Радмило Петровић

   од маја 2021.године библиотека наше школе с поносом носи име "Радмило Петровић".


                                                                                 РАДМИЛО  ПЕТРОВИЋ
                                                                                        (1943 – 2019)

                                                                                                      
 
 
               Наставник српског језика и књижевности, службеник, историограф, етнолог, етнограф... син, супруг, отац... активиста, песник, афористичар...
               Родио се у Великој Крсни као старији син Милорада и Надежде Петровић. Oсновну школу je завршио у Великој Крсни, затим „Школу ученика у привреди“ у Смедеревској Паланци и, коначно, и „Вишу педагошку школу“ у Крагујевцу, смер за српскохрватски језик и књижевност.
                У Велику Крсну се вратио 1964.године и радио као наставник у својој некадашњој школи.   У  Крсни је остао до 1977.године.
                 Много пре но што је 1996.године отишао у пензију почео је да се бави истраживањем прошлости Велике Крсне. А како једна ствар вуче другу, то се грађе накупило за још неколико књига и то не само о родном селу.
БИБЛИОГРАФИЈА:
*„Слово о рађању Велике Крсне са родословом фамилија“ – опсежна хроника села о таласима досељавања, имену села, значајним људима...(1998.г.)
*„Великокршљански источник мудрости  1851-2001“ – монографија основне школе у Великој Крсни поводом 150 година њеног постојања (2001.г.)
* са Николом Костадиновићем био коаутор књиге „Ратничка спомен обележја и културна добра општине Младеновац“ (2009.г.) 
* „Кика – младеновачка хероина“  о народном  хероју Божидарки Дамњановић Кики (2014.г.)
* „Слово о Великој Крсни – II књига“ у којој се осврнуо на скорију прошлост села, пре свега на 20.век и тим поводом је написао да је „свој завет испунио“ (2018.г.)
*„Стазама ходоумља“ последњи је одштампан рукопис који је Радмило Петровић држао у својим рукама(2019.г.)
*„Космајски Вилајет: од деспотовине до кнежевине“ (постхумно издата 2019.године)
* „Порекло и корени фамилија – Границе, Ковачевац, Селевац, Азања, Кусадак“ (постхумно издата 2020.године)