С Т А Т У Т ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „БИСА СИМИЋ“

Основна школа „ Биса Симић“
11408 Велика Крсна
Ул. Централна бр.13
Број: 200/2
Датум: 22.04.2024. године
 
На основу чл. 99.,100. и 119. став 1. тачка 1) Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС” 88/2017, 27/2018 - др.закони,10/2019, 6/2020, 129/2021 и 92/2023, у даљем тексту: Закон), Школски одбор Основне школе „Биса Симић“ у Великој Крсни,  на седници одржаној дана 19.04.2024. године, јавним гласањем, једногласно са  шест гласова „ЗА“  донео је:
 
С Т А Т У Т
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „БИСА СИМИЋ“
У ВЕЛИКОЈ КРСНИ
 
I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
 
Статут Основне школе ,,Биса Симић“ у Великој Крсни (у даљем тексту: Статут) је основни и највиши општи акт Основне школе „Биса Симић“ (у даљем тексту: Школа),  коjим се: ближе уређуjе организациjа, начин рада, управљање и руковођење у  Школи, поступање органа Школе ради обезбеђивања остваривања права и обавеза ученика, права и обавеза родитеља односно другог законског заступника, заштита и безбедност ученика и запослених и мере за спречавање повреда забрана утврђених Законом,начин обjављивања општих аката и обавештавања свих заинтересованих страна о одлукама органа Школе и друга питања, у складу са законом. 
Члан 2.
 
Школа је установа која обавља делатност основног образовања и васпитања  у складу са   Уставом Републике Србије, мађународним правним актима, Законом, Законом о основном образовању и васпитању (у даљем тексту: посебан закон),  подзаконским актима, Статутом и другим општим  актима Школе.
Начин обављања делатности основног образовања и васпитања  прописан је Законом и посебним законима  у области образовања и васпитања.  
 
Члан 3.
У оба­вљању  де­лат­ности основ­ног обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња Шко­ла је има­лац пра­ва, оба­ве­за и од­го­вор­но­сти у скла­ду са за­ко­ном, осни­вач­ким ак­том и Ста­ту­том.
Кан­це­ла­риј­ско по­сло­ва­ње Шко­ле оба­вља се сход­ном при­ме­ном про­пи­са о кан­це­ла­риј­ском по­сло­ва­њу у ор­га­ни­ма др­жав­не упра­ве, а мо­же се уре­ди­ти и Пра­вил­ни­ком о кан­це­ла­риј­ском по­сло­ва­њу Шко­ле, у скла­ду с тим про­пи­си­ма.
Евидентирање, класификовања, архивирање и чување архивске грађе и документарног материјала Школа обавља у складу са Законом о архивској грађи и архивској делатности, подзаконским актима и општим актима Школе.
 
Члан 4.
 
У вр­ше­њу јав­них овла­шће­ња Шко­ла во­ди еви­ден­ци­ју и из­да­је јав­не ис­пра­ве у скла­ду са за­ко­ном и под­за­кон­ским ак­том.
 
По­да­ци  се у еви­ден­ци­ју, јав­не и дру­ге ис­пра­ве уно­се на срп­ском је­зи­ку, ћи­ри­личним пи­смом.
Члан 5.
 
Запослени у Школи остварују права, обавезе и одговорности у складу са одредбама Закона и  другим законима и прописима (општим актима и колективним уговорима) којима се уређују радни односи.  
На питања поступања у управним стварима, коjа нису уређена Законом из става 1. овог члана, примењуjе се закон коjим се уређуjе општи управни поступак.
Статусне одредбе
Назив и седиште
Члан 6.
 
Назив Школе је: Основна школа „Биса Симић “.
Седиште Школе је у Великој Крсни, у улици Централна, број 13.
Скра­ће­ни на­зив Шко­ле је ОШ "Биса Симић".
 
Делатност Школе је основно образовање, шифра делатности је 85.20.
Школа обавља делатност у свом седишту.
Матични број  (МБ) Школе је: 07007175.
Порески идентификациони број (ПИБ) школе је: 101960945.
Назив школе исписује се на српском језику, ћириличним писмом и поставља се на објектима школе у складу са одлуком директора Школе.
 
Оснивање и регистрација школе
Члан 7.
Школа је основана актом СО Младеновац, Одељења за скупштинске послове и друштвене службе, број: 010/15-73 од 11.12.1973. године.
  Школа је уписана у судски регистар код Привредног суда у Београду решењем број: Ус- 797/ 73 од 21.12.1973. године, регистрациони уложак број:  5-94-00.
Правни положај школе
Члан 8.
 
Школа је правно лице са правима и обавезама које проистичу из Устава, Закона  и овог Статута.
Школа је организована као јединствена радна целина.
Школа има право да у правном промету закључује уговоре и предузима друге правне радње и правне послове  у оквиру своје правне и пословне способности.
 Шко­ла у прав­ном про­ме­ту са тре­ћим ли­ци­ма исту­па у сво­је име и за свој ра­чун и за сво­је оба­ве­зе од­го­ва­ра свим сред­стви­ма којима располаже.
Члан 9.
 
Школу као законски заступник заступа  директор, односно лице које он писмено овласти.
Лица овлашћена за располагање новчаним средствима депонују свој потпис код надлежне службе Управe за  трезор.
Члан 10.
 
Одлуку о давању у закуп или на коришћење непокретности које користи Школа  доноси Школски одбор, у складу са законом.
Печати и штамбиљи
Члан 11.
 
Школа у свом раду користи:
1) Jедан велики печат школе округлог облика, пречника 38 мм са  текстом исписаним на српском језику и ћириличним писмом у концентричним круговима око грба Републике Србије. У спољњем кругу великог печата исписује  се у горњем реду назив  Република Србија  а у доњем реду седиште школе Велика Крсна. У следећем унутрашњем кругу исписује се назив школе: Основна школа „Биса Симић“.
2) Два мала  печата школе, исте садржине округлог облика, пречника 30 мм, са  текстом исписаним на српском језику и ћириличним писмом у концентричним круговима око грба Републике Србије. У спољњем кругу малог печата исписује  се у горњем реду Република Србија  а у доњем реду седиште школе Велика Крсна. У следећем унутрашњем кругу исписује се назив школе: Основна школа „Биса Симић“.
3) Један штамбиљ школе за завођење аката правоугаоног облика димензија: 80мм x 45мм, са текстом исписаним  на српском језику и ћириличним писмом, који гласи:
 
Р е п у б л и к а С р б и ј а
Општина Младеновац
Основна школа „Биса Симић“     
             Бр._______
      _______ 20____год., Велика Крсна
 
4) Један штамбиљ школе за завођење  аката правоугаоног облика димензија: 60мм x 25мм, са текстом исписаним на српском језику и ћириличним писмом, који гласи:
 
Р е п у б л и к а С р б и ј а
 Општина Младеновац
Основна школа „Биса Симић“     
               Бр.______
      _______  20____год., Велика Крсна
Члан 12.
 
Великим печатом  школе  оверава се веродостојност јавне исправе које Школа издаје и други акти у вршењу јавних овлашћења Школе.
Малим печатом  Школа оверавају  се акти  у оквиру  канцеларијског пословања, уговори, општи и појединачни правни акти, рачуни  и друга документација  у платном промету за финансијско пословање, као  и потврде, уверења и других акти које Школа издаје ученицима, запосленима и трећим лицима.
Штамбиљи школе служе за завођење  аката и пријем поднесака. 
Члан 13.
 
За чување, издавање и руковање печата одговоран је директор школе.
Директор школе може пренети овлашћење за руковање и чување печата секретару школе и дипломираном економисти за финансијско - рачуноводствене послове. 
Велики печат пречника 38 мм,  један примерак малог печата пречника 30 мм   и штамбиљ правоугаоног облика, димензија 80мм x 45мм  чувају се у каси код директора Школе и за њихово коришћење и  чување одговорни су директор и секретар Школе.
Други примерак малог печата  пречника 30 мм и штамбиљ правоугаоног облика, димензија 60мм x 25мм  чувају  се  у орману  у рачуноводству и за њихово коришћење и чување одговоран   је  дипломирани економиста за финансијско - рачуноводствене послове.
 
Средства за рад школе
 
Члан 14.
 
Зе­мљи­ште, згра­де и дру­га сред­ства ко­ја су сте­че­на, од­но­сно ко­ја стек­не Шко­ла, у јав­ној су сво­ји­ни и ко­ри­сте се за оба­вља­ње ње­не де­лат­но­сти.
 
 
Члан 15.
 
Сред­ства за рад Шко­ле обез­бе­ђу­ју се из бу­џе­та Ре­пу­бли­ке, ­бу­џе­та гра­да Београда и буџета градске општине Младеновац, у скла­ду са За­ко­ном.
 
Члан 16.
 
Шко­ла мо­же да оства­ри и соп­стве­не при­хо­де по осно­ву до­на­ци­ја, спон­зор­ства, уго­во­ра и дру­гих по­сло­ва, у скла­ду са за­ко­ном.
 
Оства­ри­ва­ње при­хо­да, еви­ден­ти­ра­ње и ко­ри­шће­ње сред­ста­ва из ста­ва 1. овог чла­на вр­ши се у скла­ду са про­пи­си­ма ко­ји­ма се уре­ђу­је бу­џет­ски си­стем.
 
Члан 17.
 
Ра­ди оства­ри­ва­ња ви­шег ква­ли­те­та обра­зо­ва­ња, Шко­ла мо­же да сти­че сред­ства:
1) уче­шћем ро­ди­те­ља уче­ни­ка;
2) уче­шћем гра­да Београда;
3) уче­шћем спон­зо­ра или до­на­то­ра;          
4) учешћем градске општине Младеновац.
 
Сред­ства из ста­ва 1. овог чла­на  ко­ри­сте се за по­бољ­ша­ње усло­ва обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња у по­гле­ду про­сто­ра, опре­ме и на­став­них сред­ста­ва и за  по­моћ уче­ни­ци­ма.
Одговорност школе за безбедност ученика
Члан 18. 
 
Школа доноси акт коjим прописуjе мере, начин и поступак заштите и безбедности ученика за време боравка у Школи и свих активности коjе организуjе Школа, у сарадњи са надлежним органом jединице локалне самоуправе, коjе jе дужна да спроводи у складу са упутством које донесе министар. 
У циљу извршавања обавезе из става 1. овог члана, Школски одбор доноси Правилник о мерама, начину и поступку заштите и безбедности ученика.
У циљу извршавања обавезе прописане актом из става 2. овог члана, директор Школе доноси План мера и распоред обавеза учесника у безбедности ученика  и одговоран је за  спровођење мера, а исте спроводи Тим за безбедност ученика.
Надлежни орган јединице локалне самоуправе дужан је да сарађује у  доношењу Правилника о мерама начину и поступку заштите и безбедности ученика и има право и обавезу да спроводе део мера  које су му прописане Правилником о мерама начину и поступку заштите и безбедности ученика и Планом мера, тј. да обезбеди финансијска средства за физичко обезбеђење, да обезбеди дежурног полицајца и да именује представника јединице локалне самоуправе у Тим за безбедност.
Школа је дужна да спроводи мере из става 3. овог члана.
 
Правила понашања у Школи
Члан 19.
 
У школи се негују односи међусобног разумевања и уважавања личности, ученика, запослених и родитеља, односно других законских заступника. 
Запослени имају обавезу да својим радом и укупним понашањем доприносе развијању позитивне атмосфере у школи.
Понашање у школи и односи ученика, запослених и родитеља односно других законских заступника уређују се Правилима о понашању ученика, родитеља односно других законских заступника и запослених у Школи. 
 
Забрана дискриминације 
Члан 20.
 
У Школи су забрањене дискриминациjа и дискриминаторско поступање, коjим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неjеднако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а коjи се заснива на раси, боjи коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националноj припадности или етничком пореклу, jезику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалноj ориjентациjи, имовном стању, социjалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоjу и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организациjама и другим стварним, односно претпостављеним личним своjствима, као и по другим основима утврђеним законом коjим се прописуjе забрана дискриминациjе. 
Не сматраjу се дискриминациjом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица коjа се налазе у неjеднаком положаjу. 
Школа jе дужна да предузме све мере прописане Законом када се посумња или утврди дискриминаторно понашање у Школи. 
 
 
Поступање Школе када се посумња или утврди дискриминаторно понашање, начине спровођења превентивних и интервентних активности, обавезе и одговорности запосленог, ученика, родитеља односно другог законског заступника, трећег лица у Школи, органа и тела Школе и друга питања од значаjа за заштиту од дискриминациjе, прописуjе министар. 
Забрана насиља, злостављања и занемаривања
Члан 21.
 
У Школи је забрањено физичко, психичко, социјално, сексуално, дигитално и свако друго насиље, злостављање и занемаривање запосленог, ученика, родитеља односно другог законског заступника или трећег лица у Школи.
Повреде забране из става 1. овог члана, које запослени учини према другом запосленом у Школи, уређују се законом.
Под насиљем и злостављањем подразумева се сваки облик једанпут учињеног, односно понављаног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства личности ученика.
Занемаривање и немарно поступање представља пропуштање установе или запосленог да обезбеди услове за правилан развој ученика.
Школа је дужна да одмах поднесе пријаву надлежном органу ако се код ученика примете знаци насиља, злостављања или занемаривања.
Под физичким насиљем, у смислу одредаба Статута, сматра се: физичко кажњавање ученика од стране запосленог, родитеља односно другог законског заступника или трећег лица у установи; свако понашање које може да доведе до стварног или потенцијалног телесног повређивања ученика и запосленог; насилно понашање запосленог према ученику и као и ученика према другом ученику и запосленом.
Под психичким насиљем, у смислу одредаба Статута, сматра се понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства.
Под социјалним насиљем, у смислу одредаба Статута, сматра се искључивање ученика из групе вршњака и различитих облика активности установе.
Под сексуалним насиљем и злостављањем, у смислу одредаба Статута, сматра се понашање којим се  ученик сексуално узнемирава, наводи или приморава на учешће у сексуалним активностима које не жели, не схвата или за које није развојно дорастао или се користи за проституцију, порнографију и друге облике сексуалне експлоатације.
Под дигиталним насиљем и злостављањем, у смислу одредаба Статута, сматра се злоупотреба информационо комуникационих технологија која може да има за последицу повреду друге личности и угрожавање достојанства и остварује се слањем порука електронском поштом, смс-ом, ммс-ом, путем веб-сајта (web site), четовањем, укључивањем у форуме, социјалне мреже и другим облицима дигиталне комуникације.
Школа  је дужна да надлежном органу пријави сваки облик насиља, злостављања и занемаривања у установи почињен од стране родитеља, односно другог законског заступника или трећег лица у Школи.
Министарство врши пријем пријава у вези са насиљем, злостављањем и занемаривањем ученика путем софтверског решења – Националне платформе за превенцију насиља које укључује децу – Чувам те.
 Школа спроводи Протокол поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање  Министра просвете ( у даљем тексту: министар), којим се  прописују  садржаји и начини спровођења превентивних и интервентних активности, услови и начини за процену ризика, начини заштите од насиља, злостављања и занемаривања и праћење ефеката предузетих мера и активности.
Забрана понашања која вређа углед, част и достојанство
Члан 22.
 
Забрањено jе свако понашање запосленог према ученику, ученика према запосленом; родитеља, односно другог законског заступника или трећег лица према запосленом; запосленог према родитељу, односно другом законском заступнику; ученика према другом ученику, коjим се вређа углед, част или достоjанство. 
Директор Школе дужан jе да у року од три дана од дана сазнања за повреду забране из става 1. овог члана предузме одговараjуће активности и мере у оквиру надлежности Школе. 
Ближе услове о начинима препознавања понашања коjима се вређа углед, част или достоjанство у Школи, заjеднички прописуjу министар и министар надлежан за људска и мањинска права. 
Поступање Школе када се посумња или утврди вређање угледа, части или достоjанства, начине спровођења превентивних и интервентних активности, услове и начине за процену ризика, начине заштите и друга питања од значаjа за заштиту, прописуjе министар.
Члан 23.
Забрана страначког организовања и деловања и коришћење простора у те сврхе.
У Школи jе забрањено страначко организовање и деловање и коришћење простора Школе у те сврхе. 
Аутономија школе
Члан 24.
 
Аутономиjа Школе у смислу одредаба Статута подразумева избор поjединих садржаjа, начина остваривања, сарадника у складу са потребама, могућностима, интересовањима, расположивим ресурсима, карактеристикама локалне заjеднице приликом: 
1) доношења статута, развоjног плана, програма, годишњег плана рада, правила понашања у Школи, мера, начина и поступка заштите и безбедности ученика и других општих аката Школе; 
2) доношења плана стручног усавршавања и професионалног развоjа наставника и стручног сарадника; 
 
3) доношења програма заштите од дискриминациjе, насиља, злостављања и занемаривања; 
4) самовредновања рада Школе у оквиру изабране области на годишњем нивоу у циљу унапређивања образовно-васпитног рада. 
Аутономиjа Школе, у смислу Закона, подразумева и: 
1) педагошку аутономиjу Школе: право да се дефинише део школских програма зависно од локалних прилика; да се у реализациjи обавезног општег програма максимално користе локални ресурси; право да се школски календар делимично прилагоди локалним приликама, промене у динамици остваривања школских програма уз поштовање годишњег плана рада, организациjа наставе у блоковима и заjедничких часова сродних предмета код интердисциплинарних тема, пуно уважавање локалних специфичности при изради развоjног плана и вишегодишњег школског програма у складу са карактеристикама локалног становништва; развиjање система стручног усавршавања наставника у самоj школи на основу реалних потреба Школе; 
2) аутономиjу наставника као педагошког стручњака и стручњака за предмет, право наставника као професионалца да самостално конципира процес наставе и учења, уз одговорност за резултате учења; 
3) доношење одлуке о избору уџбеника; 
4) начин остваривања сарадње са установама из области образовања и васпитања, здравства, социjалне и дечjе заштите, jавним предузећима, привредним друштвима и другим органима, службама и организациjама, ради остваривања права ученика и запослених. 
Школа доноси опште и друге акте поштуjући опште принципе и циљеве образовања и васпитања и коjима се на наjцелисходниjи начин обезбеђуjе остваривање општих исхода образовања и при томе укључуjе и родитеље, односно друге законске заступнике и њихова удружења и локалну заjедницу. 
II ДЕЛАТНОСТ ШКОЛЕ
Члан 25.
 
Школа обавља образовно - васпитну делатност, на основу општих принципа и циљева образовања и васпитања прописаних Законом, Законом о основном образовању и васпитању и планом и програмом наставе и учења.
Oсновно образовање и васпитање је делатност од непосредног друштвеног интереса и остварује се као јавна служба.
Образовно-васпитна делатност школе остварује се кроз образовно-васпитни рад који обухвата наставне и ваннаставне активности школе којима се остварује школски програм и постижу прописани циљеви, исходи и стандарди постигнућа.
Основно образовање и васпитање остварује се у трајању од осам година у два образовна циклуса, у складу са Законом, посебним законом  и програмом наставе и учења.
Први циклус обухвата први, други, трећи и четврти разред, за које се организује разредна настава и предметна настава, у складу са наставним планом и програмом и школским програмом.
 
Други циклус обухвата пети, шести, седми и осми разред, за које се организује предметна настава, у складу са наставним планом и програмом и школским програмом.
Трајање основног образовања и васпитања може бити дуже или краће од трајања из ст. 4. овог члана, у зависности од постигнућа и напредовања ученика.
Ученику који је навршио 15 година живота престаје обавеза похађања школе истеком те школске године.
Школа је дужна да ученику који је навршио 15 година живота, а није стекао основно образовање и васпитање, омогући школовање до навршених 17 година живота, ако то захтева ученик или његов родитељ, односно други законски заступник.
Ученик који је навршио 15 година живота, а није стекао основно образовање и васпитање, може да настави стицање образовања по програму функционалног основног образовања одраслих.
Право на основно образовање и васпитање
Члан 26.
 
Свако лице има право на бесплатно и квалитетно основно образовање и васпитање у јавној школи.
Ученик јавне школе може бесплатно да користи књиге, школски материјал, превоз и  ужину, у складу са Законом.
Обавезност основног образовања и васпитања
Члан 27.
 
Основно образовање и васпитање обавезно је и остварује се у складу са Законом.
Образовање и васпитање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом
Члан 28.
 
Ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом јесте: дете са интелектуалним сметњама, дете са сензорним сметњама, дете са моторичким сметњама, дете са тешкоћама у учењу, дете са говорно-језичким сметњама, дете са проблемом у понашању, дете са емоционалним тешкоћама, дете са сметњама у развоју које се манифестују истовремено у неколико области, услед чега се дете суочава са бројним препрекама у задовољењу основних потреба и потребна му је најкомплекснија подршка или дете са другим сметњама због којих му је потребна подршка.
Ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом стиче основно образовање и васпитање по правилу у Школи, заједно са осталим ученицима, а када је то у најбољем интересу ученика, у школи за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, у складу са Законом.
Ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом има право на индивидуални образовни план, у складу са Законом.
Образовање и васпитање ученика са изузетним способностима
Члан 29.
 
Ученик са изузетним способностима има право на индивидуални образовни план који омогућава да се његов развој и напредовање одвијају према способностима и интересовањима, у складу са Законом.
Циљеви образовања и васпитања
Члан 30.
 
Извршавајући основну делатност, Школа обезбеђује остваривање општих принципа система образовања и васпитања и циљева образовања прописаних Законом.
Основни циљеви основног образовања и васпитања јесу:
1) обезбеђивање добробити и подршка целовитом развоју ученика;
2) обезбеђивање подстицајног и безбедног окружења за целовити развој ученика, развијање ненасилног понашања и успостављање нулте толеранције према насиљу;
3) свеобухватна укљученост ученика у систем образовања и васпитања;
4) развијање и практиковање здравих животних стилова, свести о важности сопственог здравља и безбедности, потребе неговања и развоја физичких способности;
5) развијање свести о значају одрживог развоја, заштите и очувања природе и животне средине и еколошке етике, заштите и добробити животиња;
6) континуирано унапређивање квалитета процеса и исхода образовања и васпитања заснованог на провереним научним сазнањима и образовној пракси;
7) развијање компетенција за сналажење и активно учешће у савременом друштву које се мења;
8) пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички развој сваког ученика, у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима;
9) развијање кључних компетенција за целоживотно учење и међупредметних компетенција у складу са развојем савремене науке и технологије;
10) развој свести о себи, стваралачких способности, критичког мишљења, мотивације за учење, способности за тимски рад, способности самовредновања, самоиницијативе и изражавања свог мишљења;
11) оспособљавање за доношење ваљаних одлука о избору даљег образовања и занимања, сопственог развоја и будућег живота;
12) развијање осећања солидарности, разумевања и конструктивне сарадње са другима и неговање другарства и пријатељства;
13) развијање позитивних људских вредности;
14) развијање компентенција за разумевање и поштовање права детета, људских права, грађанских слобода и способности за живот у демократски уређеном и праведном друштву;
15) развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и уважавање различитости;
16) развијање личног и националног идентитета, развијање свести и осећања припадности Републици Србији, поштовање и неговање српског језика и матерњег језика, традиције и културе српског народа и националних мањина, развијање интеркултуралности, поштовање и очување националне и светске културне баштине;
17) повећање ефикасности употребе свих ресурса образовања и васпитања, завршавање образовања и васпитања у предвиђеном року, са минималним продужетком трајања и смањеним напуштањем школовања;
18) повећање ефикасности образовања и васпитања и унапређивање образовног нивоа становништва Републике Србије као државе засноване на знању.
Опште међупредметне компетенције за крај основног образовања и васпитања
Члан 31.
 
Циљ оријентације ка општим међупредметним компетенцијама и кључним компетенцијама јесте динамичније и ангажованије комбиновање знања, вештина и ставова релевантних за различите реалне контексте који захтевају њихову функционалну примену.
Опште међупредметне компетенције заснивају се на кључним компетенцијама, развијају се кроз наставу свих предмета, примењиве су у различитим ситуацијама и контекстима, при решавању различитих проблема и задатака и неопходне свим ученицима за лично остварење и развој, укључивање у друштвене токове и запошљавање и чине основу за целоживотно учење.
Опште међупредметне компетенције за крај основног образовања и васпитања јесу:
1) компетенција за учење;
2) одговорно учешће у демократском друштву;
3) естетичка компетенција;
4) комуникација;
5) одговоран однос према околини;
6) одговоран однос према здрављу;
7) предузимљивост и оријентација ка предузетништву;
8) рад са подацима и информацијама;
9) решавање проблема;
10) сарадња;
11) дигитална компетенција.
Језик остваривања образовно-васпитног рада
Члан 32.
 
Образовно-васпитни рад остварује се на српском језику и ћириличном писму.
Када се образовно-васпитни рад остварује на српском језику, за ученика припадника националне мањине организује се настава језика националне мањине, са елементима националне културе, као изборни програм.
Образовно-васпитни рад за ученике који користе знаковни језик, односно посебно писмо или друга техничка решења, остварује се у складу са Законом.
 
III ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ И УНАПРЕЂИВАЊЕ КВАЛИТЕТА РАДА ШКОЛЕ  
Члан 33.
 
Школа се самостално и у сарадњи са надлежним органом jединице локалне самоуправе стара о обезбеђивању и унапређивању услова за развоj образовања и васпитања, обезбеђивању и унапређивању квалитета програма образовања и васпитања, свих облика образовно-васпитног рада и услова у коjима се он остваруjе. 
Ради обезбеђивања квалитета рада у Школи се вреднуjу остваривање циљева, исхода и стандарда постигнућа, Националног оквира образовања и васпитања, наставног плана и програма образовања и васпитања, развоjног плана, допринос и укљученост родитеља, односно других законских заступника ученика у различите облике образовно-васпитног рада и услова у коjима се он остваруjе. 
Вредновање квалитета остваруjе се као самовредновање и спољашње вредновање. 
Самовредновањем Школа оцењуjе: квалитет програма образовања и васпитања и његово остваривање, све облике и начин остваривања образовно-васпитног рада, стручно усавршавање и професионални развоj, услове у коjима се остваруjе образовање и васпитање, задовољство ученика и родитеља, односно других законских заступника ученика. 
У самовредновању учествуjу стручни органи, савет родитеља, ученички парламент, ученици, наставници, стручни сарадници, секретар, директор и Школски одбор Школе. 
Самовредновање се обавља сваке године по поjединим областима вредновања, а сваке четврте или пете године – у целини. 
Извештаj о самовредновању квалитета рада Школе подноси директор  наставничком, односно педагошком већу, савету родитеља, ученичком парламенту и Школском одбору, као и надлежноj школскоj управи. 
Спољашње вредновање рада Школе обавља се стручно-педагошким надзором Министарства и од стране Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања. 
Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања учествуjе у спољашњем вредновању квалитета рада Школе путем вредновања  образновних постигнућа ученика на завршним и матурским испитима или по указаноj потреби и на захтев Министарства. 
Стручни органе и тела Школе, поступке праћења остваривања програма образовања и васпитања, других облика образовно-васпитног рада и услова рада, основе и мерила за самовредновање и вредновање, садржину и начин обjављивања резултата самовредновања и вредновања квалитета рада Школе, по прибављеном мишљењу надлежног савета, прописуjе министар. 
 
Развојни план школе
Члан 34. 
 
Школа доноси развоjни план на основу извештаја о самовредновању и извештаја  о спољашњем вредновању, најкасније  30 дана пре истека важећег развојног плана Школе.
Развојни план Школе доноси Школски одбор, за период од три до пет година.
Развоjни план Школе  јесте стратешки докуменат плана развоја  који садржи   приоритете у остваривању образовно-васпитног рада, план и носиоце активности, критериjуме и мерила за вредновање планираних активности и друга питања од значаjа за развоj установе, и то: 
1) мере унапређивања образовно-васпитног рада на основу анализе резултата ученика на завршном испиту; 
2) мере за унапређивање доступности одговараjућих облика подршке и разумних прилагођавања и квалитета образовања и васпитања за децу и ученике коjима jе потребна додатна подршка; 
3) мере превенциjе насиља и повећања сарадње међу ученицима, наставницима и родитељима; 
4) мере превенциjе осипања ученика; 
5) друге мере усмерене на достизање циљева образовања и васпитања коjи превазилазе садржаj поjединих наставних предмета; 
6) план припреме за завршни испит; 
7) план укључивања школе у националне и међународне развоjне проjекте; 
8) план стручног усавршавања наставника, стручних сарадника и директора; 
9) мере за увођење иновативних метода наставе, учења и оцењивања ученика; 
10) план напредовања и стицања звања наставника и стручних сарадника; 
11) план укључивања родитеља, односно другог законског заступника у рад школе; 
12) план сарадње и умрежавања са другим школама и установама; 
13) друга питања од значаjа за развоj школе. 
Развоjни план садржи критериjуме и мерила за праћење остваривања развоjног плана и служи као ослонац за израду школског програма и годишњег плана рада школе.
 
IV.ПРОГРАМИ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Обавезни предмети, изборни програми и активности
Члан 35.
 
У Школи се изучавају обавезни предмети и изборни програми и активности прописани планом и програмом наставе и учења, према школском програму, у складу са Законом.
План наставе и учења
Члан 36.
 
План наставе и учења у основном образовању и васпитању садржи: 
1) листу обавезних предмета и изборних програма и активности по разредима; 
2) укупан годишњи фонд часова по предметима, програмима и активностима; 
3) недељни фонд часова по предметима, програмима и активностима. 
Програм наставе и учења
Члан 37.
 
Програм наставе и учења у основном образовању и васпитању садржи: 
1) циљеве основног образовања и васпитања; 
2) циљеве учења предмета, изборних програма и активности по разредима; 
3) опште предметне компетенциjе; 
4) специфичне предметне компетенциjе; 
5) исходе учења; 
6) образовне стандарде за основно образовање и васпитање; 
7) кључне поjмове садржаjа сваког предмета; 
8) упутство за дидактичко-методичко остваривање програма; 
9) упутство за формативно и сумативно оцењивање ученика; 
Школски програм  
Члан 38.  
 
Основно образовање и васпитање остваруjе се на основу школског програма. 
Школски програм омогућава ориjентациjу ученика и родитеља, односно другог законског заступника у избору школе, праћење квалитета образовно-васпитног процеса и његових резултата, као и процену индивидуалног рада и напредовања сваког ученика. 
Школски програм се доноси у складу са Законом. 
Поjедини делови школског програма иновираjу се у току његовог остваривања. 
Школа обjављуjе школски програм у складу са Законом и општим актом школе. 
Школски програм садржи: 
1) циљеве школског програма; 
2) план наставе и учења основног образовања и васпитања; 
 
3) програме обавезних предмета по разредима, са начинима и поступцима за њихово остваривање; 
4) изборне програме по разредима, са начинима и поступцима за њихово остваривање; 
5) програме активности по разредима, са начинима и поступцима за њихово остваривање; 
6) програм допунске и додатне наставе; 
7) програм културних активности школе; 
8) програм школског спорта и спортско-рекреативних активности; 
9) програм заштите од насиља, злостављања и занемаривања, програм спречавања дискриминациjе и програми превенциjе других облика ризичног понашања; 
10) програм ваннаставних активности ученика; 
11) програм професионалне ориjентациjе; 
12) програм здравствене заштите; 
13) програм социjалне заштите; 
14) програм заштите животне средине; 
15) програм сарадње са локалном самоуправом; 
16) програм сарадње са породицом; 
17) програм излета, екскурзиjа и наставе у природи; 
18) програм рада школске библиотеке; 
19) начин остваривања других области развоjног плана школе коjи утичу на образовно-васпитни рад. 
Индивидуални образовни планови свих ученика коjи се образуjу по индивидуалном образовном плану чине прилог школског програма. 
Школски програм, нарочито у школи за образовање ученика са сметњама у развоjу и инвалидитетом, садржи и: 
1) начин прилагођавања рада и услова у коjима се изводи образовно-васпитни рад; 
2) начин прилагођавања циљева и исхода, као и садржаjа образовно-васпитног рада и 
3) начин остваривања додатне подршке за ученике школе. 
Саставни део школског програма jе и програм безбедности и здравља на раду коjи обухвата заjедничке активности школе, родитеља, односно других законских заступника и jединице локалне самоуправе, усмерене на развоj свести за спровођење и унапређивање безбедности и здравља на раду. 
Годишњи план рада
Члан 39.  
 
Годишњим планом рада школе утврђуjу се време, место, начин, носиоци остваривања школског програма и друга питања од значаjа за остваривање школског програма. 
Годишњи план рада школа доноси у складу са школским календаром, развоjним планом и школским програмом, до 15. септембра. 
Уколико у току школске године дође до промене неког дела годишњег плана рада, школа доноси измену годишњег плана рада у одговараjућем делу. 
Школска година
Члан 40.
 
Образовно-васпитни рад остваруjе се у току школске године, коjа почиње 1. септембра, извођењем химне Републике Србиjе, а завршава се 31. августа наредне године. 
Образовно-васпитни рад организује се у два полугодишта.
Настава у Школи изводи се у првој смени, по распореду часова који за сваку школску годину, уз претходно прибављено мишљење стручних органа, утврђује директор Школе.
Време почетка и завршетка часова наставе и др. утврђује се Годишњим планом рада Школе.
Време, трајање и организација образовно-васпитног рада и школског распуста утврђује се школским календаром, који може да се мења, у изузетним случајевима, на захтев Школе, уз сагласност министра.
Организација образовно-васпитног рада
Члан 41.
 
Образовно-васпитни рад организуjе се у одељењу, у групи и индивидуално. 
Одељење истог разреда може да има до 28 ученика. 
Изузетно, одељење истог разреда може да има до 31 ученика уз сагласност Министарства. 
У jедном одељењу могу да буду до два ученика са сметњама у развоjу и инвалидитетом. 
Броj ученика утврђен у ставу 2. овог члана умањуjе се за два по ученику коjи основно образовање и васпитање стиче остваривањем индивидуалног образовног плана са прилагођавањем начина рада, као и услова у коjима се изводи образовно-васпитни рад, односно са учењем jезика на коме се одвиjа образовно-васпитни рад (ИОП1), односно за три по ученику коjи основно образовање и васпитање стиче остваривањем индивидуалног образовног плана са прилагођавањем циљева, садржаjа и начина остваривања програма наставе и учења и исхода образовно-васпитног рада (у даљем тексту: ИОП2). 
Образовно-васпитни рад од првог до четвртог разреда може да се организуjе и у комбинованом одељењу.
Изузетно, образовно-васпитни рад од петог до осмог разреда може да се организуjе и у комбинованом одељењу, када jе то у наjбољем интересу ученика, уз сагласност надлежне школске управе.
Комбиновано одељење састављено од ученика два разреда може да има до 15 ученика, а одељење од три или четири разреда до десет ученика. 
За предмете за коjе jе подела одељења на групе предвиђена планом и програмом наставе и учења организуjе се остваривање образовно-васпитног рада у групи. 
Изузетно, у групи може да се организуjе и остваривање наставе изборних програма и слободних наставних активности, уколико ниjе могуће организовање образовно-васпитног рада на нивоу одељења. 
Група из става 10. овог члана, по правилу, формира се на нивоу разреда и има наjмање 15, а наjвише до 30 ученика. Образовно-васпитни рад у групи са мање од 15 ученика организуjе се уз сагласност министра. 
Изузетно, група из става 10. овог члана може да се формира на нивоу циклуса. Група састављена од ученика два разреда може да има до 15 ученика, а група од три или четири разреда до десет ученика. 
Настава
Члан 42.
 
Настава jе основа образовно-васпитног процеса у школи. 
Поред редовне наставе, коjа се организуjе  у преподневној смени, у школи се организуjе допунска, додатна и припремна настава. 
За ученике коjима jе потребна помоћ у савладавању програма и учењу, школа организуjе допунску наставу. 
За ученике од трећег до осмог разреда са посебним способностима, склоностима и интересовањима за поjедине предмете, школа организуjе додатну наставу. 
За ученике упућене на разредни и поправни испит, школа организуjе припремну наставу. 
Припремна настава се организуjе пре почетка испитног рока, у траjању од наjмање пет радних дана са по два часа дневно за сваки предмет. 
За ученика коме jе због сметњи у развоjу и инвалидитета, специфичних тешкоћа у учењу, социjалне ускраћености и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, школа може да реализуjе индивидуалну наставу кроз програме подршке деци и ученицима са сметњама у развоjу. 
Припрему ученика за полагање завршног испита школа може да организуjе током другог полугодишта осмог разреда, а дужна jе да организуjе припрему ученика за полагање завршног испита десет дана пре полагања испита у траjању наjмање два часа дневно из предмета коjи су обухваћени полагањем. 
Разредна и предметна настава
Члан 43.
 
За ученике првог циклуса организуjе се разредна настава, а за ученике другог циклуса предметна настава, а када постоjе услови и заjедничка настава више сродних предмета са интердисциплинарним садржаjем, у складу са школским програмом. 
Изузетно, за ученике првог циклуса може да се организуjе предметна настава из страног jезика и изборних програма, у складу са законом и планом и програмом наставе и учења. 
Изузетно, у школи за образовање ученика са сметњама у развоjу и инвалидитетом, настава у другом циклусу може да се организуjе као разредна настава, у складу са школским програмом. 
За припаднике националне мањине предметна настава може да се организуjе из предмета српски jезик као нематерњи и изборног програма jезик националне мањине са елементима националне културе од првог разреда. 
Члан 44.
 
Школа је дужна да за ученике четвртог разреда организује часове предметне наставе ради упознавања ученика са предметним наставницима који ће реализовати наставу у петом разреду.
Часови предметне наставе из става 1. овог члана планирају се на основу програма наставе и учења за четврти разред основног образовања и васпитања, у сарадњи учитеља и одговарајућих наставника предметне наставе.
Часове предметне наставе за ученике четвртог разреда реализују сви наставници предметне наставе из става 1. овог члана, по два пута у току школске године, односно једанпут у току полугодишта.
Школа може, с истим циљем и на исти начин, да организује часове предметне наставе и за ученике од првог до трећег разреда.
Настава и продужени боравак
Члан 45.
 
Школа  организуjе  наставу  у преподневној смени и продужени боравак као посебне облике образовно-васпитног рада, уз сагласност Министарства. 
У оквиру наставе и продуженог боравка обезбеђуjу се игра, културно-уметничке, спортске активности, учење, израда домаћих задатака и извршавање других обавеза ученика у безбедном окружењу под надзором наставника. 
Ближе услове организoвања наставе и продуженог боравака прописуjе министар. 
Настава за ученике на кућном и болничком лечењу
Члан 46.
 
Школа може да организуjе образовно-васпитни рад као посебан облик рада за ученике на дужем кућном и болничком лечењу, уз сагласност Министарства. 
За ученике коjи због већих здравствених проблема или хроничних болести не могу да похађаjу наставу дуже од три недеље, настава се организуjе у кућним условима, односно у здравственоj установи. 
Родитељ, односно други законски заступник jе дужан да о потреби организовања наставе за ученика на дужем кућном и болничком лечењу обавести школу. 
Начин организовања наставе за ученике на дужем кућном и болничком лечењу прописуjе министар. 
Настава код куће
Члан 47.
 
Родитељ, односно други законски заступник има право да свом детету омогући стицање основног образовања и васпитања код куће, уз обезбеђивање трошкова образовања и васпитања. 
Родитељ, односно други законски заступник jе дужан да до краjа наставне године писмено обавести школу у коjу jе ученик уписан о намери да за своjе дете од следеће школске године организуjе наставу код куће. 
Школа из става 2. овог члана дужна jе да организуjе полагање разредних испита из свих предмета у складу са планом и програмом наставе и учења. 
Основношколско образовање и васпитање код куће мора да обезбеди остваривање прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа. 
За ученика са сметњама у развоjу и инвалидитетом коjи стиче образовање код куће остваривањем ИОП-а 2, образовање и васпитање код куће обезбеђуjе остваривање прилагођених циљева и исхода. 
Школа води евиденциjу о образовању и васпитању ученика код куће. 
Ближе услове за остваривање и начин осигурања квалитета и вредновања наставе код куће, прописуjе министар. 
Настава на даљину
Члан 48.
 
Родитељ, односно други законски заступник може да се определи да његово дете основношколско образовање и васпитање стиче наставом на даљину. 
Родитељ, односно други законски заступник дужан jе да поднесе писани захтев за организовање наставе на даљину школи у коjоj његово дете стиче основношколско образовање и васпитање до краjа наставне године за следећу школску годину. 
Настава на даљину мора да обезбеди остваривање прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа. 
За ученика са сметњама у развоjу и инвалидитетом за кога jе организована настава на даљину, а стиче основношколско образовање и васпитање остваривањем ИОП-а 2, настава на даљину обезбеђуjе остваривање прилагођених циљева и исхода. 
О образовању на даљину Школа одлучуjе на основу расположивих средстава, потребних за оваj вид образовања и васпитања. 
Школа води евиденциjу о образовању и васпитању ученика коjи основношколско образовање и васпитање стиче наставом на даљину. 
Ближе услове за остваривање и начин осигурања квалитета и вредновања наставе на даљину прописуjе министар. 
Културне активности школе
Члан 49.
 
Културне активности школе остваруjу се на основу програма културних активности. 
Културне активности обухватаjу: прославу дана школе, почетка и краjа школске године и завршетка основношколског образовања и васпитања, прославе школских и државних празника, приредбе, представе, изложбе, концерте, такмичења и смотре, посете установама културе, заjедничке активности школе и jединице локалне самоуправе и друге активности коjе доприносе проширењу утицаjа школе на васпитање ученика и културном развоjу окружења школе. 
Прославе школских и државних празника, почетка и краjа школске године и завршетка основношколског образовања и васпитања за ученике организуjу се у школи или у договору са jединицом локалне самоуправе у установама из области културе и спорта. 
Програм школског спорта и спортско-рекреативних активности
Члан 50.
 
Ради развоjа и практиковања здравог начина живота, развоjа свести о важности сопственог здравља и безбедности, о потреби неговања и развоjа физичких способности, као и превенциjе насиља, наркоманиjе, малолетничке делинквенциjе, школа у оквиру школског програма, реализуjе и програм школског спорта, коjим су обухваћени сви ученици. 
Школа jе дужна да, у оквиру програма школског спорта, у сарадњи са jединицом локалне самоуправе, организуjе недељу школског спорта наjмање jедном у току полугодишта. 
Програм недеље школског спорта обухвата спортско-рекреативне активности свих ученика, као и културно-уметничке манифестациjе на тему из области физичког и здравственог васпитања, у складу са планом и прогамом наставе и учења.
Програм заштите од насиља, злостављања и занемаривања, програм спречавања дискриминације и програми превенције других облика ризичног понашања
Члан 51.
 
Програм заштите од насиља, злостављања и занемаривања, програм спречавања дискриминациjе и програми превенциjе других облика ризичног понашања, као што су, нарочито, употреба алкохола, дувана, психоактивних супстанци и малолетничка делинквенциjа, саставни су део школског програма и остваруjу се у складу са Законом. 
Програми из става 1. овог члана остваруjу се кроз различите наставне и слободне активности са ученицима, запосленима, родитељима, односно другим законским заступницима у сарадњи са jединицом локалне самоуправе, у складу са утврђеним потребама. 
У остваривање програма из става 1. овог члана укључуjу се и физичка и правна лица са териториjе jединице локалне самоуправе, установе у области културе и спорта, вршњачки посредници, као и лица обучена за превенциjу и интервенциjу у случаjу насиља, злостављања и занемаривања, дискриминациjе и других облика ризичног понашања. 
Листу лица обучених за превенциjу и интервенциjу у случаjу насиља, злостављања и занемаривања, дискриминациjе и других облика ризичног понашања и листу школа коjе су своjим активностима постале примери добре праксе у спровођењу програма из става 1. овог члана, утврђуjе министар. 
Ближе услове за утврђивање листа из става 4. овог члана прописуjе министар. 
Листе из става 4. овог члана обjављуjу се на званичноj интернет страни Министарства.
Програм ваннаставних активности ученика
Члан 52.
 
Ради jачања образовно-васпитне делатности школе, подстицања индивидуалних склоности и интересовања, садржаjног и целисходног коришћења слободног времена, као и ради богаћења друштвеног живота и разоноде ученика, развиjања и неговања другарства и приjатељства, школа jе дужна да реализуjе ваннаставнe активности ученика у области науке, технике, културе, уметности, медиjа и спорта. 
Школа посебну пажњу посвећуjе формирању музичке и драмске групе ученика, школског листа, фолклора и спортских секциjа. 
Школа jе обавезна да за ученике, у оквиру своjих капацитета, бесплатно организуjе спортске секциjе. 
 Професионална оријентација ученика
Члан 53.
 
Школа у сарадњи са установaма за професионалну ориjентациjу помаже родитељима, односно другим законским заступницима и ученицима у избору средње школе и занимања, према склоностима и способностима ученика и у том циљу прати њихов развоj и информише их о карактеру и условима рада поjединих занимања. 
Ради праћења индивидуалних склоности ученика и пружања помоћи ученицима и њиховим родитељима, односно другим законским заступницима у избору средње школе и занимања, школа формира тим за професионалну ориjентациjу, у чиjем саставу су стручни сарадници и наставници. 
Тим за професионалну ориjентациjу реализуjе програм професионалне ориjентациjе за ученике седмог и осмог разреда. 
Здравствена заштита ученика у Школи
Члан 54.
 
Школа сарађуjе са здравственим установама у спровођењу здравствене заштите ученика, у складу са законом.
Социјална заштита ученика у Школи
Члан 55.
 
Школа у сарадњи са надлежним установама брине о социjалноj заштити, посебно ученика из осетљивих друштвених група, на основу програма социjалне заштите. 
Уколико jе потребно школа организуjе прикупљање средстава за ове сврхе кроз акциjе школског спорта, волонтирања и других добротворних акциjа. 
Заштита животне средине
Члан 56.
 
Заштита животне средине обухвата активности усмерене на развоj еколошке свести, као и очување природних ресурса. 
Очување природних ресурса из става 1. овог члана обухвата и упознавање са коришћењем и рационалном употребом тих ресурса у области енергетике. 
Школа доприноси заштити животне средине остваривањем програма заштите животне средине – локалним еколошким акциjама, заjедничким активностима школе, родитеља, односно другог законског заступника и jединице локалне самоуправе у анализи стања животне средине и акциjа за заштиту животне средине у складу са законом. 
Програм сарадње са локалном самоуправом
Члан 57.
 
Сарадња са локалном самоуправом реализуjе се на основу програма сарадње са локалном самоуправом, коjи чини део школског програма. 
Школа прати и укључуjе се у дешавања на териториjи jединице локалне самоуправе и заjедно са њеним представницима планира садржаj и начин сарадње, нарочито о питањима од коjих зависи развитак школе. 
Програм сарадње са породицом
Члан 58.
 
Школа подстиче и негуjе партнерски однос са родитељима, односно другим законским заступницима ученика, заснован на принципима међусобног разумевања, поштовања и поверења. 
Програмом сарадње са породицом, школа дефинише области, садржаj и облике сарадње са родитељима, односно другим законским заступницима деце и ученика, коjи обухватаjу детаљно информисање, саветовање, укључивање у наставне, и остале активности школе и консултовање у доношењу одлука око безбедносних, наставних, организационих и финансиjских питања, с циљем унапређивања квалитета образовања и васпитања, као и обезбеђивања свеобухватности и траjности васпитно-образовних утицаjа. 
Програм сарадње са породицом обухвата и организациjу отвореног дана школе сваког месеца, када родитељи, односно други законски заступници могу да присуствуjу образовно-васпитном раду. 
Ради праћења успешности програма сарадње са породицом, школа, на краjу сваког полугодишта, организуjе анкетирање родитеља, односно других законских заступника, у погледу њиховог задовољства програмом сарадње са породицом и у погледу њихових сугестиjа за наредно полугодиште. 
Мишљење родитеља, односно других законских заступника, добиjено као резултат анкетирања, узима се у обзир у поступку вредновања квалитета рада школе. 
Излети, екскурзије и настава у природи
Члан 59.
 
Школа може да планира и организуjе излете, екскурзиjе и наставу у природи, на начин и под условима утврђеним  планом и програмом наставе и учења. 
Програм излета, екскурзиjа и наставе у природи саставни jе део школског програма и годишњег плана рада школе. 
Школе коjе имаjу одговараjуће услове, као и установе коjе су специjализоване за остваривање квалитетних програма за децу и ученике у функциjи активног слободног времена, са посебним усмерењем на спортско-рекреативне активности и коjе имаjу одговараjуће услове, могу да буду центри за реализациjу наставе у природи, као и за реализациjу активности ученика више школа (Центар дечjих одмаралишта, Пионирски град и друге одговараjуће установе намењене деци и ученицима). 
Школска библиотека
Члан 60.
 
Школска библиотека jе место библиотечко-информационе, васпитно-образовне и културне активности школе. 
У школскоj библиотеци прикупља се, обрађуjе и ученицима, наставницима и стручним сарадницима даjе на коришћење библиотечко-информациона грађа (књиге, сериjске публикациjе и др.) и извори. 
Библиотека jе дужна да у свом фонду прикупља уџбенике и друга наставна средства намењена ученицима са сметњама у развоjу и инвалидитетом, као и стручну литературу за наставнике и стручне сараднике. 
Задатак школске библиотеке jе да код ученика развиjа навике читања и коришћења библиотечких услуга, као и да ученике оспособљава да користе информациjе у свим облицима и на свим медиjима и омогући им да овладаjу вештинама потребним за учење у току целог живота. 
Школа jе дужна да има школску библиотеку, у складу са законом.
Програм рада школске библиотеке саставни jе део школског програма. 
Дечје и ученичке организације у Школи
Члан 61.
 
Школа може да има своjе организациjе ученика, а може да се повезуjе и са организациjама ученика ван школе (организациjа горана, планинара, извиђача и сл.), у складу са законом. 
Вођење летописа и представљање рада Школе
Члан 62.
 
Школа jе дужна да води летопис за сваку школску годину. 
Летопис садржи податке о активностима школе и реализациjи образовно-васпитног рада, као и друге податке од значаjа за представљање школе. 
Школа летопис обjављуjе на своjоj интернет страни до 1. октобра за претходну школску годину. 
Школа jе дужна да има своjу интернет страну.
Ученичке задруге
Члан 63.
 
Школа може да оснуjе ученичку задругу ради развоjа предузетничког духа, позитивног односа ученика према раду, повезивања наставе са светом рада, као и професионалне ориjентациjе. 
Рад ученичке задруге уређуjе се статутом школе и правилима за рад задруге, у складу са законом. 
Школа може пружати услуге и продавати производе настале као резултат рада у ученичкоj задрузи, као и уџбенике, прибор и опрему коjа jе потребна за остваривање образовно-васпитног рада. 
Средства стечена радом ученичке задруге користе се за проширење материjалне основе рада ученичке задруге, екскурзиjе, исхрану ученика, награде члановима ученичке задруге и унапређивање образовно-васпитног рада у школи и у друге сврхе у складу са актима коjима се уређуjе рад ученичке задруге. 
Ученичка задруга се уписуjе у регистар задруга сходном применом одредаба закона коjим се уређуjе регистрациjа задруга. 
Садржину оснивачког акта, стицање и престанак статуса задругара, управљање и начин рада ученичке задруге, ближе уређуjе министар. 
V ОРГАНИ ШКОЛЕ
Члан 64.
 
Школа има органе управљања, руковођења, стручне и саветодавне органе, у складу са Законом и овим Статутом.
Орган управљања
Члан 65.
 
Школски одбор је орган управљања у Школи.
Председник и чланови Школског одбора обављају послове из своје надлежности, без накнаде.
Састав и именовање  школског одбора
Члан 66.
 
Школски одбор има девет чланова, укључујући и председника.
Школски одбор чине по три представника из реда запослених у Школи, родитеља, односно других законских заступника и три представника на предлог Градске опшине Младеновац.
Чланове Школског одбора именује и разрешава Скупштина града Београда, а председника бирају чланови већином гласова од укупног броја чланова Школског одбора.
Чланове Школског одбора из реда запослених предлаже Наставничко веће на заједничкој седници, а из реда родитеља - Савет родитеља, тајним изјашњавањем.
 
За члана Школског одбора не може да буде предложено ни именовано лице:
1) које је правноснажном пресудом осуђено за кривично дело за које је изречена безусловна казна затвора у трајању од најмање три месеца или које је правноснажно осуђено за кривично дело: насиље у породици, одузимање малолетног лица, запуштање и злостављање малолетног лица или родоскврнуће; за кривична дела примање или давање мита; за кривично дело из групе кривичних дела против полне слободе, против правног саобраћаја и против човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију, ни лице за које је, у складу са законом, утврђено дискриминаторно понашање;
2) које би могло да заступа интересе више структура (родитеља, односно других законских заступника, запослених у установи, представника јединице локалне самоуправе), осим чланова синдиката;
3) чији су послови, дужност или функција неспојиви са обављањем послова у Школском одбору, у складу са законом којим се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција;
4) које је већ именовано за члана Школског одбора друге установе;
5) које је изабрано за директора друге установе;
6) које обавља послове секретара Школе;
7) у другим случајевима утврђеним Законом.
Члан 67.
 
Ако овлашћени предлагач не спроведе поступак у складу са Законом или предложи кандидата супротно одредбама Закона, Скупштина града Београда  одређује рок за усклађивање са Законом.
Ако овлашћени предлагач ни у датом року не поступи у складу са Законом, Скупштина града Београда именоваће чланове Школског одбора без предлога овлашћеног предлагача.
Уколико је предлог овлашћених предлагача за члана Школског одбора из реда запослених у Школи и родитеља спроведен у складу са Законом, Скупштина града Београда  дужна је да усвоји њихов предлог.
Скупштина града Београда  доноси решење о именовању Школског одбора.
Изузетно, Школски одбор коме је истекао мандат наставља са радом до именовања привременог Школског одбора.
Решење о именовању односно разрешењу Школског одбора коначно је у управном поступку.
Престанак дужности чланова школског одбора
Члан 68.
 
Мандат Школског одбора траје четири године.
Школског одбору престаје дужност истеком мандата.
Поступак за именовање чланова Школског одбора покреће се најкасније три месеца пре истека мандата претходно именованим члановима Школског одбора, а предлог овлашћених предлагача доставља се Скупштини града Београда, најкасније месец дана пре истека мандата претходно именованим члановима.
Скупштина града Београда  разрешиће, пре истека мандата, поjедине чланове, укључуjући и председника или орган управљања установе, на лични захтев члана, као и у случаjу да: 
1) Школски одбор доноси незаконите одлуке или не доноси одлуке коjе jе на основу закона и статута дужан да доноси; 
2) члан Школског одбора неоправданим одсуствовањима или несавесним радом онемогућава рад Школског одбора; 
3) у поступку преиспитивања акта о именовању утврди неправилности; 
4) скупштина jединице локалне самоуправе покрене инициjативу за разрешење члана органа управљања именованог на њен предлог; 
5) савет родитеља покрене инициjативу за разрешење члана органа управљања именованог на његов предлог; 
6) васпитно-образовно, односно наставничко и педагошко веће покрене инициjативу за разрешење члана органа управљања именованог на његов предлог; 
7) наступи услов из члана 116 став. 10. Закона, који су сметња  за предлагање и именовање  за члана  Школског одбора.
Испуњеност услова из става 4. тач. 1)–3) и 5) овог члана, утврђуjе просветни инспектор о чему обавештава Скупштину града Београда. 
Изборни период новоименованог поjединог члана органа управљања траjе до истека мандата органа управљања. 
 
Када Министарство утврди неправилности у поступку именовања, односно разрешења органа управљања, Скупштина града Београда дужна jе да одмах, а наjкасниjе у року од 15 дана од дана достављања акта коjим се налаже мера, отклони утврђене неправилности. 
Ако Скупштина града Београда  не покрене поступак за преиспитивање акта о именовању, односно разрешењу органа управљања и не усагласи га са Законом, у року из става 7. овог члана, министар разрешава постоjећи и именуjе привремени орган управљања установе наjкасниjе у року од 15 дана. 
Привремени школски одбор
Члан 69.
 
Министар именуjе привремени Школски одбор школе ако Скупштина града Београда не именуjе Школски одбор до истека мандата претходно именованим члановима Школског одбора.
Мандат привременог Школског одбора Школе траjе до именовања новог Школског одбора од стране Скупштине града Београда. 
Надлежност школског одбора
Члан 70.
 
Школски одбор:
1) доноси Статут, правила понашања у Школи и друге опште акте и даје сагласност на акт о организацији и систематизацији послова;
2) доноси школски (у даљем тексту: програм образовања и васпитања) развојни план, годишњи план рада, усваја извештаје о њиховом остваривању, вредновању и самовредновању;
3) утврђује предлог финансијског плана за припрему буџета Републике Србије;
4) доноси финансијски план Школе, у складу са Законом;
5) усваја извештај о пословању, годишњи обрачун и извештај о извођењу екскурзија, односно наставе у природи;
6) расписује конкурс за избор директора Школе;
7) даје мишљење и предлаже министру избор директора Школе;
8) закључује са директором Школе посебан уговор уговор о раду на одређено време;
9) одлучуjе о правима, обавезама и одговорностима директора установе; 
9а) образуjе комисиjу за вођење дисциплинског поступка против директора и доноси одлуку о одговорности директора за тежу повреду радне обавезе или повреду забране из члана 110-113. Закона.         
10) доноси одлуку о проширењу делатности Школе;
 
11) разматра поштовање општих принципа, остваривање циљева образовања и васпитања и стандарда постигнућа и предузима мере за побољшање услова рада и остваривање образовно-васпитног рада;
12) доноси план стручног усавршавања запослених и усваја извештај о његовом остваривању;
13) одлучује по жалби на решење директора;
14) обавља и друге послове у складу са Законом, актом о оснивању и Статутом.
Седницама Школског одбора присуствује и учествује у њиховом раду представник синдиката у Школи, без права одлучивања.
Седницама Школског одбора присуствују и учествују у њиховом раду два представника ученичког парламента, без права одлучивања.
За обављање послова из своје надлежности Школски одбор одговара органу који га именује и оснивачу.
Седница школског одбора
Члан 71.
 
Школски одбор одлучује у седницама.
Седницу Школског одбора сазива и њоме руководи председник.
У одсуству председника Школског одбора његове послове обавља заменик председника који се бира приликом конституисања Школског одбора.
Члан 72.
 
Школски одбор доноси одлуке већином гласова укупног броја чланова.
Седница Школског одбора се може одржати ако је присутно најмање пет чланова Школског одбора (кворум).
Пословником о раду Школског одбора ближе се утврђује начин рада и одлучивања Школског одбора у складу са Законом и овим Статутом.
Члан 73.
 
На седницама Школског одбора води се записник који садржи: место и датум одржавања седнице, тачно време почетка и завршетка седнице, имена присутних и одсутних чланова Школског одбора, чланова ученичког парламента, представника репрезентативног синдиката у школи и имена известилаца по одређеној тачки дневног реда, тачке дневног реда, постојање или не постојање кворума, кратак резиме расправе по појединим питањима, резултат сваког гласања и евентуално издвојена мишљења, одлуке и закључке донете на седници и потпис председавајућег и записничара.
Одлуку о одређивању записничара доноси Школски одбор, тако што га по правилу бира из редова чланова Школског одбора, с тим што се за записничара може изабрати и лице из реда запослених у складу са Пословником о раду Школског одбора, којим се уређује начин избора записничара, његова права, обавезе и одговорности.
Члан 74.
 
Школски одбор на свакој наредној седници врши усвајање (верификацију) записника са претходне седнице, а директор подноси извештај о извршавању одлука.
Пре израде записника могу се извршити само оне одлуке које је потписао председник Школског одбора.
Након израде, потписивања и овере записника од стране председника Школског одбора и записничара, а пре његовог усвајања, могу се извршавати све донете одлуке.
Изузетно када се ради о правима из радног односа директора школе, Школски одбор може овластити председника  Школског одбора да потпише решење о остваривању тих права у случају да због хитности доношења истог, директор школе не би могао остварити права као други запослени, која му по закону и другим општим актима припадају.
 
Савет родитеља
Члан 75.
 
Шко­ла има Са­вет ро­ди­те­ља.
У Са­вет ро­ди­те­ља Шко­ле би­ра се по је­дан пред­став­ник ро­ди­те­ља, од­но­сно дру­гог за­кон­ског за­ступ­ни­ка уче­ни­ка сва­ког оде­ље­ња.
Пред­став­ни­ци Са­ве­та ро­ди­те­ља би­ра­ју се сва­ке школ­ске го­ди­не на по­чет­ку школ­ске го­ди­не, на пр­вом ро­ди­тељ­ском са­стан­ку, нај­ка­сни­је до 15. сеп­тем­бра.
Из­бор се вр­ши јав­ним гла­са­њем, на осно­ву пред­ло­га ко­ји мо­же да под­не­се сва­ки ро­ди­тељ уче­ни­ка од­ре­ђе­ног оде­ље­ња.
 
Члан 76.
 
Савет родитеља: 
1) предлаже представнике родитеља, односно других законских заступника ученика у Школски одбор; 
2) предлаже свог представника у све обавезне тимове Школе; 
3) учествуjе у предлагању садржаjа ваннаставних активности и програма на нивоу Школе; 
4) учествуjе у поступку избора уџбеника, у складу са законом коjим се уређуjу уџбеници;
5) разматра предлог школског програма, развоjног плана, годишњег плана рада; 
6) разматра извештаjе о остваривању програма образовања и васпитања, развоjног плана и годишњег плана Школе, спољашњем вредновању, самовредновању, завршном испиту, резултатима националног и међународног тестирања и спровођење мера за обезбеђивање и унапређивање квалитета образовно-васпитног рада; 
7) разматра намену коришћења средстава од донациjа.
8) предлаже Школском одбору намену коришћења средстава остварених радом ученичке задруге и прикупљених од родитеља, односно другог законског заступника; 
9) разматра и прати услове за рад Школе, услове за одрастање и учење, безбедност и заштиту деце и ученика; 
10) учествуjе у поступку прописивања мера из члана 108. Закона; 
11) даjе сагласност на програм и организовање екскурзиjе, односно програме наставе у природи и разматра извештаj о њиховом остваривању; 
12) предлаже представника и његовог заменика за општински савет родитеља; 
13) учествује у поступку прописивања мера заштите и безбедности ученика;
14) врши непосредно, или преко својих чланова, послове везане за организовање и спровођење екскурзије које су јој законом, општим актом или одлуком Школског одбора стављени у надлежност;
15) разматра и друга питања утврђена Статутом.
Савет родитеља своjе предлоге, питања и ставове упућуjе Школском одбору, директору, стручним органима Школе и ученичком парламенту. 
Пословником о раду Савета родитеља уређује се рад Савета родитеља.
 
Избор чланова Савета родитеља
Члан 77.
 
Родитељске састанке сазива, припрема и њиме руководи одељењски старешина.
Представника у Савет родитеља бирају родитељи одељења на родитељском састанку најкасније до 15 септембра, а изабран је онај кандидат који добије највише гласова под условом да постоји кворум, тј. да је на састанку присутно више од половине чланова родитеља ученика одељења.
Гласање на родитељском састанку је јавно, а одељењски старешина је дужан да сачини записник и достави га директору Школе са подацима о присутнима и о томе колико је гласова добио кандидат који је предложен.
Директор школе је обавезан да уколико није испоштоване одредбе из става 2 и 3. овог члана, наложи одељењском старешини да поново сазове родитељски састанак све до избора представника родитеља у складу са ставом 2. и 3. овог члана. 
Родитељски састанци одржавају се према потреби а планирају се годишњим планом рада оделењског старешине.
Родитељи, ученици, наставници и стручни сарадници по потреби а најмање два пута у току једног полугодишта, заједнички расправљају и договарају се о питањима остваривања образовно-васпитног рада и дају предлоге и мишљења органима Школе у циљу унапређивања рада у оделењу и школи.
Члан 78.
 
На почетку сваке школске године изабрани представници у Савет родитеља конституишу Савет родитеља за текућу школску годину на тај начин што на првој конститутивној седници доносе одлуку о верификацији мандата изабраних представника родитеља сваког одељења, а потом бирају новог председника, заменика председника и записничара Савета родитеља.
Кандидата за председника Савета родитеља и три предложена представника родитеља у Школском одбору може предложити члан Савета родитеља.
Савет родитеља бира три предложена представника родитеља у Школски одбор на основу тајног гласања а изабрана су она три предложена кандидата који добију највише гласова присутних чланова родитеља, под условом да у моменту гласања седници присуствује више од половине чланова Савета родитеља.
Председника Савета родитеља бирају чланови Савета родитеља јавним гласањем подизањем руку, а изабран је онај кандидат који добије највише гласова присутних чланова Савета родитеља, под условом да у моменту гласања седници присуствује више од половине чланова Савета родитеља.
Савет родитеља у осталим случајевима одлуке доноси простом већином, тј. већином гласова присутних чланова под условом да постоји кворум, тј. да седници присуствује већина чланова Савета родитеља.
На седници Савета родитеља бира се и заменик Председника Савета родитеља и записничар на начин и по поступку из става 5. овог члана.
Председник Савета родитеља, његов заменик и записничар бирају се сваке школске године, а мандат им траје до избора новог сазива наредне школске године, односно најкасније до 30. септембра наредне школске године.
Рад Савета родитеља уређује се Пословником о раду Савета родитеља.
Директор Школе
Услови за директора школе
Члан 79.      
 
Директор руководи радом Школе.
 
Директор Школе може да буде лице које испуњава услове прописане чланом 139. и   чланом 140. ст. 1. и 2. Закона о основама система и васпитања, и то ако:
1. има одговарајуће образовање;
2.  има психичку, физичку и здравствену способност за рад са ученицима, 
3. није  осуђивано правноснажном пресудом за кривично дело за које је изречена безусловна казна затвора у трајању од најмање три месеца, као и за кривична дела насиље у породици, одузимање малолетног лица, запуштање и злостављање малолетног лица или родоскврнуће, за кривична дела примање или давање мита; за кривична дела из групе кривичних дела против полне слободе, против правног саобраћаја и против човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију, и за које није, у складу са законом, утврђено дискриминаторно понашање,
4. ако има држављанство Републике Србије;
5. да зна српски језик и језик на коме остварује образовно-васпитни рад;
6. је стекао  одговараjуће високо образовање: 
1) на студиjама другог степена (мастер академске студиjе, мастер струковне студиjе, специjалистичке академске студиjе) и то: 
(1) студиjе другог степена из научне, односно стручне области за одговараjући предмет, односно групе предмета; 
(2) студиjе другог степена из области педагошких наука или интердисциплинарне, мултидисциплинарне, трансдисциплинарне студиjе другог степена коjе комбинуjу целине и одговараjуће научне, односно стручне области или области педагошких наука; 
3) на основним студиjама у траjању од наjмање четири године, по прописима коjи су уређивали високо образовање до 10. септембра 2005. године.
Услови из става 1.овог члана доказују се приликом пријема у радни однос и опроверавају се током рада.
Докази о испуњености услова  из става 2 тач. 1),3-6) овог члана саставни су део пријаве на конкурс  а доказ из става 2. тачка 2) овог члана  прибавља се пре закључења уговора о раду.
Дужност директора школе  може да обавља лице које има одговарајуће образовање из тачке 6) става 2. овог члана за наставника те врсте школе и подручје рада за педагога и психолога, дозволу за рад наставника и стручног сарадника, обуку и положен испит за директора установе и најмање осам година рада у установи на пословима образовања и васпитања, након стеченог одговарајућег образовања.
Изузетно, ако се на конкурс не пријави ниједан кандидат са одговарајућим образовањем из тачке 6) става 2. овог  дужност директора основне школе може да обавља лице које има одговарајуће образовање из члана 140. став 3. Закона – стечено одговарајуће високо образовање на студијама првог степена (основне академске, основне струковне и специјалистичке  струковне студије), студијама у трајању од три године или вишим образовањем-за наставника те врсте школе, дозволу за рад наставника, васпитача и стручног сарадника, обуку и положен испит за директора установе и најмање десет година рада у установи на пословима образовања и васпитања, након стеченог одговарајућег образовања.
 
Лиценца за директора
Члан 80.
 
Испит за директора Школе може да полаже и лице које испуњава услове за директора установе и које има и доказ о похађаном прописаном програму обуке.
Ис­пит за ди­рек­то­ра по­ла­же се по по­себ­ном под­за­кон­ском ак­ту ко­ји до­но­си ми­ни­стар.
Лице које положи испит за директора стиче дозволу за рад директора (у даљем тексту: лиценца за директора).
Изабрани директор који нема положен испит за директора, дужан је да га положи у року до две године од дана ступања на дужност.
Директору који не положи испит за директора у року од две године од дана ступања на дужност престаје дужност директора.
Лиценца за директора одузима се директору који је осуђен правноснажном пресудом за повреду забране из члана 110-113. Закона и за кривично дело или привредни преступ у вршењу дужности.
Избор директора
Члан 81.
 
Директора Школе именује министар на период од четири године.
Директор Школе бира се на основу конкурса.
Конкурс за избор директора расписује Школски одбор.
Конкурс се расписује најраније шест месеци, а најкасније четири месеца пре истека мандата директора или престанка вршења дужности директора навршавањем 65 година живота.
Кон­курс за  из­бор ди­рек­то­ра са­др­жи ин­фор­ма­ци­ју:
1) о на­зи­ву и адре­си Шко­ле;
2) о на­чи­ну под­но­ше­ња при­ја­ва на кон­курс;
3) о усло­ви­ма за из­бор;
4) о до­ка­зи­ма за ис­пу­ње­ност усло­ва за из­бор и дру­гим при­ло­зи­ма ко­је тре­ба под­не­ти;
5) о ро­ку за под­но­ше­ње при­ја­ве на кон­курс;
6) о ли­цу од ко­јег кан­ди­дат мо­же до­би­ти до­дат­не ин­фор­ма­ци­је о кон­кур­су;
7) о то­ме да не­бла­го­вре­ме­не или не­пот­пу­не при­ја­ве не­ће би­ти узе­те у раз­ма­тра­ње.
 
Уз при­ја­ву на кон­курс кан­ди­дат тре­ба да под­не­се до­ка­зе о ис­пу­ња­ва­њу усло­ва за ди­рек­то­ра шко­ле, у скла­ду са чла­ном 79. Ста­ту­та, од­но­сно:
1) до­каз о др­жа­вљан­ству Ре­пу­бли­ке Ср­би­је (уве­ре­ње о др­жа­вљан­ству или из­вод из ма­тич­не књи­ге ро­ђе­них);
 2) ове­рен пре­пис или ове­ре­ну фо­то­ко­пи­ју ди­пло­ме о сте­че­ном од­го­ва­ра­ју­ћем обра­зо­ва­њу;
3) до­каз да ни­је осу­ђи­ван по осно­ва­ма из чла­на 79. став 2. тач­ка 3) Ста­ту­та;
4) до­каз о зна­њу је­зи­ка на ко­јем се из­во­ди обра­зов­но-вас­пит­ни рад у Шко­ли (уко­ли­ко од­го­ва­ра­ју­ће обра­зо­ва­ње ни­је сте­че­но на том је­зи­ку);
5) ове­рен пре­пис или ове­ре­ну фо­то­ко­пи­ју уве­ре­ња о по­ло­же­ном струч­ном ис­пи­ту, од­но­сно ис­пи­ту за ли­цен­цу;
6) по­твр­ду о рад­ном ста­жу у обла­сти обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња;
7) рад­ну би­о­гра­фи­ју;
8) оквир­ни план ра­да за вре­ме ман­да­та;
9) до­ка­зе о по­се­до­ва­њу ор­га­ни­за­ци­о­них спо­соб­но­сти (фа­кул­та­тив­но).
Рок за под­но­ше­ње при­ја­ве на кон­курс је 15 да­на од да­на об­ја­вљи­ва­ња кон­кур­са.
 
Члан 82.
 
При­ја­ва на кон­курс за из­бор ди­рек­то­ра, за­јед­но са по­треб­ном до­ку­мен­та­ци­јом, до­ста­вља се Шко­ли.
 
Бла­го­вре­ме­ном при­ја­вом на кон­курс сма­тра се при­ја­ва ко­ја је не­по­сред­но пре­да­та Шко­ли пре ис­те­ка ро­ка утвр­ђе­ног у кон­кур­су или је пре ис­те­ка тог ро­ка пре­да­та по­шти у об­ли­ку пре­по­ру­че­не по­шиљ­ке.
 
Ако по­след­њи дан ро­ка па­да у не­де­љу или на дан др­жав­ног пра­зни­ка, или у не­ки дру­ги дан кад Шко­ла не ра­ди, рок ис­ти­че ис­те­ком пр­вог на­ред­ног рад­ног да­на.
 
Пот­пу­ном при­ја­вом сма­тра се при­ја­ва ко­ја са­др­жи све при­ло­ге ко­ји се зах­те­ва­ју у кон­кур­су.
Кад последњи дан за подношење пријаве пада у недељу или дане државног празника, рок за пријаву помера се за следећи радни дан.
Члан 83.
 
Школ­ски од­бор обра­зу­је ко­ми­си­ју за из­бор ди­рек­то­ра (у да­љем тек­сту: Ко­ми­си­ја) ко­ја има не­па­ран број чла­но­ва и спро­во­ди по­сту­пак за из­бор ди­рек­то­ра, и то:
- об­ра­ду кон­курс­не до­ку­мен­та­ци­је,
- утвр­ђу­је ис­пу­ње­ност за­ко­ном про­пи­са­них усло­ва за из­бор ди­рек­то­ра,
- оба­вља ин­тер­вју са кан­ди­да­ти­ма, и
- при­ба­вља ми­шље­ње на­став­нич­ког ве­ћа о при­ја­вље­ним кан­ди­да­ти­ма.
 
Ми­шље­ње на­став­нич­ког ве­ћа о при­ја­вље­ним кан­ди­да­ти­ма да­је се на по­себ­ној сед­ни­ци ко­јој при­су­ству­ју сви за­по­сле­ни и ко­ји се из­ја­шња­ва­ју о свим кан­ди­да­ти­ма тај­ним из­ја­шња­ва­њем.
 
Тајно изјашњавање се спроводи на следећи начин:
- на гласачким листићима се наводе редоследом утврђеним на листи кандидата, по азбучном реду са редним броје испред сваког имена;
- гласање се врши заокруживање заокруживањем редног броја испред имена кандидата:
- сматра се да је позитивно мишљење у поступку избора директора има кандидат  који је добио већину гласова од укупног броја запослених у школи;
 
Осим утвр­ђи­ва­ња ис­пу­ње­но­сти усло­ва за из­бор ди­рек­то­ра, Ко­ми­си­ја це­ни и до­каз о ре­зул­та­ту струч­но-пе­да­го­шког над­зо­ра у ра­ду кан­ди­да­та (из­ве­штај про­свет­ног са­вет­ни­ка).
 
Уко­ли­ко се на кон­курс при­ја­ви­ло ли­це ко­је је прет­ход­но оба­вља­ло ду­жност ди­рек­то­ра Шко­ле, ду­жно је да до­ста­ви ре­зул­та­те струч­но-пе­да­го­шког над­зо­ра Шко­ле и оце­ну спо­ља­шњег вред­но­ва­ња.
 
Бли­жи усло­ви о бро­ју чла­но­ва, са­ста­ву и на­чи­ну обра­зо­ва­ња Ко­ми­си­је уре­ђу­ју се по­себ­ним оп­штим ак­том Шко­ле.
 
Члан 84.
 
Ко­ми­си­ја из чла­на 83. Ста­ту­та са­чи­ња­ва из­ве­штај о спро­ве­де­ном по­ступ­ку за из­бор ди­рек­то­ра, ко­ји са­др­жи до­ста­вље­ну до­ку­мен­та­ци­ју кан­ди­да­та и по­треб­на ми­шље­ња и до­ста­вља их Школ­ском од­бо­ру у ро­ку од осам да­на од да­на за­вр­шет­ка по­ступ­ка.
 
Пред­сед­ник Школ­ског од­бо­ра, по при­је­му до­ку­мен­та­ци­је из ста­ва 1. овог чла­на, ра­ди до­но­ше­ња од­лу­ке о пред­ло­гу кан­ди­дат­а за ди­рек­то­ра Шко­ле, без од­ла­га­ња за­ка­зу­је сед­ни­цу Школ­ског од­бо­ра, ко­ја тре­ба да се одр­жи у ро­ку од осам да­на од да­на ка­да је пред­сед­ник Школ­ског од­бо­ра при­мио до­ку­мен­та­ци­ју из ста­ва 1. овог чла­на.
 
Школ­ски од­бор, на осно­ву из­ве­шта­ја, са­чи­ња­ва обра­зло­же­ну ли­сту свих кан­ди­да­та ко­ји ис­пу­ња­ва­ју усло­ве и тај­ним гла­са­њем утвр­ђу­је пред­лог за из­бор ди­рек­то­ра, у скла­ду са По­слов­ни­ком о ра­ду Школ­ског од­бо­ра, ко­је за­јед­но са из­ве­шта­јем Ко­ми­си­је, до­ста­вља ми­ни­стру у ро­ку од осам да­на од да­на до­ста­вља­ња из­ве­шта­ја Ко­ми­си­је.
 
Ми­ни­стар у ро­ку од 30 да­на од да­на при­је­ма до­ку­мен­та­ци­је из ста­ва 3. овог чла­на, вр­ши из­бор ди­рек­то­ра Шко­ле и до­но­си ре­ше­ње о ње­го­вом име­но­ва­њу, о че­му Шко­ла оба­ве­шта­ва ли­ца ко­ја су се при­ја­ви­ла на кон­курс.
 
Уко­ли­ко ми­ни­стар утвр­ди да по­сту­пак кон­кур­са за из­бор ди­рек­то­ра ни­је спро­ве­ден у скла­ду са за­ко­ном, од­но­сно да би из­бор би­ло ког кан­ди­да­та са ли­сте из ста­ва 3. овог чла­на мо­гао да до­ве­де у пи­та­ње не­сме­та­но оба­вља­ње де­лат­но­сти Шко­ле, у ро­ку од осам да­на до­но­си ре­ше­ње о по­нов­ном рас­пи­си­ва­њу кон­кур­са за из­бор ди­рек­то­ра.
 
Ре­ше­ње ми­ни­стра о име­но­ва­њу ди­рек­то­ра ко­нач­но је у управ­ном по­ступ­ку.
 
Уче­сник кон­кур­са има пра­во на суд­ску за­шти­ту у управ­ном спо­ру.
 
Статус директора
Члан 85.
 
Школски одбор  закључуjе са директором уговор о раду на одређено време. 
Уколико jе за директора именовано лице из реда запослених у тоj установи, доноси се решење о његовом премештаjу на радно место директора коjе по сили закона замењуjе одговараjуће одредбе уговора о раду. 
Уколико jе директор именован из реда запослених код другог послодавца, остваруjе право на мировање радног односа на основу решења о именовању. 
Лице из става 1. има право да се након престанка дужности директора након првог, односно другог мандата врати на послове коjе jе обављало пре именовања за директора установе. 
Уколико директору установе коме мируjе радни однос престане дужност због истека мандата или на лични захтев током трећег и сваког наредног мандата, распоређуjе се на послове коjи одговараjу степену и врсти његовог образовања. 
Ако нема одговараjућих послова, лице из става 5. овог члана ово лице остваруjе права као запослени за чиjим радом jе престала потреба, у складу са законом.
Вршилац дужности директора
Члан 86.
 
Вршиоца дужности директора именује министар до избора новог директора у року од  осам дана  од дана наступања разлога за именовање вршиоца дужности директора.
За вршиоца дужности директора Школе може да буде именовано лице које испуњава прописане услове за директора Школе, осим положеног испита за директора Школе, и то до избора директора, а најдуже шест месеци.
Након престанка дужности вршилац дужности директора има право да се врати на послове које је обављао пре именовања.
Права, обавезе и одговорности директора Школе односе се и на вршиоца дужности директора.
Надлежност и одговорност директора Школе
Члан 87.
 
Директор је одговоран за законитост рада и за успешно обављање делатности Школе.
Директор за свој рад одговара министру и Школском одбору.
Осим послова утврђених законом и Статутом Школе, директор:
1) планира и организује остваривање програма образовања и васпитања и свих активности установе;
2) је одговоран за обезбеђивање квалитета, самовредновање, стварање услова за спровођење спољашњег вредновања, остваривање стандарда образовних постигнућа и унапређивање квалитета образовно-васпитног рада;
3) је одговоран за остваривање развојног плана установе;
4) одлучује о коришћењу средстава утврђених финансијским планом и одговара за одобравање и наменско коришћење тих средстава, у складу са законом;
5) сарађује са органима јединице локалне самоуправе, организацијама и удружењима;
6) пружа подршку у стварању амбијента за остваривање предузетничког образовања и предузетничких активности ученика;
7) организује и врши инструктивно-педагошки увид и прати квалитет образовно-васпитног рада и педагошке праксе и предузима мере за унапређивање и усавршавање рада наставника, васпитача и стручних сарадника;
8) планира и прати стручно усавршавање запослених и спроводи поступак за стицање звања наставника, васпитача и стручних сарадника;
9) је одговоран за регуларност спровођења свих испита у установи у складу са прописима;
10) предузима мере у случајевима повреда забрана из чл. 110–113. Закона;
11) предузима мере ради извршавања налога просветног инспектора и предлога просветног саветника, као и других инспекцијских органа;
12) је одговоран за благовремен и тачан унос и одржавање ажурности базе података о Школи у оквиру јединственог информационог система просвете;
13) обавезан је да благовремено информише запослене, ученике и родитеље, односно друге законске заступнике, стручне органе и Школски одбор о свим питањима од интереса за рад установе у целини;
14) сазива и руководи седницама васпитно-образовног, наставничког, односно педагошког већа, без права одлучивања;
15) образује стручна тела и тимове, усмерава и усклађује рад стручних органа у установи;
16) сарађује са родитељима, односно другим законским заступницима ученика установе и саветом родитеља;
17) подноси извештај органу управљања, најмање два пута годишње, о свом раду и раду установе;
18) одлучује о правима, обавезама и одговорностима ученика и запослених, у складу са овим и другим законом;
19) доноси општи акт о организацији и систематизацији послова, у складу са законом;
20) обезбеђује услове за остваривање права деце и права, обавезе и одговорности ученика и запослених, у складу са овим и другим законом;
21) сарађује са ученицима и ученичким парламентом;
22) подноси захтев за покретање прекршајног поступка, односно кривичну пријаву у складу са чланом 84. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања.;
23) обавља и друге послове у складу са законом и статутом.
У случају привремене одсутности или спречености директора да обавља дужност, замењује га наставник или стручни сарадник у Школи, на основу овлашћења директора, односно Школског одбора, у складу са Законом.
Члан 88.
 
Изузетно, директор може да обавља и послове наставника и стручног сарадника, у складу са решењем министра.
Инструктивно-педагошки увид у рад директора који обавља послове из става 1. овог члана, врши просветни саветник.
Престанак дужности директора
Члан 89.
 
Дужност директора Школе престаје: истеком мандата, на лични захтев, навршавањем 65 година живота и разрешењем.
Одлуку о престанку дужности директора доноси министар.
Министар разрешава директора Школе ако је утврђено да:
1) не испуњава услове из члана 139. Закона о основама система образовања и васпитања;
2) одбије да се подвргне лекарском прегледу на захтев Школског одбора или министра;
3) Школа није благовремено донела програм образовања и васпитања, односно не остварује програм образовања и васпитања или не предузима мере за остваривање принципа, циљева и стандарда постигнућа;
4) Школа не спроводи мере за безбедност и заштиту ученика;
5) директор не предузима или неблаговремено предузима одговарајуће мере у случајевима повреда забрана из чл. 110-113. Закона и тежих повреда радних обавеза запослених;
6) у Школи није обезбеђено чување прописане евиденције и документације;
7) у Школи се води евиденција и издају јавне исправе супротно Закону;
8) не испуњава услове из члана 122. Закона о основама система образовања и васпитања;
9) не поступа по препоруци, налогу, односно мери надлежног органа за отклањање утврђених недостатака и неправилности;
10) није обезбедио услове за инспекцијски, стручно-педагошки надзор и спољашње вредновање;
11) за време трајања његовог мандата школа је два пута узастопно оцењена најнижом оценом за квалитет рада;
12) омета рад Школског одбора и запослених непотпуним, неблаговременим и нетачним обавештавањем, односно предузимањем других активности којима утиче на законито поступање Школског одбора и запослених;
13) није обезбедио благовремен и тачан унос и одржавање базе података Школе у оквиру јединственог информационог система просвете, као и контролу унетих података;
14) у радни однос је примио лице или ангажовао лице ван радног односа, супротно Закону, посебном колективном уговору и општем акту;
15) намерно или крајњом непажњом учинио је пропуст приликом доношења одлуке у дисциплинском поступку, која је правноснажном судском пресудом поништена као незаконита и ако је Школа обавезана на накнаду штете;
16) одговаран је за прекршај из Закона, привредни преступ или кривично дело у вршењу дужности, као и у другим случајевима, у складу са законом;
17) и у другим случајевима када се утврди незаконито поступање.
Директор је одговоран за штету коју намерно или крајњом непажњом нанесе Школи, у складу са Законом.
Министар решењем разрешава директора у року од 15 дана од дана сазнања, а најкасније у року од једне године од наступања услова из става 3. овог члана.
Решење министра којим се директор разрешава коначно је у управном поступку.
Стручни органи, тимови и педагошки колегијум
Члан 90.
 
Стручни органи, тимови и педагошки колегијум:
1) старају се о обезбеђивању и унапређивању квалитета образовно-васпитног рада Школе;
2) прате остваривање школског програма;
3) старају се о остваривању циљева и стандарда образовних постигнућа; развоја компетенција;
4) вреднују резултате рада наставника и стручног сарадника;
5) прате и утврђују резултате рада ученика;
6) предузимају мере за јединствен и усклађен рад са ученицима у процесу образовања и васпитања и
 7) решавају друга стручна питања образовно-васпитног рада.
Члан 91.
 
У ра­ду струч­них ор­га­на има­ју пра­во да уче­ству­ју, без пра­ва од­лу­чи­ва­ња:
1) при­прав­ник-ста­жи­ста,
2) ли­це ан­га­жо­ва­но на осно­ву уго­во­ра о из­во­ђе­њу на­ста­ве (осим у ра­ду оде­љењ­ског ве­ћа).
 
Сед­ни­ца­ма струч­них ор­га­на има­ју пра­во да при­су­ству­ју и да уче­ству­ју у ди­ску­си­ји, без пра­ва од­лу­чи­ва­ња, и два пред­став­ни­ка Уче­нич­ког пар­ла­мен­та.
 
Ра­ди оства­ри­ва­ња пра­ва из ст. 1 - 2. овог чла­на, пред­став­ни­ци Уче­нич­ког пар­ла­мен­та, при­прав­ни­ци-ста­жи­сти и ли­ца ан­га­жо­ва­на на осно­ву уго­во­ра о из­во­ђе­њу на­ста­ве уред­но се оба­ве­шта­ва­ју о сед­ни­ци струч­ног ор­га­на и до­ста­вља им се ма­те­ри­јал за сед­ни­цу
 
 
 
Члан 92.
 
На пи­та­ња ра­да и од­лу­чи­ва­ња струч­них ор­га­на, ко­ја ни­су уре­ђе­на по­себ­ним од­ред­ба­ма Ста­ту­та, сход­но се при­ме­њу­ју од­ред­бе Пословника о раду На­став­нич­ког ве­ћа.
Члан 93.  
Струч­ни ор­га­ни Шко­ле су:
1) на­став­нич­ко ве­ће,
2) оде­љењ­ско ве­ће,
3) струч­но ве­ће за раз­ред­ну на­ста­ву,
4) струч­но ве­ће за обла­сти пред­ме­та,
5) струч­ни ак­тив за раз­вој­но пла­ни­ра­ње,
6) струч­ни ак­тив за раз­вој школ­ског про­гра­ма,
7) тим за ин­клу­зив­но обра­зо­ва­ње,
8) тим за за­шти­ту ученика од дис­кри­ми­на­ци­је, на­си­ља, зло­ста­вља­ња и за­не­ма­ри­ва­ња,
9) тим за са­мо­вред­но­ва­ње рада Школе,
10) тим за обез­бе­ђи­ва­ње ква­ли­те­та и раз­вој рада Школе,
11) тим за раз­вој ме­ђу­пред­мет­них ком­пе­тен­ци­ја и предузетништва,
12) тим за професионални развој запослених
13) тим за културне активности Школе
14) други стручни активи и тимови оформљени за остваривање одређеног задатка, програма или пројекта, у складу са Статутом.
Наставничко веће
Члан 94.
 
Наставничко веће чине наставници и стручни сарадници.
Наставничко веће предлаже представника запослених у школски одбор, тајним гласањем, а предложеним се сматрају она три кандидата која добију највећи број гласова присутних чланова наставничког већа. 
У случају када наставничко веће даје мишљење о учесницима конкурса за избор директора школе, гласање је тајно. 
Начин рада, доношења одлука, вођење записника на седницама и сва друга питања од значаја за рад наставничког већа, уређују се пословником о раду. 
Наставничко веће поред послова из опште надлежности стручних органа (члан 90. Статута):
– утврђује предлог школског програма, годишњег плана рада и развојног плана и стара се о њиховом остваривању;
– стара се о остваривању циљева и задатака образовања и васпитања,
– разматра и усваја извештаје о успеху ученика на крају полугодишта и школске године;
– врши избор савремених метода и средстава у настави, ради подизања ефикасности и квалитета образовно-васпитног рада;
– разматра распоред часова наставе;
– предлаже одељењска старешинства и распоред задужења наставника и сарадника у извршавању појединих задатака;
– разматра резултате образовно-васпитне делатности и одлучује о мерама за њено побољшање;
– прати и анализира остваривање наставног плана и програма образовања и предузима мере за његово остваривање;
– предлаже три представника из реда запослених у Школски одбор;
– именује чланове стручног актива за развој школског програма;
– предлаже стручне сараднике и наставнике у стручни актив за развојно планирање;
– даје мишљење о кандидатима за избор директора;
– одобрава употребу уџбеника и друге литературе;
– даје мишљење у поступку стицања звања наставника и стручних сарадника;
– утврђује програм извођења екскурзија;
– планира и организује различите облике ваннаставних активности ученика;
– разматра учешће ученика на такмичењима и постигнуте резултате;
– утврђује испуњеност услова за завршетак школовања у року краћем од прописаног;
– на предлог директора разматра план уписа ученика;
– доноси одлуке о изрицању васпитно-дисциплинских мера из своје надлежности;
– додељује похвале и награде ученицима;
– доноси одлуку о избору ученика генерације;
– разматра предлог плана сталног усавршавања наставника и стручних сарадника,
– утврђује календар школских такмичења;
– обавља и друге послове утврђене Законом, овим статутом и другим општим актима Школе.
План и програм рада Наставничког већа саставни је део Годишњег плана рада Школе.
О раду Наставничког већа директор Школе сачињава извештај који је саставни део Годишњег извештаја о раду Школе.
За свој рад На­став­нич­ко ве­ће од­го­ва­ра ди­рек­то­ру.
 
Начин рада и одлучивања, вођење записника на седницама и и сва друга питања од значаја за рад наставничког већа, уређују се пословником о раду.   
Одељењско веће
Члан 95.
 
Одељењско веће у школи чине наставници коjи изводе наставу у одређеном одељењу и одељењски старешина и када не изводи наставу у том одељењу.
 
Члан 96.
 
Оде­љењ­ско ве­ће, у окви­ру и по­ред по­сло­ва из оп­ште над­ле­жно­сти струч­них ор­га­на (члан 90. Ста­ту­та), оба­вља по­себ­но сле­де­ће по­сло­ве:
1) ана­ли­зира ре­зул­та­те ра­да на­став­ни­ка;
2) ана­ли­зира успех и вла­да­ње уче­ни­ка на кра­ју тро­ме­сеч­ја, по­лу­го­ди­шта и на кра­ју школ­ске го­ди­не;
3) пред­ла­же рас­по­де­лу оде­ље­ња на на­став­ни­ке;
4) утвр­ђу­је рас­по­ред ча­со­ва;
5) утвр­ђу­је рас­по­ред пи­сме­них за­да­та­ка;
6) ускла­ђу­је рад на­став­ни­ка у оде­ље­њу;
7) ускла­ђу­је рад уче­ни­ка у оде­ље­њу;
8) на пред­лог пред­мет­ног на­став­ни­ка, утвр­ђу­је оце­не из на­став­них пред­ме­та уче­ни­ка од V до VIII раз­ре­да;
9) на пред­лог оде­љењ­ског ста­ре­ши­не, утвр­ђу­је оце­не из вла­да­ња уче­ни­ка;
10) до­но­си од­лу­ку о пре­во­ђе­њу у на­ред­ни раз­ред уче­ни­ка дру­гог и тре­ћег раз­ре­да ко­ји на кра­ју дру­гог по­лу­го­ди­шта има не­до­вољ­не оце­не, осим ако ро­ди­тељ, од­но­сно други законски заступник из­ри­чи­то зах­те­ва да уче­ник по­на­вља раз­ред;
11) по­хва­љу­је уче­ни­ке;
12) пред­ла­же до­де­љи­ва­ње по­хва­ле "Уче­ник ге­не­ра­ци­је" и на­гра­ђи­ва­ње уче­ни­ка;
13) из­ри­че уче­ни­ци­ма вас­пит­ну ме­ру "укор оде­љењ­ског ве­ћа";
14) на пред­лог пред­мет­ног на­став­ни­ка, би­ра уче­ни­ке ко­ји ће уче­ство­ва­ти на так­ми­че­њи­ма;
15) на пред­лог пред­мет­ног на­став­ни­ка, утвр­ђу­је уче­ни­ке за ко­је тре­ба ор­га­ни­зо­ва­ти до­дат­ну и до­пун­ску на­ста­ву;
16) пред­ла­же план струч­ног уса­вр­ша­ва­ња на­став­ни­ка, про­грам екс­кур­зи­ја, на­ста­ве у при­ро­ди и ка­лен­дар так­ми­че­ња.
 
Члан 97.
 
Сед­ни­цу оде­љењ­ског ве­ћа са­зи­ва и њо­ме ру­ко­во­ди оде­љењ­ски ста­ре­ши­на оде­ље­ња у ко­јем чла­но­ви тог ор­га­на из­во­де на­ста­ву.
 
У слу­ча­ју спре­че­но­сти оде­љењ­ског ста­ре­ши­не, сед­ни­цу са­зи­ва и њо­ме ру­ко­во­ди ди­рек­тор, без пра­ва од­лу­чи­ва­ња.
 
Члан 98.
 
За свој рад оде­љењ­ско ве­ће од­го­ва­ра На­став­нич­ком ве­ћу.
 
 
Члан 99.
 
Сед­ни­цу оде­љењ­ског ве­ћа са­зи­ва и њо­ме ру­ко­во­ди оде­љењ­ски ста­ре­ши­на оде­ље­ња у ко­јем чла­но­ви тог ор­га­на из­во­де на­ста­ву.
 
У слу­ча­ју спре­че­но­сти оде­љењ­ског ста­ре­ши­не, сед­ни­цу са­зи­ва и њо­ме ру­ко­во­ди ди­рек­тор или по­моћ­ник ди­рек­то­ра, без пра­ва од­лу­чи­ва­ња.
 
Члан 100.
 
За свој рад оде­љењ­ско ве­ће од­го­ва­ра На­став­нич­ком ве­ћу.
Одељенски старешина 
Члан 101.
 
Свако одељење има одељенског старешину.
Одељењски старешина има организационо-руководећу и педагошко-инструктивну улогу у раду са ученицима одељења којима је одељењски старешина, у сарадњи са њиховим родитељима, односно другим законским заступницима и води прописану евиденцију и педагошку документацију.
Оде­љењ­ски ста­ре­ши­на оба­вља сле­де­ће по­сло­ве:
 
1) из­ра­ђу­је го­ди­шњи и ме­сеч­ни план ра­да;
2) про­на­ла­зи нај­по­год­ни­је об­ли­ке вас­пит­ног ра­да са ци­љем фор­ми­ра­ња оде­љењ­ског ко­лек­ти­ва и уна­пре­ђи­ва­ња од­но­са у ње­му;
3) ре­дов­но пра­ти по­ха­ђа­ње на­ста­ве, уче­ње и вла­да­ње уче­ни­ка из оде­ље­ња;
4) одо­бра­ва од­су­ство­ва­ње уче­ни­ци­ма и од­лу­чу­је о оправ­да­но­сти њи­хо­вог од­су­ство­ва­ња са на­ста­ве;
5) упо­зна­је уче­ни­ке са од­ред­ба­ма оп­штих ака­та Шко­ле ко­је се од­но­се на уче­ни­ке и да­је уче­ни­ци­ма дру­ге ин­фор­ма­ци­је ко­је су у ве­зи с њи­хо­вим пра­ви­ма, оба­ве­за­ма и од­го­вор­но­сти­ма;
6) ста­ра се о за­шти­ти пра­ва уче­ни­ка и уче­ству­је у по­ступ­ку од­лу­чи­ва­ња о њи­хо­вим оба­ве­за­ма и од­го­вор­но­сти­ма;
7) оства­ру­је увид у по­ро­дич­не, со­ци­јал­не, ма­те­ри­јал­не и дру­ге усло­ве жи­во­та уче­ни­ка;
8) ре­дов­но др­жи ро­ди­тељ­ске са­стан­ке и на дру­ге на­чи­не са­ра­ђу­је са ро­ди­те­љи­ма уче­ни­ка;
9) ре­дов­но пра­ти рад на­став­ни­ка ко­ји из­во­де на­ста­ву у оде­ље­њу, а по­себ­но пра­ти оце­њи­ва­ње уче­ни­ка и ука­зу­је пред­мет­ним на­став­ни­ци­ма на број про­пи­са­них оце­на ко­је уче­ник тре­ба да има у по­лу­го­ди­шту ра­ди утвр­ђи­ва­ња за­кључ­не оце­не;
10) по­хва­љу­је уче­ни­ке;
11) пред­ла­же до­де­љи­ва­ње по­хва­ла и на­гра­да уче­ни­ци­ма;
12) пред­ла­же оде­љењ­ском ве­ћу оце­ну из вла­да­ња уче­ни­ка;
13) из­ри­че вас­пит­не ме­ре "опо­ме­на оде­љењ­ског ста­ре­ши­не" и "укор оде­љењ­ског ста­ре­ши­не";
14) са­ра­ђу­је са ди­рек­то­ром, по­моћ­ни­ком ди­рек­то­ра и оста­лим за­по­сле­ни­ма у Шко­ли, као и са су­бјек­ти­ма ван Шко­ле, ра­ди оба­вља­ња сво­јих по­сло­ва;
15) са­зи­ва сед­ни­це оде­љењ­ског ве­ћа и ру­ко­во­ди ње­го­вим ра­дом;
16) уче­ству­је у ра­ду струч­ног ти­ма за ин­клу­зив­но обра­зо­ва­ње.
 
Члан 102.
 
За свој рад струч­но ве­ће за раз­ред­ну на­ста­ву од­го­ва­ра На­став­нич­ком ве­ћу.
Стручно веће за области предмета
Члан 103.
 
Стручно веће за области предмета чине наставници који изводе наставу из групе сродних предмета.
У Школи постоје следећа стручна већа, за:
-  стране језике
– друштвене науке;
– природне науке  и др.
Струч­но ве­ће за обла­сти пред­ме­та, у окви­ру и по­ред по­сло­ва из оп­ште над­ле­жно­сти струч­них ор­га­на (члан 90. Ста­ту­та), оба­вља по­себ­но сле­де­ће по­сло­ве:
1) утвр­ђу­је про­грам ра­да и под­но­си из­ве­шта­је о ње­го­вом оства­ри­ва­њу;
2) при­пре­ма пред­лог ди­рек­то­ру за по­де­лу пред­ме­та на на­став­ни­ке за на­ред­ну школ­ску го­ди­ну;
3) при­пре­ма осно­ве Го­ди­шњег пла­на ра­да;
4) утвр­ђу­је рас­по­ред оства­ри­ва­ња на­став­них те­ма и на­став­них је­ди­ни­ца и вр­ши уса­гла­ша­ва­ње оства­ри­ва­ња на­став­них са­др­жа­ја пред­ме­та;
5) утвр­ђу­је об­ли­ке, ме­то­де и сред­ства ко­ри­шће­ња од­го­ва­ра­ју­ће школ­ске опре­ме и на­став­них сред­ста­ва;
6) пред­ла­же при­ме­ну но­вих ме­то­да и на­чи­на из­во­ђе­ња на­ста­ве;
7) пра­ти оства­ри­ва­ње про­гра­ма обра­зов­но-вас­пит­ног ра­да;
8) ана­ли­зира уџ­бе­нич­ку и при­руч­ну ли­те­ра­ту­ру;
9) пред­ла­же чла­но­ве ис­пит­них ко­ми­си­ја.
 
Члан 104.
 
Сед­ни­це струч­ног ве­ћа за обла­сти пред­ме­та са­зи­ва и њи­ма ру­ко­во­ди пред­сед­ник, ко­јег из­ме­ђу се­бе, јав­ним гла­са­њем, ве­ћи­ном гла­со­ва од укуп­ног бро­ја чла­но­ва, би­ра­ју чла­но­ви тог ор­га­на.
 
На исти на­чин би­ра се и за­ме­ник пред­сед­ни­ка, ко­ји са­зи­ва сед­ни­це и њи­ма ру­ко­во­ди у слу­ча­ју спре­че­но­сти пред­сед­ни­ка.
 
Члан 105.
 
За свој рад струч­но ве­ће за обла­сти пред­ме­та од­го­ва­ра На­став­нич­ком ве­ћу.
 
 
Струч­ни ак­тив за раз­вој­но пла­ни­ра­ње
 
Члан 106
Стручни актив за развојно планирање утврђује предлог развојног плана школе за период од три до пет година и доставља га школском одбору на усвајање, и прати његово остваривање. 
Струч­ни ак­тив за раз­вој­но пла­ни­ра­ње чи­не пред­став­ни­ци на­став­ни­ка, струч­них са­рад­ни­ка, градске оп­шти­не Младеновац, Уче­нич­ког пар­ла­мен­та и Са­ве­та ро­ди­те­ља.
 
Струч­ни ак­тив за раз­вој­но пла­ни­ра­ње има де­вет чла­но­ва, од ко­јих је шест из ре­до­ва на­став­ни­ка и струч­них са­рад­ни­ка, и по је­дан пред­став­ник градске оп­шти­не Младеновац, Уче­нич­ког пар­ла­мен­та и Са­ве­та ро­ди­те­ља.
 
Чла­но­ве струч­ног ак­ти­ва за раз­вој­но пла­ни­ра­ње име­ну­је школски одбор.
 
Члан 107.
 
 
Струч­ни  ак­тив за раз­вој­но пла­ни­ра­ње, у окви­ру и по­ред по­сло­ва из оп­ште над­ле­жно­сти струч­них ор­га­на (члан 90. Ста­ту­та), оба­вља по­себ­но сле­де­ће по­сло­ве:
1) до­но­си про­грам ра­да и под­но­си из­ве­шта­је о ње­го­вој ре­а­ли­за­ци­ји;
2) из­ра­ђу­је пред­лог Раз­вој­ног пла­на;
3) из­ра­ђу­је про­јек­те ко­ји су у ве­зи са Раз­вој­ним пла­ном;
4) пра­ти ре­а­ли­за­ци­ју Раз­вој­ног пла­на.
 
Члан 108.
 
Сед­ни­це струч­ног ак­ти­ва за раз­вој­но пла­ни­ра­ње са­зи­ва и њи­ма ру­ко­во­ди пред­сед­ник, ко­јег из­ме­ђу се­бе, јав­ним гла­са­њем, ве­ћи­ном гла­со­ва од укуп­ног бро­ја чла­но­ва, би­ра­ју чла­но­ви тог ор­га­на.
 
На исти на­чин би­ра се и за­ме­ник пред­сед­ни­ка, ко­ји са­зи­ва сед­ни­це и њи­ма ру­ко­во­ди у слу­ча­ју спре­че­но­сти пред­сед­ни­ка.
 
Члан 109.
 
Струч­ни  ак­тив за раз­вој­но пла­ни­ра­ње, у окви­ру и по­ред по­сло­ва из оп­ште над­ле­жно­сти струч­них ор­га­на (члан 90.Статута), оба­вља по­себ­но сле­де­ће по­сло­ве:
1) до­но­си про­грам ра­да и под­но­си из­ве­шта­је о ње­го­вој ре­а­ли­за­ци­ји;
2) из­ра­ђу­је пред­лог Раз­вој­ног пла­на;
3) из­ра­ђу­је про­јек­те ко­ји су у ве­зи са Раз­вој­ним пла­ном;
4) пра­ти ре­а­ли­за­ци­ју Раз­вој­ног пла­на.
 
Члан 110.
 
 
Сед­ни­це струч­ног ак­ти­ва за раз­вој­но пла­ни­ра­ње са­зи­ва и њи­ма ру­ко­во­ди пред­сед­ник, ко­јег из­ме­ђу се­бе, јав­ним гла­са­њем, ве­ћи­ном гла­со­ва од укуп­ног бро­ја чла­но­ва, би­ра­ју чла­но­ви тог ор­га­на.
 
На исти на­чин би­ра се и за­ме­ник пред­сед­ни­ка, ко­ји са­зи­ва сед­ни­це и њи­ма ру­ко­во­ди у слу­ча­ју спре­че­но­сти пред­сед­ни­ка.
 
Члан 111.
 
За свој рад струч­ни ак­тив за раз­вој­но пла­ни­ра­ње од­го­ва­ра Школ­ском од­бо­ру и На­став­нич­ком ве­ћу.
 
Стручни актив за развој Школског програма
Члан 112.
 
Струч­ни ак­тив за раз­вој Школ­ског про­гра­ма чи­ни де­вет пред­став­ни­ка на­став­ни­ка и струч­них са­рад­ни­ка, ко­је име­ну­је На­став­нич­ко ве­ће.
 
Члан 113.
 
Струч­ни  ак­тив за раз­вој Школ­ског про­гра­ма, у окви­ру и по­ред по­сло­ва из оп­ште над­ле­жно­сти струч­них ор­га­на (члан 90. Ста­ту­та), оба­вља по­себ­но сле­де­ће по­сло­ве:
1) до­но­си про­грам ра­да и под­но­си из­ве­шта­је о ње­го­вој ре­а­ли­за­ци­ји;
2) из­ра­ђу­је пред­лог Школ­ског про­гра­ма;
3) из­ра­ђу­је про­јек­те ко­ји су у ве­зи са Школ­ским про­гра­мом;
4) пра­ти ре­а­ли­за­ци­ју Школ­ског про­гра­ма.
 
Члан 114.
 
 
Сед­ни­це струч­ног ак­ти­ва за раз­вој Школ­ског про­гра­ма са­зи­ва и њи­ма ру­ко­во­ди пред­сед­ник, ко­јег из­ме­ђу се­бе, јав­ним гла­са­њем, ве­ћи­ном гла­со­ва од укуп­ног бро­ја чла­но­ва, би­ра­ју чла­но­ви тог ор­га­на.
 
На исти на­чин би­ра се и за­ме­ник пред­сед­ни­ка, ко­ји са­зи­ва сед­ни­це и њи­ма ру­ко­во­ди у слу­ча­ју спре­че­но­сти пред­сед­ни­ка.
 
 
Члан 115.
 
За свој рад струч­ни ак­тив за раз­вој Школ­ског про­гра­ма од­го­ва­ра На­став­нич­ком ве­ћу.
Тимови
Члан 116.
 
У Школи директор образује следеће тимове:
1) Тим за инклузивно образовање;
2) Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања;
3) Тим за самовредновање рада Школе;
4) Тим за обезбеђивање квалитета и развој Школе;
5) Тим за развој међупредметних компетенција и предузетништва;
6) Тим за професионални развој запослених;
7) Тим за културнe активности школе
8) Други тимови за остваривање одређеног задатка, програма или пројекта.
 Тим чине представници запослених, родитеља, односно других законских заступника, ученичког парламента, јединице локалне самоуправе, односно стручњака за поједина питања.
                       Надлежност, начин рада и одговорност тимова
 
Тим за инклузивно образовање
 
Члан 117.
 
Тим за инклузивно образовање, односно тим за пружање додатне по­дрш­ке ученику чине наставник разредне наставе, односно наставник предметне наставе, одељењски старешина, стручни сарадник, родитељ, а у складу са потребама ученика и педагошки асистент, односно лични пратилац ученика, на предлог родитеља.
Тим за инклузивно образовање именује директор.
 
Члан 118.
    
Тим за инклузивно образовање, у оквиру и поред послова из опште над­леж­ности стручних органа обавља посебно следеће послове:
-осмишљава мере за спровођење инклузивног образовања,
-учестује у изради Школског програма;
-израђује индивидуални образовни план за ученике којима је потребна додатна подршка у образовању и васпитању;
-израђује пројекте који су у вези са Школским програмом, а односе се на ученике којима је потребна додатна подршка у образовању и васпитању;
-осмишљава антидискриминационе мере и активности,
-осмишљава потпуну инклузију,
-осмишљава партиципацију родитеља,
-идентификује децу из осетљивих група,
-формира тимове за додатну подршку,
-прати спровођење и евалуира ИОП,
-брине о наставничким компетенцијама (кроз похађање различитих облика стручног усавршавања, као и планирање хоризонталног учења),
-сарађују са другим стручним тимовима у школи,
-сарађује са интерресорном комисијом,
-сарађује са релевантним установама ван школе.
 
Члан 119.
 
Седнице Тима за инклузивно образовање сазива и њима руководи пред­седник, којег између себе, јавним гласањем, већином гласова од укупног броја чла­нова, бирају чланови тог органа.
На исти начин бира се и заменик председника, који сазива седнице и њима руководи у случају спречености председника.
За свој рад стручни Тим за инклузивно образовање одговара директору и На­став­нич­ком већу.
 
 Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања
 
Члан 120.
 
Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занема­ри­вања (у даљем тексту: Тим за заштиту) именује директор школе у складу са Правилником о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање.
 
Члан 121.
 
Тим за заштиту, у оквиру и поред послова из опште надлежности стручних органа, обавља посебно следеће послове:
-           израђује нацрт плана и програма заштите ученика од насиља, злостављања и занемаривања који је део развојног плана и годишњег плана рада школе;
-           израђује оквирни акциони план;
       - информише ученике, запослене и родитеље о планираним активностима и могућности тражења подршке и помоћи од Тима за заштиту;
      - предлаже мере за превенцију и заштиту, организује консултације и учес­твује у процени ризика и доношењу одлука о поступцима у случајевима сумње или дешавања дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања;
-           постиче и развија климу прихватања, толеранције и међусобног уважавања;
-           идентификује безбедносне ризике у школи увидом у документацију, непосредно окружење, евидентирање критичних места у школи, анкетирањем ученика, наставника и родитеља;
-           унапређује способности свих учесника у школском животу, наставног и ваннаставног особља, ученика, родитеља, локалне заједнице ради уочавања, препознавања и решавања проблема насиља;
-           дефинише процедуре и поступке, реагује на насиље и информише све учеснике у школском животу о истима;
-           омогућује свим ученицима и запосленима који имају сазнање о могућем насилном акту да без излагања опасности врше пријављивање насиља;
-           спроводи психо - социјални програм превенције кроз обуку за ненасилну комуникацију, самоконтролу реаговања и понашања, превазилажење стреса, учење социјалних вештина;
-           сарађује са родитељима путем савета родитеља, родитељских састанака, индивидуалних и групних разговора;
-           сарађује са службама ван школе које посредно и непосредно могу помоћи на превазилажењу проблема насиља у школи;
-           спроводи процедуру и поступке реаговања у ситуацијама насиља;
-           прати и евидентира врсте и учесталости насиља и процењује ефикасност спровођења заштите;
-           ради на отклањању последица насиља и интеграцији ученика у заједницу вршњака;
-     израђује индивидуални план ученика;
-           обавља саветодавни рад са ученицима који трпе насиље, врше насиље или су посматрачи насиља;
-води евиденцију о своме раду и анализира евиденцију о појавама насиља.
 
Члан 122.
 
Седнице Тима за заштиту сазива и њима руководи председник, којег између себе, јавним гласањем, већином гласова од укупног броја чланова, бирају чланови тог органа.
На исти начин бира се и заменик председника, који сазива седнице и њима руководи у случају спречености председника.
За свој рад Тим за заштиту одговара директору и Наставничком већу.
 
Тим за самовредновање квалитета рада Школе
 
Члан 123.
 
Тим за самовредновање квалитета рада Школе (у даљем тексту: Тим за самовредновање)  чине  представници наставника, стручних сарадника, Ученичког парламента и Савета родитеља.
Тим за самовредновање именује директор и учествује у раду тог органа.
 
Члан 124.
 
Тим за самовредновање, у оквиру и поред послова из опште надлежности стручних органа , обавља посебно следеће послове:
 
-даје предлоге директору за самовредновање појединих области за сваку школску годину,
-прати, испитује и анализира рад у области која се самовреднује,
-идентификује и прикупља доказе за процену оствареног нивоа одређеног стандарда у свим индикаторима,
-припрема Годишњи план самовредновања,
-уочава јаке и слабе стране по областима самовредновања,
-израђује акциони план за побољшање квалитета рада по областима самовредновања,
-израђује Извештај о самовредновању,
-са резултатима процеса самовредновања упознаје све заинтересоване учеснике, школског живота, као и Школски одбор.
 
Члан 125.
 
Седнице Тима за самовредновање сазива и њима руководи председник, којег између себе, јавним гласањем, већином гласова од укупног броја чланова, бирају чланови тог органа.
На исти начин бира се и заменик председника, који сазива седнице и њима руководи у случају спречености председника.
За свој рад Тим за самовредновање одговара директору и Наставничком већу.
 
Тим за обезбеђивање квалитета и развој Школе
 
Члан 126.
 
Тим за обезбеђивање квалитета и развој Школе именује директор.
 
Члан 127.
 
 
Тим за обезбеђивање квалитета и развој Школе, у оквиру и поред послова из опште надлежности стручних органа обавља посебно следеће послове:
 
1) учествује у изради аката који се односе на обезбеђивање квалитета и развој Школе;
2) израђује пројекте који су у вези са обезбеђивањем квалитета и развој Школе;
3) прати примену одредаба прописа, Статута и других општих аката Школе чија је примена важ­на за обезбеђивање квалитета и развој Школе;
4) учествује у обезбеђивању услова за обезбеђивање квалитета и развој Школе;
5) сарађује с органима Школе и другим субјектима у Школи и ван Школе на испуњавању задатака из своје надлежности;
Члан 128.
 
Седнице Тима за обезбеђивање квалитета и развој Школе сазива и њима руководи председник, којег између себе, јавним гласањем, већином гласова од укупног броја чланова, бирају чланови тог органа.
На исти начин бира се и заменик председника, који сазива седнице и њима руководи у случају спречености председника.
За свој рад Тим за обезбеђивање квалитета и развој Школе одговара директору и Наставничком већу.
 
Тим за развој међупредметних компетенција и предузетништва
 
Члан 129.
 
Тим за развој међупредметних компетенција и предузетништва именује ди­ректор.
 
Члан 130.
 
Тим за развој међупредметних компетенција и предузетништва, у оквиру и поред послова из опште надлежности стручних органа обавља посебно следеће послове:
 
1) учествује у изради аката који се односе на развој међупредметних компе­тенција и предузетништва;
2) израђује пројекте који су у вези са међупредметним компетенцијама и пре­дузетништвом;
3) прати примену одредаба прописа, Статута и других општих аката Школе чија је примена важ­на за развој међупредметних компетенција и предузетништва;
4) учствује у обезбеђивању услова за развој међупредметних компетенција и предузетништва;
5) сарађује с органима Школе и другим субјектима у Школи и ван Школе на испуњавању задатака из своје надлежности;
Члан 131.
 
 
Седнице Тима за развој међупредметних компетенција и предузетништва сазива и њима руководи председник, којег између себе, јавним гласањем, већином гласова од укупног броја чланова, бирају чланови тог органа.
На исти начин бира се и заменик председника, који сазива седнице и њима руководи у случају спречености председника.
За свој рад Тим за развој међупредметних компетенција и предузетништва одговара директору и Наставничком већу.
 
Тим за професионални развој запослених
 
Члан 132.
 
Тим за професионални развој именује директор и чине га представници наставника, стручних сарадника и Ученичког парламента.
Члан 133.
 
Тим за професионални развој, у оквиру и поред послова из опште над­леж­ности стручних органа обавља посебно следеће послове:
 
1) учествује у изради аката који се односе на професионални развој ученика;
3) израђује пројекте који су у вези с професионалним развојем ученика;
4) прати реализацију одредаба прописа, Статута и других општих аката чија је примена важ­на за професионални развој ученика;
5) сарађује с органима Школе и другим субјектима у Школи и ван Школе на испуњавању задатака из своје надлежности;
Члан 134.
 
Седнице Тима за професионални развој сазива и њима руководи председник, којег између себе, јавним гласањем, већином гласова од укупног броја чланова, бирају чланови тог органа.
На исти начин бира се и заменик председника, који сазива седнице и њима руководи у случају спречености председника.
За свој рад Тим за професионални развој одговара директору и Наставничком већу.
 
Тим за културне активности школе
 
Члан 135.
Тим за културне активности образује директор Школе и чине  га  наставник српског језика, наставник музичке културе, наставник ликовне културе, библиотекар и представници наставника разредне наставе.
Задаци Тима за културне активности обухватају активности  поводом прославе Дана школе; прославе  поводом пријема првака, прославе школских и државних празника, приредбе, представе, изложбе, израде и уређивање школског часописа „Кршљанско звонце“,  такмичења, смотре, посете установама културе, изложбе,уређивање сајта школе и  летописа и  заједничке активности школе и јединице локалне самоуправе и друге активности које доприносе проширењу утицаја школе на васпитање ученика и културном развоју окружења школе.
Тим за културне активности држаће састанке према Плану рада који је саставни део Годишњег плана рада Школе.
Члан 136.
 
Директор може образовати и друге тимове, ради остваривања одређеног задатка, програма или пројекта.
Педагошки колегијум
Члан 137.
 
Пе­да­го­шки колегијум чине председници стручних већа и стручних актива, координатори стручних тимова и стручни сарадници у Школи.
Педагошки колегијум:
1) стара се о обезбеђивању и унапређивању квалитета образовно-васпитног рада Школе;
2)  прати остваривање школског програма Школе;
3) стара се о остваривању циљева и стандарда образовних постигнућа,
4) вреднује резултате рада наставника и стручних сарадника;
5) прати и утврђује резултате рада ученика;
6) предузима мере за ујединствен и усклађен рад са ученицима  у процесу образовања и васпитања;
7) решава  друга стручна питања образовног- васпитног рада;
8) раз­ма­тра пи­та­ња и да­је ми­шље­ње у ве­зи са по­сло­ви­ма из над­ле­жно­сти ди­рек­то­ра ко­ји се од­но­се на:
- пла­ни­ра­ње и ор­га­ни­зо­ва­ње оства­ри­ва­ња про­гра­ма обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња и свих ак­тив­но­сти Шко­ле,
- обезбеђивање ква­ли­те­та, са­мо­вред­но­ва­ње, стварање услова за спровођење спољашњег вредновања, оства­ри­ва­ње стан­дар­да образовних по­стиг­ну­ћа и уна­пре­ђи­ва­ње квалитета обра­зов­но-вас­пит­ног ра­да,
- оства­ри­ва­ње  Раз­вој­ног пла­на,
- са­рад­њу с ор­га­ни­ма је­ди­ни­це ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, ор­га­ни­за­ци­ја­ма и удру­же­њи­ма,
 - ор­га­ни­зо­ва­ње и вр­ше­ње пе­да­го­шко-ин­струк­тив­ног уви­да и пра­ће­ње ква­ли­те­та обра­зов­но-вас­пит­ног ра­да и пе­да­го­шке прак­се и пред­у­зи­ма­ње ме­ра за уна­пре­ђи­ва­ње и уса­вр­ша­ва­ње ра­да на­став­ни­ка и струч­них са­рад­ни­ка;
9) на пред­лог струч­ног ти­ма за ин­клу­зив­но обра­зо­ва­ње, до­но­си ин­ди­ви­ду­ал­ни обра­зов­ни план за уче­ни­ка ко­јем је по­треб­на до­дат­на по­др­шка у обра­зо­ва­њу и вас­пи­та­њу;
10) утвр­ђу­је рас­по­ред од­су­ство­ва­ња са ра­да на­став­ни­ка и струч­них са­рад­ни­ка за вре­ме струч­ног уса­вр­ша­ва­ња;
11) пра­ти рад на­став­ни­ка и струч­них са­рад­ни­ка ко­ји су на проб­ном ра­ду и да­је ми­шље­ње о њи­хо­вом ра­ду.
 
Наставничким већем и Педагошким колегијумом председава и руководи директор, а Одељењским већем одељењски старешина.
 
Седницама стручних органа Школе могу да присуствују представници ученичког парламента, без права одлучивања.
Секретар школе
Члан 138.
 
Правне послове у Школи обавља секретар. 
Секретар мора да има :
1) образовање из области правних наука у складу са чланом 140. став 1. закона, ко­је је сте­че­но од­го­ва­ра­ју­ћим ви­со­ким обра­зо­ва­њем:
(1) на сту­ди­ја­ма дру­гог сте­пе­на (ма­стер ака­дем­ске сту­ди­је, ма­стер стру­ков­не сту­ди­је, спе­ци­ја­ли­стич­ке ака­дем­ске сту­ди­је) и то:
- сту­ди­је дру­гог сте­пе­на из на­уч­не, од­но­сно струч­не обла­сти за од­го­ва­ра­ју­ћи пред­мет, од­но­сно гру­пе пред­ме­та;
- сту­ди­је дру­гог сте­пе­на из обла­сти пе­да­го­шких на­у­ка или ин­тер­ди­сци­пли­нар­не, мул­ти­ди­сци­пли­нар­не, тран­сди­сци­пли­нар­не сту­ди­је дру­гог сте­пе­на ко­је ком­би­ну­ју це­ли­не и од­го­ва­ра­ју­ће на­уч­не, од­но­сно струч­не обла­сти или обла­сти пе­да­го­шких на­у­ка;
(2) на основ­ним сту­ди­ја­ма у тра­ја­њу од нај­ма­ње че­ти­ри го­ди­не, по про­пи­си­ма ко­ји су уре­ђи­ва­ли ви­со­ко обра­зо­ва­ње до 10. сеп­тем­бра 2005. го­ди­не,
2) савладан програм обуке, и
3) до­зво­лу за рад се­кре­та­ра (у да­љем тек­сту: ли­цен­ца за се­кре­та­ра).
 
Се­кре­тар се уво­ди у по­сао и оспо­со­бља­ва за са­мо­ста­лан рад са­вла­да­ва­њем про­гра­ма за уво­ђе­ње у по­сао и по­ла­га­њем ис­пи­та за ли­цен­цу за се­кре­та­ра. Се­кре­та­ру – при­прав­ни­ку ди­рек­тор од­ре­ђу­је мен­то­ра са ли­сте се­кре­та­ра уста­но­ва ко­ју утвр­ди школ­ска упра­ва.
 
Се­кре­тар је ду­жан да у ро­ку од две го­ди­не од да­на за­сни­ва­ња рад­ног од­но­са по­ло­жи ис­пит за ли­цен­цу за се­кре­та­ра, у складу са подзаконским актом ко­ји про­пи­су­је ми­ни­стар.
 
Трошкове полагања испита из става 4. члана сноси Школа. 
Министарство издаjе лиценцу за секретара. 
Секретару коjи не положи испит за лиценцу за секретара у року из става 4. овог члана престаjе радни однос. 
Секретар коjи има положен стручни испит за секретара, правосудни или стручни испит за запослене у органима државне управе или државни стручни испит, сматра се да има лиценцу за секретара. 
Лиценца за секретара одузима се секретару коjи jе осуђен правоснажном пресудом за повреду забране из чл. 110–113. Закона, за кривично дело или привредни преступ у вршењу дужности. 
Послови секретара 
Члан 139. 
 
Секретар Школе обавља следеће послове: 
1) стара се о законитом раду Школе, указуjе директору и Школском одбору на неправилности у раду Школе;
2) обавља управне послове у Школи;
3) израђуjе опште и поjединачне правне акте Школе;
4) обавља правне и друге послове за потребе Школе;
5) израђуjе уговоре коjе закључуjе Школа;
6) правне послове у вези са статусним променама у Школи;
7) правне послове у вези са уписом ученика;
8) правне послове у вези са jавним набавкама у сарадњи са финансиjском службом Школе;
9) пружа стручну помоћ у вези са избором Школског одбора  у Школи;
10) пружа стручну подршку и координира рад комисиjе за избор директора Школе;
11) прати прописе и о томе информише запослене;
12) друге правне послове по налогу директора.
Школа jе дужна да обезбеди секретару приступ jединственоj информационоj бази правних прописа. 
Заједничка стручна служба
Члан 140.
 
Више установа на територији јединице локалне самоуправе може, из реда запослених, да организује заједничку стручну службу, у складу са одлуком органа управљања установа и сагласност Министарства.
Заједничка стручна служба из става 1. овог члана може да обавља финансијско-рачуноводствене, административне, правне, помоћно-техничке и послове одржавања.
Заједничка стручна служба из става 1. овог члана може да има логопеда, дефектолога и социјалног радника који обављају стручне послове за више установа.
VI УЧЕНИЦИ
Упис
Члан 141.
 
Над­ле­жна јединица локалне самоправе во­ди еви­ден­ци­ју и оба­ве­шта­ва Шко­лу и ро­ди­те­ље, од­но­сно дру­ге за­кон­ске за­ступ­ни­ке, о де­ци ко­ја тре­ба да се упи­шу у пр­ви раз­ред основ­не шко­ле нај­ка­сни­је до кра­ја фе­бру­а­ра те­ку­ће го­ди­не за на­ред­ну школ­ску го­ди­ну.
Уписом у први разред дете стиче својство ученика.
У први разред основне школе уписује се свако дете које до почетка школске године има најмање шест и по, а највише седам и по година.
Упис де­це у пр­ви раз­ред вр­ши се у пе­ри­о­ду од 1. апри­ла до 31. ма­ја те­ку­ће, за на­ред­ну школ­ску го­ди­ну.
 
Уз до­ку­мен­та­ци­ју по­треб­ну за упис (из­вод из ма­тич­не књи­ге ро­ђе­них и при­ја­ву боравка  ро­ди­те­ља или де­те­та), прибавља се  и до­каз о обављеном здрав­стве­ном пре­гле­ду де­те­та, из­дат од стра­не над­ле­жног школ­ског ле­ка­ра до­ма здра­вља.
 
Ис­пи­ти­ва­ње де­те­та упи­са­ног у Шко­лу вр­ши пе­да­гог Шко­ле, при­ме­ном стан­дард­них по­сту­па­ка пре­по­ру­че­них од над­ле­жног за­во­да, од­но­сно овла­шће­не струч­не ор­га­ни­за­ци­је.
У поступку испитивања детета уписаног у Школу, Школа може да утврди потребу за доношењем индивидуалног образовног плана или потребу за пружањем додатне подршке у образовању.
 
Шко­ла је ду­жна да упи­ше сва­ко де­те са под­руч­ја Шко­ле.
 
Шко­ла мо­же да упи­ше и де­те са под­руч­ја дру­ге шко­ле, на зах­тев ро­ди­те­ља, у скла­ду са сво­јим про­стор­ним и ка­дров­ским мо­гућ­но­сти­ма.
 
Ро­ди­тељ, од­но­сно други  законски заступник мо­же да иза­бе­ре шко­лу у ко­ју ће да упи­ше  де­те, под­но­ше­њем пи­сме­ног зах­те­ва иза­бра­ној шко­ли нај­ка­сни­је до 01. фе­бру­а­ра те­ку­ће ка­лен­дар­ске го­ди­не у ко­јој се вр­ши упис.
 
Шко­ла је ду­жна да, у скла­ду са про­стор­ним, ка­дров­ским и финансијским  мо­гућ­но­сти­ма, оба­ве­сти ро­ди­те­ља, од­но­сно дру­гог за­кон­ског за­ступ­ни­ка о од­лу­ци по ње­го­вом зах­те­ву за упис де­те­та ван под­руч­ја шко­ле, до 30. апри­ла те­ку­ће ка­лен­дар­ске го­ди­не у којој се врши упис.
 
Члан 142.
 
Про­ве­ру спрем­но­сти де­те­та  вр­ши педагог  Шко­ле при­ме­ном стан­дард­них по­сту­па­ка и ин­стру­ме­на­та, пре­по­ру­че­них од над­ле­жног за­во­да, од­но­сно овла­шће­не струч­не ор­га­ни­за­ци­је.
 
У по­ступ­ку про­ве­ре спрем­но­сти, на осно­ву ми­шље­ња педагога, Шко­ла мо­же да пре­по­ру­чи:
1) упис де­те­та у пр­ви раз­ред;
2) упис детета  у шко­лу након го­ди­ну да­на, уз  по­ха­ђа­ње при­прем­ног пред­школ­ског про­гра­ма.
 
Ро­ди­тељ, од­но­сно други законски заступник, ко­ме је пре­по­ру­че­н упис детета у школу након годину дана, мо­же да под­не­се зах­тев Ко­ми­си­ји шко­ле за по­нов­но утвр­ђи­ва­ње спрем­но­сти за упис у Шко­лу у року од осам дана од дана добијања препоруке из става 2. овог члана.
 
Ко­ми­си­ју чи­не пси­хо­лог, пе­да­гог, учи­тељ и пе­ди­ја­тар де­те­та.
 
Ко­ми­си­ја Шко­ле, при­ме­ном стан­дард­них по­сту­па­ка и ин­стру­ме­на­та, мо­же да одо­бри упис де­те­та или да по­твр­ди упи­с де­те­та у школу  након годину дана, о чему одлуку доноси у року од 15 дана од дана пријема захтева  из  става 3. овог члана. Одлука Комисије је коначна.
 
Ако де­те ста­ри­је од се­дам и по го­ди­на због бо­ле­сти или дру­гих раз­ло­га ни­је упи­са­но у пр­ви раз­ред, мо­же да се упи­ше у пр­ви или од­го­ва­ра­ју­ћи раз­ред, на осно­ву прет­ход­не про­ве­ре зна­ња.
Претходну проверу знања обавља тим састављен од наставника разредне наставе, односно предметне наставе и педагога школе уважавајући стандарде образовних постигнућа и ценећи најбољи интерес ученика.
 
Одговорност за упис и редовно похађање наставе
 
Члан 143.
 
Ро­ди­тељ, од­но­сно дру­ги за­кон­ски за­ступ­ник од­го­во­ран је за упис де­те­та у шко­лу, за ре­дов­но по­ха­ђа­ње на­ста­ве и оба­вља­ње дру­гих школ­ских оба­ве­за.
 
Шко­ла је ду­жна да оба­ве­сти ро­ди­те­ља, од­но­сно дру­гог за­кон­ског за­ступ­ни­ка и јединицу локалне самоуправе о де­те­ту ко­је ни­је упи­са­но у пр­ви раз­ред, нај­ка­сни­је 15 да­на пре по­чет­ка школ­ске го­ди­не.
 
Шко­ла је ду­жна да оба­ве­сти ро­ди­те­ља, од­но­сно дру­гог за­кон­ског за­ступ­ни­ка о уче­ни­ку ко­ји не­ре­дов­но по­ха­ђа или је пре­стао да по­ха­ђа на­ста­ву, нај­ка­сни­је два да­на од да­на пре­стан­ка по­ха­ђа­ња на­ста­ве.
 
Ако родитељ, односно други законски заступник по пријему обавештења из става 3. овога члана не обезбеди да у року од три дана ученик настави редовно да похађа наставу или не обавести школу о разлозима изостајања ученика, школа одмах обавештава јединицу локалне самоуправе и надлежну установу социјалне заштите.
 
 
     Упис у школу за образовање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом
Члан 144.
 
У школу за образовање ученика са сметњама у развоју дете односно ученик уписује се на основу мишљења интерресорне комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке, уз сагласност родитеља, односно другог законског заступника.
Време проведено у школи
Члан 145.
 
Време проведено у Школи изражено је у сатима и обухвата часове обавезних предмета, изборних програма и време проведено у активностима, што је прописано Законом и планом и програмом наставе и учења, а садржано у школском програму и у функцији је развоја способности, интересовања и креативности ученика.
Ученик у првом циклусу има обавезне предмете, изборне програме и активности до 20 сати недељно.
Ученик у другом циклусу има обавезне предмете, изборне програме и активности до 25 сати недељно.
У недељни број сати из ст. 2-3. овог члана не урачунава се трајање часова допунске и додатне наставе.
 Распоред и трајање часа
Члан 146.
 
Школа, у складу са планом и програмом наставе и учења, врши распоред обавезних предмета, изборних програма и активности, односно утврђује распоред часова, укључујући и  часове додатне и допунске наставе и час одељенског старешине.
Распоред часова може да се мења у току наставне године.
Час наставе траје 45 минута.
Изузетно, час наставе може да траје дуже или краће од 45 минута, у складу са планом и програмом наставе и учења.
Трајање часа наставе може да се прилагоди посебним условима у којима се остварује образовно-васпитни рад у одређеном временском периоду, уз сагласност Министарства.
Оцењивање
Члан 147.
 
Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се обезбеђује стално праћење остваривања прописаних исхода и стандарда постигнућа и ангажовања ученика у току савладавања програма обавезних предмета.
Наставник је дужан да редовно оцењује ученике, у складу са законом.
Праћење развоја, напредовања и постигнућа ученика обавља се формативним и сумативним оцењивањем.
Ученик коме је, услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога, потребна додатна подршка у образовању и васпитању, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености циљева и стандарда постигнућа у току савладавања ИОП-а 1, и то на начин који узима у обзир његове језичке, моторичке и чулне могућности.
Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 2, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености прилагођених циљева и исхода, у складу са ИОП-ом 2.
Ученик са изузетним способностим  а који стиче образовање и васпитање на прилагођен и обогаћен начин, применом индивидуалног образовног плана, оцењује се на основу праћења остваривања прописаних исхода и стандарда постигнућа и ангажовања.
Ученику се не може умањити оцена из обавезног предмета због непримереног понашања.
Успех ученика и оцена
Члан 148.
 
Ученик се оцењуjе из обавезног предмета, изборног програма и активности и из владања, описном и броjчаном оценом, у складу са законом. 
Оцена jе jавна и саопштава се ученику са образложењем. 
У првом разреду основног образовања и васпитања ученик се из обавезног предмета, изборних програма и активности оцењуjе описном оценом. 
Од другог до осмог разреда ученик се из обавезног предмета, изборних програма и активности оцењуjе описно и броjчано. 
Броjчана оцена из обавезног предмета jе: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1). Оцена недовољан (1) jе непрелазна. 
Успех ученика из изборних програма и активности оцењуjе се описно и то: истиче се, добар и задовољава, осим из изборног програма други страни jезик коjи се оцењуjе броjчано и то броjчаном оценом из става 5. овог члана. 
Ученик се оцењуjе наjмање четири пута у полугодишту, а ако jе недељни фонд часова обавезног предмета, изборног програма и активности jедан час – наjмање два пута у полугодишту. 
Закључна оцена из обавезног предмета утврђуjе се на краjу првог и другог полугодишта. 
Закључна оцена из обавезног предмета за ученика првог разреда jе описна и исказуjе се као напредовање ученика у остваривању исхода, ангажовање и препорука. 
У првом разреду закључне оцене из обавезних предмета и из изборних програма и активности уносе се у ђачку књижицу и ученик прелази у наредни разред. 
Закључна оцена из обавезног предмета за ученика од другог до осмог разреда jе броjчана. 
Закључна оцена из изборних програма и активности jе описна и то: истиче се, добар и задовољава и не утиче на општи успех ученика, осим из изборног програма други страни jезик коjи се оцењуjе броjчано и закључна оцена утиче на општи успех ученика. 
На основу праћења и вредновања током наставне године закључну оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности утврђуjе одељењско веће коjе чине наставници коjи предаjу ученику на предлог наставника, а оцену из владања на предлог одељењског старешине. 
У поступку предлагања закључне оцене наставник разредне наставе, односно предметни наставник узима у обзир целокупно залагање и постигнућа ученика у току образовно-васпитног рада и то: успех ученика постигнут на такмичењима, награде, похвале и дипломе, наступе на културним и спортским манифестациjама у школи и ван школе, радове ученика обjављене у школском листу и другим листовима и часописима, радове на изложбама, конкурсима и сл. 
Ученику коjи ниjе оцењен наjмање четири пута из обавезног предмета и изборног програма други страни jезик у току полугодишта, односно наjмање два пута у току полугодишта уколико jе недељни фонд обавезног предмета, изборног програма и активности jедан час, не може да се утврди закључна оцена. 
Ученика коjи редовно похађа наставу и извршава школске обавезе, а нема прописани броj оцена у полугодишту, наставник jе дужан да оцени на посебно организованом часу у току траjања полугодишта уз присуство одељењског старешине  и педагога.
Ако наставник из било коjих разлога ниjе у могућности да организуjе час из става 16. овог члана, школа jе дужна да обезбеди одговараjућу стручну замену. 
Одељењски старешина jе у обавези да редовно прати оцењивање ученика и указуjе наставницима на броj прописаних оцена коjе ученик треба да има у полугодишту ради утврђивања закључне оцене. 
Када обавезни предмет садржи модуле, закључна оцена се изводи на основу позитивних оцена свих модула у оквиру предмета. 
Општи успех ученика
                                                                    Члан 149
 
Општи успех ученика од другог до осмог разреда утврђуjе се на краjу првог и другог полугодишта на основу аритметичке средине закључних прелазних броjчаних оцена из обавезних предмета и из изборног програма други страни jезик, као и оцене из владања почев од другог разреда. 
Општи успех ученика упућених на разредни, односно поправни испит утврђуjе се након обављеног разредног, односно поправног испита, а наjкасниjе до 31. августа текуће школске године.
Ученик jе постигао општи успех: 
1) одличан – ако има средњу оцену наjмање 4,50; 
2) врло добар – ако има средњу оцену од 3,50 закључно са 4,49; 
3) добар – ако има средњу оцену од 2,50 закључно са 3,49; 
4) довољан успех – ако има средњу оцену до 2,49. 
Ученик ниjе са успехом завршио разред, односно има недовољан успех уколико има више од две недовољне оцене, осим оцене из владања или ниjе положио поправни испит, осим ученика другог и трећег разреда основне школе коjи се преводи у наредни разред, у складу са Законом. 
Оцењивање владања ученика
Члан 150.
 
Владање ученика у првом разреду основног образовања и васпитања оцењуjе се описно у току и на краjу полугодишта, описном оценом која не утиче на општи успех ученика .
Закључна оцена из владања ученика из става 1. овог члана jесте: примерно; врло добро; добро; задовољаваjуће и незадовољаваjуће и не утиче на општи успех ученика. 
Владање ученика од другог до осмог разреда основног образовања и васпитања оцењуjе се броjчано у току и на краjу полугодишта и утиче на општи успех ученика.
Ученик се оцењује најмање два пута у полугодишту из валадања.
Закључна оцена из владања  из става 3. овог члана jесте броjчана, и то: примерно (5), врло добро (4), добро (3), задовољаваjуће (2) и незадовољаваjуће (1), и улази у  општи успех ученика.
Приликом оцењивања владања сагледава се понашање ученика у целини, имаjући при том у виду и ангажовање ученика у активностима изван наставе у складу са школским програмом (слободне активности, ученичка задруга, заштита животне средине, заштита од насиља, злостављања и занемаривања и програми превенциjе других облика ризичног понашања, културна активност школе). 
На оцену из владања не утичу оцене из обавезног предмета, изборних програма и активности. 
Закључну оцену из владања на предлог одељењског старешине утврђуjе одељењско веће.
Индивидуални образовни план 
Члан 151. 
 
Ученику коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу, ризика од раног напуштања школовања и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, Школа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека, прилагођавање начина остваривања школског програма и израду, доношење и остваривање индивидуалног образовног плана.
Ученику који постиже резултате који превазилазе очекивани ниво образовних постигнућа, установа обезбеђује прилагођавање начина остваривања школског програма и израду, доношење и остваривање индивидуалног образовног плана.
Индивидуални образовни план (у даљем тексту: ИОП) је посебан акт, који има за циљ оптимални развој ученика и остваривање исхода образовања и васпитања, у складу са прописаним циљевима и принципима, односно задовољавања образовно-васпитних потреба ученика.
ИОП израђује тим за додатну подршку ученику у сарадњи са родитељем, односно другим законским заступником, на основу претходно остварених, евидентираних и вреднованих мера индивидуализације и израђеног педагошког профила ученика а остварује се након сагласности родитеља, односно другог законског заступника.
Ако родитељ, односно други законски заступник, не оправда своје одбијање да учествује у изради или давању сагласности на ИОП, установа је дужна да о томе обавести надлежну установу социјалне заштите у циљу заштите најбољег интереса ученика.
Врсте ИОП-а јесу:
1) ИОП1 – прилагођавање начина рада и услова у којима се изводи образовно-васпитни рад; учење језика на коме се одвија образовно-васпитни рад;
2) ИОП2 – прилагођавање циљева садржаја и начина остваривања програма наставе и учења и исхода образовно-васпитног рада;
3) ИОП3 – проширивање и продубљивање садржаја образовно-васпитног рада за ученика са изузетним способностима.
ИОП доноси педагошки колегијум установе на предлог тима за инклузивно образовање, односно тима за пружање додатне подршке детету и ученику.
Тим за пружање додатне подршке ученику у школи чини наставник разредне наставе, односно наставник предметне наставе, одељењски старешина, стручни сарадник, родитељ, односно други законски заступник, а у складу са потребама ученика и педагошки асистент, односно лични пратилац ученика, на предлог родитеља, односно другог законског заступника.
Доношењу ИОП-а 2 претходи доношење, примена и вредновање ИОП-а 1, а обавезно је прибављање мишљења интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком ученику.
Мишљење интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком ученику, може да предвиди и измену плана наставе и учења.
У првој години рада по ИОП-у, ИОП се вреднује тромесечно, а у свакој наредној години два пута у току радне, односно школске године.
Спровођење ИОП-а прати Министарство, у складу са Законом.
Податак да је образовање стечено у складу са ставом 6. тач. 2) и 3) овог члана уноси се у одговарајући део обрасца јавне исправе.
Ближе упутство за остваривање ИОП-а, његову примену и вредновање доноси министар.
Ослобађање од наставе
Члан 152.
 
Ученик може бити, привремено или за одређену школску годину, ослобођен од практичног дела наставе физичког и здравственог васпитања, у целини или делимично.
Директор доноси одлуку о ослобађању ученика од практичног дела наставе физичког и здравственог васпитања на основу предлога изабраног лекара.
Ученик који је ослобођен практичног дела наставе физичког и здравственог васпитања оцењује се на основу теоријских знања, у складу са програмом предмета.
Изузетно, ученик може да буде ослобођен наставе страног језика за одређену школску годину и одређени разред на основу одговарајућег уверења о положеном испиту из страног језика, издатом од стране Школе, у складу са чланом 73. посебног закона.
Похваљивање и награђивање ученика
Члан 153.
 
Ученик који се истиче у учењу и владању похваљује се или награђује.
По­хва­ле мо­гу би­ти:
 
1) за  од­ли­чан општи успех и при­мер­но вла­да­ње;
2) за  по­стиг­нут из­у­зе­тан успех у савлађивању по­је­ди­них на­став­них предмета, од­но­сно наставних области;
3) за из­у­зе­тан успех у по­је­ди­ним ван­на­став­ним ак­тив­но­сти­ма;
4) за осво­је­но пр­во, дру­го или тре­ће ме­сто на такмичењима (оп­штин­ском, окружном, ре­пу­блич­ком и ме­ђу­на­род­ном);
5) похвала  "Уче­ни­к ге­не­ра­ци­је";
6) похвала „Спортиста генерације“;
7) друге похвале по одлуци стручних органа Школе.
 
По­хва­ле мо­гу би­ти пи­сме­не и усме­не.
Писмену похвалу ученик добија:

1. за постигнут одличан успех и владање на крају школске године;
2. за освојено једно од три прва места на школском такмичењу из наставног предмета.

Писмено похваљивање се врши у виду похвалнице која се штампа у зависности од материјалних могућности школе.
Похвалу не може добити ученик који нема примерно владање.
Писмене похвале Наставничког већа за одличан успех и примерно владање уписују се у ђачку књижицу.
Усмену похвалу ученик добија на крају првог и трећег тромесечја за постигнуте резултате у учењу и владању у току тромесечја, као и на крају првог полугодишта.
 
Члан 154.
Наставничко веће додељује похвале, награде, дипломе и то:

1. за одличан успех и примерно владање на крају школске године,
2. дипломе „Вук Караџић“
3. дипломе „Доситеj Обрадовић”;
4. звање Ученика генерације;

5)  за изузетне резултате у различитим областима образовања и васпитања.
 
 
Члан 155.
 
Похвала „Ученик генерације“ се додељује ученику добитнику дипломе „Вук Караџић“ с највише бодова у односу на остале добитнике те дипломе, додељеним према следећим критеријумима.
1. да је ученик носилац дипломе „Вук Караџић“;
2. број диплома „ Доситеj Обрадовић”;
3. број бодова за освојена места на такмичењима и смотрама- општинском, окружном, републичком, међународном, чији је организатор Министарство просвете, за ученике основних школа, стручна друштва и други организатори у сарадњи са Министарством просвете;
4.учешће на такмичењима;
5.ангажовање ученика у културној и јавној делатности школе;
6.комуникативност, дружељубивост и спремност да помогне друговима;
7. култура понашања.
Услови из овог члана морају бити кумулативно испуњени.
Члан 156.
 
Ученик који освоји једно од три прва места на такмичењу вишег ранга од школског такмичења из наставног предмета, поред награђивања књигом може бити награђен и:

1. бесплатним уџбеницима,
2. бесплатном екскурзијом, летовањем, зимовањем и слично,
3. другим примереним поклоном.

Награда из претходног става додељује се у складу са могућностима Школе, донатора или спонзора, а на основу одлуке наставничког већа.
Награду не може добити ученик који нема примерно владање
 
Правилником о похваљивању и награђивању ученика Школе одређују се услови и начин за додељивање похвала и награда, као и за избор ученика генерације.
Врсте диплома, односно награда и ближе услове за њихово додељивање прописује министар.
Брже напредовање ученика
Члан 157.
 
Ученик који се истиче знањем и способностима може да заврши Школу у року краћем од осам година.
У току једне школске године ученик може да заврши два разреда.
Наставничко веће утврђује испуњеност услова за брже напредовање ученика.
Услове и поступак напредовања ученика прописује министар.
 
Оде­љењ­ска за­јед­ни­ца
 
Члан 158.
 
Оде­љењ­ску за­јед­ни­цу чи­не уче­ни­ци и оде­љењски ста­ре­ши­на јед­ног оде­ље­ња.
 
Оде­љењ­ска за­јед­ни­ца има ру­ко­вод­ство ко­је се са­сто­ји од пред­сед­ни­ка, се­кре­та­ра и бла­гај­ни­ка.
 
Ру­ко­вод­ство оде­љењ­ске за­јед­ни­це би­ра се за сва­ку школ­ску го­ди­ну, на пр­вом са­стан­ку оде­љењ­ске за­јед­ни­це. На истом са­стан­ку би­ра­ју се и за­ме­ни­ци чла­но­ва ру­ко­вод­ства.
 
Из­бор се вр­ши јав­ним гла­са­њем о пред­ло­зи­ма за чла­но­ве ру­ко­вод­ства ко­је мо­же да под­не­се сва­ки уче­ник.
 
Члан 159.
 
Пред­сед­ник оде­љењ­ске за­јед­ни­це ру­ко­во­ди ра­дом на са­стан­ку оде­љењ­ске  за­јед­ни­це.
 
Се­кре­тар оде­љењ­ске за­јед­ни­це во­ди за­пи­сник са са­стан­ка оде­љењ­ске за­јед­ни­це.
 
Бла­гај­ник оде­љењ­ске за­јед­ни­це од чла­но­ва оде­љењ­ске за­јед­ни­це при­ку­пља но­вац, у скла­ду с од­лу­ком ор­га­на Шко­ле или оде­љењ­ске за­јед­ни­це, као и у скла­ду с од­лу­ком или до­го­во­ром с оде­љењ­ским ста­ре­ши­ном или с дру­гим на­став­ни­ком.
 
Чла­но­ви­ма ру­ко­вод­ства оде­љењ­ске за­јед­ни­це у ра­ду по­ма­же оде­љењ­ски ста­ре­ши­на.
 
Чла­но­ви ру­ко­вод­ства оде­љењ­ске за­јед­ни­це за свој рад су од­го­вор­ни оде­љењ­ској за­јед­ни­ци и оде­љењ­ском ста­ре­ши­ни.
 
Члан 160.
 
Оде­љењ­ска за­јед­ни­ца има сле­де­ће за­дат­ке:
 
1) раз­ма­тра­ње и ре­ша­ва­ње про­бле­ма у од­но­си­ма из­ме­ђу уче­ни­ка или из­ме­ђу уче­ни­ка и на­став­ни­ка;
2) раз­ма­тра­ње и ре­ша­ва­ње про­бле­ма у уче­њу и вла­да­њу уче­ни­ка;
3) на­ви­ка­ва­ње уче­ни­ка на по­што­ва­ње пра­ви­ла без­бед­ног по­на­ша­ња;
4) на­ви­ка­ва­ње уче­ни­ка на по­што­ва­ње пра­ви­ла ле­пог по­на­ша­ња;
5) ства­ра­ње и раз­ви­ја­ње по­зи­тив­не ат­мос­фе­ре у оде­ље­њу, у ко­јој вла­да­ју дру­гар­ство и ме­ђу­соб­но раз­у­ме­ва­ње и ува­жа­ва­ње уче­ни­ка;
6) из­бор чла­но­ва Уче­нич­ког пар­ла­мен­та;
7) из­бор ру­ко­вод­ства оде­љењ­ске за­јед­ни­це.
Ученички парламент
Члан 161.
 
За ученике седмог и осмог разреда Школе организује се Ученички парламент у складу са Законом, (у даљем тексту: парламент) ради:
1) давања мишљења и предлога стручним органима, Школском одбору, Савету родитеља и директору о: правилима понашања у Школи, мерама безбедности ученика, годишњем плану рада, школском развојном плану, школском програму, начину уређивања школског простора, избору уџбеника, слободним активностима, учешћу на спортским и другим такмичењима и организацији свих манифестација ученика у Школи и ван ње и другим питањима од значаја за њихово образовање;
2) разматрања односа и сарадње ученика и наставника, васпитача или стручног сарадника и атмосфере у Школи;
3) обавештавања ученика о питањима од посебног значаја за њихово школовање и о активностима ученичког парламента;
4) активног учешћа у процесу планирања развоја Школе и у самовредновању Школе;
5) предлагања чланова стручног актива за развојно планирање и тима за превенцију вршњачког насиља из реда ученика.
Парламент чине по два представника сваког одељења седмог и осмог разреда у Школи.
Чланове парламента бирају ученици одељењске заједнице сваке школске године. Чланови парламента бирају председника.
Парламент бира два представника ученика који учествују у раду Школског одбора, без права одлучивања.
Ученички парламент има пословник о раду.
Програм рада парламента саставни је део Годишњег плана рада Школе.
Ученички парламенти школа могу да се удруже у заједницу ученичких парламената, као и да сарађују са удружењима и организацијама које се баве заштитом и унапређењем права ученика.
Превоз и ужина
Члан 162.
 
Ученик који је настањен на удаљености већој од четири километра од седишта Школе, има право на бесплатан превоз.
Ученик има право на бесплатан превоз и у случају када похађа школу на територији друге јединице локалне самоуправе, ако је та школа на удаљености већој од четири километра и најближа је месту пребивалишта ученика.
Ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом има право на бесплатан превоз, без обзира на удаљеност његовог пребивалишта од Школе.
Школа у оквиру школског објекта, у сарадњи са Саветом родитеља Школе, организује ужину  за ученике.
Средства за виши квалитет образовања, која Школа остварује по основу учешћа родитеља, односно другог законског заступника, јединице локалне самоуправе, донатора, спонзора и ученичке задруге, дужна је приоритетно да користи за помоћ ученика.
 
VII ИСПИТИ
Члан 163.
 
Успех ученика оцењуjе се и на испиту. 
У школи се полажу поправни, разредни, завршни испит, испит из страног jезика и други испити. 
Испити из става 2. овог члана, осим завршног испита, полажу се пред испитном комисиjом од три члана од коjих су наjмање два стручна за предмет. 
Испитну комисиjу образуjе директор школе. 
Ако школа нема потребан броj стручних лица за одговараjући предмет ангажуjе се стручно лице из друге школе. . 
Начин и време полагања разредних, поправних испита, испита из страног jезика и других испита уређуjе се општим актом школе. 
Разредни испит
Члан 164.
 
Разредни испит полаже ученик коjи ниjе оцењен из jедног или вишеобавезног предмета, изборног програма или активности. 
Ученик може бити неоцењен из обавезног предмета, изборног програма и активности уколико ниjе похађао наставу више од трећине укупног годишњег броjа часова тог обавезног предмета, изборног програма и активности и уколико се оцењивањем утврди да ниjе достигао образовне стандарде на основном нивоу. 
Ученик коjи на разредном испиту добиjе jедну или две недовољне оцене, као и ученик коjи ниjе приступио полагању разредног испита из jедног или два обавезна предмета, изборног програма и активности полаже поправни испит. 
Ученик коjи на разредном испиту добиjе недовољну оцену из више од два обавезна предмета, укључуjући и изборни програм други страни jезик, или коjи не приступи полагању разредног испита из више од два обавезна предмета, изборног програма и активности, понавља разред, у складу са законом. 
Поправни испит
Члан 165.
 
Поправни испит полаже ученик од четвртог до осмог разреда коjи на краjу другог полугодишта има до две недовољне закључне броjчане оцене из обавезних предмета или из jедног обавезног предмета и изборног програма други страни jезик. 
Ученик коjи полаже поправни испит обавезан jе да похађа припремну наставу, коjу jе школа дужна да организуjе непосредно пре полагања поправног испита. 
Ученик коjи положи поправни испит завршава разред. 
Ученик осмог, односно завршног разреда коjи има више од две недовољне закључне броjчане оцене или не положи поправни испит не понавља разред, већ завршава започето образовање и васпитање у истоj школи полагањем испита из обавезног предмета, односно изборног програма други страни jезик из коjег има недовољну оцену, у складу са законом. 
Ученик осмог разреда основног образовања и васпитања коjи положи поправни испит, стиче право да полаже завршни испит у основном образовању и васпитању у прописаним роковима. 
Испит из страног језика
Члан 166.
 
Ученик може да полаже испит из страног jезика коjи ниjе изучавао у школи. 
Испит из става 1. овог члана полаже се по прописаном програму наставе и учења за одређени разред. 
Школа издаjе ученику уверење о положеном испиту. 
Испит из страног jезика може да се полаже и у другоj школи, коjа остваруjе програм тог jезика. 
Изузетно, ученику може да се призна уверење о положеном испиту из страног jезика као доказ о савладаности програма страног jезика за одређени разред, ако jе то у наjбољем интересу ученика, уколико jе ученик наставио стицање основношколског образовања у другоj школи, у коjоj се изучава други страни jезик у односу на школу у коjоj jе претходно стицао основношколско образовање и васпитање. 
Оцена о положеном испиту из страног jезика уноси се у прописану евиденциjу. 
Завршни испит
Члан 167.
Након завршеног осмог разреда ученик полаже завршни испит писаним путем – решавањем тестова. 
Завршни испит ученик осмог разреда полаже на jезику на коjем jе остваривао образовно-васпитни рад. 
Изузетно, завршни испит ученик осмог разреда, на захтев родитеља, може да полаже на другом jезику ако jе то у наjбољем интересу ученика. 
Програмом завршног испита одређуjу се наставни предмети из коjих ученик полаже завршни испит. 
Прилагођавање завршног испита за ученике коjима jе потребна додатна подршка врши се у складу са врстом потребне додатне подршке. 
Полагањем завршног испита ученик стиче право на упис у средњу школу, у складу са Законом и законом коjи уређуjе област средњег образовања и васпитања. 
Регуларност завршног испита обезбеђуjе директор. 
Резултати завршног испита служе школи за утврђивање квалитета рада наставника и школе, ослонац су за развоjно планирање и унапређивање свеукупног рада школе и служе Министарству за процену стања и напретка образовања у Републици Србиjи. 
На основу резултата завршног испита не врши се рангирање школа, али успешне школе коjе покажу изузетну педагошку вредност могу да се награде, а неуспешне се упозораваjу на потребу унапређивања свог рада. 
Приговор на оцењивање, оцену и испит
Члан 168.
 
Ученик основног образовања и  васпитања, његов родитељ, односно други законски заступник има право да поднесе:
1) приговор на оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности и из владања у току школске године;
2) приговор на закључну оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности и из владања на крају првог и другог полугодишта;
3) приговор на испит.
Приговор на оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности и из владања у току школске године подноси се директору школе у року од три дана од саопштења оцене.
Приговор на закључну оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности и из владања на крају првог и другог полугодишта подноси се директору школе у року од три дана од дана добијања ђачке књижице, односно сведочанства, осим за ученике завршних разреда у року од 24 сата.
Приговор на испит подноси се директору школе, у року од 24 сата од саопштавања оцене на испиту.
Директор школе, у сарадњи са стручним сарадницима и одељенским старешином, решењем одлучује о приговору из става 1. тачка 1) овог члана – на оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности у току школске године, у року од три дана, уз претходно прибављену изјаву наставника, односно у року од 24 сата о приговору из става 1. тачка 2) овог члана – на закључну оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности на крају првог и другог полугодишта и из става 1. тачка 3) овог члана – приговор на испит, уз претходно прибављене изјаве наставника.
Директор је дужан да предметном наставнику на чију оцену у току школске године је уложен приговор, у року од три дана од дана доношења решења из става 5. овог члана достави решење.
Ако оцени да је приговор на оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности основан и да оцена није јавно саопштена, образложена, односно да оцењивање није у складу са прописима, директор поништава оцену, појачава педагошко-инструктивни рад са наставником у установи и решењем образује комисију за проверу знања ученика, преглед и поновно оцењивање писменог или другог рада ученика. Комисија има три члана, од којих су два стручна за предмет, односно област предмета.
Уколико се утврди да закључна оцена није изведена у складу са прописима, директор поништава и враћа оцену одељењском већу на разматрање и закључивање. 
Ако директор и након поновног разматрања и закључивања од стране одељењског већа прописаног ставом 8. овог члана, утврди да закључна оцена из обавезног предмета, изборног програма и активности није изведена у складу са прописима или је приговор из других разлога основан, решењем поништава закључну оцену и упућује ученика на полагање испита. 
Наставник чија оцена је поништена упућује се и на стручно усавршавање за област оцењивања и комуникацијских вештина.
Уколико појачани педагошко-инструктивни рад у установи и стручно усавршавање наставника не дају позитиван резултат, директор је у обавези да захтева стручно педагошки надзор над радом наставника од стране просветног саветника.
Директор школе, у сарадњи са стручним сарадницима, решењем одлучује о приговору из става 1. тачка 1) овог члана – на оцену из владања у току школске године, у року од три дана, уз претходно прибављену изјаву одељењског старешине.
Ако директор у сарадњи са стручним сарадницима оцени да је приговор на закључну оцену из владања основан и да оцењивање није изведено у складу са прописима, враћа оцену одељенском већу на разматрање и поновно одлучивање. .
Ако утврди да је оцена на испиту изведена противно прописима, поништава испит и упућује ученика на поновно полагање испита. Испит се организује у року од три дана од дана подношења приговора.
Уколико школа нема потребан број стручних лица да образује комисију, ангажује стручно лице из друге школе.
Наставник чија оцена је оспорена или на чији је предлог утврђена закључна оцена, не може да буде члан комисије.
Када је поништен испит директор образује нову комисију у чијем саставу не могу да буду чланови комисије чији је испит поништен.
Оцена комисије је коначна.
Приговор на испите коjима се завршава ниво образовања 
Члан 169. 
 
Ученик основног образовања и васпитања, његов родитељ, односно други законски заступник има право да поднесе приговор на привремене резултате завршног испита на краjу основног образовања и васпитања. 
Приговор из става 1. овог члана подноси се школи у коjоj jе ученик полагао испит, у року од 24 сата од обjављивања привремених резултата испита. 
О приговору на привремени резултат на завршни испит на краjу основног образовања и васпитања, првостепена комисиjа одлучуjе у року од 24 часа од истека рока за подношење приговора. 
Ако ниjе задовољан одлуком комисиjе из става 3. овог члана, ученик, његов родитељ, односно други законски заступник има право да поднесе приговор другостепеноj комисиjи, у року од 24 часа од приjема одлуке комисиjе. 
Другостепена комисиjа одлучуjе о приговору из става 4. овог члана у року од 24 часа од истека рока за подношење приговора. 
Ако првостепена, односно другостепена комисија утврди да jе приговор основан, може изменити броj бодова на тесту. 
Одлука другостепене комисиjе jе коначна. 
Састав, начин образовања и рада првостепене и другостепене комисиjе уређуjу се у упутству за организациjу и спровођење испита коjе доноси министар, у складу са чланом 78. став 5. Закона. о основама система образовања и васпитања. 
 
VIII ПРАВА, ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТ УЧЕНИКА
Права ученика
Члан 170.
 
Права ученика остварују се у складу са потврђеним међународним уговорима, Законом и другим законима.
Школа, односно запослени у Школи дужни су да обезбеде остваривање права ученика, а нарочито право на:
1) квалитетан образовно-васпитни рад који обезбеђује остваривање принципа и циљева, и то:
а) једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање заснованог на социјалној правди и принципу једнаких шанси, без дискриминације;
б) усмереност образовања и васпитања на ученика кроз разноврсне облике учења, наставе и оцењивања, којима се излази у сусрет различитим потребама ученика, развија мотивација за учење и подиже квалитет постигнућа;
в) поштовање људских права и права сваког ученика и уважавање људског достојанства; образовање и васпитање у демократски уређеној и социјално одговорној установи, у којој се негују отвореност, сарадња, толеранција, свест о културној и цивилизацијској повезаности у свету, посвећеност основним моралним вредностима, вредностима правде, истине, солидарности, слободе, поштења и одговорности и у којој је осигурано пуно поштовање права ученика.
г) висок квалитет образовања и васпитања за све; квалитетно и уравнотежено образовање и васпитање, засновано на тековинама и достигнућима савремене науке, примена достигнућа научних дисциплина важних за процес образовања и васпитања и прилагођених узрасним и личним образовним потребама сваког ученика.
д) целоживотно учење, које укључује све облике учења и значи учествовање у различитим облицима образовних активности током живота, са циљем сталног унапређивања потребних личних, грађанских, друштвених и радних компетенција;
ђ) образовање и васпитање засновано на компетенцијама, у складу са стратешким и функционалним оквиром за планирање и остваривање процеса образовања и васпитања, чиме се стварају услови и пружа подршка за развој свих компетенција;
е) професионалне етике и компетентности која подразумева високу стручност наставника, стручних сарадника, директора и секретара, стални професионални развој и висок ниво професионалне одговорности и етичности;
ж) демократичност кроз укљученост свих учесника у систему образовања и васпитања у стварање и спровођење образовних политика, поштујући потребе и права, уз обавезе и одговорности;
з) аутономија Школе кроз планирање и остваривање одговарајућих активности, програма и пројеката у циљу унапређивања квалитета образовања и васпитања, поштујући специфичности установе и локалне средине.
2) уважавање личности;
3) подршку за свестрани развој личности, подршку за посебно исказане таленте и њихову афирмацију;
4) заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања;
5) благовремену и потпуну информацију о питањима од значаја за образовање и васпитање;
6) информације о правима и обавезама;
7) учествовање у раду органа Школе, у складу са Законом;
8) слободу удруживања у различите групе, клубове и организовање ученичког парламента;
9) јавност и образложење оцене и подношење приговора на оцену и испит;
10) покретање иницијативе за преиспитивање одговорности учесника у образовно-васпитном процесу, уколико права из става 2. тач. 1)-9) овог члана нису остварена;
11) заштиту и правично поступање Школе према ученику;
12) друга права у области образовања и васпитања, у складу са Законом.
Ученик, родитељ, односно други законски заступник ученика може да поднесе писмену пријаву директору Школе у случају повреде права из става 2. овог члана или непримереног понашања запослених према ученику, у складу са овим статутом и посебним актом Школе, у року од осам дана од дана сазнања о повреди права.
Запослени у Школи дужан је да одмах по сазнању, а најкасније наредног радног дана, поднесе писмену пријаву директору да је учињена повреда права ученика.
Директор је дужан да пријаву из ст. 3. и 4. овог члана размотри и да, уз консултацију са учеником и родитељем, односно другим законским заступником ученика, као и запосленим, одлучи и предузме одговарајуће мере у року од осам дана од дана пријема пријаве.
Обавезе ученика
                                                                 Члан 171.
 
У остваривању својих права ученик не сме да угрожава друге у остваривању права.
Ученик има обавезу да:
1) редовно похађа наставу и извршава школске обавезе;
2) поштује правила понашања у Школи, одлуке директора и органа Школе;
3) ради на усвајању знања, вештина и ставова утврђених школским програмом, прати сопствени напредак и извештава о томе наставнике и родитеље, односно друге законске заступнике;
4) не омета извођење наставе и не напушта час без претходног одобрења наставника;
5) поштује личност других ученика, наставника и осталих запослених у Школи;
6) чува имовину Школе и чистоћу и естетски изглед школских просторија;
7) стара се о очувању животне средине и понаша у складу са правилима еколошке етике.
Пријава Министарству ради заштите права ученика
Члан 172.
 
Ученик, родитељ, односно други законски заступник ученика има право да поднесе пријаву Министарству уколико сматра да су му повређена права утврђена Законом, у случају:
1) доношења или недоношења одлуке Школског одбора по поднетој пријави, приговору или жалби;
2) ако је повређена забрана дискриминације, забрана насиља, злостављања и занемаривања, забрана понашања које вређа углед, част или достојанство, забрана страначког организовања и деловања;
3) повреде права ученика из члана 79. Закона о основама система образовања и васпитања.
Пријаву из става 1. овог члана ученик, његов родитељ, односно други законски заступник ученика може да поднесе у року од осам дана од дана сазнања за повреду својих права.
Ако оцени да је пријава из става 1. овог члана основана, Министарство ће у року од осам дана од дана пријема пријаве упозорити Школу на уочене неправилности и одредити јој рок од три дана од упозорења за отклањање уочене неправилности.
Ако Школа не поступи по упозорењу из става 3. овог члана, Министарство ће предузети одговарајуће мере, у складу са Законом.
Одговорност ученика
Члан 173.
 
Према ученику који врши повреду правила понашања у школи или не поштује одлуке директора и органа школе, неоправдано изостане са наставе пет часова, односно који својим понашањем угрожава друге у остваривању њихових права, као и у случају сумње да је починио тежу повреду обавезе ученика и повреду забране из чл. 110-112. Закона школа уз учешће родитеља, односно другог законског заступника, појачава васпитни рад.
Васпитни рад из става 1. овог члана остварује се активностима: у оквиру одељењске заједнице, стручним радом одељењског старешине, педагога, и посебних тимова. Када је неопходно, школа сарађује и са одговарајућим установама социјалне, односно здравствене заштите, ради одређивања и пружања подршке ученику у вези са променом његовог понашања. 
Одељењски старешина, заједно са стручним сарадницима, односно са тимом за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања или тимом за инклузивно образовање, сачињава план појачаног васпитног рада који траје најкраће до окончања васпитно-дисциплинског поступка.
Одељењски старешина води посебну педагошку евиденцију о појачаном васпитном раду у коју се уносе подаци о: догађају, учесницима, временској динамици, предузетим активностима и мерама и оствареним резултатима тог рада.
Резултате појачаног васпитног рада, на основу заједничког извештаја одељенског старешине, стручних сарадника и тимова, директор, односно наставничко веће узима у обзир приликом изрицањa васпитно - дисциплинске мере.
Са учеником који ван простора школе, односно другог простора у коме школа остварује образовно-васпитни рад, учини повреду забране из чл.  110-112.Закона, школа у складу са извештајем спољашње мреже заштите појачава васпитни рад, уз предузимање других активности у складу са прописима којима се уређују: критеријуми за препознавање облика дискриминације, поступање установе у случају сумње или утврђеног дискриминативног понашања и вређања угледа, части и достојанства личности, као и протокола поступања у одговору на насиље, злостављање и занемаривање.
Ученик може да одговара за лакшу повреду обавезе утврђену општим актом школе, за тежу повреду обавезе која је у време извршења била прописана Законом и за повреду забране из чл. 110-112. Закона.
Члан 174.
 
Теже повреде обавеза ученика су:
1) уништење, оштећење, скривање, изношење, преправка или дописивање података у евиденцији коју води школа или друга организација, односно орган;
2) преправка или дописивање података у јавној исправи коју издаје школа или орган, односно исправи коју изда друга организација;
3) уништење или крађа имовине школе, ученика или запосленог;
4) поседовање, подстрекавање, помагање, давање другом ученику и употреба психоактивних супстанци, односно алкохола, дрога и никотинских производа.
5) уношење у школу или другу организацију оружја, пиротехничког средства или другог предмета којим може да угрози или повреди друго лице;
6) понашање ученика којим угрожава властиту безбедност или безбедност других ученика, наставника и запослених у школи, у школским и другим активностима које се остварују ван школе, а које школа организује и које доводи до њиховог физичког и психичког повређивања;
7) употреба мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства у сврхе којима се угрожавају права других или у сврхе преваре у поступку оцењивања;
8) неоправдано изостајање са наставе и других облика образовно-васпитног рада више од 25 часова у току школске године, од чега више од 15 часова након писменог обавештавања родитеља, односно другог законског заступника од стране школе;
9) учестало чињење лакших повреда обавеза у току школске године, под условом да су предузете неопходне мере из става 1. овог члана ради корекције понашања ученика.
Школа је дужна да општим актом пропише употребу мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства из става 1. тачка 7) овог члана.
За повреде из става 1. тач. 8) и 9) овог члана обавезна је поступност у изрицању мера.
Ученик, родитељ, односно други законски заступник одговара за материјалну штету коју ученик нанесе школи, намерно или из крајње непажње, у складу са законом.
Одговорност родитеља
Члан 175.
 
Родитељ, односно други законски заступник детета одговоран је:
1) за упис детета у  у школу;
2) за редовно похађање наставе;
3) за редовно похађање припремне наставе;
4) да одмах, а најкасније у року од 48 сати од момента наступања спречености ученика да присуствује настави о томе обавести школу;
5) да правда изостанке ученика, најкасније у року од осам дана од дана престанка спречености ученика да присуствује настави одговарајућом лекарском или другом релевантном документацијом;
6) да на позив школе узме активно учешће у свим облицима васпитног рада са учеником; (у реализацији оперативног плана заштите и плана појачаног васпитног рада);
7) за повреду забране из чл. 110–112. Закона учињену од стране ученика;
8) за теже повреде обавезе ученика из члана 83. Закона;
9) да поштује правила установе.
Родитељ односно други законски заступник дужан је да надокнади материјалну штету коју ученик нанесе школи, намерно или из крајње непажње, у складу са законом.
Школа подноси захтев за покретање прекршајног поступка, односно кривичну пријаву надлежном јавном тужилаштву ради утврђивања одговорности родитеља, односно другог законског заступника из разлога прописаних ставом 1. овог члана.
                                      Васпитно-дисциплински поступак
Члан 176.
 
За теже повреде обавеза ученика и за повреде забране из  члана 110-112. Закона Школа води васпитно-дисциплински поступак о којем обавештава родитеља, односно другог законског заступника ученика.
Одељењски старешина или друго лице које има сазнање о извршеној повреди обавештава директора школе да постоји основана сумња да је ученик извршио тежу повреду обавеза ученика  или повреду забране из члана 110-112. Закона.
Лице из става 2. овог члана доставља директору податке о ученику, опис теже повреде обавезе ученика, односно забране, време, место и начин извршења повреде и одговарајуће доказе.
Школа обавештава Министарство о повреди забране из чл.110-112.Закона у складу са прописима којима се уређују:

• критеријуми за препознавање облика дискриминације,
• поступање установе у случају сумње или утврђеног дискриминативног понашања и вређања угледа, части и достојанства личности  као и
• протокола  поступања у одговору на насиље, злостављање и занемаривање.

Члан 177.
 
За учињене тежу повреде обавезе ученика  директор  директор закључком покреће васпитно-дисциплински поступак најкасније у року од пет радних дана од дана сазнања.
За учињену повреду забране из чл. 110-112. Закона  директор закључком покреће поступак одмах, а најкасније у року од два радна дана од дана сазнања, о чему одмах, а најкасније наредног радног дана, обавештава родитеља, односно другог законског заступника.
Изузетно за учињене теже повреде обавеза ученика из члана 83 став 8. тач. 4) и 5) Закона , директор закључком покреће васпитно-дисциплински поступак одмах, а најкасније у року од два радна дана од дана сазнања, о чему одмах  а најкасније наредног радног дана обавештава родитеља, односно другог законског заступника.
Члан 178.
 
Директор школе води поступак и окончава га решењем.
У васпитно-дисциплинском поступку ученик, уз присуство родитеља, односно другог законског заступника, као и сви остали учесници и сведоци морају бити саслушани и дати писану изјаву.
Уколико се родитељ, односно други законски заступник ученика, који је уредно обавештен, не одазове да присуствује васпитно-дисциплинском поступку, директор школе поставља одмах, а најкасније наредног радног дана, психолога, односно педагога Школе да у том поступку заступа интересе ученика, о чему одмах обавештава центар за социјални рад.
Члан 179.
 
Васпитно-дисциплински поступак окончава се доношењем решења у року од 30 дана од дана покретања.
У оквиру појачаног васпитног рада са ученицима  реализује се и друштвено -корисни,односно хуманитарни рад.
Изузетно од става 1. овог члана, у случају учињене теже повреде обавеза ученика из члана 83. став 8. тач. 4) и 5) Закона о основама система образовања и васпитања  члана и повреде забране, васпитно-дисциплински поступак окончава се доношењем решења у року од 20 дана од дана покретања.
Члан 180.
 
У васпитно дисциплинском поступку у случају учињене  теже  повреде обавезе ученика из члана 83. став 8. тач. 4) и 5) Закона и повреду забране, ученик може бити удаљен из непосредног образовно-васпитног рада који обухвата обавезну наставу и остале облике образовно-васпитног рада.
Ученик може бити удаљен из непосредног образовно-васпитног рада и осталих облика образовно-васпитног рада најкраће пет радних дана, а најдуже до окончања васпитно-дисциплинског поступка.
Директор школе, након процене тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања у складу са протоколом поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање и правилником о друштвено-корисном, односно хуманитарном раду, доноси решење о удаљењу ученика.
Током удаљења ученик, родитељ, односно други законски заступник је дужан да се информише о току наставног процеса и да садржаје програма наставе и учења прати уз употребу наставног материјала који је школа у обавези да достави ученику ради обезбеђивања континуитета у образовању.
Школа је дужна да о удаљењу ученика обавести надлежни центар за социјални рад ради заједничког деловања у реализацији појачаног васпитног рада.
Пре доношења решења о удаљењу морају се утврдити све чињенице које су од значаја за одлучивање.
Подаци о изреченим васпитним и васпитно-дисциплинским мерама морају бити унети у одговарајући део обрасца преводнице, односно исписнице, приликом превођења, односно уписивања ученика у другу основну, односно средњу школу у току школске године.
Васпитне и васпитно-дисциплинске мере
Члан 181.
 
За повреду обавезе, односно забране из члана  110-112. Закона, могу да се изрекну мере и то:
1) за лакшу повреду обавезе ученика, васпитна мера-опомена, укор одељенског старешине или укор одељенског већа, на основу изјашњавања наставника који остварују наставу у одељењу ученика,  у складу са општим актом школе. 
 2) за тежу повреду  обавеза ученика изриче се васпитно-дисциплинска мера :
укор директора и  укор Наставничког већа.
 3)  за учињену повреду забране из члана  110-112. Закона  изриче се васпитно-дисциплинска мера –

• укор директора или укор Наставничког већа и
• премештај ученика од петог до осмог разреда у другу основну школу на основу одлуке Наставничког већа Школе, уз сагласност школе у коју прелази, а уз обавештавање родитеља односно другог законског заступника.

Изузетно од става 1. овог члана за теже повреде обавеза ученика  из члана 83. став 8. тач. 4) и 5) Закона , ученику се може изрећи васпитно-дисциплинска мера премештај у другу основну школу.
Васпитна мера изриче се ученику за лакшу повреду обавезе  из става 1. тач.1)  овог члана, без вођења васпитно-дисциплинског поступка.
Мера из става 1. овог члана може да се изрекне ученику ако је Школа претходно предузела неопходне активности из члана 83. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања .
Када предузете неопходне активности доведу до позитивне промене понашања ученика, обуставиће се поступак, осим ако је учињеном повредом забране из чл. 110-112. Закона озбиљно угрожен интегритет другог лица.
Мера из става 2. овог члана изриче се ученику након спроведеног васпитно-дисциплинског поступка и утврђене одговорности.
 
Члан 182.
 
Школа, упоредо са изрицањем васпитне, односно васпитно-дисциплинске мере, одређује ученику и обавезу обављања друштвено-корисног, односно хуманитарног рада, који се одвија у просторијама Школе или ван просторија Школе, под надзором наставника, односно стручног сарадника.
Друштвено-користан, односно хуманитарни рад из става 1. овог члана, Школа одређује ученику у складу са тежином учињене повреде, водећи рачуна о психофизичкој и здравственој способности, узрасту и достојанству ученика, о чему је дужна да одмах обавести родитеља, односно другог законског заступника.
Ближе услове о начину, садржају, дужини, месту и времену обављања и другим питањима од значаја за обављање друштвено-корисног, односно хуманитарног рада из става 1. овог члана, прописује министар.
Правна заштита ученика
Члан 183.
 
Ученик, његов родитељ, односно други законски заступник има право да поднесе жалбу Школском одбору на изречену васпитно-дисциплинску меру за извршену тежу повреду обавезе ученика или за повреду забране из члана 110-112. Закона у року од осам дана од дана достављања решења о утврђеноj одговорности и изреченоj мери, односно о утврђеној материјалној одговорности и изреченој мери.
 
Жалба одлаже извршење решења директора. 
Школски одбор решава по жалби у року од 15 дана од дана достављања жалбе од стране ученика, родитеља, односно другог законског заступника.
 
Члан 184.
 
Бли­жи усло­ви за из­ри­ца­ње вас­пит­них и вас­пит­но-ди­сци­плин­ских ме­ра, уре­ђе­ње вас­пит­но-ди­сци­плин­ског по­ступ­ка и на­чин из­вр­ше­ња ме­ра про­пи­су­ју се Пра­вил­ни­ком о васпитно- ди­сци­плин­ској и ма­те­ри­јал­ној од­го­вор­но­сти уче­ни­ка.
 
IX. ЗАПОСЛЕНИ У ШКОЛИ
Члан 185.
У школи су запослени: директор, наставници, секретар, стручни сарадници: педагог и библиотекар, дипломирани економиста за финансијско - рачуноводствене послове  и помоћно-техничко особље. 
Број и структура запослених у школи уређује се општим актом о организацији и систематизацији послова, у складу са законом и подзаконским актом. 
Услови за пријем у радни однос, послови и радни задаци, стручно усавршавање и одговорност запослених уређује се посебним актима школе, у складу са Законом, Правилником о раду , Колективним уговором, Правилником о организацији и систематизацији послова и Правилником о дисциплинској и материјалној одговорности запослених. 
Запослени у школи остварују своја права и заштиту права у складу са законом, колективним уговором и општим актима школе. 
Наставници и стручни  сарадници
Члан 186.
 
Наставу и друге облике образовно-васпитног рада у Школи остварује наставник. 
Стручне послове у Школи обављају стручни сарадници: педагог и библиотекар.
Задатак наставника је да својим компетенцијама осигура постизање циљева образовања и васпитања и стандарда образовних постигнућа, уважавајући принципе образовања и васпитања, предзнања, потребе, интересовања и посебне могућности ученика. 
Задатак стручног сарадника је да у оквиру своје надлежности ради на: унапређивању образовно-васпитног рада; праћењу, подстицању и пружању подршке укупном развоју ученика у домену физичких, интелектуалних, емоционалних и социјалних капацитета и предлагању мера у интересу развоја и добробити детета; пружању стручне подршке наставнику и директору, у складу са Законом; развоју инклузивности школе; стручним пословима у заштити од насиља и стварању безбедне средине за развој ученика, заштити од дискриминације и социјалне искључености ученика; праћењу и вредновању образовно-васпитног рада и предлагању мера за повећање квалитета образовно-васпитног рада; остваривању сарадње са ученицима, родитељима, односно другим законским заступницима и другим запосленима у школи; остваривању сарадње са надлежним установама, стручним удружењима и другим органима и организацијама; координацији сарадње и обезбеђивању примене одлука савета родитеља школе и локалних савета родитеља; спровођењу стратешких одлука Министарства у Школи, у складу са својим описом посла. 
Члан 187. 
На решење о остваривању права, обавеза и одговорности запослени има право на жалбу школском одбору, у року од петнаест дана од дана достављања решења директора. 
Школски одбор дужан је да донесе одлуку по жалби у року од 15 дана од дана достављања жалбе. 
Ако школски одбор не одлучи по жалби или запослени није задовољан другостепеном одлуком, може се обратити надлежном суду у року од 30 дана од дана истека рока за доношење решења, односно дана достављања решења. 
Услови за рад наставника и стручног сарадника
Члан 188.
 
У радни однос у Школи може да буде примљено лице, под условима прописаним законом и то ако: 
1) има одговараjуће образовање; 
2) има психичку, физичку и здравствену способност за рад са децом и ученицима; 
3) ниjе осуђивано правноснажном пресудом за кривично дело за коjе jе изречена безусловна казна затвора у траjању од наjмање три месеца, као и за кривична дела насиље у породици, одузимање малолетног лица, запуштање и злостављање малолетног лица или родоскврнуће, за кривична дела примање или давање мита; за кривична дела из групе кривичних дела против полне слободе, против правног саобраћаjа и против човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкциjу, и за коjе ниjе, у складу са законом, утврђено дискриминаторно понашање; 
4) има држављанство Републике Србиjе; 
5) зна српски jезик и jезик на коjем остваруjе образовно-васпитни рад. 
Услови из става 1. овог члана доказуjу се приликом приjема у радни однос и провераваjу се у току рада. 
Докази о испуњености услова из става 1. тач. 1), 3)–5) овог члана саставни су део приjаве на конкурс, а доказ из става 1. тачка 2) овог члана прибавља се пре закључења уговора о раду.
Образовање наставника и стручних сарадника
Члан 189.
 
Наставник и стручни сарадник jесте лице коjе jе стекло одговараjуће високо образовање: 
1) на студиjама другог степена (мастер академске студиjе, мастер струковне студиjе, специjалистичке академске студиjе) и то: 
(1) студиjе другог степена из научне, односно стручне области за одговараjући предмет, односно групе предмета; 
(2) студиjе другог степена из области педагошких наука или интердисциплинарне, мултидисциплинарне, трансдисциплинарне студиjе другог степена коjе комбинуjу целине и одговараjуће научне, односно стручне области или области педагошких наука; 
2) на основним студиjама у траjању од наjмање четири године, по прописима коjи су уређивали високо образовање до 10. септембра 2005. године. 
Лице из става 1. тачка 1) подтачка (2) овог члана мора да има завршене студиjе првог степена из научне, односно стручне области за одговараjући предмет, односно групу предмета. 
Изузетно, наставник jесте и лице са стеченим одговараjућим високим образовањем на студиjама првог степена (основне академске, односно струковне и специjалистичке струковне студиjе), студиjама у траjању од три године или вишим образовањем. 
Образовање наставника и стручних сарадника из психолошких, педагошких и методичких дисциплина
Члан 190.
 
Обавезно образовање лица из члана 140. Закона о основама система образовања и васпитања jе образовање из психолошких, педагошких и методичких дисциплина стечено на високошколскоj Школи у току студиjа или након дипломирања, од наjмање 30 бодова, од коjих наjмање по шест бодова из психолошких, педагошких и методичких дисциплина и шест бодова праксе у Школи, у складу са европским системом преноса бодова. 
Образовање из става 1. овог члана, наставник и стручни сарадник jе обавезан да стекне у року од jедне, а наjвише две године од дана приjема у радни однос, као услов за полагање испита за лиценцу. 
Програм за стицање образовања из става 1. овог члана остваруjе високошколска Школа у оквиру акредитованог студиjског програма или као програм образовања током читавог живота, у складу са прописима коjима се уређуjе високо образовање. 
Сматра се да наставник, и стручни сарадник коjи jе у току студиjа положио испите из педагогиjе и психологиjе или jе положио стручни испит, односно испит за лиценцу има образовање из става 1. овог члана закона. 
Члан 191.
 
Послове наставника, и стручног сарадника може да обавља лице коjе има дозволу за рад (у даљем тексту: лиценца). 
Без лиценце послове наставника и стручног сарадника може да обавља: 
1) приправник; 
2) лице коjе испуњава услове за наставника и стручног сарадника, са радним стажом стеченим ван Школе, под условима и на начин утврђеним за приправнике; 
3) лице коjе jе засновало радни однос на одређено време ради замене одсутног запосленог; 
Лице из става 2. тач. 1)–3) овог члана може да обавља послове наставника и стручног сарадника без лиценце, наjдуже две године од дана заснивања радног односа у Школи. 
Приправник
Члан 192.
 
Приправник је лице коjе први пут у своjству наставника, стручног сарадника, односно секретара заснива радни однос у Школи, са пуним или непуним радним временом и оспособљава се за самосталан рад, савладавањем програма за увођење у посао и полагањем испита за лиценцу, односно стручног испита за секретара Школе. 
Приправнички стаж траjе наjдуже две године. 
За време траjања приправничког стажа, ради савладавања програма за увођење у посао наставника и стручног сарадника, Школа приправнику одређуjе ментора. 
Прва три месеца приправничког стажа наставник  ради под непосредним надзором наставника коjи има лиценцу и кога му одређуjе ментор. 
Прва три месеца приправничког стажа стручни сарадник ради под непосредним надзором одговараjућег стручног сарадника коjи има лиценцу и кога му одређуjе ментор. 
Изузетно, ако Школа нема ментора, односно одговараjућег наставника и стручног сарадника са лиценцом, ангажоваће наставника  и стручног сарадника са лиценцом из друге Школе. 
Стручни сарадник – приправник коjи има образовање из члана 140. Закона о основама система образовања и васпитања и коjи jе током студиjа остварио наjмање 10 бодова, у складу са Европским системом преноса бодова на основу праксе у Школи, своj рад може да обавља без непосредног надзора стручног сарадника са лиценцом из става 5. овог члана. 
Приправник коjи савлада програм увођења у посао наставника и стручног сарадника има право на полагање испита за лиценцу после навршених годину дана рада. 
Приправнику престаjе приправнички стаж када положи испит за лиценцу. 
Уколико надлежни орган не организуjе полагање испита за лиценцу приправнику коjи jе у законом прописаном року приjављен за полагање испита за лиценцу, рок за полагање испита за лиценцу се продужава до организовања испита. 
Трошкове полагање испита из става 8. овог члана, сноси Школа. 
Програм обуке за ментора, програм увођења у посао наставника и стручног сарадника, коjи укључуjе и програм оспособљавања за рад са  ученицима са сметњама у развоjу и инвалидитетом, начин и поступак провере савладаности тог програма, програм испита за стицање и поновно стицање лиценце, начин полагања и jезик на коме се полаже испит, састав и начин рада комисиjе Министарства пред коjом се полаже испит за лиценцу, прописуjе министар. 
Приправник - стажиста
Члан 193.
 
Послове наставника и стручног сарадника може да обавља и приправник – стажиста. 
Приправник – стажиста обавља приправнички стаж, савладава програм за увођење у посао и полагање испита за лиценцу под непосредним надзором наставника и стручног сарадника коjи има лиценцу. 
Школа и приправник – стажиста закључуjу уговор о стручном усавршавању у траjању од наjмање годину, а наjдуже две године. 
Уговором из става 3. овог члана не заснива се радни однос. 
Приправник – стажиста има право да учествуjе у раду стручних органа без права одлучивања и нема право да оцењуjе ученике у школи. 
На остваривање права из става 2. овог члана сходно се примењуjу одредбе Закона коjе се односе на приправника. 
Лиценца и регистар наставника и стручних сарадника
Члан 194.
 
Лиценца jе jавна исправа коју издаје Министарство. 
Школа jе дужна да благовремено достави Министарству све податке у вези са лиценцом наставника и стручног сарадника. 
Лиценца се издаjе наставнику и стручном сараднику коjи има положен испит за лиценцу. 
Суспензија лиценце
Члан 195.
 
У току важења лиценца може да буде суспендована. 
Лиценца се суспендуjе наставнику и стручном сараднику коjи: 
1) према извештаjу просветног саветника не остваруjе образовно-васпитни рад на начин и по поступку коjим се омогућава постизање прописаних принципа, циљева и стандарда постигнућа, програма образовања и васпитања и вредновања резултата учења, за кога просветни саветник утврди да ниjе отклонио недостатке у свом раду, ни после датих стручних примедби, предлога и упозорења у писаном облику, на основу чега jе два пута негативно оцењен од стране различитих просветних саветника; 
2) се према извештаjу просветног саветника ниjе стручно усавршавао, а просветни саветник у свом извештаjу утврди да разлози за то нису оправдани. 
Школа има обавезу да Министарству достави податке о разлозима за суспензиjу лиценце наставника и стручног сарадника одмах, а наjкасниjе у року од три дана од приjема извештаjа из става 2. овог члана. 
Наставник и стручни сарадник има право да изjави примедбу министру на извештаj просветног саветника из става 2. овог члана, у року од осам дана од дана приjема извештаjа. 
Министар решењем одлучуjе о суспензиjи лиценце у року од осам дана од истека рока за подношење примедбе. 
Решење министра о суспензиjи лиценце коначно jе у управном поступку. 
Суспензиjа лиценце траjе наjдуже шест месеци. 
Наставнику и стручном сараднику коме jе суспендована лиценца из разлога наведених у ставу 2. тачка 1) овог члана, укида се суспензиjа, уколико наjкасниjе у року од шест месеци од достављања решења министра поново положи испит за лиценцу, а ако га не положи, престаjе му радни однос. 
Док траjе суспензиjа лиценце наставник присуствуjе настави, односно активностима других наставника коjе му одређуjе директор, а стручни сарадник раду стручног сарадника у другоj Школи коjу одреди директор. 
Наставнику и стручном сараднику коме jе суспендована лиценца, на основу става 2. тачка 2) овог члана, укида се суспензиjа ако у року од шест месеци од суспензиjе достави доказе о одговараjућем стручном усавршавању. 
Наставник и стручни сарадник за време траjања суспензиjе лиценце остваруjе право на накнаду плате у висини од 65% плате коjу jе примио за месец коjи претходи месецу у коме му jе суспендована лиценца. 
Одузимање лиценце
Члан 196.
 
Лиценца се одузима наставнику и стручном сараднику: 
1) коjи jе правноснажном пресудом осуђен за кривично дело: насиља у породици, одузимање малолетног лица, запуштање и злостављање малолетног лица или родоскврнуће, примање или давање мита, против полне слободе, правног саобраћаjа и човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкциjу; 
2) на основу правноснажне судске одлуке коjом jе утврђена законитост решења о престанку радног односа због повреде забране из чл. 110, 111. и 113. Закона, односно по истеку рока за судску заштиту; 
3) на основу правноснажне судске одлуке коjом jе утврђена законитост решења о престанку радног односа због повреде забране из члана 112. Закона, учињене други пут, односно по истеку рока за судску заштиту; 
4) на основу правноснажне судске одлуке коjом jе утврђена законитост решења о престанку радног односа због повреде радне обавезе из члана 164. тач. 1)–6) Закона, односно по истеку рока за судску заштиту; 
5) ако одбиjе вршење спољашњег вредновања рада или стручно-педагошког надзора; 
6) коме jе суспендована лиценца у складу са чланом 149. Закона, а стекли су се услови за нову суспензиjу. 
Лиценца се одузима на период од пет година. 
Лице коме jе одузета лиценца нема право на рад у области образовања и васпитања. 
Изузетно, од става 2. овог члана, лице коме jе одузета лиценца из разлога прописаних у ставу 1. тачка 1) овог члана нема право на њено поновно издавање нити на рад у Школи. 
Решење министра о одузимању лиценце коначно jе у управном поступку. 
Одузета лиценца враћа се Министарству преко Школе у коjоj jе лице запослено. 
Лице коме jе одузета лиценца на период од пет година, по истеку тог рока може да поднесе Министарству захтев за поновно полагање испита за лиценцу. 
Лице коме jе одузета лиценца на период од пет година стиче право да Министарству поднесе захтев за поновно издавање лиценце, уз достављање доказа о положеном испиту из става 7. овог члана. 
Лице из става 7. овог члана савладава програм за увођење у посао и полагање испита за лиценцу под непосредним надзором наставника и стручног сарадника коjи има лиценцу. 
Установа и лице из става 7. овог члана закључуjу уговор о увођењу у посао у траjању од наjмање годину, а наjдуже две године. 
Уговором из става 10. овог члана не заснива се радни однос. 
Лице из става 7. овог члана има право да учествуjе у раду стручних органа без права одлучивања и нема право да оцењуjе ученике у школи. 
Трошкове полагања испита за лиценцу сноси лице из става 7. овог члана. ( Измена Закона о о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања 
Стручно усавршавање и професионални развој наставника и стручног сарадника
Члан 197.
 
Наставник, и стручни сарадник, са лиценцом и без лиценце, дужан jе да се стално стручно усавршава ради успешниjег остваривања и унапређивања образовно-васпитног рада и стицања, односно унапређивања компетенциjа потребних за рад, у складу са општим принципима и за постизање циљева образовања и васпитања и стандарда образовних постигнућа. 
У току стручног усавршавања наставник, и стручни сарадник може професионално да напредуjе стицањем звања: педагошки саветник, самостални педагошки саветник, виши педагошки саветник и високи педагошки саветник. 
Наставник и стручни сарадник остваруjе право на увећану плату за стечено звање. 
Наставник и стручни сарадник има право на одсуство из установе у траjању од три радна дана годишње ради похађања одобреног облика, начина и садржаjа стручног усавршавања. Распоред одсуства наставника, и стручног сарадника ради стручног усавршавања планира педагошки колегиjум. 
План стручног усавршавања у складу са приоритетима установе ради остваривања циљева образовања и васпитања и стандарда образовних постигнућа и приоритетима Министарства, доноси Школски одбор установе. 
Податке о професионалном развоjу наставник и стручни сарадник чува у мапи професионалног развоjа (у даљем тексту: портфолио). 
Приоритетне области стручног усавршавања за период од три године прописуjе министар на предлог директора Завода за унапређивање образовања и васпитања. 
Облике стручног усавршавања, програме и начин организовања сталног стручног усавршавања, услове, орган коjи одлучуjе о стицању звања и поступак напредовања, стицање звања у току стручног усавршавања наставника, стручних сарадника и секретара, образац уверења о савладаном програму, садржаj портфолиjа и друга питања од значаjа за стручно усавршавање, прописуjе министар.
Заснивање радног односа
Члан 198.
 
Приjем у радни однос у Школи врши се на основу преузимања запосленог са листе запослених за чиjим радом jе у потпуности или делимично престала потреба и запослених коjи су засновали радни однос са непуним радним временом (у даљем тексту: преузимање са листе), као и на основу преузимања или конкурса ако се ниjе могло извршити преузимање са листе. 
Запослени коjи jе у радном односу на неодређено време са пуним радним временом може бити преузет иако ниjе стављен на листу из става 1. овог члана, уколико на тоj листи нема лица са одговараjућим образовањем, уз сагласност запосленог и директора Школе и радне подгрупе из члана 153. став 7. Закона о основама система образовања и васпитања.
Школе могу вршити и узаjамно преузимање запослених на неодређено време, на одговараjуће послове, на основу потписаног споразума о узаjамном преузимању уз претходну сагласност запослених, ако jе разлика у проценту њиховог радног ангажовања до 20%. 
Уколико нису испуњени услови из ст. 1–3. овог члана, радни однос у Школи може се засновати на основу конкурса на неодређено време и одређено време, у складу са законом или преузимањем из друге jавне службе, на начин прописан законом коjим се уређуjу радни односи у jавним службама. 
Преузимање запосленог са листе
Члан 199.
 
Запослени коjи jе у Школи у радном односу на неодређено време, a за чиjим радом jе у потпуности престала потреба, сматра се нераспоређеним и остваруjе право на преузимање са листе. 
Запослени из става 1. овог члана остваруjе право на накнаду плате у висини од 65% плате коjу jе примио за месец коjи претходи месецу у коме jе остао нераспоређен до преузимања са листе, а наjкасниjе до 15. септембра наредне школске године. 
Запосленом из става 1. овог члана коjи ниjе преузет са листе у року из става 2. овог члана, престаjе радни однос и остваруjе право на отпремнину, у складу са законом. 
Запосленом из става 1. овог члана, коjи без оправданих разлога одбиjе преузимање са листе, престаjе радни однос без права на отпремнину. 
Запослени за чиjим радом jе делимично престала потреба и запослени коjи jе засновао радни однос са непуним радним временом, стављањем на листу запослених са коjе се врши преузимање, остваруjе право на преузимање са листе и не остваруjе друга права коjа има запослени за чиjим радом jе у потпуности престала потреба. 
Посебна радна група, коjу образуjе министар, прати и контролише преузимање са листе и даjе мишљење о оправданости разлога одбиjања преузимања са листе из става 4. овог члана. 
При Школскоj управи министар образуjе радну подгрупу коjа утврђуjе постоjање услова и даjе сагласност за расписивање конкурса. 
Школа jе у обавези да Министарству достави податке о потреби за ангажовањем запослених, одлуку о расписивању конкурса, као и одлуку о преузимању запослених са листе ради обjављивања на званичноj интернет страници Министарства. 
Ближе услове за рад радне групе и подгрупе из ст. 6. и 7. овог члана прописуjе министар. 
Радни однос на неодређено време
Члан 200.
 
Приjем у радни однос на неодређено време врши се на основу конкурса коjи расписуjе директор. 
Директор доноси одлуку о расписивању конкурса. Кандидати попуњаваjу приjавни формулар на званичноj интернет страници Министарства, а потребну документациjу, заjедно са одштампаним приjавним формуларом достављаjу Школи. 
Конкурс спроводи конкурсна комисиjа коjу именуjе директор. Комисиjа има наjмање три члана. Секретар установе пружа стручну подршку конкурсноj комисиjи. 
Комисиjа утврђуjе испуњеност услова кандидата за приjем у радни однос из члана 139. Закона, у року од осам дана од дана истека рока за приjем приjава. 
Кандидати из става 4. овог члана у року од осам дана упућуjу се на психолошку процену способности за рад са децом и ученицима коjу врши надлежна служба за послове запошљавања применом стандардизованих поступака. 
Конкурсна комисиjа сачињава листу кандидата коjи испуњаваjу услове за приjем у радни однос у року од осам дана од дана приjема резултата психолошке процене способности за рад са децом и ученицима. 
Конкурсна комисиjа обавља разговор са кандидатима са листе из става 6. овог члана, сачињава образложену листу свих кандидата коjи испуњаваjу услове и доставља jе директору у року од осам дана од дана обављеног разговора са кандидатима. 
Директор установе доноси решење о избору кандидата по конкурсу у року од осам дана од достављања образложене листе из става 7. овог члана. 
Кандидат незадовољан решењем о изабраном кандидату може да поднесе жалбу органу управљања, у року од осам дана од дана достављања решења из става 8. овог члана. 
Орган управљања о жалби одлучуjе у року од 15 дана од дана подношења жалбе. 
Кандидат коjи jе учествовао у изборном поступку има право да, под надзором овлашћеног лица у установи, прегледа сву конкурсну документациjу, у складу са законом. 
Ако по конкурсу ниjе изабран ниjедан кандидат, расписуjе се нови конкурс у року од осам дана. 
Решење из става 8. овог члана оглашава се на званичноj интернет страници Министарства, када постане коначно. 
Радни однос на одређено време
Члан 201.
 
Радни однос на одређено време у Школи заснива се на основу конкурса, спроведеног на начин прописан за заснивање радног односа на неодређено време. 
Школа може да прими у радни однос на одређено време лице: 
1) ради замене одсутног запосленог преко 60 дана; 
2) ради обављања послова педагошког асистента, односно андрагошког асистента. 
Изузетно, Школа без конкурса може да прими у радни однос на одређено време лице: 
1) ради замене одсутног запосленог до 60 дана; 
2) до избора кандидата – када се на конкурс за приjем у радни однос на неодређено време не приjави ниjедан кандидат или ниjедан од приjављених кандидата не испуњава услове, а наjкасниjе до 31. августа текуће школске године; 
3) до преузимања запосленог, односно до коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу за приjем у радни однос , а наjкасниjе до 31. августа текуће школске године; . 
4) ради извођења верске наставе. 
Листу наставника верске наставе, на предлог традиционалних цркава и верских заjедница, утврђуjе министар. 
Наставника верске наставе упућуjе у школу традиционална црква или верска заjедница са утврђене листе за сваку школску годину. 
За извођење верске наставе наставник са школом у коjу jе упућен закључуjе уговор о раду на 12 месеци за сваку школску годину. 
Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време. 
Пробни рад
Члан 202.
 
Школа може Правилником о правима, обавезама и одговорности запослених или Правилником о организацији и систематизацији радних места да пропише обавезу уговарања пробног рада са наставником и стручним сарадником коjи има лиценцу и коjи се прима у радни однос на неодређено време. 
Изузетно од става 1. овог члана пробни рад може да се уговори и у случаjу приjема у радни однос на одређено време. 
Пробни рад обавља се у складу са законом коjим се уређуjе рад. 
Уговор о извођењу наставе
Члан 203.
 
Директор Школе може да закључи уговор о извођењу наставе или за полагање испита, за наjвише 30% од пуног радног времена са лицем запосленим у другоj Школи или код другог послодавца, у случаjевима и под условима прописаним за лица из члана 155. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања.
Директор Школе пре закључења уговора о извођењу наставе прибавља сагласност друге Школе. 
Лице ангажовано по основу уговора из става 1. овог члана не заснива радни однос у школи. 
Право на накнаду за обављени рад стиче на основу извештаjа о обављеном раду. 
Лице из става 1. овог члана учествуjе у раду стручних органа Школе без права одлучивања, осим у раду одељењског већа, у складу са законом. 
Радно време запосленог
Члан 204.
 
Пуно радно време запосленог у Школи износи 40 сати недељно. 
Непуно радно време запосленог у Школи, у смислу Закона, jесте радно време краће од пуног радног времена. 
Наставнику и стручном сараднику сваке школске године директор решењем утврђуjе статус у погледу рада са пуним или непуним радним временом, на основу програма образовања и васпитања, годишњег плана рада и поделе часова за извођење обавезних предмета и изборних програма и активности, у складу са планом и програмом наставе и учења. 
Норма непосредног рада наставника и стручног сарадника
Члан 205.
 
У оквиру пуног радног времена у току радне недеље, норма непосредног рада наставника jе: 
1) 24 школска часа (у даљем тексту: час) непосредног рада са ученицима, од чега 20 часова наставе обавезних предмета, изборних програма и активности, с тим да се непосредни рад до 24 часа допуњује и другим облицима рада (допунска и додатна настава, индивидуални, припремни рад и други) у складу са планом наставе и учења.
2) 24 часа непосредног рада са ученицима у  одељењу за образовање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом у Школи, од чега 20 часова наставе обавезних предмета, изборних програма и активности, с тим да се непосредни рад до 24 часа допуњује и другим облицима рада (допунска и додатна настава, индивидуални, припремни рад и други) у складу са планом наставе и учења;
Стручни сарадник у установи у оквиру пуног радног времена у току радне недеље остваруjе 30 сати свих облика непосредног рада са децом, ученицима, наставницима,  родитељима, односно другим законским заступницима ученика и другим сарадницима. 
Структуру и распоред обавеза наставника, и стручног сарадника у оквиру радне недеље утврђуjе установа годишњим планом рада. 
Структура и распоред обавеза наставника у погледу свих облика непосредног рада са ученицима може да се утврди тако да буду различити у оквиру радних недеља. 
Норму свих облика непосредног рада  са ученицима и других облика рада наставника и стручног сарадника у оквиру недељног пуног радног времена и на годишњем нивоу, као и броj сати образовно-васпитног рада коjи се додатно може распоредити на друге извршиоце, прописуjе министар. 
Ако школа не може да обезбеди стручно лице за наjвише шест часова наставе недељно из одређеног предмета, посебним решењем може да распореди ове часове наставницима тог предмета наjдуже до краjа школске године и оваj рад се сматра радом преко пуне норме часова. 
Накнада за рад наставника из става 8. овог члана исплаћуjе се на основу месечног извештаjа наставника о одржаним часовима. 
Наставнику коjи нема пуну норму часова, распоређивање часова из става 8. овог члана, сматра се допуном норме.
Одмори и одсуства
Члан 206.
 
Запослени у Школи има право на одморе и одсуства у складу са законом коjим се уређуjе рад, општим актом, односно уговором о раду. 
Запослени у школи, по правилу, користи годишњи одмор за време школског распуста.
Одговорност запосленог
Члан 207.
 
Запослени одговара за: 
1) лакшу повреду радне обавезе, утврђену Правилником о правима, обавезама и одговорности запослених и законом; 
2) тежу повреду радне обавезе прописану Законом; 
3) повреду забране из чл. 110–113. Закона; 
4) материjалну штету коjу нанесе Школи, намерно или краjњом непажњом, у складу са законом. 
Удаљавање са рада
Члан 208.
 
Запослени се привремено удаљуjе са рада због учињене теже повреде радне обавезе из члана 164. тач. 1)–4), 6), 9) и 17) и повреде забране из чл. 110–113. Закона до окончања дисциплинског поступка, у складу са Законом и законом коjим се уређуjе рад. 
Запосленом се може изрећи дисциплинска мера удаљење са рада због извршене повреде забране прописане чланом 112. Закона учињена једанпут, у трајању од три месеца уколико се у дисциплинском поступку за ову повреду забране не изрекне новчана казна као дисциплинска мера.  
Запосленом се може изрећи дисциплинска мера удаљење са рада због извршене теже повреде радне обавезе прописане чланом 164. тач. 8)–18)  Закона, у трајању од три месеца уколико се у дисциплинском поступку за ову тежу повреду обавезе не изрекне новчана казна као дисциплинска мера.  
Теже повреде радне обавезе
Члан 209.
 
Теже повреде радне обавезе запосленог у Школи су: 
1) извршење кривичног дела на раду или у вези са радом; 
2) подстрекавање на употребу алкохолних пића код деце и ученика, или омогућавање, давање или неприjављивање набавке и употребе; 
3) подстрекавање на употребу наркотичког средства или психоактивне супстанце код ученика или њено омогућавање, или неприjављивање набавке и употребе; 
4) ношење оружjа у Школи; 
5) наплаћивање припреме ученика Школе у коjоj jе наставник у радном односу, а ради оцењивања, односно полагања испита; 
6) долазак на рад у припитом или пиjаном стању, употреба алкохола или других опоjних средстава; 
7) неоправдано одсуство са рада наjмање три узастопна радна дана; 
8) неовлашћена промена података у евиденциjи, односно jавноj исправи; 
9) неспровођење мера безбедности деце, ученика и запослених; 
10) уништење, оштећење, скривање или изношење евиденциjе, односно обрасца jавне исправе или jавне исправе; 
11) одбиjање давања на увид резултата писмене провере знања ученицима, родитељима, односно другим законским заступницима; 
12) одбиjање приjема и давања на увид евиденциjе лицу коjе врши надзор над радом Школе, родитељу, односно другом законском заступнику; 
13) неовлашћено присваjање, коришћење и приказивање туђих података; 
14) незаконит рад или пропуштање радњи чиме се спречава или онемогућава остваривање права ученика или другог запосленог; 
15) неизвршавање или несавесно, неблаговремено или немарно извршавање послова или налога директора у току рада; 
16) злоупотреба права из радног односа; 
17) незаконито располагање средствима, школским простором, опремом и имовином Школе; 
18) друге повреде радне обавезе у складу са законом. 
Лакше повреде радне обавезе
Члан 210.
 
Лакше повреде радних обавеза запослених као и мере  које се могу изрећи, утврђују се Правилником о дисциплинској и материјалној одговорности запослених и законом. 
                                                      Дисциплински поступак                  
Члан 211.
 
Дисциплински поступак се покреће и води за учињену тежу повреду радне обавезе из члана 164. Закона  и повреду забране из чл. 110–113. Закона. 
Директор Школе покреће и води дисциплински поступак, доноси решење и изриче меру у дисциплинском поступку против запосленог. 
Дисциплински поступак покреће се писменим закључком, а коjи садржи податке о запосленом, опис повреде забране, односно радне обавезе, време, место и начин извршења и доказе коjи указуjу на извршење повреде. 
Запослени jе дужан да се писмено изjасни на наводе из закључка из става 3. овог члана у року од осам дана од дана приjема закључка. 
Запослени мора бити саслушан, са правом да усмено изложи своjу одбрану, сам или преко заступника, а може за расправу доставити и писмену одбрану. 
Изузетно, расправа се може одржати и без присуства запосленог, под условом да jе запослени на расправу уредно позван. 
Дисциплински поступак jе jаван, осим у случаjевима прописаним законом. 
По спроведеном поступку доноси се решење коjим се запосленом изриче дисциплинска мера, коjим се ослобађа од одговорности или коjим се поступак обуставља. 
Покретање дисциплинског поступка застарева у року од три месеца од дана сазнања за повреду радне обавезе и учиниоца, односно у року од шест месеци од дана када jе повреда учињена, осим ако jе учињена повреда забране из чл. 110–113. Закона, у ком случаjу покретање дисциплинског поступка застарева у року од две године од дана када jе учињена повреда забране. 
Вођење дисциплинског поступка застарева у року од шест месеци од дана покретања дисциплинског поступка. 
Застарелост не тече ако дисциплински поступак не може да се покрене или води због одсуства запосленог или других разлога у складу са законом. 
Лакше повреде радне обавезе, као и начин и поступак изрицања дисциплинских мера за лакше повреде радне обавезе, прописане овим законом, Школа утврђуjе Правилником о правима, обавезама и одговорности запослених.
Дисциплинске мере
Члан 212.
 
Мере за тежу повреду радне обавезе из члана 164.Закона  и повреду забране из чл. 110–113. Закона су новчана казна, удаљење са рада и престанак радног односа.
Мере за лакшу повреду радне обавезе су писана опомена и новчана казна у висини до 20% од плате исплаћене за месец у коме jе одлука донета у траjању до три месеца.
Новчана казна за тежу повреду радне обавезе изриче се у висини од 20%–35% од плате исплаћене за месец у коме jе одлука донета, у траjању до шест месеци.
Запосленом коjи изврши повреду забране прописане чланом 112. Закона jеданпут, изриче се новчана казна или привремено удаљење са рада три месеца.
Запосленом коjи изврши повреду забране прописане чл. 110, 111. и 113. Закона, односно коjи други пут изврши повреду забране прописане чланом 112. Закона и запосленом коjи учини повреду радне обавезе из члана 164. тач. 1)–7) Закона, изриче се мера престанка радног односа.
Запосленом престаjе радни однос од дана приjема коначног решења директора.
За повреду радне обавезе из члана 164. тач. 8)–18) Закона изриче се новчана казна или удаљење са рада у траjању до три месеца, а мера престанка радног односа уколико су наведене повреде учињене свесним нехатом, намерно или у циљу прибављања себи или другоме противправне имовинске користи.
Право на штрајк
Члан 213.
 
Запослени у школи остварују право на штрајк у складу са Законом и законом којим се уређује штрајк.
Штрајкачки одбор и запослени који учествују у штрајку дужни су да штрајк организују и воде на начин којим се не угрожава безбедност ученика и запослених и имовине и омогућава наставак рада по окончању штрајка.
Наставник и стручни сарадник остварују прaво на штрајк под условом да обезбеде минимум процеса рада школе, у остваривању права грађана од општег интереса у средњем образовању и васпитању.
Минимум процеса рада за наставника је извођење наставе у трајању од 30, а за стручног сарадника – 20 часова рада недељно.
Ако наставник и стручни сарадник учествују у штрајку не обезбеђујући минимум процеса рада из става 4. овог члана, директор школе покреће дисциплински поступак.
Наставнику и стручном сараднику, за повреду обавезе из става 4. овог члана, изриче се мера престанка радног односа.
Директор школе је дужан да за време штрајка организованог противно одредби става 4. овог члана, обезбеди остваривање наставе или обављање испита, односно дежурство васпитача док траје штрајк.
Правна заштита запослених
Члан 214.
 
На решење о остваривању права, обавеза и одговорности запослени има право на жалбу Школском одбору, у року од 15 дана од дана достављања решења директора. 
Школски одбор дужан jе да одлучи по жалби у року од 15 дана од дана достављања жалбе. 
Школски одбор решењем ће одбацити жалбу, уколико jе неблаговремена, недопуштена или изjављена од стране неовлашћеног лица. 
Школски одбор ће решењем одбити жалбу када утврди да jе поступак доношења решења правилно спроведен и да jе решење на закону засновано, а жалба неоснована. 
Ако Школски одбор утврди да су у првостепеном поступку одлучне чињенице непотпуно или погрешно утврђене, да се у поступку ниjе водило рачуна о правилима поступка или да jе изрека побиjаног решења неjасна или jе у противречности са образложењем, решењем ће поништити првостепено решење и вратити предмет директору на поновни поступак. 
Против новог решења директора запослени има право на жалбу. 
Ако Школски одбор не одлучи по жалби или ако запослени ниjе задовољан другостепеном одлуком, може се обратити надлежном суду у року од 30 дана од дана истека рока за доношење решења, односно од дана достављања решења. 
У радном спору запослени коjи побиjа коначно решење, тужбом мора обухватити и првостепено и другостепено решење. 
Заснивање и престанак радног односа 
Члан 215.
Запосленом престаје радни однос са навршених 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања,  и  ако се у току радног односа утврди да не испуњава услове из члана 139. Закона или ако одбије да се подвргне лекарском прегледу у надлежној здравственој установи на захтев директора.
X ЈЕДИНСТВЕНИ  ИФОРМАРМАЦИОНИ СИСТЕМ ПРОСВЕТЕ
Члан 216.
Јединствени информациони систем просвете (у даљем тексту: ЈИСП) је скуп база података и рачунарских програма, потребних за прикупљање и обраду података у евиденцијама и регистрима, уз обезбеђивање заштите података о личности.
Шко­ла во­ди еви­ден­ци­ју о уче­ни­ци­ма, ро­ди­те­љи­ма, од­но­сно дру­гим за­кон­ским за­ступ­ни­ци­ма и о за­по­сле­ни­ма, у скла­ду са За­ко­ном и по­себ­ним за­ко­ном.
Школа води  евиденцију у електронском облику у оквиру Јединственог  информационог  система просвете(ЈИСП).
Министарство у оквиру  ЈИСП-а   води следеће регистре:
1) ученика;
2) установа
3) за­по­сле­них у уста­но­ва­ма;
4) планова и програма наставе и учења;
5) и  друге регистре у складу са Законом.
Јединствени образовни број
Члан 217.
За по­тре­бе  во­ђе­ња ре­ги­стра уче­ни­ка код Ми­ни­стар­ства и заштите података о личности, формира се Јединствени образовни број ( у даљем тексту: ЈОБ).
ЈОБ пред­ста­вља ин­ди­ви­ду­ал­ну и не­по­но­вљи­ву озна­ку ко­ја се са­сто­ји од 16 ка­рак­те­ра и ко­ја се до­де­љу­је уче­ни­ку у ауто­ма­ти­зо­ва­ном по­ступ­ку пре­ко ЈИСП-а, на зах­тев Шко­ле, при пр­вом упи­су у Шко­лу.
Шко­ла ће од Ми­ни­стар­ства за сва­ког свог уче­ни­ка обез­бе­ди­ти је­дин­стве­ни обра­зов­ни број (у да­љем тек­сту: ЈОБ), а по по­ступ­ку про­пи­са­ном За­ко­ном.
Подак о ЈОБУ-у  уноси се у евиденцију коју Школа води у штампаном и /или електронском облику, као и обрасце јавних исправа које издаје у склладу са Законом  и посебним законом.
Школа је дужна да у зах­те­ву за до­де­лу ЈОБ-а уно­си по­дат­ке у ЈИСП о иден­ти­те­ту уче­ни­ка (име, пре­зи­ме, име јед­ног ро­ди­те­ља, је­дин­стве­ни ма­тич­ни број гра­ђа­на, број па­со­ша и из­да­ва­лац за стра­не др­жа­вља­не).
Ди­рек­тор Шко­ле ду­жан је да ЈОБ лич­но до­ста­ви уче­ни­ку пре­ко ро­ди­те­ља, од­но­сно дру­гог за­кон­ског за­ступ­ни­ка у за­тво­ре­ној ко­вер­ти, заједно са подацима за лични приступ регистру, уз вођење евиденције о томе.
Ро­ди­тељ, од­но­сно дру­ги за­кон­ски за­ступ­ник мо­же да зах­те­ва да му се ЈОБ и по­да­ци за лич­ни при­ступ ре­ги­стру до­ста­ве на адре­су елек­трон­ске по­ште.
Ми­ни­стар­ство ус­по­ста­вља и во­ди еви­ден­ци­ју свих захтева  у елек­трон­ском об­ли­ку о свим зах­те­ви­ма и до­де­ље­ним ЈОБ и при­вре­ме­ним ЈОБ и ти подаци се трајно чувају.
Подаци у регистру ученика
Члан 218.
Подаци из евиденције о ученицима, родитељима односно другим законским засупницима   уносе у регистар ученика преко ЈОБ-а у складу са Законом и то:
1) по­даци за од­ре­ђи­ва­ње иден­ти­те­та уче­ни­ка (ЈОБ, пол, да­тум, ме­сто и др­жа­ва ро­ђе­ња, др­жа­ва и ме­сто ста­но­ва­ња);
2) по­даци за од­ре­ђи­ва­ње обра­зов­ног ста­ту­са уче­ни­ка (прет­ход­но за­вр­шен про­грам обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња, од­но­сно ни­во обра­зо­ва­ња, шифре квлификација, је­зик на ко­јем су за­вр­ше­ни прет­ход­ни ни­вои обра­зо­ва­ња и вас­пи­та­ња, уста­но­ва, гру­па, раз­ред и оде­ље­ње у ко­ји је упи­сан, вр­ста и тра­ја­ње про­гра­ма обра­зо­ва­ња, је­зик на ко­ме се из­во­ди обра­зов­но-вас­пит­ни рад, ма­тер­њи је­зик, на­ци­о­нал­на при­пад­ност (из­ја­шња­ва­ње о на­ци­о­нал­ној при­пад­но­сти ни­је оба­ве­зно), из­бор­ни про­гра­ми, обра­зо­ва­ње по ин­ди­ви­ду­ал­ном обра­зов­ном пла­ну, оце­не, по­ло­же­ни ис­пи­ти, по­хва­ле и на­гра­де осво­је­не то­ком обра­зо­ва­ња, из­о­стан­ци, вла­да­ње и из­да­те јав­не ис­пра­ве);
3) по­даци за од­ре­ђи­ва­ње со­ци­јал­ног ста­ту­са уче­ни­ка: при­пад­ност со­ци­јал­но угро­же­ним ка­те­го­ри­ја­ма ста­нов­ни­штва, усло­ви ста­но­ва­ња и ста­ње по­ро­ди­це; со­ци­јал­ни ста­тус ро­ди­те­ља, од­но­сно дру­гог за­кон­ског за­ступ­ни­ка: сте­че­на струч­на спре­ма, за­ни­ма­ње и об­лик за­по­сле­ња;
4) подаци за одређивање телесног и моторичког статуса ученика у оквиру образовно-васпитног система, добијених кроз систем праћења телесног и моторичког статуса ученика у оквиру наставе физичког и здравственог васпитања;
5) по­даци за од­ре­ђи­ва­ње функ­ци­о­нал­ног ста­ту­са уче­ни­ка :по­да­ци до­би­је­ни на осно­ву про­це­не по­тре­ба за пру­жа­њем до­дат­не обра­зов­не, здрав­стве­не и со­ци­јал­не по­др­шке ко­ју утвр­ђу­је Ин­тер­ре­сор­на ко­ми­си­ја, од­но­сно уста­но­ва и уно­се се у ре­ги­стар као по­да­так о по­сто­ја­њу функ­ци­о­нал­них по­те­шко­ћа у до­ме­ну ви­да, слу­ха, гру­бе или фи­не мо­то­ри­ке, ин­те­лек­ту­ал­них по­те­шко­ћа, по­те­шко­ћа са ко­му­ни­ка­ци­јом, са по­на­ша­њем и со­ци­ја­ли­за­ци­јом.
Ру­ко­ва­лац по­да­ци­ма из ст. 1. овог чла­на је Министарство.
Евиденција о запосленима у установи
Члан 219.
Подаци о запосленима о којима установа води евиденцију  су лични подаци, и то: име и презиме, јединствени матични број грађана, пол, датум рођења, место, општина и држава рођења, држављанство, национална припадност (изјашњавање о националној припадности није обавезно), адреса, место, општина и држава становања, контакт телефон, адреса електронске поште, ниво и врста образовања и установа у којој је стечен највиши степен образовања, податак о образовању из члана 142. Закона, психолошкој процени способности за рад са децом и ученицима, познавању језика националне мањине, стручном испиту, односно лиценци, врсти радног односа, начину и дужини радног ангажовања, истовременим ангажовањима у другим установама, подаци о стручном усавршавању и стеченим звањима, изреченим дисциплинским мерама, подаци о задужењима и фонду часова наставника, васпитача, стручних сарадника и помоћних наставника, учешћу у раду органа установе, а у сврху остваривања образовно-васпитног рада, у складу са Законом и посебним законом, као и други подаци које установа води, у складу са законом.
За установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе подаци о запосленима су плата и подаци за њен обрачун и исплату.
Руковалац подацима из ст. 1. и 2. овог члана је установа.
Подаци у регистру запослених у установи
Члан 220.
Подаци из евиденције о запосленима уносе се у регустар запослених и то:
1) подаци о идентитету: име, презиме, име једног родитеља, јединствени матични број грађана, пол, датум, место и држава рођења, држава и место становања, адреса, контакт телефон и други подаци у складу са законом;
2) подаци о професионалном статусу: степен и врста образовања, језик на којем је стечено основно, средње и високо образовање, установа у којој је ангажован, радно-правни статус, стручно усавршавање, положени испити за лиценцу и подаци о суспензији и одузимању лиценце, каријерно напредовање и кретање у служби:
За установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе подаци о запосленима су плата и подаци за њен обрачун и исплату.
Од података из регистра запослених доступни су јавности име и презиме, степен и врста образовања, установа у којој је ангажован, подаци о стручном испиту, односно лиценци и каријерном напредовању.
Руковалац подацима из ст. 1–3. овог члана је Министарство.
Сврха обраде података
Члан 221.
Сврха обраде података о којима установа води евиденцију јесте ефикасно вођење управних и других поступака који су у њиховој надлежности, остваривање права на издавање јавне исправе, остваривање права на квалитетно и једнако доступно образовање и васпитање за ученике, праћење и унапређивање квалитета и ефективности рада установе и запослених, праћење стања ради самовредновања установе ефикасним управљањем евиденцијама, коришћење расположивих ресурса локалне заједнице у складу са потребама образовања и васпитања, унапређивање сарадње и пуно укључивање родитеља ученика у образовно-васпитни процес,  као и припрема извештаја и обављање других послова из надлежности установе.
Ко­ри­шће­ње по­да­та­ка ко­је ре­ги­стру­је и во­ди Шко­ла о уче­ни­ци­ма и за­по­сле­ни­ма, ажу­ри­ра­ње и чу­ва­ње тих по­да­та­ка и њихо­ва за­шти­та, про­пи­са­ни су За­ко­ном, по­себ­ним за­ко­ном и за­ко­ном ко­јим се уре­ђу­је за­шти­та по­да­та­ка о лич­но­сти.
Информациони систем за спровођење испита
Члан 222.
Министарство, у оквиру ЈИСП-а, успоставља информациони систем за спровођење испита из члана 78. став 1. Закона и међународних испитивања на чије се спровођење обавезала Република Србија.
Ближе услове и начин одржавања и администрирања информационог система из става 1. овог члана, затим обраде, уноса и ажурирања података, прописује министар.
Школа ће Министарству обезбедити све потребне податке за информациони систем за спровођење завршног испита којим се у Школи завршава основно образовање, сагласно захтевима из члана 181а Закона и подзаконског акта.
Ажурирање и чување података
Члан 223.
Школа је дужна да ажу­ри­ра по­дат­ке у еви­ден­ци­ја­ма ко­је во­ди на дан на­стан­ка про­ме­не, а најка­сни­је 15 да­на од да­на про­ме­не.
Подаци из става 1. овог члана  уносе се и у регистре које води Министарство у оквиру ЈИСП-а и то нај­ка­сни­је у року од  30 да­на од да­на про­ме­не.
По­да­ци из ре­ги­стра ученика  чувају се трајно трајно, осим по­да­та­ка о со­ци­јал­ном, здрав­стве­ном и функ­ци­о­нал­ном ста­ту­су уче­ни­ка, ко­ји се чу­ва­ју пет го­ди­на од пре­стан­ка  образовног статуса.
Члан 224.
При­ку­пља­ње, чу­ва­ње, об­ра­да и ко­ри­шће­ње по­да­та­ка спро­во­де се у скла­ду са овим за­ко­ном, по­себ­ним за­ко­ном и за­ко­ном ко­јим се уре­ђу­је за­шти­та по­да­та­ка о лич­но­сти и нај­ви­шим стан­дар­ди­ма о за­шти­ти по­да­та­ка.
Школа је дужна да обез­беди ме­ре за­шти­те од нео­вла­шће­ног при­сту­па и ко­ри­шће­ња по­да­та­ка из еви­ден­ци­ја ко­је во­ди.
Министарство обезбеђује мере заштите од неовлашћеног приступа и коришћења података у ЈИСП-у.
XI  ЕВИДЕНЦИЈА ШКОЛЕ
Члан 225. 
 
Школа води евиденциjу о: ученику, успеху ученика, испитима, образовно-васпитном раду и запосленом. 
Врсте евиденција
Члан 226. 
 
Евиденциjу о ученику чине подаци коjима се одређуjе његов идентитет (лични подаци), jединствен образовни броj (у даљем тексту: ЈОБ), образовни, социjални и здравствени статус, као и подаци о препорученоj и пруженоj додатноj образовноj, здравственоj и социjалноj подршци. 
Лични подаци о ученику, су: име и презиме ученика, jединствени матични броj грађана, пол, датум рођења, место, општина и држава рођења, адреса, место, општина и држава становања, контакт телефон, матични броj ученика, национална припадност и држављанство. 
Изjашњење о националноj припадности ниjе обавезно. 
Лични подаци о родитељу, односно другом законском заступнику или хранитељу ученика, су: име и презиме, jединствени матични броj грађана, пол, датум рођења, место, општина и држава рођења, адреса, место, општина и држава становања, контакт телефон, односно адреса електронске поште. 
ЈОБ представља индивидуалну и непоновљиву ознаку коjа се састоjи од 16 карактера и додељуjе се ученику, у складу са Законом и посебним законом.
Податак о ЈОБ-у уноси се у евиденциjу коjу установа води у штампаном и/или електронском облику, као и обрасце jавних исправа коjе издаjе у складу са Законом и овим законом. 
Подаци коjима се одређуjе образовни статус ученика jесу: подаци о врсти школе и траjању образовања и васпитања, jезику на коjем се изводи образовно-васпитни рад, организациjи образовно-васпитног рада, обавезним предметима и изборним програмима и активностима, страним jезицима, подаци о индивидуалном образовном плану, допунскоj и додатноj настави, целодневноj настави и продуженом боравку, ваннаставним активностима за коjе се определио и другим областима школског програма у коjима учествуjе, учешћу на такмичењима, изостанцима, изреченим васпитним и васпитно-дисциплинским мерама, учешћу у раду органа школе и опредељењу за наставак образовања. 
Подаци коjима се одређуjе социjални статус ученика, родитеља, односно другог законског заступника или хранитеља су: подаци о условима становања (становање у стану, кући, породичноj кући, подстанарству, дому, да ли ученик има своjу собу и другим облицима становања), удаљености домаћинства од школе; стању породице (броj чланова породичног домаћинства, да ли су родитељи живи, да ли jедан или оба родитеља живе у иностранству, брачни статус родитеља, односно другог законског заступника или хранитеља, њихов образовни ниво и запослење), кao и податак о примању новчане социjалне помоћи и да ли породица може да обезбеди ужину, књиге и прибор за учење. 
Податак коjим се одређуjе здравствени статус ученика jе податак о томе да ли jе ученик обухваћен примарном здравственом заштитом. 
Подаци о препорученоj и пруженоj додатноj образовноj, здравственоj и социjалноj подршци су подаци коjе доставља интерресорна комисиjа коjа врши процену потреба и подаци о њиховоj остварености. 
Евиденциjа о успеху ученика 
Члан 227. 
 
Евиденциjу о успеху ученика чине подаци коjима се утврђуjе постигнут успех ученика у учењу и владању и то: оцене у току класификационог периода, закључне оцене из наставних предмета, изборних програма и активности и владања на краjу првог и другог полугодишта, оцене постигнуте на испитима, закључне оцене на краjу школске године, издатим ђачким књижицама, сведочанствима, дипломама, као и посебним дипломама за изузетан успех, наградама и похвалама. 
Евиденциjа о испитима 
Члан 228. 
 
Евиденциjу о испитима чине подаци о разредним, поправним, контролним и годишњим испитима, о завршном испиту у основном образовању и васпитању и другим испитима у складу са законом. 
Евиденциjа о образовно-васпитном раду 
Члан 229. 
 
Евиденциjу о образовно-васпитном раду чине подаци о: подели предмета, изборних програма и активности на наставнике и распореду часова наставе и осталих облика образовно-васпитног рада, уџбеницима и другим наставним средствима, распореду писмених радова, контролним вежбама, подаци о остваривању школског програма, сарадњи са родитељима, односно другим законским заступницима и jединицом локалне самоуправе и осталим облицима образовно-васпитног рада, у складу са Законом. 
Евиденциjа о запосленима 
Члан 230. 
 
Евиденциjу о запосленима чине следећи подаци: име и презиме, jединствени матични броj грађана, пол, датум рођења, место, општина и држава рођења, адреса, место, општина и држава становања, контакт телефон, адреса електронске поште, ниво и врста образовања, подаци о стручном усавршавању и стеченим звањима, подаци о држављанству, способности за рад са децом и ученицима и провери психофизичких способности, податак о познавању jезика националне мањине, податак о врсти и траjању радног односа и ангажовања, истовременим ангажовањима у другим установама, изреченим дисциплинским мерама, подаци о стручном испиту и лиценци, подаци о задужењима и фонду часова наставника, и стручних сарадника, плати и учешћу у раду органа школе, а у сврху остваривања образовно-васпитног рада, у складу са Законом. 
Начин прикупљања података за евиденциjу 
Члан 231. 
 
Подаци за евиденциjу прикупљаjу се на основу документациjе издате од стране надлежних органа, као и документациjе коjу достављаjу родитељи, односно други законски заступни и изjавe родитеља, односно других законских заступника. 
Подаци за евиденциjу обрађуjу се у складу са законом. 
Вођење евиденциjе 
Члан 232. 
 
Прикупљени подаци чине основ за вођење евиденциjе. 
У школи може да се води евиденциjа електронски, у оквиру jединственог информационог система просвете и на обрасцима, у складу са Законом. 
Врсту, назив, садржаj и изглед образаца евиденциjа и jавних исправа и начин њиховог вођења, попуњавања и издавања, прописуjе министар, у складу са Законом и посебним законом. 
Евиденциjа се води на српском jезику, ћириличним писмом и латиничким писмом у складу са законом. 
Обрада података 
Члан 233. 
 
Податке у евиденциjама прикупља школа. 
Директор школе се стара и одговоран jе за благовремен и тачан унос података и одржавање ажурности евиденциjа и безбедност података, без обзира на начин њиховог вођења. 
Рокови чувања података у евиденциjи 
Члан 234. 
 
Лични подаци из евиденциjе о ученицима и подаци из евиденциjе о успеху ученика коjи се односе на закључне оцене на краjу школске године и резултати на завршном испиту чуваjу се траjно.
Сви остали подаци из чл. 81. до 84. Закона чуваjу се десет година.
Подаци из евиденциjе о запосленима чуваjу се десет година.
XII ЈАВНЕ ИСПРАВЕ
Члан 235.
 
На основу података унетих у евиденциjу школа издаjе jавне исправе. 
Јавне исправе, у смислу  Закона, jесу: 
1) ђачка књижица; 
2) преводница; 
3) сведочанство о завршеном разреду првог циклуса за ученике коjи одлазе у иностранство и за одрасле; 
4) сведочанство о сваком завршеном разреду другог циклуса; 
5) уверење о положеном испиту из страног jезика; 
6) сведочанство о завршеном основном образовању и васпитању; 
7) уверење о обављеном завршном испиту. 
Школа уписаном ученику, на почетку школске године, издаjе ђачку књижицу, а приликом исписивања – преводницу. 
Ученик прелази из jедне у другу школу на основу преводнице. 
Школа ученику приликом исписивања издаjе преводницу. 
Преводница се издаjе у року од седам дана од дана приjема обавештења о упису ученика у другу школу, а школа у коjу ученик прелази, у року од седам дана обавештава школу из коjе се ученик исписао да jе примила преводницу. 
Јавна исправа издаjе се на српском jезику ћириличким писмом, латиничким писмом у складу са Законом.
Садржаj образаца jавних исправа прописуjе министар и одобрава њихово издавање. 
Дупликат јавне исправе
Члан 236.
 
Школа издаjе дупликат jавне исправе на прописаном обрасцу, после оглашавања оригинала jавне исправе неважећим у „Службеном гласнику Републике Србиjе”. 
Школа издаjе уверење о чињеницама о коjима води евиденциjу, у недостатку прописаног обрасца, у складу са законом. 
Члан 237. 
 
Ученику коjи ниjе стекао основно образовање и васпитање, а престала му jе обавеза похађања наставе и ученику коjи одлази у иностранство издаjе се сведочанство о последњем завршеном разреду. 
Печат 
Члан 238. 
 
Веродостоjност jавне исправе школа оверава печатом, у складу са Законом. 
Статутом школе одређуjе се лице одговорно за употребу и чување печата. 
Оглашавање поништавања јавне исправе
Члан 239.
 
Школа, односно Министарство оглашава поништавање јавне исправе у „Службеном гласнику Републике Србије”, у складу са законом.
Утврђивање стеченог образовања и васпитања у недостатку евиденциjе 
Члан 240. 
 
Лице коjе нема jавну исправу о завршеном основном образовању и васпитању, односно архивска грађа jе уништена или нестала, може да поднесе захтев надлежном суду, ради утврђивања стеченог образовања и васпитања. 
Захтев садржи доказе на основу коjих може да се утврди да jе лице стекло основно образовање и васпитање и потврду да jе евиденциjа, односно архивска грађа уништена или нестала. 
Потврду да jе архивска грађа уништена или нестала издаjе школа у коjоj jе лице стекло образовање и васпитање или друга установа коjа jе преузела евиденциjу, односно архивску грађу. Ако таква установа не постоjи, потврду издаjе надлежни орган jединице локалне самоуправе. 
Члан 241. 
 
Решење о утврђивању стеченог основног образовања и васпитања доноси надлежни суд у ванпарничном поступку, у складу са законом. 
Решење коjим се утврђуjе стечено основно образовање и васпитање замењуjе сведочанство о завршеном основном образовању и васпитању.
Признавање страних школских исправа 
Члан 242.
 
Страни држављанин и лице без држављанства има право да захтева признавање стране школске исправе, ако за то има правни интерес. 
Страну школску исправу признаjе ENIC/NARIC центар, у складу са Законом коjим се уређуjе национални оквир квалификациjа Републике Србиjе. 
Члан 243.
 
Директор Школе одговоран је за благовремено доношење појединачних и општих аката из његове надлежности и за њихово спровођење у складу са законом, а Школски одбор за благовремено доношење и усклађивање свих других општих аката са законом.
Одредбе Статута Школе и других општих акта ступају на снагу осмог дана од дана објављивања сем у случају хитности када је то неопходно за остваривање права запослених и ученика и уколико је то законом, односно општим актом Школе прописано.
Аутентично тумачење одредаба Статута и других општих аката које доноси Школа даје Школски одбор и секретар Школе.
Изузетно из става 3. овог члана, када општи акт доноси директор Школе, он  уједно даје аутентично тумачење тог акта.
Члан 244.
 
У школи је дозвољено синдикално организовање у складу са законом.
У остваривању заштите права запослених у школи, синдикат је овлашћен да обавља послове у складу са законом и колективним уговором.
XIII ПОСЛОВНА И ДРУГА ТАЈНА
Члан 245.
 
Пословну тајну Школе представљају исправе и подаци утврђени законом, овим Статутом,и другим општим актима Школе, чије би саопштавање неовлашћеном лицу  било противно пословању Школе и штетило би инересима  и пословном угеду Школе, ако законом није другачије одређено.
Исправе и друге податке  који су утврђени као пословна тајна, може другим лицима саопштитити једино директор Школе.
Члан 246.
 
Ор­га­ни Шко­ле и за­по­сле­ни оба­ве­зни су да пред­у­зи­ма­ју ме­ре ко­је про­из­ла­зе из њи­хо­ве над­ле­жно­сти, од­но­сно опи­са по­сло­ва, са ци­љем за­шти­те по­да­та­ка ко­ји пред­ста­вља­ју по­слов­ну тај­ну.
 
Члан 247.
 
По­да­ци ко­ји чи­не по­слов­ну тај­ну утвр­ђе­ни су за­ко­ном и оп­штим ак­том Шко­ле.
 
То су, пре све­га, по­да­ци:
1) у ве­зи са обез­бе­ђе­њем школ­ске имо­ви­не и обје­ка­та,
2) о пла­та­ма, на­кна­да­ма пла­та и дру­гим при­ма­њи­ма за­по­сле­них,
3) о по­ну­да­ма за за­кљу­че­ње уго­во­ра и о за­кљу­че­њу уго­во­ра у по­сло­ва­њу Шко­ле,.
 
Школ­ски од­бор до­но­си од­лу­ку о то­ме ко­ји ће се по­да­ци сма­тра­ти по­слов­ном тај­ном, у скла­ду са за­ко­ном и оп­штим ак­том Шко­ле.
 
Члан 248.
 
Оба­ве­зе ор­га­на Шко­ле и за­по­сле­них у од­но­су на по­дат­ке ко­ји пред­ста­вља­ју по­слов­ну тај­ну ис­пу­ња­ва­ју се и  ка­да је реч о дру­гој вр­сти тај­не чи­је је чу­ва­ње оба­ве­зно.          
Члан 249.
 
Запослени који користи исправе и документа који представљају пословну и тајну дужан је да их користи само у просторијама Школе и да их чува на начин који онемогућава њихово коришћење од стране неовлашћених лица.
Члан 250.
 
Општим актом Школе може се детаљније утврдити чување, обезбеђивање и промет докумената и података који представљају пословну или професионалну тајну.
XIV. ОБА­ВЕ­ШТА­ВА­ЊЕ УЧЕ­НИ­КА, РО­ДИ­ТЕ­ЉА,
ЗА­ПО­СЛЕ­НИХ И ДРУ­ГИХ ЛИ­ЦА
Члан 251.
 
Уче­ни­ци, ро­ди­те­љи, од­но­сно дру­ги за­кон­ски за­ступ­ни­ци и за­по­сле­ни има­ју пра­во на бла­го­вре­ме­но и пот­пу­но оба­ве­шта­ва­ње о свим пи­та­њи­ма ва­жним за рад Шко­ле и за оства­ри­ва­ње њи­хо­вих пра­ва, оба­ве­за и од­го­вор­но­сти.
 
 
Члан 252.
 
Рад ор­га­на Шко­ле је ја­ван.
Школа је дужна да има своју интернет страну.
Јав­но­сти ни­су до­ступ­ни по­да­ци чи­јим би се от­кри­ва­њем по­вре­ди­ла оба­ве­за чу­ва­ња тај­не.
 
XV. ОП­ШТИ АК­ТИ ШКО­ЛЕ
Члан 253.
Општи акти школе су: статут, правилник и пословник. 
Статут је основни општи акт школе. Други општи акти морају бити у сагласности са статутом. 
Школа доноси следеће правилнике: Правилник о раду; Правилник о мерама, начину и поступку заштите и безбедности ученика; Правилник о организацији и систематизацији послова; Правилник о безбедности и здрављу на раду; Правилник о противпожарној заштити; Правилник о организацији буџетског рачуноводства; Правилник о васпитно-дисциплинској одговорности ученика; Правилник о дисциплинској  и материјалној одговорности запослених за повреду радних обавеза; Правилник о похваљивању и награђивању ученика; Правилник о полагању испита; Правилник о заштити података о личности, Правилник о ближем уређивању поступка јавне набавке и друге Правилнике у складу са Законом.
Школа доноси  акт којим се уређују правила понашања ученика, запослених и родитеља у школи.
Школа доноси Пословник о раду Наставничког већа, Пословник о раду савета родитеља, Пословник о раду  Школског одбора, Пословник ученичког парламента и других органа у складу са Законом. 
Оп­ште ак­те Шко­ле (у да­љем тек­сту: оп­шти ак­ти) до­но­си Школ­ски од­бор, осим оп­штих ака­та чи­је је до­но­ше­ње за­ко­ном или Ста­ту­том ста­вље­но у над­ле­жност дру­гих ор­га­на.
Правилник о организацији и систематизацији послова доноси директор школе уз сагласност Школског одбора.
Члан 254.
О бла­го­вре­ме­ном до­но­ше­њу оп­штег ак­та во­ди ра­чу­на се­кре­тар.
Ор­ган над­ле­жан за до­но­ше­ње оп­штег ак­та мо­же по­кре­ну­ти по­сту­пак до­но­ше­ња та­квог ак­та и по соп­стве­ној ини­ци­ја­ти­ви.
Ини­ци­ја­ти­ву из ста­ва 1. овог чла­на мо­гу да по­кре­ну и  ди­рек­тор, син­ди­кат, пред­сед­ник или члан Школ­ског од­бо­ра,На­став­нич­ко ве­ће, Са­вет ро­ди­те­ља и Уче­нич­ки пар­ла­мент.
Члан 255.
Се­кре­тар из­ра­ђу­је предлог оп­штег ак­та, доставља га Школском одбору на разуматрање и доношење.
Пред­лог Раз­вој­ног пла­на из­ра­ђу­је струч­ни ак­тив за раз­вој­но пла­ни­ра­ње и пред­лог Школ­ског про­гра­ма из­ра­ђу­је струч­ни ак­тив за раз­вој школ­ског про­гра­ма.
Члан 256.
Утвр­ђи­ва­ње пред­ло­га и до­но­ше­ње од­лу­ке о пред­ло­гу оп­штег ак­та чи­је је до­но­ше­ње у над­ле­жно­сти Школ­ског од­бо­ра спро­во­ди се по по­ступ­ку за до­но­ше­ње од­лу­ка тог ор­га­на, утвр­ђе­ном у По­слов­ни­ку о ра­ду Школ­ског од­бо­ра.
Утвр­ђи­ва­ње пред­ло­га и до­но­ше­ње од­лу­ке о пред­ло­гу оп­штег ак­та чи­је је до­но­ше­ње у над­ле­жно­сти дру­гог ор­га­на Шко­ле спро­во­ди се по од­ред­ба­ма ко­је уре­ђу­ју од­лу­чи­ва­ње тог ор­га­на.
Члан 257.
По­сту­пак до­но­ше­ња оп­штег ак­та при­ме­њу­је се и на до­но­ше­ње из­ме­на и/или до­пу­на оп­штег ак­та.
Аутентично тумачење општих аката дају Школски одбор и секретар.
Члан 258.
Оп­шти ак­ти, укљу­чу­ју­ћи и Го­ди­шњи план ра­да, Раз­вој­ни план и Школ­ски про­грам, об­ја­вљу­ју се на огла­сној та­бли Шко­ле и на школ­ској ин­тер­нет стра­ни нај­ка­сни­је 14 да­на од да­на до­но­ше­ња.
Пра­вил­ник о ор­га­ни­за­ци­ји и си­сте­ма­ти­за­ци­ји по­сло­ва об­ја­вљу­је се у ро­ку од 14 да­на од да­на до­би­ја­ња са­гла­сно­сти на тај акт од стра­не Школ­ског од­бо­ра.
Ак­ти из ста­ва 1. овог чла­на на огла­сној та­бли Шко­ле оста­ју нај­ма­ње 14 да­на од да­на об­ја­вљи­ва­ња, а на школ­ској ин­тер­нет стра­ни оста­ју трај­но до­ступ­ни за­ин­те­ре­со­ва­ним ли­ци­ма
 
XVI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 259.
 
На сва питања која нису уређена овим Статутом примењиваће се непосредно одредбе Закона о основама система образовања и васпитања, Закона о основном образовању и васпитању, Закона о раду и других прописа који уређују ову област.
Школа  је обавезна да опште акте донете пре ступања на снагу Статута усагласи  са Статутом у року од четири месеца од дана ступања његовог на снагу.
До сту­па­ња на сна­гу оп­штих ака­та уса­гла­ше­них са Ста­ту­том, а нај­ка­сни­је до ис­те­ка ро­ка из ста­ва 2. овог чла­на, при­ме­њи­ва­ће се оп­шти ак­ти до­не­ти пре сту­па­ња на сна­гу Ста­ту­та, ако ни­су у су­прот­но­сти с ње­го­вим од­ред­ба­ма.
 
Члан 260.
 
По ис­те­ку ро­ка из прет­ход­ног чла­на, оп­шти ак­ти до­не­ти пре сту­па­ња на сна­гу Ста­ту­та пре­ста­ју да ва­же.
Члан 261.
Ступањем на снагу овог Статута Школе, престаје да важи Статут Школе бр. 44/2 од 02.02.2019. године, са Изменама и допунама бр. 574/2  од 17.12.2021. године, као и одредбе општих аката Школе које су у супротности са одредбама овог Статута.
Статут Школе ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Школе.
 
Заменик Председника Школског одбора
                                                                         ____________________
                                                                                         Мерима Митровић
 
Статут је заведен под Дел. бројем: 200/2  од  22.04.2024. године, објављен је на огласној табли Школе дана 22.04.2024. године а ступио је на снагу дана 01.05.2024. године.  
 
                                                                                                         Секретар школе
                                                                                                      _______________