Пројекти

Датум: 27. Mart 2023 11:10 Категорија: Новости

       

           Циљеви пројекта:

-подстицање сарадње библиотекара и наставника у примени библиотерапије у раду са ученицима;
-развијање читалачке, медијске и дигиталне писмености ученика;
-развијање емоционалне и социјалне писмености и креативности ученика;
-развијање међупредметних компетенција ученика;
-афирмација постигнућа ученика у области стваралаштва;
-афирмација постигнућа/активности библиотекара и наставника. 

 
            Учешће у пројекту и наградном конкурсу „Оштро перце 2022/2023.“ узели су ученици првог и другог разреда наше школе. Радове су радили у току Продуженог боравка у оквиру слободних активности и слободног времена.
            Први разред – коментари народне басне „Лисица и гавран“ и народне приче „Голуб и пчела“.
            Други разред - оригинална бајка са илустрацијом и коментар бајке Десанке Максимовић  са илустрацијом.
           Са ученицима су читале и о прочитаном разговарале професори разредне наставе Мерима Митровић и Марија Ђукић; књигама их снабдевала  библиотекар Тања Вићовац-Ћертић.

Радови - први разред:

1.       „Гавран и лисица“

          Гавран је узео комад сира и лисица је хтела да га узме. Лисица је рекла да гавран само ћути, штета јер има тако леп глас., штета што не пева. И кад је почео да пева испао му је комад сира, а лисица је узела тај комад сира.
          Гавран зна да пева, али нема памети, зато је испустио сир. Није знао да ће му испасти из кљуна. Требао је прво да га поједе, па онда да пева. Неваљала лисица је хтела да украде сир. Могла је да бере купине, бобице и скупља орахе да једе, могла је сама пронаћи храну.
 
Мила Ђурђевић, Јован Јовичић и Сташа Машић 1-1

  илустрација:  Мила Ђурђевић 1-1



2.         „Голуб и пчела“

          Пчела је дошла да се напије воде. Оклизне се с камена, паде у воду и почне да се дави. Голуб је запазио и откинуо кљуном лист и бацио га пчели у воду. Пчела се попела на лист и тако се спасла. Другог дана ловац усмери пушку на голуба. Пчела је слетела ловцу на руку. Ловац је почео да маше руком и голуб је одлетео.
           Научили смо да треба да помажемо свима, да би и нама неко помогао кад нам треба помоћ.
 
Александар Ђорђевић 1-1

  илустрација:  Маша Николић 1-1


3.         „Голуб и пчела“

           Пчела је стала на камен, омакла и пала у поток. Голуб је запазио са једне гране и откинуо лист са дрвета и дао јој да стане. Кад су јој се крила осушила, она је одлетела. Ловац је отишао у шуму и голуб је био на грани. Он га је запазио и онда је то пчела видела. Дошла је код ловца и убола га у руку и голуб је одлетео.
            Кад некоме учиниш добро он учини и теби нешто добро. Треба да помажемо једни другима.
 
Мила Ђурђевић и Јован Јовичић I-1

  илустрација: Мила Ђурђевић 1-1



Други разред - оригиналана бајка са илустрацијом:

1.         Елена

            Једном давно живела је једна девојчица по имену Елена. Она је живела са мамом и татом и била је јако срећна, али није имала другаре само зато што воли да учи. Једнога дана она им је објаснила да је то јако добро да би били писмени и паметни. Они су наставили да слушају Елену, а она им је полако објашњавала зашто је добро учити. Тада су почели да је поштују. Елена је добила сестру и после неколико година је порасла. Њена сестра Нора је постала паметна као и она. Волела је да учи, омиљени предмет јој је био математика. Сваки дан после школе је ишла, са другарима, да се играју напољу. Имала је пуно пријатеља. Тако су се играли и играли сваки дан. Сви су живели срећно до краја живота.

Теодора Адамовић 2-1

 илустрација:Теодора Адамовић 2-1


2.        Цар и његово дете

           Некада давно живео је један цар који се звао Драго. Његова жена се звала Маргарита. Он је желео да има дете које би се звало Јоргованка. Тај човек је имао 48 година када се његово дете родило. То дете је хтело да има пуно књига. Било је баш добро дете. Поред њега, цар је имао и кућне љубимце: малу куцу Рекса и малу мацу Цицу. Он је имао и крокодила Балонка који је живео у бари поред његовог дворца. Цар је желео да постане учитељ који би се играо са децом, учио децу да певају. Пуно је волео децу, а та деца су га слушала. Али, он није волео децу која нису добра. То су била деца која су бежала са часова. Сва деца су га слушала, а поготово шта он прича, да би знали кад их неко пита. Када је он постао учитељ купили су и папагаја Серђа и још једну куцу Лалу. Цару се испунила жеља да добије прелепу ћеркицу Јоргованку, а онда и сина Јанка.

Невена Џодић 2-1

  илустрација: Невена Џодић 2-1


3.           Алга  Боба

             Био једном један Алга Боба који је волео папире. Једног лепог дана је Алга сакупљао папире када му је дошао комшија Липосав који је био веома добар човек. Увек му је доносио по неколико стотина папира како би после две године сакупио преко двеста хиљада тих папира. Алга Боба је због тога био пресрећан. Али после неколико дана је био нервозан, више није могао ништа да ради, тако да је звао другара Камен Роба. Када га је угледао, Камен му је дао папире које је сакупио. Они су те папире сакупили и закопали. Осам година касније је Алга Боба остарио и сетио се где је закопао папир. Када је однео папир у кућу кренула је јака киша и тада је почео да пише тему о олуји. Тако је Алга Боба писао, писао и писао. Када је стигао до последњег папира тада је завршио. И тако је настао чувени писац под тим именом и писао је књиге за децу.

Михаило Џодић 2-1

  илустрација: Михаило Џодић 2-1


4.          Два човека
  
            Ишла два човека шумом. Један је угледао чаробно дрво јабука, а и други је угледао то чаробно дрво. И они су се отимали око једне чаробне јабуке. Хтели су да је поделе на два дела како би је појели. Један од њих је преполовио јабуку и затим су је појели. Други је угледао страшног медведа. Кренули су да беже колико су могли. У бегу сакрили су се у једну рупу. Замолили су моћи чаробне јабуке да сазнају пут до куће. Пред њима се створила мапа до њиховог дома. Када је медвед престао да их јури, они су отишли кући живи и здрави.
           Треба увек делити јер ће нас то некада спасти од невоље.

Матија Миладиновић 2-1

  илустрација: Матија Миладиновић 2-1


5.         Дечак

           Ишао је дечак код тате да му однесе крушке и лекове. На путу до тате је срео зеку. "Куда идеш?" упита га зец, а дечак му одговори: "Идем код тате да му однесем крушке и лекове."
          Зека се досетио и рекао да ће он брже однети крушке и лекове до његовог оца. Први је пожурио и стигао код његовог тате. Ушао је у кућу и претварао се да је његов син. Рекао је: "Ја сам твој драги син. Донео сам ти крушке и лекове!" Тата од дечака му је поверовао. Док су се они гостили, ушао је ловац у кућу. Ловац је рекао тати од дечака да то није дечак него зец.
          Зека је од страха одлучио да више никада неће лагати. И тако је зека престао да лаже.
 
Виктор Крпић 2-1

  илустрација Виктор Крпић 2-1



6.        Сналажљива Марта
 
          Марта живи у великом граду. Једног дана, мама је послала своју ћерку Марту да однесе тетки колач. Када је кренула код тетке, на путу је срела неког чудног човека. Он је пратио и тражио њен број телефона и адресу где иде. Она му је рекла где иде и он је отишао. Наставила је даље. На руку јој је слетело неко чудо биће. Био је то розе лептир. На крилима је имао шаре, које сијају и личе на цирконе. То лепо, необично биће јој је рекло да одмах позове полицију. Тако ће од тог лошег човека да спаси себе и још много деце.
          Марта је позвала полицију и рекла им теткину адресу. Полицајци су ухапсили чудног човека. Код тетке је Марту сачекала мама, загрлила је, срећна и поносна на њу.  
         Девојчица је научила да телефон не служи само за игрице, него и за корисне позиве.
 
Анђелија Вићовац 2-2

 илустрација:Софија Обрадовић 2-2



7.      Бескућница и принц
 
         Једном давно живела је бескућница која се звала Лана. Она је волела да помаже људима. Од њих је добијала новац да им купи храну, која им је потребна. Када је кренула у продавницу да купи храну видела је прелеп дворац који је био поред те продавнице. Када је пришла дворцу, из њега је изашао принц Карлос. Упознала је принца и они су постали пријатељи. Карлосов тата је био љут. Раздвојио их је. Они се нису видели три године. Лана је завршила школу, нашла посао за који јој плаћају много новца. Постала је богата и отишла је код Карлоса да га види. Његови и њени родитељи нису били срећни када је Лана дошла код Карлоса. Родитељи су их закључали сваког у своју у собу и своју кућу на три године. Они су се шуњали тих дана и искрадали све док родитељи нису сазнали. Ланини родитељи су се, заједно са њом, одселили у другу државу.           Од последњег виђења Лане и Карлоса прошло је десет година.
         Једнога дана, њени родитељи су отишли на посао и тамо су били тридесет и девет дана, а до тад је Лана потражила Карлоса. Међутим, Карлос се Лане није сетио и зато је није ни тражио. Када је она нашла њега, он више није био богат и није живео у дворцу. Постао је бескућник као она прошлих година. Дала му је њеног новца и довела код ње кући. Он се правио да није имао кућу и рекао јој лажну причу. Лана је знала да је то лажна прича, али се правила као да није знала. Онда је Карлос питао: „Да ли ми можеш дати још мало новца?“ Она је одговорила да може. Дала му је лажан новац да би видела каква ће бити његова реакција. Кад је дала новац, он је рекао: „Правио сам се да сам бескућник, само да бих узео твој новац.“ Кренуо је да отвара врата како би побегао. Када је стигао до врата, видео је да је то лажан новац. Испред врата га је чекала полиција. Ухапсили су га јер је крао новац. Полиција га је ставила у затвор на једну годину.
          Лана је живела срећно и тада је сазнала да су њени родитељи били у праву и да је  Карлос крадљивац.
 
Ана Вићовац 2-1

  илустрација: Ана Вићовац 2-1



Други разред -  коментар бајке Десанке Максимовић са  илустрацијом:


1.        Три патуљка
 
           Једном давно  била су два сиромашна дечака, чији родитељи  су морали радити по три сата у башти да би имали да нахране децу. Дечаци су за то време правили фрулице и авионе. Када су узели да праве воденицу, пала је ноћ и они су отишли кући. Онда су дошли несташни патуљци Седобради, Риђобради и Црнобради. Узели су воденицу и ставили је на други крај реке. Кад су се дечаци вратили воденице није било. Била је на другом крају реке. То се исто десило и са кућицом. Када су направили хлебарницу, одлучили су да је чувају. Видели су, кад је пала ноћ, лопове који су се претворили у угаљ, злато и сребро. Онда су дечаци покупили благо и постали богати.
          Дечаци су били сиромашни, али поштени. Много су се трудили и били вредни. Ухватили су лопове и били су награђени. Треба сви да буду поштени и да не брину.

Анђелија Вићовац II-2


  илустрација : Анђелија Вићовац 2-2