације у текстовима савремене музике. ПСТ.2.1.11. Разуме смисао једноставних рекламних порука уколико не садрже игру речи или неко конотативно/скривено/метафорично значење. УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ ПСТ.2.1.12. Успева да поведе и/или одржи разговор на блиске и познате теме. ПСТ.2.1.13. Уз краће паузе и минималну помоћ саговорника, размењује информације, тражи одређени предмет, објашњење, услугу, повезујући неколико краћих исказа у смислену целину. ПСТ.2.1.14. Уз краће паузе, описује себе и своје непосредно окружење, свакодневне активности, искуства из прошлости користећи једноставна језичка средства. ПСТ.2.1.15. Поставља и одговара на 2-3 повезана питања, о познатим темама, у вези са личним потребама, интересовањима, обавезама, жељама, уз одговарајућу помоћ саговорника и понављање. ПСТ.2.1.16. Исказује допадање и недопадање, слагање и неслагање и једноставним језичким средствима даје кратко објашњење. 20 ПСТ.2.1.17. Размењује основне информације о плановима и обавезама. ПСТ.2.1.18. Једноставним језичким средствима пореди људе, ствари и појаве. ПСТ.2.1.19. Објашњава оно што не разуме и тражи помоћ вербалним и невербалним средствима. ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ ПСТ.2.1.20. Писаним путем доставља/тражи или преноси детаљније информације, обавештења или податке о себи и другима. ПСТ.2.1.21. Пише једноставна лична писма, поруке, мејлове у којима се са пријатељима и познаницима договара о активностима или одговара на питања. ПСТ.2.1.22. Саставља краће текстове о себи, својој породици и непосредном окружењу. ПСТ.2.1.23. Описује искуства, активности и догађаје из прошлости користећи једноставније језичке структуре и увежбану лексику. МЕДИЈАЦИЈА ПСТ.2.1.24. На матерњем језику преноси саговорнику општи смисао и појединачне информације краћих и једноставнијих писаних текстова опште информативне природе. ПСТ.2.1.25. На матерњем језику саопштава основну тему и најважније информације краћег усменог исказа. ПСТ.2.1.26. На матерњем језику саопштава основну тему и најважније информације краћег писаног текста. ПСТ.2.1.27. На страном језику саопштава туристима најједноставније информације које су тражили од трећег лица (назив улице, број линије у градском саобраћају, цену). ПСТ.2.2.1. Препознаје и разумљиво изговара већину гласова и гласовних група, уз одређена прозодијска ограничења (акценти, интонација, дужина). ПСТ.2.2.2. Правилно записује фреквентне и увежбане речи, познаје и примењује одређени број основних правописних правила. ПСТ.2.2.3. Познаје и користи једноставније граматичке елементе и конструкције. ПСТ.2.2.4. Поседује ограничени репертоар готових израза и вишечланих конструкција за исказивање свакодневних конкретних активности и потреба. ПСТ.2.3.1. Разуме и описује сличности и разлике у свакодневном животу (нпр. начин исхране, радно време, навике, празници, разонода). ПСТ.2.3.2. Познаје основне елементе у области умећа живљења (начин обраћања и поздрављања, тачност, конвенције и сл.). ПСТ.2.3.3. Препознаје најкритичније обрасце понашања који су непримерени/неприкладни у контексту циљних култура. ПСТ.2.3.4. Препознаје најчешће стереотипе у вези са својом и циљним културама. 21 ПСТ.2.3.5. Познаје основне одлике регија и држава у којима се страни језик користи као већински. ПСТ.2.3.6. Познаје животне услове који владају у појединим екосистемима света (клима, географске одлике и сл.) где се користи страни језик. ПСТ.2.3.7. Препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости циљних култура. ПСТ.2.3.8. Представља и укратко описује на циљном језику неколико познатих личности и појава из циљних култура, као и оне за које показује интересовање. |
РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА ПСТ.3.1.1. Разуме дуже низове саопштења, упутстава, молби итд. који се тичу његових потреба и интересовања. ПСТ.3.1.2. Разуме основни смисао и главне информације у аутентичном разговору два или више (са)говорника, уколико се говори разговетно и умереним темпом. ПСТ.3.1.3. Разуме основни смисао и главне информације јасно артикулисаних монолошких излагања, прича, презентација и предавања на узрасно адекватне и блиске теме, уз одговарајућу визуелну подршку. ПСТ.3.1.4. Разуме основни смисао и може да издвоји главне информације из аутентичних подкаста, радио и телевизијских емисија о познатим, узрасно адекватним темама (нпр. репортажа, научно-популарних, документарних, играних, анимираних филмова, спотова) које слуша/гледа у смисленим целинама. ПСТ.3.1.5. Разуме општи смисао и већину фраза и израза сложенијих разговетних текстова савремене музике РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА ПСТ.3.1.6. Разуме општи смисао и може да издвоји већину релевантних информација у порукама, писмима и мејловима о блиским темама. ПСТ.3.1.7. Разуме упутства која се односе на сналажење на јавним местима (нпр. руковање апаратима и уређајима, упозорења, безбедносне информације и сл.). ПСТ.3.1.8. Разуме општи смисао и главне информације различитих врста текстова са интернета или других писаних медија који су у складу са узрастом и интересовањима ученика. ПСТ.3.1.9. Разуме главне идеје, поруке и специфичне информације адаптираних верзија белетристике за младе. ПСТ.3.1.10. На основу смисла читавог текста и садржаја појединачних делова открива значења непознатих речи и конструкција. ПСТ.3.1.11. Разуме експлицитно изражена осећања, жеље и расположења. ПСТ.3.1.12. Разуме општи смисао и већину фраза и израза у текстовима из савремене музике. ПСТ.3.1.13. Разуме смисао једноставних рекламних порука. ПСТ.3.1.14. Проналази потребне информације у речницима, енциклопедијама, брошурама и на интернет страницама. ПСТ.3.1.15. Разуме и може да издвоји потребне информације из табела, графикона, информатора и сл. УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ ПСТ.3.1.16. Течно и с лакоћом описује себе и околину, школски контекст и приватан живот, свакодневне навике, искуства/догађаје из прошлости и планове за будућност. ПСТ.3.1.17. Учествује у неформалном и формалном разговору (нпр. са наставницима, службеним лицима и сл.), поставља и одговара на неколико питања у низу на познате теме у вези са личним потребама, интересовањима, обавезама, жељама, уз евентуалну помоћ и понављање. ПСТ.3.1.18. Објашњава зашто му се нешто допада или не допада, зашто се слаже или не слаже, зашто нешто воли или не; на једноставан начин износи и образлаже своје ставове и мишљење. ПСТ.3.1.19. Објашњава оно што не разуме, уме да тражи помоћ и да изрази мишљење/потребу расположивим језичким средствима. ПСТ.3.1.20. На једноставан начин излаже на задату тему и одговара на питања која се односе на њу. ПСТ.3.1.21. Описује и тумачи податке из табела, графикона, информатора и сл. ПСТ.3.1.22. Резимира текст који слуша или чита ослањајући се у мањој мери на језичка средства која се у њему појављују. ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ ПСТ.3.1.23. Пише обична и електронска писма у којима са пријатељима и познаницима договара активности и једноставним језичким средствима обрађује/спомиње узрасно релевантне теме. ПСТ.3.1.24. Пише краће текстове од неколико логички повезаних реченица о узрасно релевантним темама (о себи, друштвеном и природном окружењу, аспектима приватног и школског живота). ПСТ.3.1.25. Прецизно описује искуства, активности и догађаје из садашњости и прошлости у виду дескриптивних и наративних текстова користећи познате сложеније језичке структуре и адекватну лексику. ПСТ.3.1.26. Пише кратке приче од понуђеног језичког материјала на узрасно адекватне теме. ПСТ.3.1.27. Резимира/парафразира одслушан или прочитан текст, ослањајући се минимално на језичка средства која се у њему појављују. ПСТ.3.1.28. Описује и тумачи податке из табела, графикона, информатора и сл. МЕДИЈАЦИЈА ПСТ.3.1.29. На матерњем језику саопштава основну тему и појединачне информације нешто опширнијег усменог исказа, примереног узрасту и интересовањима. ПСТ.3.1.30. На матерњем језику преноси саговорнику тему, садржај и главне информације из краћих и једноставнијих писаних текстова (новинских и књижевних), примерених узрасту и интересовањима. ПСТ.3.1.31. На страном језику саопштава једноставније информације добијене од трећег лица у вези с блиским комуникативним ситуацијама и познатим темама. ПСТ.3.1.32. На матерњем језику преноси информације, упутства, молбе, савете и сл. добијене од трећег лица. ПСТ.3.2.1. Углавном коректно изговара све гласове и гласовне групе, чак и у тежим комбинацијама гласова, уз поштовање акценатско-интонацијских правила или уз мање неправилности које не угрожавају разумевање поруке коју жели да саопшти. ПСТ.3.2.2. Записује речи и изразе уз минималне ортографске неправилности које не ремете разумевање датог записа; познаје и примењује фреквентна правописна правила. ПСТ.3.2.3. Познаје и користи одређени број граматичких елемената и конструкција, укључујући и најчешће изузетке, као и основне начине творбе и флексије именица, глагола, придева, прилога. ПСТ.3.2.4. Користи фреквентне лексичке елементе који се односе на теме и ситуације из његовог непосредног искуства. 3 |
ОБЛАСТ/ТЕМА | САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА ПОВЕЗАНОСТ |
1. ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ |
Основне одлике периода од завршетка Првог светског рата до наших дана. Историјски извори за изучавање периода од завршетка Првог светског рата до наших дана и њихова сазнајна вредност (материјални, писани, аудио, визуелни, усмена сведочанства, дигитални). |
- смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене историје на временској ленти;
препозна историјску димензију политичких, културних и технолошких промена у савременом свету и Републици Србији
|
Географија –Човек и географија Информатика и рачунарство – ИКТ Српски језик и књижевност – култура изражавања, причање, препричавање. |
2. ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕ-НСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА |
Последице Великог рата (демографски и материјални губици, одраз рата у друштвеном и културном животу, Мировна конференција у Паризу – нова карта Европе и света). Револуције у Русији и Европи (узроци, ток и последице). Стварање југословенске државе (југословенска идеја, процес и носиоци уједињења, међународно признање и границе). Политичке и друштвено-економске прилике у Европи и свету (либералне демократије, тоталитарне идеологије, економске кризе; култура, наука и уметност, свакодневни живот). Југословенска краљевина (простор, становништво и друштво; конституисање државе, политички живот; међународни положај; економске прилике; култура, улога двора; национално и верско питање). Истакнуте личности: Николај II Романов, Владимир Иљич Лењин, Роза Луксембург, Александар Флеминг, Пабло Пикасо, Волт Дизни, Чарли Чаплин, Сергеј Ејзенштајн, Бенито Мусолини, Адолф Хитлер, Јосиф Стаљин, Френклин Рузвелт, Александар I, Марија, Петар II и Павле Карађорђевић, Никола Пашић, Стјепан Радић, Милан Стојадиновић, Драгиша Цветковић, Влатко Мачек, Слободан Јовановић, Милутин Миланковић, Исидора Секулић, Ксенија Атанасијевић, Милена Павловић Барили, Иван Мештровић. |
препозна историјску димензију политичких, културних и технолошких промена у савременом свету и Републици Србији
|
Информатика и рачунарство – Дигитална писменост Српски јетик и књижевност – култура изражавања, причање, препричавање. Географија –Човек и географија, демографија, миграције, сеобе... |
3. ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ |
Свет у рату – узроци, међународне кризе, сукоби и освајачка политика тоталитарних држава; почетак и ток рата, зараћене стране, савезништва, фронтови, најважније операције, нови начини ратовања; ратна свакодневица; страдање цивила и ратни злочини; крај рата, победа антифашистичке коалиције. Југославија и српски народ у рату – улазак у рат, војни пораз, окупација, подела, квислиншке творевине; геноцид и злочини; устанак, антифашистичка борба и грађански рат; војне операције, живот у рату. Последице рата – људски и материјални губици; демографске и друштвене промене, миграције; уништавање културног наслеђа; суђења за ратне злочине; стварање ОУН. Истакнуте личности: Френклин Рузвелт, Винстон Черчил, Јосиф Стаљин, Адолф Хитлер, Бенито Мусолини, цар Хирохито, Франциско Франко, Мао Цедунг, Ана Франк, Петар II Карађорђевић, Драгољуб Михаиловић, Јосип Броз, Милан Недић, Анте Павелић, Диана Будисављевић. |
препозна историјску димензију политичких, културних и технолошких промена у савременом свету и Републици Србији
|
Информатика и рачунарство – Дигитална писменост Српски јетик и књижевност – култура изражавања, причање, препричавање. Географија –Човек и географија |
4. СВЕТ, ЕВРОПА И СРПСКИ НАРОД У ЈУГОСЛОВЕ-НСКОЈ ДРЖАВИ У ПЕРИОДУ ХЛАДНОГ РАТА |
Свет после Другог светског рата – блоковска подела, трка у наоружању, глобална димензија хладног рата, ратна жаришта и кризе, деколонизација, европске интеграције, покрети еманципације – покрети за женска и мањинска права, антиратни и антирасни покрети; научна достигнућа, освајање свемира, медији, популарна култура. Југославија и српски народ после Другог светског рата – изградња новог државног и друштвеног уређења, једнопартијски систем, однос власти према политичким противницима, међународни положај, економске и културне прилике, самоуправљање, несврстаност; свакодневица, популарна култура, нове тенденције у култури. Истакнуте личности: Џон Кенеди, Никита Хрушчов, Махатма Ганди, Мартин Лутер Кинг, Роза Паркс, Нелсон Мандела, Голда Меир, Енди Ворхол, Јосип Броз, Александар Ранковић, Милован Ђилас, Иво Андрић, Милош Црњански, Александар Петровић, Мира Траиловић, Душан Ковачевић. |
препозна историјску димензију политичких, културних и технолошких промена у савременом свету и Републици Србији
|
Информатика и рачунарство – Дигитална писменост Српски јетик и књижевност – култура изражавања, причање, препричавање. Географија –Човек и географија |
5. СВЕТ, ЕВРОПА, СРПСКA ДРЖАВА И НАРОД У САВРЕМЕНИМ ПРОЦЕСИМА |
Свет после хладног рата – пад Берлинског зида; слом комунизма у Европи, распад СССР-а, нова политичка карта Европе, стварање Европске уније, доминација САД, локални конфликти и интервенције великих сила, процеси глобализације, Четврта индустријска револуција (дигитални медији, интернет, друштвене мреже и мобилна телефонија), претња тероризма, миграције, савремени културни покрети. Српски народ на крају 20. и почетком 21. века – криза СФРЈ 80-тих година, међунационалне тензије, увођење вишестраначког политичког система, распад СФРЈ, грађански рат и стварање нових држава, интернационализација сукоба и међународне интервенције, економске прилике и свакодневни живот, ратни злочини, страдање цивилног становништва, разарање културног наслеђа, НАТО агресија на СРЈ, последице ратова, политичке промене 2000. године, Република Србија као самостална држава, питање статуса Косова и Метохије, односи у региону, српски народ у дијаспори и региону, процес придруживања Европској унији, култура и спорт. Истакнуте личности: Роналд Реган, Михаил Горбачов, Маргарет Тачер, Бил Гејтс, Владимир Путин, Ангела Меркел, Слободан Милошевић, Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић, Зоран Ђинђић, Војислав Коштуница. |
препозна историјску димензију политичких, културних и технолошких промена у савременом свету и Републици Србији
|
Информатика и рачунарство – Дигитална писменост Српски јетик и књижевност – култура изражавања, причање, препричавање. Географија –Човек и географија |
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА | ||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА | АКТИВНОСТИ | РЕСУРСИ | НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА | |
а) Ученик | б) Наставник | |||
- Кооперативна - Интерактивна - Перцептивне - Амбијентално учење - Демонстрација (показивање) - Разговор - Учење по моделу |
|
- прати и процењује резултате свога рада и резултате рада ученика
|
|
Формативно и сумативно оцењивање Идентификација ситуација у којима ће ученици стећи и показати понашање у складу са прописаним исходима. Инструменти за проверавање остварености прописаних исхода (разговор, посматрање, петнаестоминутне провере знања, тематске провере знања, годишња провера знања. Примена инструмената прикупљања података и њихово поређење са прописаним исходима. |
Редни број nаст. теме |
Број часова |
НАЗИВ НАСТАВНЕ ТЕМЕ |
Временска динамика |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ПО НИВОИМА ( по реализацији наставне теме ученик ће бити у стању да) |
|
За oбрa ду |
За Ост. Тип. часа |
||||
|
|
|
Основи проучавања прошлости Европа, свет и српски народ у Југословенској држави у периоду између два светска рата Други светски рат Свет, Европа и српски народ у Југословенској држави у периоду Хладног рата Свет, Европа, српска држава и народ у савременим процесима |
|
ОСНОВНИ НИВО 1.Историјско знање/знање о историји ИС.1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице ИС.1.1.4. уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације ИС.1.1.8. именује најважније појаве из опште историје ИС.1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје ИС.1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости 2.Истраживање и тумачење историје ИС.1.2.1.препознаје на основу карактеристичних историјских извора о којој историјској појави, догађају и личности је реч ИС.1.2.2. препознаје разлику између текстуалног историјског извора и других текстова познатих ученику, који говоре о истим историјским појавама ИС.1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике ИС.1.2.4. уме да прочита једноставне и карактери- стичне историјске информације дате у форми историјске карте у којој је наведена легенда ИС.1.2.5. уме да прочита једноставне и карактери- стичне историјске информације дате у форми табеле ИС.1.2.6. уме да прочита једноставне и карактери- стичне историјске информације дате у форми графикона ИС.1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче ИС.1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примерима СРЕДЊИ НИВО 1.Историјско знање/знање о историји ИС.2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом ИС.2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје ИС.2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости ИС.2.1.5. зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној историји ИС.2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опшпте историје 2.Истраживање и тумачење историје ИС.2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извора ИС.2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора ИС.2.2.3. уме да одреди из које епохе или са ког географског простора потиче историјски извор када је текст извора непознат ученику, али су у њему наведене експлицитне информације о особинама епохе или географског простора ИС.2.2.4. уме да одреди угао гледања на историјску појаву на основу поређења два историјска извора који говоре о истом историјском догађају, феномену ИС.2.2.5. препознаје да постоји пристрасност у појединим тумачењима историјских личности, догађаја, феномена НАПРЕДНИ НИВО 1.Историјско знање/знање о историји ИС.3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и феномен) ИС.3.1.2. уме да објасни специфилности важних историјских појмова и да их примени у одговарајућен историјском контексту ИС.3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје ИС.3.1.4. разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје ИС.3.1.5. разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости ИС.3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице вађних историјских дешавања 2.Истраживање и тумачење историје ИС.3.2.1. уме да изврши селекцију историјских извора ИС.3.2.2. уме да анализира и процени релевантност историјског извора ИС.3.2.3. уме да анализира и процени ближе хронолошко порекло извора ИС.3.2.4. уме да одреди на основу анализе историјског извора контекст у којем је настао извор и контекст и којем говори извор ИС.3.2.5. уме да прочита историјске информације у различитим симболичким модалитетима и повже их са претходним историјским знањем ИС.3.2.6. уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и изворима који се односе на исту историјску појаву ИС.3.2.7. уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјског феномена и да одреди врсту пристрасности ОСНОВНИ НИВО 1.Историјско знање/знање о историји ИС.1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице ИС.1.1.4. уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилиѕације ИС.1.1.7. именује најважније појаве из националне историје ИС.1.1.8. именује најважније појаве из опште историје ИС.1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје ИС.1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости 2.Истраживање и тумачење историје ИС.1.2.1.препознаје на основу карактеристичних историјских извора о којој историјској појави, догађају и личности је реч ИС.1.2.2. препознаје разлику између текстуалног историјског извора и других текстова познатих ученику, који говоре о истим историјским појавама ИС.1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике ИС.1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације у форми историјске карте у којој је наведена легенда ИС.1.2.5. уме да прочита једноставне и карактери- стичне историјске информације дате у форми табеле ИС.1.2.6. уме да прочита једноставне и карактери- стичне историјске информације дате у форми графикона ИС.1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче ИС.1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примерима СРЕДЊИ НИВО 1.Историјско знање/знање о историји ИС.2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским период ИС.2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје ИС.2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје ИС.2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости ИС.2.1.5. зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној историји 2.Истраживање и тумачење историје ИС.2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извора ИС.2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора ИС.2.2.3. уме да одреди из које епохе или са ког географског простора потиче историјски извор када је текст извора непознат ученику, али су у њему наведене експлицитне информације о особинама епохе или географског простора ИС.2.2.4. уме да одреди угао гледања на историјску појаву на основу поређења два историјска извора који говоре о истом историјском догађају, феномену ИС.2.2.5. препознаје да постоји пристрасност у појединим тумачењима историјских личности, догађаја, феномена НАПРЕДНИ НИВО 1.Историјско знање/знање о историји ИС.3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и феномен) ИС.3.1.2. уме да објасни специфилности важних историјских појмова и да их примени у одговарајућен историјском контексту ИС.3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје ИС.3.1.4. разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје ИС.3.1.5. разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости ИС.3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања 2.Истраживање и тумачење историје ИС.3.2.1. уме да изврши селекцију историјских извора ИС.3.2.2. уме да анализира и процени релевантност историјског извора ИС.3.2.3. уме да анализира и процени ближе хронолошко порекло извора ИС.3.2.4. уме да одреди на основу анализе историјског извора контекст у којем је настао извор и контекст и којем говори извор ИС.3.2.5. уме да прочита историјске информације у различитим симболичким модалитетима и повеже их са претходним историјским знањем ИС.3.2.6. уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и изворима који се односе на исту историјску појаву ИС.3.2.7. уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјског феномена и да одреди врсту пристрасности ОСНОВНИ НИВО 1.Историјско знање/знање о историји ИС.1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице ИС.1.1.4. уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације ИС.1.1.8. именује најважније појаве из опште историје ИС.1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје ИС.1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости 2.Истраживање и тумачење историје ИС.1.2.1.препознаје на основу карактеристичних историјских извора о којој историјској појави, догађају и личности је реч ИС.1.2.2. препознаје разлику између текстуалног историјског извора и других текстова познатих ученику, који говоре о истим историјским појавама ИС.1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике ИС.1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације у форми историјске карте у којој је наведена легенда ИС.1.2.5. уме да прочита једноставне и карактери- стичне историјске информације дате у форми табеле ИС.1.2.6. уме да прочита једноставне и карактери- стичне историјске информације дате у форми графикона ИС.1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче ИС.1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставни примерима СРЕДЊИ НИВО 1.Историјско знање/знање о историји ИС.2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским пе ИС.2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје ИС.2.1.4. препознаје да постоји повезаностпојава из прошлости са појавама из садашњости Ис.2.1.5. зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној историји ИС.2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опшпте историје 2.Истраживање и тумачење историје ИС.2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извора ИС.2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора ИС.2.2.3. уме да одреди из које епохе или са ког географског простора потиче историјски извор када је текст извора непознат ученику, али су у њему наведене експлицитне информације о особинама епохе или географског простора ИС.2.2.4. уме да одреди угао гледања на историјску појаву на основу поређења два историјска извора који говоре о истом историјском догађају, феномену ИС.2.2.5. препознаје да постоји пристрасност у појединим тумачењима историјских личности, догађаја, феномена НАПРЕДНИ НИВО 1.Историјско знање/знање о историји ИС.3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и феномен) ИС.3.1.2. уме да објасни специфилности важних историјских појмова и да их примени у одговарајућен историјском контексту ИС.3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје ИС.3.1.4. разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје ИС.3.1.5. разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости ИС.3.1.6. уме да закључи зашто је дошлодо одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања 2.Истраживање и тумачење историје ИС.3.2.1. уме да изврши селекцију историјских извора ИС.3.2.2. уме да анализира и процени релевантност историјског извора ИС.3.2.3. уме да анализира и процени ближе хронолошко порекло извора ИС.3.2.4. уме да одреди на основу анализе историјског извора контекст у којем је настао извор и контекст и којем говори извор ИС.3.2.5. уме да прочита историјске информације у различитим симболичким модалитетима и повеже их са претходним историјским знањем ИС.3.2.6. уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и изворима којисе односе на исту историјску појаву ИС.3.2.7. уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјског феномена и да одреди вресту пристрасности ОСНОВНИ НИВО 1.Историјско знање/знање о историји ИС.1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице ИС.1.1.4. уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације ИС.1.1.7. именује најважније појаве из националне историје ИС.1.1.8. именује најважније појаве из опште историје ИС.1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје ИС.1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости 2.Истраживање и тумачење историје ИС.1.2.1.препознаје на основу карактеристичних историјских извора о којој историјској појави, догађају и личности је реч ИС.1.2.2. препознаје разлику између текстуалног историјског извора и других текстова познатих ученику, који говоре о истим историјским појавама ИС.1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике ИС.1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације у форми историјске карте у којој је наведена леген ИС.1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле ИС.1.2.6. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми графикона ИС.1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче ИС.1.2.8. препознаје различита тумачења СРЕДЊИ НИВО 1.Историјско знање/знање о историји ИС.2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом ИС.2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје ИС.2.1.4. препознаје да постоји повезаностпојава из прошлости са појавама из садашњости ИС.2.1.5. зна и разуме узроке и последице важнихисторијских феномена у националној историји 2.Истраживање и тумачење историје ИС.2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извора ИС.2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора ИС.2.2.3. уме да одреди из које епохе или са ког географског простора потиче историјски извор када је текст извора непознат ученику, али су у њему наведене експлицитне информације о особинама епохе или географског простора ИС.2.2.4. уме да одреди угао гледања на историјску појаву на основу поређења два историјска извора који говоре о истом историјском догађају, феномену ИС.2.2.5. препознаје да постоји пристрасност у појединим тумачењима историјских личности, догађаја, феномена НАПРЕДНИ НИВО 3.Историјско знање/знање о историји ИС.3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и феномен) ИС.3.1.2. уме да објасни специфилности важних историјских појмова и да их примени у одговарајућен историјском контексту ИС.3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје Ис.3.1.4. разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје Ис.3.1.5. разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости ИС.3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања 2.Истраживање и тумачење историје ИС.3.2.1. уме да изврши селекцију историјских извора ИС.3.2.2. уме да анализира и процени релевантност историјског извора ИС.3.2.3. уме да анализира и процени ближе хронолошко порекло извора Ис.3.2.4. уме да одреди на основу анализе историјског извора контекст у којем је настао извор и контекст и којем говори извор ИС.3.2.5. уме да прочита историјске информације у различитим симболичким модалитетима и повеже их са претходним историјским знањем ИС.3.2.6. уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и изворима који се односе на исту историјску појаву ИС.3.2.7. уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјског феномена и да одреди вресту пристрасности ОСНОВНИ НИВО 1.Историјско знање/знање о историји ИС.1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице ИС.1.1.4. уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације ИС.1.1.7. именује најважније појаве из националне историје ИС.1.1.8. именује најважније појаве из опште историје ИС.1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште историје ИС.1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости 2.Истраживање и тумачење историје ИС.1.2.1.препознаје на основу карактеристичних историјских извора о којој историјској појави, догађају и личности је реч ИС.1.2.2. препознаје разлику између текстуалног историјског извора и других текстова познатих ученику, који говоре о истим историјским појавама ИС.1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике ИС.1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације у форми историјске карте у којој је наведена легенда СРЕДЊИ НИВО 1.Историјско знање/знање о историји ИС.2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и историјским периодом ИС.2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје ИС.2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости Ис.2.1.5. зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној историј ИС.2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје 2.Истраживање и тумачење историје ИС.2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских извора ИС.2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних историјских извора ИС.2.2.3. уме да одреди из које епохе или са ког географског простора потиче историјски извор када је текст извора непознат ученику, али су у њему наведене експлицитне информације о особинама епохе или географског простора ИС.2.2.4. уме да одреди угао гледања на историјску појаву на основу поређења два историјска извора који говоре о истом историјском догађају, феномену ИС.2.2.5. препознаје да постоји пристрасност у појединим тумачењима историјских личности, догађаја, феномена НАПРЕДНИ НИВО 3. Историјско знање/знање о историји ИС.3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку, историјском периоду припада одређена година, личност и феномен) ИС.3.1.2. уме да објасни специфилности важних историјских појмова и да их примени у одговарајућен историјском контексту ИС.3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје Ис.3.1.4. разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје Ис.3.1.5. разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости ИС.3.1.6. уме да закључи зашто је дошлодо одређених историјских догађаја и које су последице важних историјских дешавања 2.Истраживање и тумачење историје ИС.3.2.1. уме да изврши селекцију историјских извора ИС.3.2.2. уме да анализира и процени релевантност историјског извора ИС.3.2.3. уме да анализира и процени ближе хронолошко порекло извора Ис.3.2.4. уме да одреди на основу анализе историјског извора контекст у којем је настао извор и контекст и којем говори извор ИС.3.2.5. уме да прочита историјске информације у различитим симболичким модалитетима и повеже их са претходним историјским знањем ИС.3.2.6. уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и изворима који се односе на исту историјску појаву ИС.3.2.7. уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјског феномена и да одреди вресту пристрасности ИС.3.2.7. уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјског феномена и да одреди вресту пристрасности |
ТЕМЕ | ИСХОДИ | САДРЖАЈИ | МЕЂУПРЕДМЕТНА ПОВЕЗАНОСТ |
1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ 2. ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ 3. ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ 4. ПРИРОДНА И КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ 5. ГЕОГРАФИЈА ЗАВИЧАЈА 6. СРБИ У РЕГИОНУ И ДИЈАСПОРИ |
- Ученик ће бити у стању да одреди географски положај Србије и доведе га у везу са историјско-географским развојем; -Ученик ће бити у стању да анализира карактеристике граница и пограничних крајева Србије -Ученик ће моћи да да објасни значење појмова: - географски положај земље - математички положај Србије - економско-географски положај Србије - војностратегијски положај Србије; - Ученик ће на географској карти света одређивати положај Србије на Балкану и у Европи; -Ученик ће бити у стању да препозна територијалну повезаност Србије са осталим државама у Европи и у региону. -Ученик ће објашњавати сложеност и повољност географског положаја Србије. -Ученик ће одређивати, на географској карти, природне и вештачке границе Србије, као и државе са којима Србија се граничи. -Ученик ће анализирати самостално и у групи позитивне околности положаја у функцији привредног развоја Србије. – Ученик ће умети да опише узроке и последице геотектонских процеса на територији Србије; – Ученик ће бити у стању да класификује облике рељефа на територији Србије и именује репрезентативне; –Ученик ће умети да анализира утицај климатских фактора и климатских елемената на климу Србије; – Ученик ће бити у стању да класификује и описује својства водних објеката користећи карту Србије; – Ученик ће умети да наводе начине коришћења вода Србије; – Ученик ће препознавати ефекте утицаја физичко-географских процеса на човека и адекватно реагује у случају природних непогода; – Ученик ће бити у стању да доводи у везу распрострањеност биљних и животињских врста и физичко-географске карактеристике простора. –Ученик објашњава популациону динамику становништва Србије: кретање броја становника, природни прираштај и миграције; – Ученик изводи закључке о утицају популационе динамике на структуре становништва у нашој земљи; – Ученик изводи закључке о важности предузимања мера популационе политике; – Ученик израђује и анализира графичке приказе структура становништва; –Ученик објашњава утицај природних и друштвених фактора на настанак, развој и трансформацију насеља у нашој земљи; – Ученик, уз помоћ карте Србије и других извора информација, анализира утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привредних делатности у нашој земљи; – Ученик ће бити у стању да повезује размештај привредних делатности са квалитетом животне средине у нашој земљи; – Ученик ће моћи да препознаје ефекте производње и коришћења различитих извора енергије на квалитет животне средине -Ученик описује репрезентативне објекте природне и културне баштине и означава их на карти; – Ученик процењује важност очувања природне и културне баштине Србије.
Ученик објашњава утицај историјских и савремених миграција на размештај Срба у свету. -Ученик одређује просторни размештај Срба у окружењу: -објашњава одлике геопростора у којима живе. -разуме значај успостављања чвршћих веза са матицом. -препознаје напоре и начине очувања националног интегритета. -разуме значај повезивања са дијаспором. -сагледава разлоге окупљања у локалне заједнице. -сагледава потребу Србије за деловањем у циљу повезивања са дијаспором. |
Југоисточна Европа, интеграциони и дезинтеграциони процеси. Географски положај Србије. Историјско-географски развој Србије. Симболи Србије. Границе и проблеми пограничних крајева. Геотектонски процеси на територији Србије. Сеизмизам Србије. Тектонски облици рељефа. Падински процеси и рељеф настао деловањем воде. Рељеф настао деловањем леда, ветра и човека. Утицаји ерозивних и акумулативних процеса на човека. Климатски фактори и елементи. Климатске области у Србији. Подземне воде Србије. РекеСрбије.ЈезераСрбије. Заштита вода и заштита од вода. Земљишта Србије. Распрострањеност биљног и животињског света. Кретање броја становника и њихов просторни размештај. Природно кретање. Миграциони процеси. Структуре становништва. Демографски проблеми и популациона политика. Прва насеља у Србији. Село и рурални процеси. Градови. Урбанизација и проблеми урбаног развоја. Београд. Природни ресурси и привредни развој. Друштвени услови привредног развоја и промене у структури привреде. Пољопривреда и географски простор. Индустрија и географски простор. Саобраћај и географски простор. Туризам и трговина. Делатности квартарног сектора. Природна баштина Србије. Културна баштина Србије. Светска баштина под заштитом Унескоа у Србији. Појам и географски положај завичаја. Природне карактеристике. Друштвене карактеристике. Срби у Црној Гори. Срби у БиХ − Република Српска. Срби у Хрватској. Срби у осталим суседним државама. Срби у дијаспори. |
- Српски језик - Ликовна култура - Биологија - Математика -Историја -Информатика и рачунарство -Техника и технологија - Српски језик - Ликовна култура - Биологија - Математика -Историја -Информатика и рачунарство -Техника и технологија - Српски језик - Ликовна култура - Биологија - Математика -Историја -Информатика и рачунарство -Техника и технологија - Српски језик - Ликовна култура - Биологија - Математика -Историја -Информатика и рачунарство -Техника и технологија |
ОБРАЗОВНА ОБЛАСТ (КОРЕЛАЦИЈА) | АКТИВНОСТИ | РЕСУРСИ | САРАДНИЦИ | |
а) Ученик | б) Наставник | |||
- Српски језик - Ликовна култура - Природне науке - Физичко васпитање - Здравствено васпитање |
-Активно слуша и бележи -Активно разговара -Дискутује и излаже -Процењује -Описује појаве и процесе -Закључује -Примењује стечено знање |
- Планира - Ораганизује - Бира садржаје - Реализује - Објашњава - Демонстрира- Даје упутства - Обезбеђује ресурсе - Партнер у учењу - Прати ефекте сопственог рада и рада ученика -Саопштава наставне садржаје, организује и усмерава процес учења - Подстиче логичко закључивање -Преноси теоријска и практична знања -Процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања |
- Ученици - Наставници - Природна и друштвена средина - Родитељи - Искуство ученика |
- Ученици - Наставници - Родитељи - ПП служба |
Редни број наставне теме |
Број часова наст.теме |
Наставна тема |
Временска динамика |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ |
|||
Обрада | Утвр. | ||||||
1. 2. 3. 4. 5. 6. |
4 20 16 2 1 3 |
2 9 8 1 1 1 |
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ,ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ ПРИРОДНА И КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ ГЕОГРАФИЈА ЗАВИЧАЈА СРБИ У РЕГИОНУ И ДИЈАСПОРИ |
Септембар Септембар-Јануар Јануар-април Мај Мај Мај,јун |
Основни ниво |
Средњи ниво |
Напредни ниво |
Ученик/ученица: разуме појам ГЕ.1.1.1. оријентације и наводи начине оријентисања Ученик/ученица: препознаје ГЕ.1.4.1. основне природне и друштвене одлике наше државе Ученик/ученица: познаје о сновне ГЕ.1.3.1. појмове о становништву и насељима и уочава њихов просторни распоред ГЕ.1.3.2. дефинише појам привреде и препознаје привредне делатности и привредне гране Ученик/ученица: препознаје ГЕ.1.4.1. основне природне и друштвене одлике наше државе Ученик/ученица: препознаје ГЕ.1.4.1. основне природне и друштвене одлике наше државе Ученик/ученица: препознаје ГЕ.1.4.1. основне природне и друштвене одлике наше државе |
Ученик/ученица: одређује стране ГЕ.2.1.1. света у про стору и на географској карти Ученик/ученица: описује природне и ГЕ.2.4.1. друштвене одлике наше државе и наводи њене географске регије описује природне Ученик/ученица: разликује и ГЕ.2.3.1. објашњава кретање становништва (природно и механичко) и структуре становништва Ученик/ученица: описује природне и ГЕ.2.4.1. друштвене одлике наше државе и наводи њене географске регије Ученик/ученица: описује природне и ГЕ.2.4.1. друштвене одлике наше државе и наводи њене географске регије Ученик/ученица: описује природне и ГЕ.2.4.1. друштвене одлике наше државе и наводи њене географске регије |
Ученик/ученица: доноси закључке ГЕ.3.1.1. о про сторним (топографским) и каузалним везама географских чињеница - објеката, појава, процеса и односа на основу анализе географске карте Ученик/ученица: објашњава ГЕ.3.4.1. географске везе (про сторне и каузалне, директне и индиректне) и законитости (опште и посебне) у нашој земљи и уме да издвоји географске регије Ученик/ученица: објашњава утицај ГЕ.3.3.1. природних и друштвених фактора на развој и размештај становништва и насеља објашњава утицај ГЕ.3.3.2. природних и друштвених фактора на развој и размештај привреде и привредних делатности Ученик/ученица: објашњава ГЕ.3.4.1. географске везе (про сторне и каузалне, директне и индиректне) и законитости (опште и посебне) у нашој земљи и уме да издвоји географ. Регије Ученик/ученица: објашњава ГЕ.3.4.1. географске везе (про сторне и каузалне, директне и индиректне) и законитости (опште и посебне) у нашој земљи и уме да издвоји географ. Регије Ученик/ученица: објашњава ГЕ.3.4.1. географске везе (про сторне и каузалне, директне и индиректне) и законитости (опште и посебне) у нашој земљи и уме да издвоји географ. регије |
ОБЛАСТ/ТЕМА | САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА ПОВЕЗАНОСТ |
|||
|
Улога и значај ћелијских органела у метаболизму ћелије Матичне ћелије − ћелије програмиране за различите функције Принцип економичности грађе и функције живих бића Улога и значај ензима Надражљивост, проводљивост и контрактилност Чулно-нервни систем животиња Вежба: Прецизност чула додира Вежба: Слепа мрља и оптичке варке Рефлекси и рефлексни лук Вежба: Рефлекс хватања лењира Ендокрини систем и хуморална регулација. Регулаторна улога хормона Поремећаји функције нервног система, чула и ендокриног система Неуротрансмитери, нервни импулси и синапсе Хомеостаза – принцип повратне спреге Фотосинтеза, ћелијско дисање и транспирација Температурна регулација |
- повеже грађу ћелијских органела са њиховом улогом у метаболизму ћелије; - повеже однос површине и запремине ћелије и тела са начином обављања основних животних функција; - идентификује регулаторне механизме у одржавању хомеостазе; |
|
|||
|
Одговорност за сопствено здравље и здравље других људи
|
|
Физичко и здравствено васпитање: - здравствено-хигијенске мере пре и после вежбања - значај правилне исхране - енергетски напици и њихова штетност - значај вежбања у природи. - последице конзумирања дувана и алкохола и психоактивних супстанци - правилно конзумирање додатака исхрани - мере заштите репродуктивног здравља у процесу вежбања |
|||
ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА |
Календар живота Велика изумирања Излазак из воде на копно |
- доведе у везу промене животних услова са еволуцијом живота на планети; - истражи давно нестале екосистеме; - повеже промене наследног материјала са настанком нових врста путем природне селекције; |
|
|||
4. НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА |
Активност гена и регулација животних процеса Теорије еволуције Постанак врста Еволуција човека Вежба: Еволутивно стабло човека |
- повеже промене које се догађају организму током животног циклуса са активностима гена; - повеже промене наследног материјала са настанком нових врста путем природне селекције; |
|
|||
|
Еволуција и развој екосистема. Концепт климакса Циклуси кружења основних супстанци у природи и њихова повезаност Азотофиксација, микориза, симбиоза, симбионтски организми (лишајеви) Капацитет средине и одрживи развој Вежба: Колико воде трошимо Нестанак врста и фактори угрожавања Интродукција, реинтродукција и инвазивне врсте Истраживање: Инвазивне врсте Типични екосистеми Србије Ретке и угрожене врсте Србије Последице глобалних промена |
|
Географија: -природни ресурси -распрострањеност биљног и животињског света |
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА | ||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА | АКТИВНОСТИ | РЕСУРСИ | НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА | |
а) Ученик | б) Наставник | |||
- Кооперативна - Интерактивна - Перцептивне - Амбијентално учење - Цртање - Учење кроз игру - Демонстрација (показивање) - Илустрација - Разговор - Учење по моделу - Експеримент - Учење по моделу |
Слушање, памћење, планирање, посматрање, препознавање, упоређивање, уочавање, разликовање, именовање, разговор, постављање питања, причање, замишљање, описивање, цртање, читање, писање, анализирање, откривање, закључивање, образлагање, груписање, примењивање, сарађивање, процењивање |
Припремање, планирање, организовање, посматрање, праћење, објашњавање, помагање, показивање, вођење, подстицање, предвиђање, проверавање, вредновање, саопштавање, иницирање, слушање, праћење, процењивање, идентификовање, поређење, одлучивање, разговор, читање, цртање, праћење и процењивање резултата свога рада и резултата рада ученика |
- Ученици - Наставници - Учионица - Уџбеници - Табла - Искуство ученика - Фотографије - Слике - Текстови - Презентације - Апликације - Осмосмерке - Укрштенице - Табеле - Дијаграми - Шеме - Задаци |
Формативно и сумативно оцењивање Дискусија Мапе појмова Проблемски задаци Решавање проблема Експерименти Истраживачки радови и пројекти |
Редни број Наст. теме |
Број часова |
НАЗИВ НАСТАВНЕ ТЕМЕ |
Временска динамика |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ПО НИВОИМА ( по реализацији наставне теме ученик ће бити у стању да) |
|
За Обр. |
За Ост. Тип. часа |
||||
1. 2. 3. 4. 5. |
14 4 4 6 7 |
11 3 3 5 11 |
Јединство грађе и функције као основа живота Човек и здравље Порекло и разноврсност живота Наслеђивање и еволуција Живот у екосистему |
Септембар - октобар |
Основни ниво БИ.1.2.4. познаје основну организацију органа у којима се одвијају различити животни процеси БИ.1.2.5. разуме да је за живот неопходна енергија коју организми обезбеђују исхраном БИ.1.2.7. зна да организми функционишу као независне целине у сталној интеракцији са околином Средњи ниво БИ.2.2.4. разуме да је за живот неопходна енергија која се производи, складишти и одаје у специфичним процесима у ћелији и да се тај процес назива метаболизам БИ.2.2.5. разуме да биљне ћелије, захваљујући специфичној грађи, могу да везују енергију и стварају (синтетишу) сложене (хранљиве) материје БИ.2.2.6. разуме да и у биљној и животњској ћелији сложене материје могу да се разграђују, при чему се ослобађа енергија у процесу који се назива дисање БИ.2.2.7. познаје термин хомеостаза и зна да објасни шта он значи БИ.2.2.8. зна да је неопходна координиција функција у вишећелијским организмима и зна који органски системи омогућују ову интеграцију БИ.2.2.9. зна да нервни и ендокрини системи имају улогу у одржавању хомеостазе Напредни ниво БИ.3.2.2. разуме морфолошку повезаност појединих нивоа организације и њихову међусобну функционалну условљеност БИ.3.2.3. разуме узроке развоја и усложњавања грађе и функције током еволуције БИ.3.2.4. разуме да је у остваривању карактеристичног понашања јединке неопходна функционална интеграција више система органа и разуме значај такве интеграције понашања за преживљавање БИ.3.2.5. разуме сличности и разлике у интеграцији грађе и функција јединке током животног циклуса БИ.3.2.6. зна и разуме главне морфолошке и функционалне карактеристике органа који информишу организам о стању у околини и њихову улогу у одржавању унутрашње равнотеже (улога нервног система) БИ.3.2.7. зна и разуме главне морфолошке и функционалне карактеристике органа који реагују на промене у околини и карактеристике органа које враћају организам у равнотежу онда када је из ње избачен (стресно стање – улога ендокриног система) БИ.3.2.8. зна и разуме које су последице стресног стања за организам Основни ниво БИ.1.5.5. препознаје основне знаке поремећаја функције појединих органа и основне симптоме инфекције и разликује стање у коме може сам да интервенише од стања када мора да се обрати лекару БИ.1.5.6. разуме предности и недостатке употребе додатака у храни (конзерванси али и неконтролисана употреба витамина, антиоксиданата, минерала итд) и опасности до којих може да доведе неуравнотежена исхрана (редукционе дијете, претерано узимање хране и сл) и познаје основне принципе правилног комбиновања животних намирница; БИ.1.5.8. зна и разуме какав значај за здравље имају умерена физичка активност и поштовање биолошких ритмова (сна, одмора) БИ.1.5.9. разуме да постоје полне болести, познаје мере превенције и могуће путеве инфекције, као и њихове негативне последице по здравље БИ.1.5.11. разуме одговорност и опасност превременог ступања у сексуалне односе и разуме зашто абортус у доба развоја има негативне последице на физичко и ментално здравље БИ.1.5.13. зна како се треба понашати према особи која болује од болести зависности или је ХИВ Средњи ниво БИ.2.5.1. познаје основне механизме деловања превентивних мера у очувању здравља Напредни ниво БИ.3.5.1. познаје узроке и физиолошке последице заразних болести БИ.3.5.2. познаје основне принципе лечења заразних и других болести БИ.3.5.8. разуме механизме стресног стања и утицај јаких негативних емоција на физиолошке процесе у организму и понашање појединца Основни ниво БИ.1.1.5. зна да постоје просторне и временске промене код живих бића и познаје основне чињенице о томе Средњи ниво БИ.2.1.4. уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу и промена које се дешавају код живих бића у околностима када делује мањи број чинилаца на типичне заједнице живих бића или организме Напредни ниво БИ.3.1.5. уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу и промена које се дешавају код живих бића у комплексним ситуацијама у сложенијим заједницама Основни ниво БИ.1.3.8. зна основне научне чињенице о еволуцији живота на земљи и етапе земљине историје БИ.1.3.9. зна да живот на Земљи има заједничко порекло са чијом се историјом можемо упознати на основу фосилних записа БИ.1.3.10. зна да је природно одабирање основни механизам прилагођавања организама Средњи ниво БИ.2.3.5. уочава да постоје разлике између јединки исте врсте и различитих врста и зна да су оне настале деловањем еволуционих механизама БИ.2.3.6. уочава прилагођеност организама и разуме да током еволуције природно одабирање доводи до прилагођавања организама на услове животне средине Напредни ниво БИ.3.3.5. разуме како различити еволуциони механизми, мењајући учесталост особина у опулацијама, доводе до еволуције БИ.3.3.6. разуме да човек може да утиче на смер и брзину еволуционих промена својих популација и популација других врста Основни ниво БИ.1.4.3. уме на задатом примеру да одреди материјалне и енергетске токове у екосистему, чланове ланаца исхране и правце кружење најважнијих супстанци (вода, угљеник, азот) БИ.1.4.4. препознаје животне услове који владају у карактеристичним екосистемима Србије и најважније представнике врста које их насељавају БИ.1.4.5. препознаје основне последице развоја човечанства на природу (утицај киселих киша, озонских рупа, појачање ефекта стаклене баште, глобалне климатске промене) и најважније врсте загађивања воде ваздуха, земљишта БИ.1.4.6. разуме утицај човека на биолошку разноврсност (нестанак врста, сеча шума, интензивна пољопривреда, отпад) БИ.1.4.7. препознаје основне процесе важне у заштити и очувању животне средине (рециклажа, компост) и заштити биодиверзитета (Националних паркова, природних резервата) БИ.1.4.8. зна шта може лично предузети у заштити свог непосредног животног окружења Средњи ниво БИ.2.4.3. уме на разноврсним примерима да одреди основне материјалне и енергетске токове у екосистему, основне односе исхране, и најважнија својства биоценоза и популација БИ.2.4.4. зна да у природи постоји кружење појединих супстанци (вода, угљеник и азот) БИ.2.4.5. препознаје различите биоме и зна њихов основни распоред на Земљи; БИ.2.4.6. препознаје животне услове који владају у појединим екосистемима Европе и света и карактеристичне представнике врста које их насељавају БИ.2.4.7. зна да објасни основне прилагођености живих организама на живот у ваздушној, воденој и земљишној средини БИ.2.4.8. разуме последице загађења воде, ваздуха и земљишта као и значај очувања природних ресурса и уштеде енергије БИ.2.4.9. разуме значај природних добара у заштити природе (националних паркова, природних резервата, ботаничких башта, зоо-вртова) Напредни ниво БИ.3.4.3. разуме значај кружења појединих супстанци у природи (вода, угљеник и азот) БИ.3.4.4. разуме просторну и временску организацију животних заједница и популација БИ.3.4.5. предвиђа на основу задатих услова средине тип екосистема који у тим условима настаје БИ.3.4.6. познаје механизме којима развој човечанства изазива промене у природи (утицај киселих киша, озонских рупа, појачање ефекта стаклене баште, глобалне климатске промене) БИ.3.4.7. познаје механизме деловања мера заштите животне средине, природе и биодиверзитета БИ.3.4.8. разуме зашто се неограничен развој човечанства не може одржати у ограниченим условима целе планете |
ОБЛАСТ/ТЕМА | САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА ПОВЕЗАНОСТ |
||||
1. СЛИЧНОСТ |
Пропорционалне величине. Талесова теорема. Сличност троуглова. Примене сличности. |
|
Географија Проблеми у пракси Техника и технологија Ликовна култура Информатика и рачунарство – Дигитална писменост |
||||
2. ТАЧКА, ПРАВА И РАВАН |
Однос тачке и праве, тачке и равни. Односи правих; мимоилазне праве. Односи праве и равни, нормала на раван, растојање тачке од равни. Односи две равни. Ортогонална пројекција на раван (тачке, дужи и праве). Угао између праве и равни. Полиедар. |
|
Географија Проблеми у пракси Техника и технологија Ликовна култура Информатика и рачунарство – Дигитална писменост |
||||
3. ЛИНЕАРНЕ ЈЕДНАЧИНЕ И НЕЈЕДНАЧИНЕ С ЈЕДНОМ НЕПОЗНАТОМ |
Линеарна једначина. Решавање линеарних једначина с једном непознатом. Линеарна неједначина. Решавање линеарних неједначина с једном непознатом. Примена у реалним ситуацијама. |
|
Географија Проблеми у пракси Техника и технологија Ликовна култура Информатика и рачунарство – Дигитална писменост Физика Хемија |
||||
4. ПРИЗМА |
Призма: појам, врсте, елементи. Мрежа праве призме. Површина праве призме. Запремина праве призме. |
|
Географија Проблеми у пракси Техника и технологија Ликовна култура Информатика и рачунарство – Дигитална писменост Физика Хемија |
||||
5. ПИРАМИДА |
Пирамида; појам, врсте, елементи. Мрежа пирамиде. Површина пирамиде. Запремина пирамиде. |
|
Географија Проблеми у пракси Техника и технологија Дигитална писменост Физика |
||||
6. ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА |
Линеарна функција (y = kx + n). График линеарне функције; нула и знак функције, монотоност. Имплицитни облик задавања линеарне функције. Цртање и читање графика линеарних функција. |
|
Географија Проблеми у пракси Техника и технологија Дигитална писменост Физика |
||||
7. СИСТЕМИ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ |
Појам линеарне једначине с две непознате. Појам система од две линеарне једначине с две непознате. Решавање система методом замене и методом супротних коефицијената; графичка интерпретација система. Примена у реалним ситуацијама. |
|
Географија Проблеми у пракси Техника и технологија Дигитална писменост Физика |
||||
8. ВАЉАК, КУПА И ЛОПТА |
Ваљак и његови елементи. Мрежа ваљка. Површина и запремина правог ваљка. Купа и њени елементи. Мрежа купе. Површина и запремина праве купе. Појам лопте и сфере. Пресеци лопте (сфере) и равни. Површина и запремина лопте. |
|
Географија Проблеми у пракси Техника и технологија Дигитална писменост Физика |
||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА | |||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА | АКТИВНОСТИ | РЕСУРСИ | НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА | ||||
а) Ученик | б) Наставник | ||||||
Активно учење -Илустративно –демонстративна -Индивидуализована настава -Диференцијална настава - Кооперативно учење - Интерактивна настава - Партиципативне методе -Интерактивна настава -Хеуристичка настава - Програмирана настава -Тимска настава - Пројектна настава - Учење путем откривања |
-Посматра ,уочава и реагује на захтеве наставника -активно учествује у раду -практично примењује стечена знања -самопроцењује напредак -запажа ,упоређује,примењује ,решава проблем,повезује знања са другим областима,ослања се на претходно искуство -открива и истражује наставне садржаје дате на часу -учи путем игре -обогаћује речник -ради на изради мапе ума,дијаграма,графикона и других средстава за лакше праћење наставе -поставља и одговара на постављена питања везана за наставну јединицу. -примењује стечена знања на часу,кроз појединачну или групну интеракцију. |
-Планира и организује наставни процес -мотивише ученике -прати и развија интересовања ученика -објашњава,презентује ,демонстрира -поставља питања,даје упутства -прати рад ученика на часу -процењује могућности ученика,упућује ученике на истраживање,усвајање и примењивање стеченог знања -сарађује са предметним наставницима и педагогом -прати све новине у васпитно –образовно процесу -усмерава активности ученика,подстиче на размишљање -процењује активност и степен усвојених знања |
-часописи - мултимедијални садржаји -дигитална учионица
|
Формативно и сумативно оцењивање. -праћењем активности на часу,увидом у свеске,слушањем питања ученика -еволуацијом часа -усменим испитивањем -анализом пројеката -анализом теста -путем анкете -честим кратким проверама знања(петоминутним и петнаестоминутним тестовима) -јасним и конкретним указивањем на евентуалне пропусте и њихово исправљање -организовањем кратких и занимљивих игара. |
|||
Редни број наставне теме | Назив наставне теме | Временска динамика | Број часова |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ПО НИВОИМА (по реализацији наставне теме ученик ће бити у стању да) |
||
Основни ниво | Средњи ниво | Напредни ниво | ||||
1 | Сличност троуглова | септембар | 3 + 5 | - | - | - |
2 | Тачка, права и раван | септембар, октобар | 6+6 | MA.1.3.1. влада појмовима: дуж, полуправа, права, раван и угао (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; разликује неке врсте углова и паралелне и нормалне праве) | - | - |
3 | Линеарне једначине и неједначине с једном непознатом | октобар, новембар, децембар | 8+14 |
MA.1.2.1. реши линеарне једначине у којима се непозната појављује само у једном члану MA.1.2.4. одреди вредност функције дате таблицом или формулом |
MA.2.2.5. користи једначине у једноставним текстуалним задацима | MA.3.2.5. користи једначине, неједначине и системе једначина решавајући и сложеније текстуалне задатке |
4 |
Призма |
децембар | 4+8 | MA.1.3.4. влада појмовима: коцка и квадар (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама, зна њихове основне елементе и рачуна њихову површину и запремину) | MA.2.3.4. влада појмовима: призма и пирамида; рачуна њихову површину и запремину када су неопходни елементи непосредно дати у задатку | MA.3.3.4. израчуна површину и запремину призме и пирамиде, укључујући случајеве када неопходни елементи нису непосредно дати |
5 | Пирамида | децембар, јануар, фебруар | 5+9 | - | MA.2.3.4. влада појмовима: призма и пирамида; рачуна њихову површину и запремину када су неопходни елементи непосредно дати у задатку | MA.3.3.4. израчуна површину и запремину призме и пирамиде, укључујући случајеве када неопходни елементи нису непосредно дати |
6 |
Линеарна функција |
фебруар | 5+6 | MA.1.2.4. одреди вредност функције дате таблицом или формулом | MA.2.2.4. уочи зависност међу променљивим, зна функцију y=ax и графички интерпретира њена својства; везује за та својства појам директне пропорционалности и одређује непознати члан пропорције | MA.3.2.4. разликује директно и обрнуто пропорционалне величине и то изражава одговарајућим записом; зна линеарну функцију и графички интерпретира њена својства |
7 | Графичко представљање статистичких података | март | 4+4 |
MA.1.5.2. прочита и разуме податак са графикона, дијаграма или из табеле, и одреди минимум или максимум зависне величине MA.1.5.3. податке из табеле прикаже графиконом и обрнуто MA.1.5.4. одреди задати проценат неке величине |
MA.2.5.2. чита једноставне дијаграме и табеле и на основу њих обради податке по једном критеријуму (нпр. одреди аритметичку средину за дати скуп података; пореди вредности узорка са средњом вредношћу) MA.2.5.3. обради прикупљене податке и представи их табеларно или графички; представља средњу вредност медијаном |
MA.3.5.2. тумачи дијаграме и табеле MA.3.5.3. прикупи и обради податке и сам састави дијаграм или табелу; црта график којим представља међузависност величина |
ОБЛАСТ/ТЕМА | САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА ПОВЕЗАНОСТ |
||||
1. ИКТ |
Радно окружење програма за табеларне прорачуне.
Рачунарство у облаку − дељене табеле (нивои приступа, измене и коментари)Креирање радне табеле и унос података (нумерички, текстуални, датум, време....). Формуле и функције. Примена формула за израчунавање статистика. Сортирање и филтрирање података. Груписање података и израчунавање статистика по групама. Визуелизација података − израда графикона. Форматирање табеле (вредности и ћелија) и припрема за штампу. |
|
Техника и технологија Математика |
||||
2. ДИГИТАЛНА ПИСМЕНОСТ |
Заштита личних података. Права детета у дигиталном добу Отворени подаци. Појам и примена вештачке интелигенције Садашњост и будућност вештачке интелигенције- етичка питања |
– наведе примере коришћења вештачке интелигенције у свакодневном животу; – објасни утицај вештачке интелигенције на живот човека; – успостави везу између отварања података и стварања услова за развој иновација и привредних грана за које су доступни отворени подаци; |
Техника и технологија |
||||
3. РАЧУНАРСТВО |
Програмски језици и окружења погодни за анализу и обраду података (Jupyter, Octave, R, ...).
Унос података у једнодимензионе низове. Једноставне анализе низова података помоћу библиотечких функција (сабирање, просек, минимум, максимум, сортирање, филтрирање). Графичко представљање низова података. Унос и представљање табеларно записаних података. Анализе табеларно записаних података (нпр. просек сваке колоне, минимум сваке врсте, ...). Обраде табеларно записаних података (сортирање, филтрирање, ...). Груписање података и одређивање статистика за сваку групу. |
|
Математика Техника и технологија |
||||
4. ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК |
Онлајн упитник (креирање − типови питања, дељење − нивои приступа и безбедност). Онлајн упитник (прикупљање и обрада података, визуaлизација). Отворени подаци. Инфографик. Управљање дигиталним уређајима (програмирање уређаја). Фазе пројектног задатка од израде плана до представљања решења. Израда пројектног задатка у корелацији са другим предметима. Вредновање резултата пројектног задака. |
|
Техника и технологија Остали предмети – по потреби задатка |
||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА | |||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА | АКТИВНОСТИ | РЕСУРСИ | НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА | ||||
а) Ученик | б) Наставник | ||||||
- Кооперативна - Интерактивна - Перцептивне - Амбијентално учење - Демонстрација (показивање) - Разговор - Учење по моделу |
|
|
|
Формативно и сумативно оцењивање Идентификација ситуација у којима ће ученици стећи и показати понашање у складу са прописаним исходима. Инструменти за проверавање остварености прописаних исхода (разговор, посматрање, петнаестоминутне провере знања, диктати, тематске провере знања, годишња провера знања Примена инструмената прикупљања података и њихово поређење са прописаним исходима. |
|||
ОБЛАСТ/ТЕМА | САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА ПОВЕЗАНОСТ |
||||
1. ЖИВОТНО И РАДНО ОКРУЖЕЊЕ |
Увод у електротехнику, рачунарство и мехатронику. Електрична инсталација-опасност и мере заштите. Примена електричних апарата и уређаја у домаћинству, штедња енергије и енергетска ефикасност. Професије (занимања) у области електротехникеи мехатронике. |
|
Географија Биологија |
||||
2. САОБРАЋАЈ |
Саобраћајна средства на електропогон − врсте и карактеристике.Хибридна возила. Електрични и електронски уређаји у саобраћајним средствима. Основи телекомуникација. |
-упореди карактеристике електричних и хибридних саобраћајних средстава са конвенционалним;
|
Физика |
||||
3. ТЕХНИЧКА И ДИГИТAЛНА ПИСМЕНОСТ |
Основне компоненте ИКТ уређаја. Управљање процесима и стварима на даљинупомоћу ИКТ. Основни симболи у електротехници. Рачунарски софтвери за симулацију рада електричних кола. Израда и управљање електромеханичким моделом. |
- класификује компоненте ИКТ уређаја према намени;
|
Математика Информатика и рачунарство |
||||
4. РЕСУРСИ И ПРОИЗВОДЊА |
Електроенергетски систем. Производња, трансформација и пренос електричне енергије. Обновљиви извори електричне енергије. Електроинсталациони материјал и прибор. Кућне електричне инсталације. Састављање електричних кола Коришћење фазног испитивача и мерење електричних величина мултиметром. Електричне машине. Електротехнички апарати и уређаји у домаћинству. Основни електронике. Рециклажа електронских компоненти.и/или школског мини робота. |
|
Биологија Хемија Математика Физика |
||||
5. КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ |
Моделовање електричних машина и уређаја. Огледи са електропанелима. Коришћење интерфејса за управљање помоћу рачунара. Израда једноставног школског робота сопствене конструкције или из конструкторског комплета. Рад на пројекту:
|
|
Информатика и рачунарство Математика Физика |
||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА | |||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА | АКТИВНОСТИ | РЕСУРСИ | НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА | ||||
а) Ученик | б) Наставник | ||||||
- Кооперативна - Интерактивна - Перцептивне - Амбијентално учење - Демонстрација (показивање) - Разговор - Учење по моделу |
|
|
|
Формативно и сумативно оцењивање Идентификација ситуација у којима ће ученици стећи и показати понашање у складу са прописаним исходима. Инструменти за проверавање остварености прописаних исхода (разговор, посматрање, петнаестоминутне провере знања, диктати, тематске провере знања, годишња провера знања Примена инструмената прикупљања података и њихово поређење са прописаним исходима. |
|||
ИСХОДИ По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
ОБЛАСТ/ТЕМА | САДРЖАЈИ |
МЕЂУПРЕДМЕТНА ПОВЕЗАНОСТ |
|
КОМПОЗИЦИЈА |
Примена принципа компоновања. Простор и пропорције (ергономија, перспектива). |
- Српски језик - Музичка култура - Природне науке - Физичко васпитање - Здравствено васпитање |
НАСЛЕЂЕ |
Културна баштина (значај, заштита и промоција наслеђа). Најзначајнија уметничка остварења и уметници, локалитети и споменици на територији Србије и у свету.. |
- Српски језик - Музичка култура - Природне науке - Физичко васпитање - Здравствено васпитање |
|
КОМУНИКАЦИЈА |
Декодирање слике (теме, мотиви, поруке, метафора, алегорија, пиктограми...). Пројекти (цртеж, слика, скулптура, дигитална фотографија, филм, анимација, игрице, стрип, графити, мурали, инсталације, шминка и боди арт, одевне комбинације и детаљи...). |
- Српски језик - Музичка култура - Природне науке - Физичко васпитање - Здравствено васпитање |
ОБРАЗОВНА ОБЛАСТ (КОРЕЛАЦИЈА) | АКТИВНОСТИ | РЕСУРСИ | САРАДНИЦИ | |
а) Ученик | б) Наставник | |||
- Српски језик - Музичка култура - Природне науке - Физичко васпитање - Здравствено васпитање |
- Слуша - Пише - Црта - Говори - Описује - Гледа - Измишља - Размишља |
- Планира - Ораганизује - Бира садржаје - Реализује - Објашњава - Демонстрира - Даје упутства - Обезбеђује ресурсе - Партнер у учењу - Прати ефекте сопственог рада и рада ученика |
- Ученици - Наставници - Природна и друштвена средина - Родитељи - Искуство ученика |
- Ученици - Наставници - Родитељи - ПП служба |
Ред. број наставне теме |
БРОЈ ЧАСОВА |
Н А З И В Н А С Т А В Н Е Т Е М Е |
Временска динамика |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ПО НИВОИМА (по реализацији наставне теме ученик ће бити у стању да) |
|
За обраду | За остали тип часа | ||||
1 2 3 4 |
3 5 10 4 |
2 2 6 2 |
СЛОБОДНО КОМПОНОВАЊЕ ВИЗУЕЛНА МЕТАФОРИКА И СПОРАЗУМЕВАЊЕ КОНТРАСТ, ЈЕДИНСТВО И ДОМИНАНТА У ПРОСТОРУ СЛОБОДНО КОМПОНОВАЊЕ И ФАНТАСТИКА |
СЕПТЕМБАР ОКТОБАР ОКТОБАР НОВЕМБАР НОВЕМБАР ДЕЦЕМБАР ЈАНУАР ФЕБРУАР МАРТ АПРИЛ МАЈ |
ЛК. 1.2.1. описује свој рад и радове других (нпр. исказује утисак). ЛК.2.2.1. одабира адекватан садржај да би представио неку идеју или концепт. ЛК. 3.2.2. изводи радове са одређеном намером користећи основне визуелне елементе и принципе да би постигао одређени ефекат. ЛК.1.1.1. разликује и користи (у свом раду) основне медије, материјале и технике (цртање, сликање, вајање) визуелних уметности. ЛК. 2.1.1. познаје и користи (у свом раду) основне изражајне могућности класичних и савремених медија, техника и материјала визуелних уметности. ЛК. 3.1.1. познаје и користи различите изражајне могућности класичних и савремених медија, техника и материјала визуелне уметности. ЛК. 1.1.2. изводи дводимензионалне и тродимензионалне радове. ЛК.2.1.2. образлаже свој рад и радове других (нпр. Наводи садржај, тему, карактеристике технике...) ЛК. 3.1.2. одабира адекватна средства (медиј, материјал, технику, поступак) помоћу којих ће на најбољи начин реализовати своју (одабрану) идеју. ЛК.1.3.1. описује разлике које уочава на уметничким радовима из различитих земаља, култура и периода. ЛК.2.3.1. лоцира одабрана уметничка дела у историјски и друштвени контекст. ЛК.3.3.1. анализира одабрана уметничка дела у односу на време настанка и према културној припадности (описује основне карактеристике, намеру уметника...) |
ОБЛАСТ/ТЕМА | САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА ПОВЕЗАНОСТ |
||||
1. ЧОВЕК И МУЗИКА |
Романтизам Програмска и апсолутна музика Соло песма Kлавирска минијатура Националне и стилизоване игре (полка, мазурка, чардаш, казачок, сиртаки, валцер, танго...) Музичко-сценска дела Сметана, Дворжак, Шопен, Лист, Шуберт, Шуман, Паганини, Верди, Пучини, Росини, Чајковски, Бородин, Мусоргски, Мокрањац Импресионизам; Равел, Дебиси Савремено доба Жанрови: Џез, популарна музика, апстрактна музика. Импровизација (појам) Стравински, Прокофјев, Коњовић, Константин Бабић, Вера Миланковић |
уметничке музике; -наведе изражајна средстава музичке уметности карактеристична за период романтизма, импресионизма и савременог доба;
|
Историја: Основне карактеристике друштвено-историјског периода Информатика и рачунарство: -приступање и коришћење интернета у служби истраживачких задатака |
||||
2. МУЗИЧКИ ИНСТРУМЕНТИ |
Дувачки инструменти |
|
Ликовна култура: -илустрација задатог интрумента, бојење – израда паноа Информатика и рачунарство: -приступање и коришћење интернета у служби истраживачких задатака |
||||
3. СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ |
Елементи музичке изражајности: тeмпo, динaмика, тoнскe бoje различитих глaсoва и инструмeната. Слушање световне и духовне музике романтизма, импресионизма и савременог доба. Слушaњe вокалних, вoкaлнo-иструмeнтaлних и инструмeнтaлних кoмпoзициja, дoмaћих и стрaних кoмпoзитoрa. Слушање дела традиционалне народне музике. |
|
Ликовна култура: - илустрација слушане композиције Физичко и здравствено васпитање: - развијање координације и моторике; плесови Информатика и рачунарство: -приступање и коришћење интернета у служби истраживачких задатака - аудио и видео презентације Српски језик и књижевност: -вербализовање критичког мишљења, као и личног доживљаја слушаног музичког дела -анализа везе текста и музике Географија: - упознавање мелодија и композитора из различитих крајева Србије и других земаља Страни језици: -активно слушање музичких дела на страном језику Верска настава: духовна музика |
||||
4. ИЗВОЂЕЊЕ МУЗИКЕ |
Пeвaње пeсама пo слуху и из нотног текста (солмизацијом) самостално и у групи. Пeвaње пeсама у мешовитим тактовима (7/8, 5/8 ) пo слуху. Певање песама у комбинацији са плесним покретом. Певање и свирaњe из нотног текстa нaрoдних и умeтничких композиција нa инструмeнтимa Oрфoвoг инструмeнтaриja и/или на другим инструментима. Извођење једноставнијих музичких примера у вези са обрађеном темом. Извођење (певање или свирање) једноставних ритмичких и мелодијских репрезентативних примера (oдломака/тема) у стилу музике романтизма, импресионизма и савременог доба. |
-изводи музичке примере користећи глас, покрет и инструменте, сaмoстaлнo и у групи; – примењује принцип сарадње и међусобног подстицања у заједничком музицирању; – критички просуђује лош утицај прегласне музике на здравље;
|
Српски језик и књижевност: -правилан изговор и дикција Информатика и рачунарство: -коришћење матрица, караоке програма, аудио снимака... Физичко и здравствено васпитање: - развијање координације и моторике - плес Биологија: -одговоран однос према сопственом здрављу (правилно дисање, држање тела, хигијена уста...); -критички просуђивање штетног утицаја прегласне музике на здравље Математика: -цела нота, половина ноте, четвртина, осмина, шеснаестина, разломци (тактови) Веронаука: - песме о Светом Сави и верским празницима |
||||
5. МУЗИЧКО СТВАРАЛА -ШТВО |
Импровизација Крeирaњe пoкрeтa уз музику кojу учeници изводе. Крeирaњe ритмичке прaтњe. Реконструкција музичких догађаја у стилу романтизма, импресионизма и савремене музике. Израда дувачких инструмената од доступних материјала. |
користи музичке обрасце у осмишљавању музичких целина кроз пeвaњe, свирaњe и пoкрeт;
-користи могућности ИКТ-а за самостално истраживање, извођење и стваралаштво |
Ликовна култура: - илустрација доживљаја музике -израда музичких инструмената и њихово украшавање Физичко и здравствено васпитање: - развијање координације и моторике - плес Информатика и рачунарство: -употреба мултимедије -коришћење матрица, караоке програма, аудио снимака, сликовног материјала, мобилних телефона... -припрема презентација (музичко-истраживачки рад) Српски језик: -осмишљавање текстова - музичка драматизација |
||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА | |||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА | АКТИВНОСТИ | РЕСУРСИ | НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА | ||||
а) Ученик | б) Наставник | ||||||
- Кооперативна - Интерактивна - Перцептивне - Амбијентално учење - Покрет - Цртање - Певање - Свирање - Монолошко-дијалошка - Демонстрација - Практичан рад - Истраживачка - Учење путем решавања проблема - ИКТметода |
- Слуша - Повезује - Изражава се покретом, мимиком, гласом -Закључује - Истражује - Анализира - Пева - Свира на инструментима Орфовог инструментарија - Тактира - Користи ИКТ - Илуструје - Критички просуђује - Прави инструменте |
- Планира - Организује час - Разговара - Објашњава - Образлаже - Упућује - Повезује садржаје - Подстиче - Мотивише - Обезбеђује материјал - Анализира - Вреднује - Демонстрира |
- Ученици - Наставници - Родитељи - Учионица - Дидактичка средства и материјали - Уџбеници - Искуство ученика - Фотографије - Слике - Краћи текстови - Музички диск - Апликације - Орфов инструментариј - Постери - Панои - ИКТ |
- усмена провера - краће писмене провере (до 15 минута) - процена практичног рада и уметничког и стваралачког ангажовања - допринос ученика за време групног рада и индивидуалног рада, као и рада у пару - израда креативних задатака на одређену тему - рад на пројекту (емисија, прилог, новински чланак, осмишљавање програма за приредбу...) - музички квиз - процена квалитета перцепције и начин размишљања приликом слушања - специфичне вештине -процена примене теоретског знања у стварању музике |
|||
Ред.број наставне теме |
Број часова у теми | НАЗИВ НАСТАВНЕ ТЕМЕ | Временска динамика |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ (по реализацији наставне теме ученик ће бити у стању да) |
I II III IV |
2 |
Знање и разумевање Слушање музике Музичко извођење Музичко стваралаштво |
Од септембра до јуна Од септембра до јуна Од септембра до јуна Трећа недеља у новембру и трећа у марту |
препозна основне елементе музичке писмености и контекст музичког догађаја: МК.1.1.1. препозна основне карактеристике музичких инструмената, гласова, њихову поделу и разликује вокалне, инструменталне и вокално-инструменталне саставе: МК.1.1.2. познаје основне карактеристике музике одређених епоха и опште појмове музичко-сценске и концертне музике: МК.1.1.3. познаје основне појмове одређених музичких жанрова: МК.1.1.4. препозна основне појмове народног стваралаштва, контекст настанка српске народне музике, музичке карактеристике и специфичне саставе; познаје основне појмове српске народне духовне музике (Осмогласник) и основне карактеристике фолклорне музике других народа: МК.1.1.5. препозна везу између музичких елемената и музичког израза: МК.2.1.1. повезује специфичне карактеристике музичких инструмената са музичким изразом: МК.2.1.2. познаје најзначајнија дела и представнике стилских епоха; разуме појмове апсолутне и програмске музике,и структуру одређених облика музичко-сценске и концертне музике: МК.2.1.3. Разуме специфичне карактеристике жанра, структуралне и драматуршке елементе жанровских примера и њихову естетску функцију: МК.2.1.4. повезује изражајне елементе народне музике са контекстом њиховог настанка; препознаје различите видове српског музичког фолклора по географским карактеристикама: МК.2.1.5. зна и разуме сложеније елементе музичке писмености ( дурске и молске лествице , динамичке вредности, корона, акценти, успоравање-убрзавање, карактер извођења) и њихову изражајну и естетску примену: МК.3.1.1 зна историјат, литературу, извођаче и специфичне карактеристике музичких инструмената и састава што повезује са естетском применом: МК.3.1.2. повезује структуралну и драматуршку (и програмску) димензију музичког дела са естетском применом и историјским контекстом :МК.3.1.3. повезује драматуршке и структуралне елементе са естетском применом и доводи у везу са духом времена; познаје најзначајније националне и светске представнике: МК.3.1.4. разликује старију и новију музичку традицију, аутентичну фолклорну музику од „новокомпоноване‟ на основу повезивања музичких, текстуалних, извођачких, социјалних и историјских карактеристика: МК.3.1.5. препозна основна темпа ,динамику, врсту такта, форму и карактер слушаног дела: МК.1.2.1 препозна појединачне инструменте и врсте гласова, као и инструменталне и вокалне саставе: МК.1.2.2. препознаје стилску припадност слушаног примера; може да одреди слушни пример као музичко-сценско или концертно дело; препознаје везу музичког садржаја примера са ванмузичким програмом; препознаје основне карактеристике српске музичко-сценске и концертне музике: МК.1.2.3. одреди припадност слушаног примера одређеном жанру уметничке музике (дечја, духовна,џез, филмска, популарна, електронска или конкретна): МК.1.2.4. разликује народно од уметничког музичког стваралаштва и препознаје основне карактеристике српске народне духовне музике и фолклорне музике других народа: МК.1.2.5. описује карактеристике ритмичке и мелодијске компоненте на основу слушања; опише карактер слушаног примера као резултат садејства опажених музичких компонената: МК.2.2.1. препозна карактеристичне технике свирања и певања: МК.2.2.2. препознаје структуралне елементе слушаног дела: МК.2.2.3. препознаје основне карактеристике жанра (извођачки састав, садржај, структура, музичке и ванмузичке карактеристике, начин извођења, однос музичког и драмског садржаја); препознаје карактеристике (музичке и ванмузичке) најзначајнијих дела српске музике из наведених жанрова: МК.2.2.4. препозна основне карактеристике српске народне музике (обичаје у оквиру којих се музика изводи, извођачке саставе, народне инструменте, народне игре): МК.2.2.5 повеже опажени карактер слушаног примера са естетском димензијом композиције: МК.3.2.1. повезује опажене карактеристике инструмента (извођачког састава) са њиховом естетском применом: МК.3.2.2. препознаје драмску функцију структуралних елемената и специфичних музичких карактеристика слушаног дела; препознаје везу стилског, друштвено историјског контекста и музичких карактеристика слушаног примера: МК.3.2.3. повезује изражајне карактеристике композиција у оквиру наведених жанрова са историјско-стилским периодом; повезује структуралне елементе слушаног дела са њиховом драмско-естетском димензијом; препознаје међусобне утицаје жанрова и може да их одреди: МК.3.2.4. разликује српску ритуалну и забавну народну музику, као и изворну народну музику од „новокомпоноване‟, препознаје карактеристике српске народне музике у уметничкој музици: МК.3.2.5. пева једноставне дечије, народне или популарне композиције са тактирањем у којима се користе: основне ритмичке вредности, основна темпа, основни динамички распон и партитурне ознаке (знаци за понављање, крешендо и декрешендо): МК.1.3.1. изводи једноставне дечије, народне или популарне композиције на бар једном инструменту; зна да свира неко дело из српске фолклорне баштине: МК.1.3.2. пева у хору или свира у оркестру једноставне песме различитих жанрова; уме да изведе игру по избору (народну и класичну); учествује у школским приредбама: МК.1.3.3. изведе разноврсни музички репертоар певањем и свирањем као солиста и у школским ансамблима; да изводе песму или музички пример који садржи разноврсне елементе музичке писмености (дурске лествице:Ц, Ф, Г, Д, молске: а и д; ритмичке вредности: триола, синкопа, пунктирани ритам; динамичке вредности: пп-фф; Престо, Алегро, Анданте, Адађо, Граве; корона, акценти, успоравање-убрзавање, карактер извођења) и да пева у двогласу (укључујући и канон). Може да пева или свира одломак из неког дела музичко-сценске музике (мелодију арије, тему концерта, симфоније, балета); зна да пева или свира музику различитих типова српске фолклорне баштине (календарске, некалендарске,народна духовна музика); може да пева или свира одломак из дела различитих жанрова уметничке музике )духовне,џез, филмске) :МК.3.3.1. зна да свира један или више инструмената и може да изведе одређене специфичности свирања, да прати другог ученика или да свира у мањем саставу у оквирима наставе: МК.3.3.2. може да пева у хору или свира у оркестру сложеније композиције различитих жанрова; да изведе основне класичне плесове и српске народне игре: МК.3.3.3. осмисли ритмичку пратњу за један инструмент песме коју зна; ствара мелодију од понуђених мотива комбиновањем: МК.1.4.1. направи инструмент од предмета из свог окружења (из групе ударачких, трзалачких, дувачких, гудачких): МК.1.4.2. може да одабере одговарајући музички пример (од понуђених) за задати историјско-стилски период; може да одабере одговарајући музички пример (од понуђених) за задати драмски оквир (филмска сцена, религиозни текст и сл.) ; уме да импровизује (певањем или свирањем) одређену мелодију у духу популарне музике: МК.1.4.3. одабере адекватне примере (од понуђених) дела музичко сценске и коцертне музике за задати историјско-стилски период; може да одабере адекватну музичку нумеру за задату драмску сцену: МК.1.4.4. одабере (од понуђених) адекватан пример аутентичне народне музике за задати мотив из народног живота; може да направи или нацрта модел народног инструмента по избору од понуђених предмета из окружења: МК.1.4.5. осмисли ритмичку пратњу за више инструмената песме коју зна и може да је запише и одсвира. Може да осмисли мању музичку целину (музичку реченицу, период, облике песме), може да је запише и одсвира; активно учествује у импровизовању и компоновању мање музичке целине са наставником: МК.3.4.1. направи или нацрта модел задатог инструмента (из свих инструменталних група) :МК.3.4.2. -може да осмисли музичку игру на основу песме различитих жанрова; може да компонује одговарајућу мелодију на задати текст духовне тематике, одређени ритмички модел или мелодију у духу џез и популарне музике и осмисли одговарајућу музику за дату филмску сцену; може да одређену мелодију из репертоара класичне музике варира (певањем или свирањем) у духу: националне, џез, популарне музике :МК.3.4.3. -да осмисли адекватну музичку нумеру за задату драмску сцену; да активно учествује у осмишљавању уметничког догађаја синкретичког садржаја (музика, драма, визуелна уметност, књижевност): МК.3.4.4. -одабере адекватне примере (од понуђених) за одговарајуће задате догађаје из народног живота (календарски, некалендарски обичаји, географске области итд); компонује музику у духу српске народне музике (игре, календарска и некалендарска традиција и сл.); импровизује (глас или инструмент) одређену народну мелодију у духу оригиналног начина извођења: МК.3.4.5. |
ОБЛАСТ/ТЕМА | САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА ПОВЕЗАНОСТ |
|||||
1. АТЛЕТИКА |
Основни садржаји: Техника спринтерског трчања. Истрајно трчање – припрема за крос. Техника штафетног трчања Скок удаљ. Бацања кугле.Проширени садржаји: четворобој |
|
Биологија Српски Физика |
|||||
2. ГИМНАСТИКА |
Основни садржаји: Вежбе и комбинације вежби карактеристичних за поједине справе: Тло, Прескок Паралелни разбој. Греда Проширени садржаји: На тлу и справама сложеније вежбе и комбинације вежби |
− одржава равнотежу у различитим кретањима, изводи ротације тела; − примени вежбања из гимнастике за развој моторичких способности; |
Биологија Српски Физика |
|||||
3. ОСНОВЕ ТИМСКИХ И СПОРТСКИХ ИГАРА |
Одбојка: Основни елементи технике, тактике и правила игре Футсал: Игра уз примену правила Рукомет: Игра уз примену правила Кошарка: Сложенији елементи технике, тактике и правила игре Активност по избору |
изведе елементе усвојених тимских и спортских игара; −примени основна правила тимских и спортских игара; −користи елементе технике у игри; −примени основне тактичке елементе спротских игара; −учествује на унутародељенским такмичењима; |
Биологија Српски Физика |
|||||
4. ПЛЕС И РИТМИКА |
Вежбе са вијачом. Вежбе са обручем. Вежбе са лоптом. Народно коло "Моравац". Енглески валцер. |
|
Музичко Биологија Српски |
|||||
5. ПОЛИГОНИ |
Полигон у складу са реализованим моторичким садржајима |
|
Биологија Српски Физика |
|||||
6. ФИЗИЧКЕ СПОСОБНОСТИ |
Вежбе за развој снаге. Вежбе за развој гипкости. Вежбе за развој аеробне издржљивости. Вежбе за развој брзине. Вежбе за развој координације. Примена националне батерије тестова за праћење физичког развоја и моторичких способности |
|
Биологија Српски Физика |
|||||
7. теоријска настава |
Утицај аеробног вежбања (ходања, трчања и др.) на кардио-респираторни систем. Здравствено-хигијенске мере пре и после вежбања. Значај употребе воћа и поврћа и градивних материја (протеини и беланчевине) у исхрани. Подела енергетских напитака и последице њиховог прекомерног конзумирања. Прва помоћ након површинских повреда |
|
||||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА | ||||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА | АКТИВНОСТИ | РЕСУРСИ | НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА | |||||
а) Ученик | б) Наставник | |||||||
-Демонстрација (показивање) - Разговор -обучавања, поучавања (синтетичка, аналитичка и комплексна метода) -увежбавања |
|
|
- ученици - наставници Родитељи фискултурна сала рачунари реквизити справе |
-Формативно и сумативно оцењивање . Активност и однос ученика према физичком и здравственом васпитању -Приказ три комплекса усвојених општеприпремних вежби (вежби обликовања), са и без реквизита. -Достигнут ниво постигнућа моторичких знања, умења и навика (напредак у усавршавању технике): |
||||
Редни број наставнe теме | Назив наставне теме | Број часова |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ПО НИВОИМА (по реализацији наставне теме ученик ће бити у стању да) |
||
Основни ниво | Средњи ниво | Напредни ниво | |||
1 | АТЛЕТИКА | 5+7 |
1.1.3. 1.1.4. 1.1.5 1,1,6 1.1.9 1.1.10 |
2.1.3 2.1.7 2.1.6 2.1.8 |
3.1.3. 3.1.5 |
2 | ГИМНАСТИКА | 5+7 |
1.1.11. 1.1.19. 1.1.12. 1.1.13. 1.1.17 |
2.1.17. 2.1.10. 2.1.9. 2.1.11. 2.1.15 |
3.1.6 3.1.7 3.1.8 |
3 |
ОСНОВЕ ТИМСКИХ И СПОРТСКИХ ИГАРА
|
4+6 6+8 8+10 4+6 |
1.1.2 1.1.1 |
2.1.1 2.1.2 |
3.1.1 3.1.2 |
4 | ПЛЕС И РИТМИКА | 2+2 |
1.1.21. 1.1.22. 1.1.20 |
2.1.20. 2.1.18 2.1.19 |
3.1.16 |
5 |
ПОЛИГОНИ |
10 |
. |
||
6 |
Физичке способности ( тестирање и мерење) знања о физичком вежбању |
10 |
1.2.1 1.2.2 1.2.3 1.2.4 |
2.2.1 2.2.2 2.2.3 |
3.2.1 3.2.2 3.2.3 |
7. | теоријска настава | 2 |
ОБЛАСТ/ТЕМА | САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА ПОВЕЗАНОСТ |
||||
1. ОСЦИЛАТОРНО И ТАЛАСНО КРЕТАЊЕ |
Осцилаторно кретање (осциловање тела обешеног о опругу, осциловање куглице клатна). Појмови и величине којима се описује осциловање тела (амплитуда, период, фреквенција). Закон о одржању механичке енергије при осциловању тела. Механички таласи. Основни параметри којима се описује таласно кретање (таласна дужина, фреквенција, брзина). Звук. Карактеристике звука и звучна резонанција. Демонстрациони огледи. Осциловање куглице клатна и тела обешеног о опругу (у ваздуху и у течности). Осциловање жица и ваздушних стубова (ксилофон, различите затегнуте жице, једнаке стаклене флаше са различитим нивоима воде). Одакле долази звук (гумено црево са два левка, канап и две пластичне чаше...). Лабораторијска вежба 1. Одређивање убрзања Земљине теже помоћу математичког клатна |
Ученик ће бити у стању да: - повезује физичке величине које описују осцилације и таласе - описује карактеристике звука, ултразвука и инфразвука и наводи примере примене ултразвука - демонстрира и објасни осциловање куглице клатна и тела обешеног о опругу, осциловање жица и ваздушних стубова - примењује превентивне мере заштите од буке решава квалитативне, квантитативне и графичке задатке |
Математика Информатика и рачунарство - ИКТ |
||||
2. СВЕТЛОСНЕ ПОЈАВЕ |
Карактеристике светлости. Праволинијско простирање светлост (сенка и полусенка, помрачење Сунца и Месеца). Закон одбијања светлости. Равна и сферна огледала и конструкција ликова предмета. Брзина светлости у различитим срединама. Индекс преламања и закон преламања светлости. Тотална рефлексија. Преламање светлости кроз призму и сочива. Одређивање положаја ликова код сочива. Оптички инструменти. Лупа и микроскоп. Демонстрациони огледи. Сенке. Преламање светлости (штапић делимично уроњен у чашу с водом, новчић у чаши са водом и испод ње). Преламање беле светлости при пролазу кроз призму. Преламање светлости кроз сочиво, око и корекција вида (оптичка клупа, геометријска оптика на магнетној табли, стаклена флаша са водом као сочиво). Лупа и микроскоп. Лабораторијске вежбе 1. Провера закона одбијања светлости коришћењем равног огледала. 2. Одређивање жижне даљине сабирног сочива. |
Ученик ће бити у стању да: - анализира примере одбијања и преламања светлости, тоталне рефлексије (огледала и сочива) - користи лупу и микроскоп - демонстрира и објасни појаву сенке - демонстрира и објасни функционисање ока и корекцију вида - примењује превентивне заштите од прекомерног излагања Сунчевом зрачењу - решава квалитативне, квантитативне и графичке задатке |
Информатика и рачунарство – Дигитална писменост |
||||
3. ЕЛЕКТРИЧНО ПОЉЕ |
Наелектрисавање тела. Елементарна количина наелектрисања. Закон о одржању количине наелектрисања. Узајмно деловање наелектрисаних тела. Кулонов закон. Електрично поље (линије сила, хомогено и нехомогено поље). Рад силе електричног поља. Напон. Веза напона и јачине хомогеног електричног поља. Електричне појаве у атмосфери. Демонстрациони огледи. Електроскоп. Линије сила електричног поља. Фарадејев кавез. Модел громобрана. |
Ученик ће бити у стању да: - прикаже и опише електрично поље - израчуна силу којом поље делује на наелектрисање - повеже електрични напон и јачину електричног поља - решава квалитативне, квантитативне и графичке задатке |
Математика Информатика и рачунарство – Дигитална писменост |
||||
4. ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА |
Електрична струја (једносмерна, наизменична). Услови за настајање електричне струје и извори струје (EMS). Мерење електричне струје и напона. Електрична отпорност проводника. Проводници и изолатори. Омов закон за део струјног кола. Рад и снага електричне струје. Џул-Ленцов закон. Омов закон за цело струјно коло. Везивање отпорника. Електрична струја у течностима и гасовима. Мере заштите од електричне струје (жива бића, објекти и електрични уређаји). Демонстрациони огледи. Демонстрациони амперметар у струјном колу. Регулисање електричне струје у колу реостатом и потенциометром. Графитна мина (оловке) као потенциометар. Мерење електричне отпорности омметром. Загревање проводника при протицању електричне струје. Протицање електричне струје у воденом раствору кухињске соли. Лимун као батерија. Лабораторијске вежбе 1. Зависност електричне струје од напона на отпорнику (таблични и графички приказ зависности). 2. Одређивање електричне отпорности отпорника у колу помоћу амперметра и волтметра. 3. Мерење електричне струје и напона у колу са серијски и паралелно повезаним отпорницима и одређивање еквивалентне отпорности. |
Ученик ће бити у стању да: - објасни провођење струје кроз метале, течности и гасове - упореди отпорности металних проводника на основу њихових карактеристика - наводи и користи различите изворе електричне струје (EMS) и зна да их разврстава ради рециклаже - познаје основне елементе електричног кола и уме да их повеже - изабере одговарајући опсег мерног инструмента и мери јачину електричне струје и напон - одређује вредност редно и паралелно везаних отпорника и резултате прикаже табеларно и графички - описује ефекте који се испољавају при протицању електричне струје - препозна основна својства наизменичне струје - израчуна потрошњу електричне енергије у домаћинству се придрђава основних правила безбедности при коришћењу електричних уређаја у животу решава квалитативне, квантитативне и графичке задатке |
Математика, Техника и технологија |
||||
5. МАГНЕТНО ПОЉЕ |
Магнетно поље сталних магнета. Магнетно поље Земље. Магнетно поље електричне струје. Дејство магнетног поља на струјни проводник. Допринос Николе Тесле и Михајла Пупина развоју науке о електромагнетним појавама и њиховој примени. Демонстрациони огледи. Линије сила магнетног поља потковичастог магнета и магнетне шипке. Магнетна игла и школски компас. Ерстедов оглед. Електромагнет. Узајамно деловање два паралелна проводника кроз које протиче струја. |
Ученик ће бити у стању да: - описује узајамно деловање два паралелна проводника са струјом - деловање магнетног поља на струјни проводник - принцип рада електромагнета и електромотора - објасни принцип рада компаса и природу Земљиног магнетног поља - користи компас и апликације за паметне телефоне за оријентацију у природи решава квалитативне, квантитативне и графичке задатке |
Математика, Техника и технологија |
||||
6. ЕЛЕМЕНТИ АТОМСКЕ И НУКЛЕАРНЕ ФИЗИКЕ |
Структура атома (језгро, електронски омотач). Нуклеарне силе. Природна радиоактивност. Радиоактивно зрачење (алфа, бета и гама зраци) и њихово дејство на биљни и животињски свет. Заштита од радиоактивног зрачења. Вештачка радиоактивност. Фисија и фузија. Примена нуклеарне енергије и радиоактивног зрачења. |
Ученик ће бити у стању да: - објасни структуру атомског језгра и нуклеарне силе - опише радиоактивност, врсте зрачења, радиоактивне изотопе, препознаје њихово дејство, примену и мере заштите - разликује фисију и фузију и наводи могућности њихове примене |
Хемија |
||||
7. ФИЗИКА И САВРЕМЕНИ СВЕТ |
Значај физике за развој других природних наука Допринос физике развоју савремене медицине (ултразвук, ЕКГ, скенер, магнетна резонанција, Гама нож…) Физика и савремене технологије (интернет, мобилна телефонија,даљинско управљање, ....) |
Ученик ће бити у стању да: - препозна значај физике и схвати њен значај за развој других природних наука |
Техника и технологија | ||||
НАЧИНО СТВАРИВАЊА ПРОГРАМА | |||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА | АКТИВНОСТИ | РЕСУРСИ | НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА | ||||
а) Ученик | б) Наставник | ||||||
- Кооперативна - Интерактивна - Перцептивне - Амбијентално учење - Демонстрација (показивање) -Илустрација - Разговор - Учење по моделу -Експеримент |
|
|
|
Формативно и сумативно оцењивање Идентификација ситуација у којима ће ученици стећи и показати понашање у складу са прописаним исходима. Инструменти за проверавање остварености прописаних исхода (разговор, посматрање, петнаестоминутне провере знања, диктати, тематске провере знања, годишња провера знања Примена инструмената прикупљања података и њихово поређење са прописаним исходима. |
|||
Редни број Наст. теме |
Број часова |
НАЗИВ НАСТАВНЕ ТЕМЕ |
Временска динамика |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ПО НИВОИМА ( по реализацији наставне теме ученик ће бити у стању да) |
|
За Обр. |
За Ост. Тип. часа |
||||
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. |
4 7 5 8 4 5 2 |
4 8 5 11 2 3 0 |
ОСЦИЛАТОРНО И ТАЛАСНО КРЕТАЊЕ СВЕТЛОСНЕ ПОЈАВЕ ЕЛЕКТРИЧНО ПОЉЕ ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА МАГНЕТНО ПОЉЕ ЕЛЕМЕНТИ АТОМСКЕ И НУКЛЕАРНЕ ФИЗИКЕ ФИЗИКА И САВРЕМЕНИ СВЕТ |
Септембар Октобар/ Октобар/ Новембар. Новембар/ Децембар. Децембар/ Јануар/ Фебруар/ Март. Март/ Април. Април/ Мај. Мај. |
Основни ниво: ФИ.1.2.1. уме да препозна врсту кретања према облику путање ФИ.1.7.1. поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији ФИ.1.7.2. уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији Средњи ниво: ФИ.2.2.3. уме да препозна основне појмове који описују осцилаторно кретање ФИ.2.6.1. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ФИ.2.7.1. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења ФИ.2.7.2. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ.2.7.3. уме да реализује експеримент по упутству Напредни ниво: ФИ.3.2.2. уме да примени односе између физичких величина које описују осцилаторно кретање ФИ.3.2.3. зна како се мењају положај и брзина при осцилаторном кретању ФИ.3.2.4. зна основне физичке величине које описују таласно кретање ФИ.3.7.1. уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ.3.7.2. уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом Основни ниво: ФИ.1.7.1. поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији ФИ.1.7.2. уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији Средњи ниво: ФИ.2.7.2. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ.2.7.3. уме да реализује експеримент по упутству Напредни ниво: ФИ.3.2.5. уме да препозна основне особине звука и светлости ФИ.3.2.6. зна како се прелама и одбија светлост ФИ.3.7.1. уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ.3.7.2. уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом Основни ниво: ФИ.1.1.2. уме да препозна смер деловања магнетне и електростатичке силе Средњи ниво: ФИ.2.6.1. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност Напредни ниво: ФИ.3.7.2. уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом Основни ниво: ФИ.1.3.1. уме да препозна да струја тече само кроз проводне материјале ФИ.1.3.2. уме да препозна магнетне ефекте електричне струје ФИ.1.7.1. поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији ФИ.1.7.2. уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији Средњи ниво: ФИ.2.3.1. зна да разликује електричне проводнике и изолаторе ФИ.2.3.2. зна називе основних елемената електричног кола ФИ.2.3.3. уме да препозна да ли су извори напона везани редно или паралелно ФИ.2.3.4. уме да израчуна отпор, јачину струје или напон ако су му познате друге две величине ФИ.2.3.5. уме да препозна топлотне ефекте електричне струје ФИ.2.3.6. разуме појмове енергије и снаге електричне струје ФИ.2.6.1. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност ФИ.2.6.3. уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физичких величина ФИ.2.7.1. уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења ФИ.2.7.2. уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата ФИ.2.7.3. уме да реализује експеримент по упутству Напредни ниво: ФИ.3.3.1. зна како се везују отпорници и инструменти у електричном колу ФИ.3.4.2. уме да мери јачину струје и напон у електричном колу ФИ.3.4.3. зна шта је грешка мерења ФИ.3.7.1. уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ.3.7.2. уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом Основни ниво: ФИ.1.3.2. уме да препозна магнетне ефекте електричне струје ФИ.1.7.1. поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији ФИ.1.7.2. уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији Средњи ниво: ФИ.2.6.1. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност Напредни ниво: ФИ.3.7.2. уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом Основни ниво: ФИ.1.7.1. поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији ФИ.1.7.2. уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији Средњи ниво: ФИ.2.6.1. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност Напредни ниво: ФИ.3.7.2. уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом Основни ниво: ФИ.1.7.1. поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији ФИ.1.7.2. уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији Средњи ниво: ФИ.2.6.1. разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици, нпр. директну и обрнуту пропорционалност Напредни ниво: ФИ.3.7.1. уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења ФИ.3.7.2. уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом |
ОБЛАСТ/ТЕМА | САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА ПОВЕЗАНОСТ |
|
1. МЕТАЛИ, ОКСИДИ И ХИДРОКСИДИ |
Метали у неживој и живој природи. Општа физичка и хемијска својства метала. Алкални и земноалкални метали. Гвожђе, бакар, алуминијум, олово и цинк, њихове легуре и практична примена. Оксиди метала и хидроксиди, својства и примена. Лабораторијска вежба: испитивање Физичких својстава метала; реакција метала са киселинама. |
|
|
|
|
|
|||
СОЛИ |
Добијање соли. Формуле соли и називи. Електролитичка дисоцијација соли. Физичка и хемијска својства соли. Примена соли. Лабораторијска вежба: Добијање соли и испитивање растворљивости различитих соли у води. |
промене неорганских и органских супстанци у окружењу, и представи хемијске промене |
|
|
4. ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА И ЊИХОВА ОПШТА СВОЈСТВА |
Својства атома угљеникa и многобројност органских једињења. Функционалне групе и класе органских једињења. Општа својства органских једињења. |
|
|
|
|
Подела угљоводоника. Номенклатура. Изомерија. Физичка својства угљоводоника. Хемијска својства угљоводоника. Полимери. Нафта и земни гас. Вежба: састављање модела молекула угљоводоника, писање структурних формула и именовање угљоводоника. |
|
|
|
6. ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА КИСЕОНИКОМ |
Алкохоли – номеклатура, својства и примена. Карбоксилне киселине – номенклатура, својства и примена. Масне киселине. Естри – номеклатура, својства и примена. Лабораторијска вежба: Физичка и хемијска својства органских једињења са кисеоником; испитивање растворљивости алкохола и карбоксилних киселина са различитим бројем атома угљеника у молекулу у води и неполарном растварачу; реакција етанске и лимунске киселине са натријум-хидрогенкарбонатом. |
|
||
7. БИОЛОШКИ ВАЖНА ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА |
Масти и уља. Угљени хидрати у прегледу: моносахариди (глукоза и фруктоза), дисахариди (сахароза и лактоза), полисахариди (скроб и целулоза). Амино-киселине. Протеини. Витамини. Лабораторијска вежба: Испитивање растворљивост масти и уља, и угљених хидрата у води; доказивање скроба; денатурација протеина. |
|
||
8. БИОЛОШКИ ВАЖНА ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА |
Загађивачи, загађујуће супстанце и последице загађивања. Рециклажа. Зелена хемија. |
|
Техника и технологија: -рециклажа електронских компоненти Физичко и здравствено васпитање: -чување околине при вежбању |
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА | ||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА | АКТИВНОСТИ | РЕСУРСИ | НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА | |
а) Ученик | б) Наставник | |||
- Кооперативна - Интерактивна - Перцептивне - Амбијентално учење - Цртање - Учење кроз игру - Демонстрација (показивање) - Илустрација - Разговор - Учење по моделу - Експеримент - Учење по моделу |
Слушање, памћење, планирање, посматрање, препознавање, упоређивање, уочавање, разликовање, именовање, разговор, постављање питања, причање, замишљање, описивање, цртање, читање, писање, анализирање, откривање, закључивање, образлагање, груписање, примењивање, сарађивање, процењивање, извођење огледа |
Припремање, планирање, организовање, посматрање, праћење, објашњавање, помагање, показивање, вођење, подстицање, предвиђање, проверавање, вредновање, саопштавање, иницирање, слушање, праћење, процењивање, идентификовање, поређење, одлучивање, разговор, читање, цртање, извођење огледа |
- Ученици - Наставници - Двориште - Учионица - Уџбеници - Табла - Искуство ученика - Фотографије - Слике - Текстови - Презентације - Зидне слике - Мокри препарати - Модели - Збирке семена и плодова - Апликације - Осмосмерке - Укрштенице - Табеле - Дијаграми - Шеме и задаци |
Формативно и сумативно оцењивање Дискусија Мапе појмова Проблемски задаци Решавање проблема Експерименти Истраживачки радови и пројекти |
Редни број наставне теме | Број часова у теми | Назив наставне теме | Временска динамика |
ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ (по реализацији наставне теме ученик ће бити у стању да) |
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. |
11 10 11 2 12 6 12 4 |
Метали, оксиди и хидроксиди Нематали, оксиди и киселине Соли Органска једињења и њихова општа својства Угљоводоници Органска једеињења са кисеоником Биолошки важна органска једињења Заштита животне средине и зелена хемија |
Септембар – октобар Октобар – новембар Новембар – децембар Децембар Децембар – фебруар Фебруар – март Март – мај Јун |
Основни ниво ХЕ.1.2.1. основна физичка и хемијска својства неметала и метала (агрегатно стање, проводљивост топлоте и електрицитета и реакцију са кисеоником) ХЕ.1.2.2. везу између својстава неметала и метала и њихове практичне примене ХЕ.1.2.3. да препозна метале (Na, Mg, Al, Fe, Zn, Cu, Pb, Ag, Au) на основу њихових физичких и хемијских својстава ХЕ.1.2.4. да на основу формуле именује основне класе неорганских једињења ХЕ.1.2.5. примере оксида, киселина, база и соли у свакодневном животу као и практичну примену ових једињења ХЕ.1.2.6. основна физичка и хемијска својства оксида, киселина, база и соли ХЕ.1.2.7. утврди основна физичка својства оксида (агрегатно стање, боја, мирис) ХЕ.1.2.8. докаже кисело-базна својства супстанци помоћу индикатора Средњи ниво ХЕ.2.2.1. на основу назива оксида, киселина, база и соли састави формулу ових супстанци ХЕ.2.2.2. пише једначине хемијских реакција синтезе и анализе бинарних једињења ХЕ.2.2.3. експерименталним путем испита растворљивост и хемијску реакцију оксида са водом Напредни ниво ХЕ.3.2.1. да су физичка и хемијска својства метала и неметала одређена структуром њихових атома/молекула ХЕ.3.2.2. хемијска својства оксида (реакције са водом, киселинама, хидроксидима) ХЕ.3.2.4. да општа својства база зависе од њихове структуре (реакције са киселинама и са киселим оксидима) Основни ниво ХЕ.1.2.1. основна физичка и хемијска својства неметала и метала (агрегатно стање, проводљивост топлоте и електрицитета и реакцију са кисеоником) ХЕ.1.2.2. везу између својстава неметала и метала и њихове практичне примене ХЕ.1.2.3. да препозна метале (Na, Mg, Al, Fe, Zn, Cu, Pb, Ag, Au) на основу њихових физичких и хемијских својстава ХЕ.1.2.4. да на основу формуле именује основне класе неорганских једињења ХЕ.1.2.5. примере оксида, киселина, база и соли у свакодневном животу као и практичну примену ових једињења ХЕ.1.2.6. основна физичка и хемијска својства оксида, киселина, база и соли ХЕ.1.2.7. утврди основна физичка својства оксида (агрегатно стање, боја, мирис) ХЕ.1.2.8. докаже кисело-базна својства супстанци помоћу индикатора Срењни ниво ХЕ.2.2.1. на основу назива оксида, киселина, база и соли састави формулу ових супстанци ХЕ.2.2.2. пише једначине хемијских реакција синтезе и анализе бинарних једињења ХЕ.2.2.3. експерименталним путем испита растворљивост и хемијску реакцију оксида са водом ХЕ.2.2.4. испита најважнија хемијска својства киселина (реакција са карбонатима и металима) ХЕ.3.2.1. да су физичка и хемијска својства метала и неметала одређена структуром њихових атома/молекула ХЕ.3.2.2. хемијска својства оксида (реакције са водом, киселинама, хидроксидима) ХЕ.3.2.3. да општа својства киселина зависе од њихове структуре (реакција са хидроксидима, металима, карбонатима, бикарбонатима и базним оксидима) Основни ниво ХЕ.1.2.4. да на основу формуле именује основне класе неорганских једињења ХЕ.1.2.5. примере оксида, киселина, база и соли у свакодневном животу као и практичну примену ових једињења ХЕ.1.2.6. основна физичка и хемијска својства оксида, киселина, база и соли ХЕ.1.2.9. испита растворљивост соли ХЕ.1.2.10. безбедно рукује супстанцама, посуђем и прибором Средњи ниво ХЕ.2.2.1. на основу назива оксида, киселина, база и соли састави формулу ових супстанци ХЕ.2.2.2. пише једначине хемијских реакција синтезе и анализе бинарних једињења Напредни ниво ХЕ.3.2.5. да физичка и хемијска својства соли зависе од њихове структуре ХЕ.3.2.6. изведе реакцију неутрализације Основни ниво ХЕ.1.3.1. формуле, називе и функционалне групе најважнијих угљоводоника, алкохола, карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара ХЕ.1.3.2. основна физичка и хемијска својства угљоводоника, алкохола, карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара ХЕ.1.3.3. практични значај угљоводоника, алкохола, карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара у свакодневном животу Средњи ниво ХЕ.2.3.1. пише једначине хемијских реакција сагоревања угљоводоника и алкохола Напредни ниво ХЕ.3.3.1. хемијске реакције угљоводоника, алкохола, карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара ХЕ.3.3.2. видове практичне примене угљоводоника, алкохола, карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара на основу својстава која имају ХЕ.3.3.3. пише једначине хемијских реакција угљоводоника, алкохола, карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара Основни ниво ХЕ.1.3.1. формуле, називе и функционалне групе најважнијих угљоводоника, алкохола, карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара ХЕ.1.3.2. основна физичка и хемијска својства угљоводоника, алкохола, карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара ХЕ.1.3.3. практични значај угљоводоника, алкохола, карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара у свакодневном животу Средњи ниво ХЕ.2.3.1. пише једначине хемијских реакција сагоревања угљоводоника и алкохола Напредни ниво ХЕ.3.3.1. хемијске реакције угљоводоника, алкохола, карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара ХЕ.3.3.2. видове практичне примене угљоводоника, алкохола, карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара на основу својстава која имају ХЕ.3.3.3. пише једначине хемијских реакција угљоводоника, алкохола, карбонилних једињења, карбоксилних киселина и естара Основни ниво ХЕ.1.4.1. да наведе физичка својства (агрегатно стање и растворљивост) масти и уља, угљених хидрата, протеина ХЕ.1.4.2. примере и заступљеност масти и уља, угљених хидрата и протеина у Намирницама Средњи ниво ХЕ.2.4.1. најважније улогe масти и уља, угљених хидрата и протеина у живим Организмима Напредни ниво ХЕ.3.4.1. основу структуре молекула који чине масти и уља, угљене хидрате и протеине ХЕ.3.4.2. основна хемијска својства масти и уља (сапонификацију и хидролизу), угљених хидрата и протеина Основни ниво ХЕ.1.5.1. значај безбедног поступања са супстанцама, начине њиховог правилног складиштења, а са циљем очувања здравља и животне средине |
ОБЛАСТ/ТЕМА | САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
МЕЂУПРЕДМЕТНА ПОВЕЗАНОСТ |
||||
1. ПОЗДРАВЉАЊЕ И ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И ДРУГИХ И ТРАЖЕЊЕ/ ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ И ДРУГИМА |
Hallo Sarah, wie geht es dir? Guten Tag, Frau Bauer, wie geht es Ihnen? Danke, (mir geht es) sehr gut/prima/ nicht schlecht. Leider schlecht. Es geht. Ich freue mich. Freut mich! Es war schön. Ich hoffe, dich wiederzusehen. Bis bald! Bis dann! Ist Marion dein Vor- oder Nachname? – Mein Vorname. Und wie ist dein Nachname? – Kruggel. Vesna, woher kommst du? – Ich bin in Deutschland geboren, aber meine Eltern kommen aus Serbien. Sie sind vor 20 Jahren nach Deutschland gekommen./ Sie leben seit 20 Jahren hier in Bamberg. Das ist meine Oma Maria. – Ist sie deine Oma mütterlicherseits oder väterlicherseits? – Sie ist die Mutter von meinem Vater. Meine Großeltern väterlicherseits sind gestorben, als ich 10 Jahre alt war. Meine Großeltern väterlicherseits leben nicht mehr. Das sind meine Schulfreunde Maja und Philip. Wir trainieren jeden Tag/ zweimal pro Woche/ montags und freitags zusammen Judo im Sportverein „Spartak“. Maja und ich sind auch Mitglieder der Drama AG. – Bist auch in einem Verein/ in einer AG? Treibst du Sport? Spielst du ein Instrumet? Das ist Herr Baumgartner, mein neuer Nachbar. Er ist Ingenieur und arbeitet bei Bosch. Er kommt aus Stuttgart. Jetzt wohnt er aber in Serbien. Er ist geschieden und hat zwei Kinder. Als Programierer entwickelt er Programme in seiner Firma. Личне заменице Упитне речи (wer, woher, wo, wohin, wie…). Одређени и неодређени члан. Прилози за време, место и начин Правилно и неправилно поређење придева и прилога (gern, gut, viel) Садашње и прошло време (перфект и претерит помоћних и модалних глагола). (Интер)културни садржаји: устаљена правила учтивe комуникације; имена и надимци; родбина, породични односи и родбинске везе. Особености градова и области у земљама немачког говорног подручја. |
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: – разуме једноставније текстове који се односе на поздрављање, представљање и тражење/давање информација личне природе; – поздрави и отпоздрави, представи себе и другог користећи једноставнија језичка средства; – размени једноставније информације личне природе; – у неколико везаних исказа саопшти информације о себи и другима; – разуме једноставније текстове који се односе на опис особа, биљака, животиња, предмета, места, појaва, радњи, стања и збивања; – опише и упореди жива бића, предмете, места, појаве, радње, стања и збивања користећи једноставнија језичка средства; – разуме једноставније предлоге, савете и позиве на заједничке активности и одговори на њих уз одговарајуће образложење; – упути предлоге, савете и позиве на заједничке активности користећи ситуационо прикладне комуникационе моделе; – затражи и пружи додатне информације у вези са предлозима, саветима и позивима на заједничке активности; – разуме уобичајене молбе и захтеве и реагује на њих; – упути уобичајене молбе и захтеве; – честита, захвали и извини се користећи мање сложена језичка средства; – разуме и следи једноставнија упутства у вези с уобичајеним ситуацијама из свакодневног живота; – пружи једноставнија упутства у вези са уобичајеним ситуацијама из свакодневног живота; – разуме једноставније текстове у којима се описују радње и ситуације у садашњости; – разуме једноставније текстове у којима се описују способности и умећа; – размени појединачне информације и/или неколико информација у низу које се односе на радње у садашњости; – опише радње, способности и умећа користећи неколико везаних исказа; – разуме једноставније текстове у којима се описују искуства, догађаји и способности у прошлости; – размени појединачне информације и/или неколико информација у низу о искуствима, догађајима и способностима у прошлости; – опише у неколико краћих, везаних исказа искуства, догађај из прошлости; – опише неки историјски догађај, историјску личност и сл.; – разуме једноставније исказе који се односе на одлуке, обећања, планове, намере и предвиђања и реагује на њих; – размени једноставније исказе у вези са обећањима, одлукама, плановима, намерама и предвиђањима; – саопшти шта он/она или неко други планира, намерава, предвиђа; – разуме уобичајене изразе у вези са жељама, интересовањима, потребама, осећањима и реагује на њих; – изрази жеље, интересовања, потребе, осете и осећања једноставнијим језичким средствима; – разуме једноставнија питања која се односе на оријентацију/положај предмета, бића и места у простору и правац кретања и одговори на њих; – затражи и разуме обавештења о оријентацији/положају предмета, бића и места у простору и правцу кретања; – опише правац кретања и просторне односе једноставнијим, везаним исказима; – разуме једноставније исказе који се односе на дозволе, забране, упозорења, правила понашања и обавезе и реагује на њих; – размени једноставније информације које се односе на дозволе, забране, упозорења, правила понашања и обавезе код куће, у школи и на јавном месту; – разуме једноставније исказе који се односе на поседовање и припадање; – формулише питања и једноставније исказе који се односе на поседовање и припадање; – разуме једноставније исказе који се односе на изражавање допадања и недопадања и реагује на њих; – изрази допадање и недопадање уз једноставније образложење; – разуме једноставније исказе којима се тражи мишљење и реагује на њих; – изражава мишљење, слагање/неслагање и даје кратко образложење; – разуме једноставније исказе који се односе на количину, димензије и цене; – размени информације у вези са количином, димензијама и ценама. |
Информатика и рачунарство - Дигитална писменост (електронска пошта, рад на дељеним документима); Географија-Савезна Република Немачка, Аустрија, Швајцарска; Енглески језик-Здравље, хигијена, превентива болести, лечење; Енглески језик Поређење придева, Презент, Перфекат, Модални глаголи; Биологија Делови тела; Грађанско васпитање Понашање у друштву, грешке и казне; последице унутар друштва; |
||||
2. ОПИСИВАЊЕ БИЋА, ПРЕДМЕТА, МЕСТА, ПОЈАВА, РАДЊИ, СТАЊА И ЗБИВАЊА |
Wie sieht er/sie aus? – Er ist groß und schlank, seine Haare sind blond und glatt. Sie ist etwas kleiner als er. Sie hat lange, lockige Haare und ist sehr hübsch. Wie ist er? – Fleißig, zuverlässig, ordentlich, humorvoll und hilfsbereit. Sie ist eine gute Schauspielerin, wie geboren für die Bühne. Fast food ist ungesund. Pommes sind zu fett und zu salzig. Warum isst du sie dann? Dein Zimmer ist aber schön gemütlich. Es ist groß und hell, modern eingerichtet. Das Sofa ist sehr bequem. Am besten gefällt mir der Balkon und der Blick von hier oben. Das Fenster ist gebrochen! Das Wetter ist aber wunderschön/ furchtbar. Der Film ist ziemlich/ sehr/ total langweilig, das habe ich nicht erwartet. Meine Stadt ist klein, sie liegt am See und ist von Bergen umgeben. Alles ist niedlich und es ist schön, hier zu leben. Serbien befindet sich an der Kreuzung von Zentral- und Südosteuropa. Belgrad und Novi Sad liegen and der Donau. Deutschland besteht aus 16 Bundesländern, Österreich aus neun und die Schweiz aus 26 Kantonen. Was sind die Wahrzeichen von Belgrad? Was muss man in Belgrad besichtigen? Именице. Личне заменице Упитне речи (wer, woher, wo, wohin, wie, welcher, welche, welches, was für ein…). Одређени и неодређени члан – употреба. Прилози за време, место и начин и појачавање особина (ganz, ziemlich, total, furchtbar, schrecklich…) Правилно и неправилно поређење придева и прилога (gern, gut, viel) Придевска промена са чланом. Садашње и прошло време (перфект и претерит). (Интер)културни садржаји: особености наше земље и земаља немачког говорног подручја (знаменитости, географске карактеристике и сл.) |
||||||
3. ИЗНОШЕЊЕ ПРЕДЛОГА И САВЕТА, УПУЋИВАЊЕ ПОЗИВА ЗА УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АКТИВНОСТИ И РЕАГОВАЊЕ НА ЊИХ |
Um wieviel Uhr treffen wir uns heute vor dem Kino? Um halb acht oder? Kommst du mit? Nehmen Sie/ Nimm den Bus Nummer 78 um Viertel nach sieben. Er fährt direkt zum Kino. Dann sehen wir uns, bis dann. Ich ziehe nach Deutschland um, deshalb lade ich dich zu meiner Abschiedsparty ein. Sag bitte Bescheid, wenn du nicht kommen kannst. Danke für die Einladung. Leider kann ich nicht kommen, denn ich bin am Samstag bei meinen Großeltern. Sie feiern ihren Hochzeitstag. Danke für die Einladung, ich komme gerne. Wir gehen morgen ins Konzert. Hast du Lust mitzukommen?/ Hast du Lust auf das Konzert? – Natürlich. Super Idee. Ich bin nicht daran interessiert. Du bist dick geworden. Du solltest deine Ernährung umstellen und dich mehr bewegen. Vielleicht solltest du nach 18 Uhr nichts essen. Vergiss alle Süßigkeiten! Iss mehr Obst und Gemüse! Sollte за давање савета Модални и помоћни глаголи за изражавање предлога (möcht-, können/ könnt-, wollen, dürfen/dürft-, würd-) Заповедни начин Прилози (deshalb, darum, deswegen) Везници за изражавање узрока (weil, da, denn) (Интер)културни садржаји: прикладно упућивање предлога, савета и позива и реаговање на предлоге, савете и позиве. |
||||||
4. ИЗРАЖАВАЊЕ МОЛБИ, ЗАХТЕВА, ОБАВЕШТЕЊА, ИЗВИЊЕЊА, ЧЕСТИТАЊА И ЗАХВАЛНОСТИ |
Kannst du/Könntest du etwas langsamer/leiser sprechen? Könnten Sie das Radio ausmachen, ich kann mich nicht konzentireren. Ich bitte dich um Hilfe. Ich bitte dich mir zu helfen. Lass mich in Ruhe! Lass mich ausreden! Der Leher teilte mit, dass der Unterricht morgen wegen seiner Krankheit ausfällt. Entschldigung! Vezeihung! Entschuldige für Verspätung! Tut mir leid, aber ich habe den Bus verpasst. Ich gratuliere zum Jubiläum. Alles Gute! Herzlichen Glückwunsch! Danke schön. Ich bedanke mich für die Geschenke. Модални глаголи и глагол lassen за изражавање молбе и захтева (облици индикатива и конјуктива) (Интер)културни садржаји: правила учтиве комуникације, значајни празници и догађаји, честитања. |
||||||
5. РАЗУМЕВАЊЕ И ДАВАЊЕ УПУТСТАВА |
Ergänze die Sätze! Antwortet auf die Fragen! Ordne die Texte den Fotos zu. Die Flаschen gehören in diesen Container. Diese Tabletten solltest du dreimal täglich einnehmen. Füllen Sie dieses Formular aus. Du solltest weniger Süßigkeiten essen und viel Wasser trinken. Wenn es stark regnet, musst du alle Fenster zumachen. Реалне кондиционалне реченице Заповедни начин. (Интер)културни садржаји: правила учтивости у складу са степеном формалности и ситуацијом. |
||||||
6. ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У САДАШЊОСТИ |
Wie lange brauchst du bis zur Schule? Ich brauche eine halbe Stunde zu Fuß. Aber wenn ich mit dem Bus fahre, (dann) brauche nur 10 Minuten. Die Schüler in Indien tragen Uniformen wie die Schüler in England, nicht wahr? Wenn du dich nicht regelmäßig bewegst, kannst du nicht gesund bleiben. Mein Vater geht montags ins Schwimmbad und freitags ins Fitnesstudio. Ich komme in 10 Minuten, bitte warte auf mich. Wir leben seit 5 Jahren in dieser Wohnung. Er fährt für drei Wochen nach Berlin. Презент за изражавање сталних и уобичајених радњи Везници (wenn, während) Предлози за изражавање времена (in, an, um, seit, für). (Интер)културни садржаји: породични живот; живот у школи и у ширем друштвеном окружењу – наставне и ваннаставне активности; распусти и путовања; традиција и обичаји. |
||||||
7. ОПИСИВАЊЕ РАДЊИ У ПРОШЛОСТИ |
Еs war nett von dir, dass du auf meinen Hund aufgepasst hast, während ich beim Arzt war. Wo hast du gewohnt, als du Kind warst? Hast du dieses Buch schon gelesen? – Ja, vor 3 Jahren. Nach 8 Jahren hat er aufgehört Basketball zu trainieren. Wie hast du deine Ferien verbracht? – Zuerst bin ich mit meinen Eltern ans Meer gefahren und danach habe ich eine Sprachreise nach London gemacht. Еs war super. Der Erste Weltkrieg ist 1914 ausgebrochen und hat vier Jahre gedauert. Mileva Maric war mit Albert Einstein verheiratet. Sie hat ihm viel bei der Forschung geholfen und zu seinem Erfolg beigetragen. Перфект и претерит правилних и неправилних глагола Везници wenn, als, während, bis. Интер)културни садржаји: историјски догађаји, епохална открића; важније личности из прошлости |
||||||
8. ОПИСИВАЊЕ БУДУЋИХ РАДЊИ (ПЛАНОВА, НАМЕРА, ПРЕДВИЂАЊА) |
Ich gehe morgen zum Zahnarzt, denn ich habe heftige Zahnschmerzen. Unsere Tante Maria kommt in zwei Stunden zu uns. Nach dem Studium wirst du bestimmt bei deinem Vater in der Firma arbeiten. Ich vermute, dass er im Ausland studieren wird. Ich glaube, der Regen hört bald auf. Ich hoffe, dass der Regen bald aufhört. Was hast du am Sonntagnachmittag vor? – Nichts, ich möchte mich ein bisschen erholen. Was wirst du Hans in Belgrad zeigen, wenn er zu Besuch kommt? Презент и футур Везници (wenn, sobald). (Интер)културни садржаји: правила учтивости у складу са степеном формалности и ситуацијом; традиција и обичаји. |
||||||
9. ИСКАЗИВАЊЕ ЖЕЉА, ИНТЕРЕСОВАЊА, ПОТРЕБА, ОСЕТА И ОСЕЋАЊА |
Wie fühlst du dich? Mein Bauch tut weh und ich habe Fieber. – Du musst zum Arzt gehen. Gute Besserung Ich fühle mich ziemlich einsam, seitdem wir hierher umgezogen sind. Warum ärgert er sich über seine Kinder? Vielleicht haben sie schlechte Noten, oder? Ich bin von unserem Spiel enttäuscht. Das war nicht unser glücklicher Tag. Er hat sich so gefreut, als er dieses Stipendium bekommen hat. Wofür interessiert sich deine Schwester? Sie ist interessiert an Mode. Sie kauft ständig Klamotten und Modemagazine. Unser Sportlehrer war sehr stolz auf uns, als wir die Medaille gewonnen haben. Warum hast du das nicht aufgegessen? – Ich habe keinen Hunger, ich bin satt. Глаголи са предложним објектом. (Интер)културни садржаји: мимика и гестикулација; интересовања, хоби, забава, разонода, спорт и рекреација. |
||||||
10. ИСКАЗИВАЊЕ ПРОСТОРНИХ ОДНОСА И УПУТСТАВА ЗА ОРИЈЕНТАЦИЈУ У ПРОСТОРУ |
Können/Könnten Sie mir sagen, wie ich zum Stadion komme? Entschuldigung, wo ist die nächste Bushaltestelle? – Gehen Sie nur geradeaus und dann die zweite Straße links. Was ist dieses weiße Gebäude gegenüber dem Rathaus? Wir sind an der Donau vorbeigefahren. Mein Haus ist nicht weit weg von der Bushaltestelle (entfernt). Wo ist der Fahrkartenautomat? – Da drüben. Das Wetter ist schön, geh raus und verbringe nicht die ganze Zeit drinnen vor dem Computer. Kommt er aus Süddeutschland? – Ja, sein Ort ist liegt im Südwesten. Er liegt an einem wunderschönen See. Предлози за изражавање положаја и просторних односа Прилози за изражавање просторних односа Компаратив и суперлатив придева Заповедни начин. (Интер)културни садржаји: јавни простор; типичан изглед места; географске карактеристике наше земље и земаља говорног подручја циљног језика; идиоматска/метафоричка употреба предлошких израза. |
||||||
11. ИЗРИЦАЊЕ ДОЗВОЛА, ЗАБРАНА, ПРАВИЛА ПОНАШАЊА И ОБАВЕЗА |
Der Schulleiter hat Handyverbot eingeführt. Wir müssen unsere Handys vor dem Unterricht ausschalten und auf dem Tisch liegen lassen. Wie sind die Regeln an deiner Schule? Du darfst diese Grünfläche nicht betreten. Das ist nicht gestattet. An Regeln muss man sich halten. Meine Eltern haben mir verboten, ins Konzert zu gehen, weil ich morgen einen Mathetest schreibe. In Deutschland wird der Müll getrennt und das muss du berücksichtigen, solange du in Deutschland lebst. Rauchen verboten. Tiere füttern ist nicht erlaubt! Eintritt gesperrt! Lass mich schlafen! Lass uns in Ruhe! Заповедни начин Модални глаголи за изражавање дозволе, забране, правила понашања и присуство/одсуство обавезе Lassen + инфинитив. (Интер)културни садржаји: понашање у кући, школи и на јавним местима; значење знакова и симбола. |
||||||
12. ИЗРАЖАВАЊЕ ПРИПАДАЊА И ПОСЕДОВАЊА |
Gehört das Auto Marions Vater? Gehört das Auto dem Vater von Marion? Das ist meine Sonnenbrille. Er is der Onkel meines besten Freundes/ von meinem besten Freund. Ist das dein Fahrrad? – Ja, (es ist) meins. Du kannst es haben und fahren. Der Pulli gefällt mir sehr, ich muss ihn haben. Mir passt die Größe dieser Bluse nicht. Wie ist der Name des Autors? Wessen Hund ist das? Das ist der Hund meiner Freundin Martha/ Marthas Hund. Саксонски генитив са именицом у једнини и множини Присвојни детерминативи Генитив Питања са Wessen? (Интер)културни садржаји: однос према својој и туђој имовини. |
||||||
13. ИЗРАЖАВАЊЕ ДОПАДАЊА И НЕДОПАДАЊА |
Was ist deine Lieblingsfreizeitbeschäftigung? – Skaten. Mir gefällt dieser Film sehr. Er ist einfach Spitze. Die Schauspieler waren total gut. Ich finde Schwimmen sehr gesund. Er mag Skilaufen, darüber hat er sich immer gefreut. Ich liebe Tiere. Basteln macht mir Spaß. Sie genießt, wenn sie ihren Morgenkaffee auf der Terrasse trinkt. Meine Schwester mag lieber Cola als Fanta. Was magst du lieber? Was bevorzugst du? Hörbücher oder gedruckte Bücher? Придевскa променa Питања са Wie? Welcher, welche, welches? Was für ein? (Интер)културни садржаји: уметност, књижевност за младе, стрип, музика, филм, спорт. |
||||||
14. ИЗРАЖАВАЊЕ МИШЉЕЊА |
Ich denke/miene/glaube/vermute, dass Fast Food der Gesundheit schaden kann. Ich finde, Fast Food kann auch schmecken. Ich teile auch deine Meinung. Meiner Meinung/Ansicht nach haben die Deutschen das beste Brot. Ich fnde ihren Rock zu kurz. Findest du auch? Wer gewinnt das Spiel, was denkst du? Ich finde das Kleid nicht so schön, obwohl es so teuer ist. Er sagt, dass ihm der neue Mathelehrer gut gefällt. Nur weiß er noch nicht, ob er streng ist. Везници dass, w?, ob, obwohl (Интер)културни садржаји: поштовање основних норми учтивости у комуникацији са вршњацима и одраслима. |
||||||
15. ИЗРАЖАВАЊЕ КОЛИЧИНЕ, ДИМЕНЗИЈА И ЦЕНА |
Wie viele Einwohner hat Belgrad? Etwa 1.7 Millionen. Der Rhein ist mehr als 1200m lang. Wie hoch ist das höchste Gebäude der Welt? – 829 Meter, das ist ein Wolkenkratzer in Dubai. Wie groß bist du? – 1,87. Er wohnt im fünften Stock. Wie weit ist Novi Sad von Belgrad entfernt? – Ich denke, 80km. Wieviel wiegt ein Elephant? – Keine Ahnung. Wie groß ist deine Wohnung? – Die Fläche beträgt 76 Quadratmeter. Was brauchst du für diesen Kuchen? – 250 Gramm Mehl, 10 Eier, eine Tafel Schokolade. Основни бројеви преко 1000 Мерне јединице (Интер)културни садржаји: друштвено окружење; валутe циљних култура; метрички и неметрички систем мерних јединица. |
||||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА |
|||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА | АКТИВНОСТИ | РЕСУРСИ | НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА | ||||
а) Ученик | б) Наставник | ||||||
- Кооперативна - Интерактивна - Перцептивне - Амбијентално учење - Демонстрација (показивање) - Разговор - Учење по моделу |
|
-Планира и организује -Бира садржаје -Реализује -Објашњава -Демонстрира -Даје упутства -Обезбеђује ресурсе -Партнер у учењу -Прати ефекте сопственог рада и рада ученика -Мотивише, подстиче, подржава -Бира методе и технике - Упознаје индивидуалне способности и карактеристике сваког ученика - Прати ефекте сопственог рада - Прати ефекте рада ученика -Ствара демократску атмосверу -Обезбеђује да се свако осећа уважено и поштовано иако изражава различито мишљење |
|
Формативно и сумативно оцењивање Идентификација ситуација у којима ће ученици стећи и показати понашање у складу са прописаним исходима. Инструменти за проверавање остварености прописаних исхода (разговор, посматрање, петнаестоминутне провере знања, диктати, тематске провере знања, годишња провера знања Примена инструмената прикупљања података и њихово поређење са прописаним исходима. |
|||
ОБЛАСТ/ТЕМА | САДРЖАЈИ |
ИСХОДИ По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: |
ЦИЉЕВИ | ||||
I УВОД 1. Упознавање садржајa програма и начинa рада |
• Упознавање са садржајем програма и начином рада |
• моћи да сагледа садржаје којима ће се бавити настава Православног катихизиса у току 8. Разреда основне школе; • моћи да уочи какво је његовo предзнање из градива Православног катихизиса обрађеног у претходном разреду школовања. • бити мотивисан да похађа часове Православног катихизиса. |
• Упознавање ученика са садржајем предмета, планом и програмом и начином реализације наставе Православног катихизиса; • Установити каква су знања стекли и какве ставове усвојили ученици у претходном разреду школовања. |
||||
II ЧОВЕК ЈЕ ИКОНА БОЖИЈА 2. Човек – икона Божја и свештеник твари 3. Хришћанско схватање личности 4. Грех као промашај Човековог назначења 5.Новозаветне заповести Божије 6. Слобода и љубав у хришћанском етосу |
• Човек – икона Божја и свештеник твари • Хришћанско схватање личности • Грех као промашај човековог назначења • Две велике заповести о љубави • Слобода и љубав у хришћанском етосу |
• моћи да увиди да је човек икона Божија јер је слободна личност и да је служба човекова да буде спона између Бога и света. • моћи да увиди да се човек остварује као личност у слободној заједници љубави са другим. • бити подстакнут да учествује у литургијској заједници. • моћи да сагледа грех као промашајљудског назначења; • моћи да разликује слободу од самовоље; • моћи да увиди да човек може бити роб својих лоших особина и навика; • бити подстакнут да увиди вредност ближњега у сопственом животу; • моћи да усвоји став да једино кроз љубав човек може превазићи конфликт; • моћи да вреднује своје поступке на основу Христових заповести о љубави. |
• Продубити код ученика знање о човеку као икони Божијој у свету; • Развити свест код ученика о неопходности живота у заједници; • Развити свест код ученика да је грех злоупотреба слободе; • Омогућити ученицима основ за разумевање хришћанског појма слободе; • Подстаћи ученике на узајамну љубав и поштовање; • Подстаћи ученике на стално преиспитивање свог живота. |
||||
III ПОДВИЖНИЧКО –ЕВХАРИСТИЈСКИ ЕТОС 7. Хришћански подвиг 8. Подвизи Светитеља 9. Пост 10. Хришћанске Врлине 11.Евхаристијски поглед на свет |
• Хришћански подвиг • Примери подвига: свети људи су имали различите подвиге • Хришћански пост (духовни смисао, начин поста, евхаристијски, једнодневни и вишедневни пост) • Основне хришћанске врлине • Евхаристијски поглед на свет |
• моћи да увиди да је подвиг начин живота у Цркви; • моћи да препозна различите подвиге као путеве који воде ка истом циљу; • моћи да објасни кад и како се пости; • моћи да увиди смисао и значај поста; • бити подстакнут на пост и молитву као начин служења Богу; • бити подстакнут да развија хришћанске врлине; • бити подстакнут да се критички односи према својим поступцима; • бити подстакнут да чита Житија Светих; • бити подстакнут да заснује свој однос према Богу на захвалности. |
|
||||
IV – ЛИТУРГИЈА 12. Молитва - лична и саборна 13. Црква је Тело Христово 14. Божанствена Литургија (опис тока литургије) 15. Литургијски простор (делови храма) 16. Освећење времена |
• Молитва - лична и Саборна • Црква је Тело Христово • Божанствена литургија - Проскомидија - Литургија речи (јектенија, мали вход, читања) - Евхаристија (велики вход, анафора, Молитва Господња, причешће) • Литургијски простор (делови храма) • Повезивање времена са литургијским доживљајем вечности (дневни, недељни и годишњи богослужбени круг) |
• бити подстакнут да преиспита и обогати свој молитвени живот; • моћи да схвати личну молитву као припрему за саборну молитву; • моћи да објасни значење речи Литургија и Евхаристија; • моћи да однос међу члановим Цркве пореди са повезаношћу удова у људском телу; • моћи да препозна неке од елемената Литургије; • моћи да увиди да Молитва Господња има литургијску основу; • моћи да наведе најважније делове храма и препозна њихову богослужбену намену. • моћи да именује нека богослужења и да зна да постоје покретни и непокретни празници; • бити подстакнут да активније учествује у богослужењима; |
•Указати ученицима на значај личне и саборне молитве; • Објаснити ученицима важност Литургије тумачењем значења Речи Евхаристија и Литургија (захвалност и заједничко дело); •Указати ученицима да је литургијско сабрање израз Цркве као Тела Христовог; •Указати ученицима на целину литургијског догађаја као узајамног даривања Бога и његовог народа •Упознати ученике са смислом и основним елементима Литургије; •Подстаћи ученике на заједничко учешће у богослужењима; • Објаснити ученицима динамику Богослужбеног времена. |
||||
V ЦАРСТВО БОЖИЈЕ 17. Царство Божије – циљ стварања 18.Живот будућег века 19.Сведоци Царства Божијег 20.Обожење – циљ хришћанског живота 21.Знаци присутва Царства Божијег у овом свету (чуда, мошти...) 22.Икона – прозор у вечност |
• Царство Божије –циљ стварања • Васкрсење мртвих и живот будућег века • Етос хришћана као сведочанство Царства Божијег • Обожење – живот у савршеној заједници с Богом и другима • Знаци присутва Царства Божијег у овом свету (чуда, мошти...) • Икона – прозор у вечност |
• моћи да објасни да је Бог створио свет са циљем да постане Царство Божије; •моћи да објасни да Царство Божије у пуноћи наступа по другом Христовом доласку и васкрсењу мртвих; • моћи да објасни да је Бог створио човека као сарадника на делу спасења; • моћи да препозна да је Литургија икона Царства Божијег; • бити подстакнут да активније учествује у Светој Литургији. • моћи да преприча догађај Преображења Господњег; • моћи да повеже појмове светости и обожења са дејством Светога Духа • моћи да препозна да је предукус Царства Божијег присутан у моштима, чудотворним иконама, исцељењима... • моћи да препозна разлику између православне иконографије и световног сликарства; • моћи да препозна икону као символ Царства Божијег; • бити подстакнут да на правилан начин изражава поштовање према хришћанским светињама. • моћи да уочи у којој мери је напредовао и савладао градиво Православног катихизиса у 8. разреду, као и у целом циклус |
• Објаснити ученицима да је Царство Божије крајњи циљ историје; •Указати ученицима на повезаност између васкрсења мртвих и Царства Божијег; • Објаснити ученицима појам обожења указујући им на библијски опис Преображења Господњег; • Развијање свести ученика да је Литургија икона Царства Божјег; • Упознати ученике са сведочанствима присуства Божијег у овом свету (чуда, мошти...); • Предочити ученицима улогу Цркве у свету; • Пружити ученицима основно знање о икономији Духа Светога; • Упознати ученике са иконографијом као изразом есхатолошког стања света и човека |
||||
НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА | |||||||
ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ РАДА | АКТИВНОСТИ | Корелација са другим предметима | НАЧИН ПРОВЕРЕ ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА | ||||
а) Ученик | б) Наставник | ||||||
- Кооперативна - Интерактивна - Перцептивне - Амбијентално учење - Певање - Разговор |
Слушање, памћење, посматрање, препознавање, упоређивање, уочавање, разликовање, именовање, разговор, постављање питања, причање, замишљање, описивање, читање, писање, анализирање, откривање, закључивање, образлагање, груписање, примењивање, сарађивање, процењивање | Припремање, организовање, посматрање, праћење, објашњавање, помагање, показивање, вођење, подстицање, предвиђање, проверавање, вредновање, саопштавање, иницирање, слушање, праћење, процењивање, идентификовање, поређење, одлучивање, разговор, читање |
Српски језик и књижевност Историја Географија Ликовна култура Музичка култура Грађанско васпитање |
Евалуацију наставе (процењивање успешности реализације наставе и остварености задатака и исхода наставе) наставник ће остварити на два начина: •процењивањем реакције ученика или прикупљањем коментара ученика путем анкетних евалуационих листића •провером знања које ученици усвајају на часу и испитаивањем ставова Непосредно описно оцењивање ученика може се вршити кроз: •усмено и писмено испитивање; •посматрање понашања ученика; |
|||
САДРЖАЈИ | ЗАДАЦИ | ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ | НАСТАВНА СРЕДСТВА |
1. Талесова теорема 2. Поређење троуглова по сличности – коефицијент сличности 3. Примена сличности на пеавоугли троугао 4. Решавање линеарних једначина и неједначина 5.Однос две равни;диедар 6.Површина и запремина призме 7. Примена Питагорине теореме код пирамиде 8.Површина и запремина пирамиде 9.Линеарна функција 10.Решавање система линеарних једначина 11.Површина и запремина ваљка 12.Површина и запремина купе |
|
- Цртање - Демонстрација (показивање) - Разговор |
- Припремљени задаци - Модели геометријских облика - Слике - Дидактички материјали |
САДРЖАЈИ | ЗАДАЦИ | ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ | НАСТАВНА СРЕДСТВА |
|
|
- Кооперативна - Интерактивна - Вербална - Игра - Демонстрација (показивање) - Разговор |
|
САДРЖАЈИ | ЗАДАЦИ | ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ | НАСТАВНА СРЕДСТВА |
|
Ученик треба да зна: - о заступљености неметала у природи - основна хемијска својства важнијих неметала - практичну примену неметала - основна хемијска својства оксида, киселина, база и соли - основна својства и примену метала; - поделу угљоводоника - особине основних класа угљоводоника; - састављање формула основних класа органских једињења; - врсте органских једињења са кисеоником, представнике и особине; - врсте биолошки важних органских једињења и њихове особине. |
- Цртање -Демонстрација (показивање) - Разговор |
- Припремљени задаци - Магнетне апликације за хемију - Слике - Дидактички материјали |
САДРЖАЈИ | ЗАДАЦИ | ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ | НАСТАВНА СРЕДСТВА |
Улога и значај ћелијских органела у метаболизму ћелије Надражљивост, проводљивост и контрактилност Чулно-нервни систем животиња Рефлекси и рефлексни лук Ендокрини систем Фотосинтеза, ћелијско дисање и транспирација Одговорност за сопствено здравље и здравље других људи Промене у пубертету Заштита од полно преносивих болести –контрацепција Календар живота Велика изумирања Теорије еволуције Еволуција човека Еволуција и развој екосистема Циклуси кружења основних супстанци у природи и њихова повезаност Лишајеви Капацитет средине и одрживи развој Нестанак врста и фактори угрожавања Интродукција, реинтродукција и инвазивне врсте Последице глобалних промена |
|
- Цртање - Демонстрација (показивање) - Разговор |
зидне слике енциклопедија |
Р. бр. теме | Наставна тема | Оквирни број часова допунске наставе по теми |
1. | Осцилаторно и таласно кретање | 3 |
2. | Светлосне појаве | 2 |
3. | Електрично поље | 2 |
4. | Електрична струја | 4 |
5. | Магнетно поље | 1 |
6. | Елементи атомске и нуклеарне физике | 2 |
Σ 14 часова |
САДРЖАЈИ | ЗАДАЦИ | ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ | НАСТАВНА СРЕДСТВА |
|
- утврђивање граматичке грађе - увежбавање правилног изговора фонема и правилног читања - вежбе писања и превођења |
- Цртање - Демонстрација (показивање) - Разговор |
- Припремљени задаци - Модели геометријских облика - Слике - Дидактички материјали |
САДРЖАЈИ | ЗАДАЦИ | ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ | НАСТАВНА СРЕДСТВА |
|
- утврђивање граматичке грађе - увежбавање правилног изговора фонема и правилног читања - вежбе превођења |
- Цртање - Демонстрација (показивање) - Разговор |
- Припремљени задаци - Модели геометријских облика - Слике - Дидактички материјали |
САДРЖАЈИ | ЗАДАЦИ | ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ | НАСТАВНА СРЕДСТВА |
|
да ученици сазнају битне историјске промене од средине 19.ог века до Првог светског рата уочавање основних одлика економског , политичког и културног развоја наших народа у Краљевини Југославији знати битне чињенице из Другог светског рата знати битне чињенице и карактеристике НОР-а знати битне процесе савременог света знати чињенице развоја СРЈ |
- Кооперативна - Интерактивна - Вербална - Игра - Демонстрација (показивање) - Разговор |
|
САДРЖАЈИ | ИСХОДИ | ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ | НАСТАВНА СРЕДСТВА |
1.Рељеф Србије (1 час) 2.Клима Србије (1 час) 3.Реке и језера Србије ( 1 час) 4. Становништво и привреда Србије (1 час) |
-Ученици треба да одређују, повезују и схватају значај географског положај своје земље на Балкану, у Европи и у Свету. -да овладају елементарним знањима о природногеографским и друштвеногеографским објектима, појавама и процесима на територији Републике Србије. -да схватају и разумеју закономерни развој географске средине као резултат интеракције природних појава, процеса и човека -да упознају природне лепоте и културну баштину наше земље -да упознају природне и друштвене карактеристике географске регије у којој живе и повезују појаве и процесе на националном и глобалном нивоу -да повезују знања из географије са знањима из сродних наставних предмета -да схватају потребу и значај очувања природе и природних ресурса -да подржавају процесе међународне интеграције наше земље -да користе различите изворе информација и уочавају њихову важност у географским сазнањима -да се оспособљавају да на терену осматрају, мере, анализирају, итервјуишу, скицирају и прикупљају податке -да развијају способност исказивања географског знања речима, сликом, квантитативно, табеларно, графички и схематски -да се обуче техникама тимског/групног рада и групног одлучивања -да се оспособе за континуирано образовање и самообразовање |
- Кооперативна - Интерактивна - Перцептивне - Демонстрација - Разговор - Учење путем открића - Трагање за одговорима |
- Фотографије - Слике - Краћи текстови - Дидактички материјали - Карта |
САДРЖАЈИ | ИСХОДИ | ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ | НАСТАВНА СРЕДСТВА |
Ubersetzung: Franz Specht: 1989: Der Mauerfall, Hueber Verlag Ludvig II,Ein trauriger Marchenkonig „Wien, Wien, nur du allein“ Landeskunde- Themen: Wie leben die Jugendlichen in Deutschland? Wir lernen die Schweiz kennen Grammatik: Morphologie: Komparation, Vorgangs- und Zustandspassiv Syntax: Nebensatze Wortbildung: Zusammensetzungen Literatur: Die Marchen von Bruder Grimm |
- утврђивање граматичке грађе - увежбавање правилног изговора фонема и правилног читања - вежбе превођења |
- Кооперативна - Интерактивна - Перцептивне - Амбијентално учење - Демонстрација - Разговор - Учење путем открића - Решавање проблема кроз реалне ситуације - Трагање за одговорима |
- Апликације - Графофолије - Креде у боји - Оловке у боји - Дидактички материјал - Речник |
САДРЖАЈИ | ИСХОДИ | ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ | НАСТАВНА СРЕДСТВА |
|
- утврђивање граматичке грађе - увежбавање правилног изговора фонема и правилног читања - вежбе писменог и усменог изражавања -увежавање вокабулара -увежбавање фраза и израза |
- Кооперативна - Интерактивна - Перцептивне - Амбијентално учење - Демонстрација - Разговор - Учење путем открића - Решавање проблема кроз реалне ситуације - Трагање за одговорима |
- Апликације - Графофолије - Креде у боји - Оловке у боји - Дидактички материјал - Речник |
САДРЖАЈИ | ЗАДАЦИ | ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ | НАСТАВНА СРЕДСТВА |
1.Југословенска Краљевина 2.Други Светски рат 3.Југославија у Другом Светском рату 4.Свет после Другог Светског рата 5.Југославија после Другог Светског рата |
|
- Кооперативна - Интерактивна - Вербална - Игра - Демонстрација (показивање) - Разговор |
|
Р. бр. теме | Наставна тема | Оквирни број часова додатне наставе по теми |
1. | Осцилаторно и таласно кретање | 3 |
2. | Светлосне појаве | 2 |
3. | Електрично поље | 3 |
4. | Електрична струја | 4 |
5. | Магнетно поље | 2 |
6. | Елементи атомске и нуклеарне физике | 0 |
Σ 14 часова |
ВРЕМЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ | САДРЖАЈ АКТИВНОСТИ | РЕАЛИЗАТОРИ |
---|---|---|
Септембар |
1.- Повратак у школу: тематски дан 2.- Договор о представницим у Ученичком Парламенту; избор председника одељења 3.- Професионална орјентација , представљање програма 4.- ПО- У свету интересовања/ Графикон интересовања |
ОС ОС ОС, педагог ОС |
Октобар |
5.- Понашање ученика за време часа и одмора. Непожељно понашање у школи 6.- Дечија недеља:активности нашег одељења 7.- ПО- У свету врлина и вредности 8.- ПО- Самоспознаја - то сам ја 9.- Анализа присуства ученика часовима редовне, допунске и додатне наставе и часовима |
ОС ОС ОС ОС,педагог |
Новембар |
10.- Светски Дан толеранције, радионица 11.- ПО - Моја очекивања 12.- ПО - Какав сам у Тиму 13.- Успех и дисциплина ученика на крају првог тромесечја, редовност похађања наставе, формирање група за помоћ слабијим ученицима/ Разумевање и прихватање других |
ОС,педагог ОС,педагог ОС ОС ОС |
Децембар |
14.- ПО - Слика савременог света и кључне компетенције за занимање 15.- ПО - Образовни профили у средњим школама 16.- ПО - Мрежа средњих школа 17.- ПО - Захтеви занимања- способности |
ОС ОС ОС ОС |
Јануар |
18.- После распуста:планирамо и припремамо се за пробни завршни тест 19.- Школска слава:наш допринос |
ОС ОС |
Фебруар |
20.- Анализа односа међу ученицима и односа ученика међу наставницима . 21.- Припреме за школска такмичења 22.- ПО - Припрема и спровођење интервјуа 23. -Дан розих мајица-радионица |
ОС ОС ОС ОС |
Март |
24. – Дан жена:радионица 25. - ПО- Избор занимања -критеријуми 26. - ПО- Оријентација ствара јасну слику 27. – Како је протекао пробни завршни тест |
ОС ОС ОС ОС |
Април |
28. - Анализа успеха и дисциплине на крају трећег тромесечја,редовност похађања наставе. 29. - Припреме за извођење екскурзије 30. - ПО- Припрема за реалне сусрете 31. - ПО - Остварујемо учење уз помоћ реалних сусрета |
ОС ОС ОС,педагог ОС,педагог |
Мај |
32. -ПО- Моја одлука о школи и занимању 33.- Спремамо се за прославу матурске вечери 34.- Прослава последењег дана у основној школи |
ОС ОС ОС |
САДРЖАЈИ | ЗАДАЦИ | ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ | НАСТАВНА СРЕДСТВА |
ОКТОБАР ( 4 часа ) Одбојка
Кошарка 1. Договор о раду секције, селекција ученика 2.Ххватање, додавање лопте у пару 3. Блокада у месту и кретању 4. Дриблинг, шут на кош .ДЕЦЕМБАР ( 4 часа ) Ритмичка гимнастика 1.Укључивање ученика у секцију 2. Договор о раду секције 3. Договор о гардероби за наступе 4. Увежбавање кореографије уз музичку пратњу ЈАНУАР (2 часа) Одбојка 1. Смечирање висећих лопти 2. Смечирање лопти, пребацивање преко мреже ФЕБРУАР ( 4 часа ) Кошарка 1. Пивотирање 2. Прецизност шута, скок шут 3. Игра са и без лопте 4. Зонска одбрана МАРТ ( 4 часа ) Ритмичка гимнастика 1. Преслушавање музике 2. Осећај за ритам 3. Вежбе са лоптом 4. Вежбе са вијачом. АПРИЛ ( 4 часа ) Одбојка 1. Одбрана блоком једног играча 2. Одбрана блоком два играча 3. Вежбање лелујавог сервиса 4. Игра 6:0 МАЈ (4 часа) Кошарка 1. Пресинг 2. Контранапад са два и три играча 3. Брзи напад у три варијанте 4. Игра на два коша уз примену правила |
- Задовољавање основних дечијих потреба за кретањем и игром; -Развијање координације, гипкости, равнотеже и експлозивне снаге; - Стицање моторичких умења у свим природним облицима кретања у различитим условима: елементарним играма, ритмици, плесним вежбама и вежбама на тлу; упознавање са кретним могућностима и ограничењима сопственог тела; - Стварање претпоставки за правилно држање тела, јачање здравља и развијање хигијенских навика; - Формирање и овладавање елементарним облицима кретања-„моторичко описмењавање“; - Стварање услова за социјално прилагођавање ученика на колективан живот и рад. |
- Кооперативна - Интерактивна - Перцептивне - Игра - Учење кроз игру - Демонстрација (показивање) - Разговор |
- Рукометна лопта - гимнастичке справе - Кугла - Медицинка |
ОБРАЗОВНА ОБЛАСТ (КОРЕЛАЦИЈА) | АКТИВНОСТИ | РЕСУРСИ | САРАДНИЦИ | |
а) Ученик | б) Наставник | |||
|
- Вежбање - Разговор - Самосталан и интерактивни рад - Упоређивање - Играње - Посматра - Процењује - Сарађује - Креира |
- Планира - Ораганизује - Бира садржаје - Усмерава - Реализује - Демонстрира - Објашњава - Даје упутства - Омогућује примену наученог - Партнер у учењу - Обезбеђује ресурсе - Прати ефекте рада |
- Ученици - Наставници - Родитељи - Игралиште - Двориште - Учионица - Фискултурна сала - Искуство ученика |
- Ученици - Наставници - Родитељи - ПП служба |
Циљеви и задаци | Редни број теме | Наставне теме |
- развијање музичке способности и жеље за активним музицирањем/певањем и учествовањем у школским ансамблима - подстицање креативне способности ученика и смисла за колективно музицирање - развијање навика слушања музике, подстицање диживљаја и оспособљености за разумевање музичких порука - подстицање стваралачког ангажовања у свим музички активностима – извођење, слушање, истраживање и стварање музике - развијање критичког мишљења |
I II III |
Извођење музике - певање (по слуху и са нотног текста)
- основе музичке писмености (усвајање појма C-dur и a-moll лествице, разлике између дура у мола, појма предзнака – повисилице, појма узмаха и предтакта, шеснаестине ноте у групи, такта 6/8) Слушање музике (препознавање: различитих тонских боја, гласова и инструмената, темпа, динамике и расположења)
|
САДРЖАЈ АКТИВНОСТИ |
ЦИЉЕВИ |
|
|
САДРЖАЈ АКТИВНОСТИ |
ЗАДАЦИ |
|
|
Предмет | Издавач | Наслов уџбеника, писмо | Име аутора |
Српски језик |
„KLETT” |
Читанка „ Речи мудрости“ | Зорица Несторовић, Златко Грушановић |
Граматика за осми разред | Весна Ломпар | ||
Радна свеска за осми разред | Зорица Несторовић, Златко Грушановић | ||
Енглески језик |
„THE ENGLISH BOOK” | Project 5, Serbian Edition, енглески језик за осми разред основне школе, први страни језик, осма година учења; уџбенички комплет (уџбеник и радна свеска) | Tom Hutchinson |
Немачки језик | „KLETT“ | Wir neu 4, уџбеник и радна свеска за четврту годину учења | Ђорђо Мота, Драгана Боос |
Математика |
„KLETT“ |
Уџбеник из математике | Небојша Икодиновић |
Збирка задатака из математике |
Бранислав Поповић,Марија Станић,Ненад Вуловић,Сања Милојевић. | ||
Историја | „ФРЕСКА“ | Уџбеник за историју | Љубодраг Димић |
Географија | „НОВИ ЛОГОС“ | Уџбеник за 8.разред основне школе | Дејан Шабић, Снежана Вујадиновић |
Физика | „KLETT“ | Физика 8, уџбеник за oсми разред | Марина Радојевић |
Физика 8, збирка задатака за 8 разред | Марина Радојевић | ||
Хемија | „KLETT“ | Хемија 8, уџбеник за 8.разред основне школе | Драгица Тривић, Весна Милановић |
Хемија 8, Збирка задатака са лабораторијским вежбама за 8.разред основне школе | Драгица Тривић, Весна Милановић | ||
Биологија | „ГЕРУНДИЈУМ“ |
Биологија за осми разред основне школе |
Томка Миљановић, Весна Миливојевић, Оливера Бјелић Чабрило, Тихомир Лазаревић: |
Техника и технологија | ''KLETT“ | Техника и технологија за 8. разред основне школе, уџбеник |
Алекса Вучићевић Ненад Стаменовић, |
Техника и технологија за 8. разред основне школе, метријали за конструкторско моделовање |
Алекса Вучићевић, Ђура Пађан Ненад Стаменовић, |
||
Информатика и рачунарство | ''KLETT“ | Информатика и рачунарство уџбеник за осми разред основне школе;уџбеник у електронском облику | Светлана Мандић |
Музичка култура | „ЕДУКА” | Из музичке кутије, уџбеник музичке културе за осми разред основне школе; | Борис Марковић |
Ликовна култура | „ВУЛКАН ИЗДАВАШТВО“ |
Уџбеник за ликовну културу (НИЈЕ ОБАВЕЗАН) |
Катарина Трифуновић |