Превенција насиља у школи

Резултати истраживања о насиљу и дискриминацији у школи

http://osbisasimicvelikakrsna.nasaskola.rs/files/2023.Galery/Ljilja/2023/%D0%A0%D0%B5%D0%B7%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%20%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0%20%D0%BE%20%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D1%83%20%D0%B8%20%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B8%20%D1%83%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%20-%20%D0%92.%20%D0%9A%D1%80%D1%81%D0%BD%D0%B0.pdf

Анкетирање ученика о дигиталном насиљу

http://osbisasimicvelikakrsna.nasaskola.rs/files/2023.Galery/Ljilja/2023/%D0%90%D0%BD%D0%BA%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5%20%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%20%D0%BE%20%D0%B4%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%BC%20%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D1%83.pdf

Програм превенције дискриминације и дискриминаторног понашања и вређања угледа, части и достојанства личности
Превенција дискриминације, као и вређања угледа, части или достојанства личности, у смислу овог акта, јесу мере и активности које предузима установа да се предупреди сваки облик дискриминаторног понашања, као и понашања којим се вређа углед, част или достојанство личности, у било ком од односа, подигне свест свих у установи о његовим негативним последицама на лица, групу лица, односно установу.
Превентивним мерама и активностима у установи ствара се сигурно и подстицајно окружење, негује атмосфера сарадње, уважавања и конструктивне комуникације, развија позитиван систем вредности.
У примени овог акта дужност установе је да обезбеди услове за сигурно и подстицајно одрастање и развој сваког учесника у образовању, заштиту од свих облика дискриминације и понашања којим се вређа углед, част или достојанство личности и социјалну реинтеграцију дискриминисаног лица и извршиоца дискриминације.
Превентивним мерама и активностима заснованим на принципу једнаких могућности, кроз једнакост и доступност права на образовање и васпитање, без дискриминације:
1) подиже се ниво свести и осетљивости свих у установи – нулта толеранција на све облике дискриминације и дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности;
2) остварује се пуна посвећеност установе и свих њених органа и тела у препознавању, спречавању и сузбијању дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности;
3) сви носиоци обавеза заштите од дискриминације у установи (унутрашња заштита) и ван ње (спољашња заштита) сагласно закону, поступају хитно, ефикасно и координисано у спречавању и сузбијању дискриминаторног понашања.
 
Права, обавезе и одговорности лица у превенцији дискриминације и понашања којима се вређа углед, част и достојанство личности
 
Запослени својим квалитетним радом и применом различитих метода, садржаја, облика рада и активности, личним понашањем и ставом утичу, помажу и обезбеђују недискриминаторно, подстицајно, инклузивно и безбедно образовно окружење за све – учеснике у образовању, за родитеље, запослене и за трећа лица у установи и својим понашањем не подстичу, не помажу, не изазивају, не доприносе вршењу дискриминације и вређања угледа, части или достојанства личности.
Наставник, васпитач, стручни сарадник и одељењски старешина избором одговарајућих садржаја и начина рада са учесницима у образовању доприносе стицању знања, вештина и формирању ставова који утичу на промену понашања, који помажу превазилажењу стереотипа и предрасуда, повећавању осетљивости на повреде осећања других лица и група по неком од заштићених личних својстава, развијању толеранције, прихватања и уважавања различитости, конструктивног превазилажења сукоба и др.
Стереотип, у смислу овог акта, подразумева унапред створено и широко прихваћено мишљење о одређеној групи, при чему се свим припадницима групе приписују иста обележја и негирају њихове индивидуалне карактеристике.
Предрасуда, у смислу овог акта, подразумева научени образац мишљења који је логички неоснован, упорно одржаван социјални став према некој групи, који се лако шири и утиче на формирање негативног мишљења и односа према одређеној групи.
Запослени су одговорни, нарочито, за своје изјаве и понашања којима се испољава и промовише дискриминаторно понашање, стереотипи, предрасуде и нетолеранција према припадницима мањинских и осетљивих друштвених група, посебно, у случају сметњи у развоју и инвалидитета, здравствених тешкоћа, недовољног познавања српског језика или језика на коме се изводи настава, ризика од напуштања образовања и др.
Присутни запослени и дежурни наставник, односно васпитач и сваки наставник, васпитач, стручни сарадник, одељењски старешина, дужан је да на целисходан начин увек реагује и обезбеди заштиту учесника у образовању од сваког облика дискриминације и дискриминаторног понашања, заустављањем понашања које се непосредно врши и смиривањем дискриминисаног лица, извршиоца дискриминације и посматрача.
Ученици и одрасли, као одговорни учесници у образовању, обавезни су да:

• уважавају и поштују личност и национални, полни, верски, родни, сексуални и све друге аспекте идентитета учесника у образовању, родитеља, запослених и трећих лица;
• поштују правила установе која се односе на забрану дискриминације и дискриминаторног понашања и принципа једнаких могућности;
•  активно учествују у активностима које се остварују у установи – одељењској заједници, ученичком парламенту и органима и телима, а које су усмерене на превенцију дискриминације и дискриминаторног понашања;
• својим понашањем не подстичу, не помажу, не изазивају, не доприносе вршењу дискриминације и вређања угледа, части или достојанства личности.

Родитељ је дужан да у најбољем интересу детета и ученика:

• сарађује са установом;
• учествује у мерама и активностима које се планирају, припремају и спроводе ради спречавања дискриминаторног понашања;
•  уважава и поштује личност и све аспекте идентитета свог детета, друге деце, ученика, одраслих, других родитеља, запослених и трећих лица.

        Родитељ детета и ученика не сме својим понашањем у установи да подстиче, помаже, изазове или на било који начин допринесе дискриминацији и вређању угледа, части или достојанства личности.
Програмом превенције дискриминације и дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности (у даљем тексту: програм превенције) одређују се мере и активности којима се обезбеђује остваривање циљева превенције свих облика дискриминације и дискриминаторног поступања утврђених овим актом.
Програм превенције је део предшколског, односно школског програма и развојног плана, а конкретизује се годишњим планом рада установе.
Програм превенције утврђује се на основу анализе стања у остваривању равноправности, распрострањености различитих облика нетолеранције и дискриминације, сагледавања потреба учесника у образовању за додатном подршком, специфичности установе и резултата самовредновања и вредновања квалитета њеног рада.
Годишњим планом рада установе, између осталог, опредељују се превентивне активности, одговорна лица и временска динамика остваривања планираних активности.
Ради континуираног праћења ефеката програма спречавања дискриминаторног понашања, установа врши анализу стања у остваривању равноправности и једнаких могућности. У припреми анализа учествују и представници учесника у образовању и родитеља.
Анализа се разматра у одељењима (часови одељењског старешине и одељењских заједница), на родитељским састанцима, ученичком парламенту, стручним органима и тимовима и на савету родитеља.
Орган управљања разматра и питања дискриминације у оквиру доношења аката установе (развојни план, годишњи план рада, план стручног усавршавања запослених), усвајања извештаја о њиховом спровођењу и разматрања поштовања општих принципа, остваривања циљева образовања и васпитања и стандарда постигнућа, најмање два пута годишње кроз извештаје директора о свом раду и раду установе.
Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања
 
Осим надлежности поступања у ситуацијама насиља, злостављања и занемаривања, задаци тима за заштиту јесу, нарочито, да:
1) анализира стање у остваривању равноправности и једнаких могућности;
2) припрема програм превенције;
3) информише учеснике у образовању, запослене и родитеље о планираним активностима и могућностима пружања подршке и помоћи;
4) учествује у пројектима и обукама за развијање потребних знања и вештина за превенцију и поступање у случајевима дискриминаторног понашања;
5) предлаже мере за унапређивање превенције и заштите од дискриминације, организује консултације и учествује у доношењу одлука о начину поступања у случајевима сумње на дискриминаторно понашање;
6) укључује родитеље у планирање мера и спровођење активности за спречавање и сузбијање дискриминаторног понашања;
7) прати и процењује ефекте предузетих мера и активности за спречавање и сузбијање дискриминаторног понашања и даје одговарајуће предлоге директору;
8) сарађује са школском управом Министарства и другим надлежним органима, организацијама и службама, ради спречавања и заштите од дискриминације;
9) води и чува посебну документацију о случајевима и појавним облицима дискриминације, броју пријава и притужби, броју спроведених неформалних и формалних поступака, њиховом исходу и др.
Тим за заштиту примењује, осим Закона: Правилник о протоколу, Правилник, овај акт и друге подзаконске акте који прописују поступање установе у случајевима повреда Законом прописаних забрана и тежих повреда обавеза ученика и одраслих.
Тим за заштиту планира, организује и стара се о спровођењу мера и активности у установи на превенцији дискриминаторног понашања и насиља самостално и у сарадњи са другим тимовима – за инклузивно образовање, самовредновање и др.
ИНТЕРВЕНЦИЈА
У установи се интервенише у случајевима сумње или утврђеног вређања угледа, части или достојанства личности и дискриминаторног понашања из расистичких, сексистичких, хомофобичних, ксенофобичних, исламофобичних, антисемитских, антициганистичких или других облика дискриминаторног понашања према лицу, а нарочито млађем, слабијем, са сметњама у развоју и инвалидитетом, према родном идентитету, полу, сексуалној оријентацији, раси, боји коже, верској и националној припадности, језику, имовном стању, социјалном и културном пореклу и другим и претпостављеним или стварним личним својствима.
Интервенцију чине мере и активности којима се дискриминаторно понашање или вређање угледа, части или достојанства личности (у даљем тексту: дискриминаторно понашање) зауставља, осигурава безбедност учесника у образовном и васпитном процесу (оних који трпе – дискриминисана лица, сведоче или чине – извршиоци дискриминације), смањује ризик од понављања, ублажавају последице за све учеснике и прате се ефекти предузетих мера.
У установи се интервенише у случају сумње и када је утврђено дискриминаторно понашање, и то, када се оно припрема, дешава или се догодило између: учесника у образовању (дете–дете, ученик–ученик, одрасли–одрасли; учесник у образовању – запослени; учесник у образовању – родитељ; учесник у образовању – треће лице у установи); запосленог (запослени – учесник у образовању, запослени–родитељ, запослени–запослени, запослени – треће лице); родитеља (родитељ – учесник у образовању, родитељ–родитељ, родитељ–запослени, родитељ – треће лице); треће лице (треће лице – учесник у образовању, треће лице – родитељ, треће лице – запослени; треће лице – треће лице).
Директор, запослени и трећа лица имају обавезу да препознају дискриминацију, а ако је утврђена, предузму мере и активности у установи према учеснику у образовању прописане Законом и овим актом.
Директор има обавезу да предузме Законом утврђене мере и активности према запосленом, родитељу и трећем лицу као извршиоцу дискриминације и пријави дискриминацију надлежним државним органима, органима аутономне покрајине и локалне самоуправе.
У случају дискриминаторног понашања запосленог утврђује се одговорност у дисциплинском поступку, у складу са Законом.
Одговорност родитеља за повреду законске забране дискриминације од стране његовог детета које је ученик школе утврђује се у прекршајном поступку, а на основу Закона. У случају када је родитељ извршилац дискриминације, одговорност се утврђује пред Повереником или у судском поступку, у складу са законом.
Одговорност трећег лица за повреду законске забране дискриминације утврђује се у поступку пред Повереником или у судском поступку, у складу са законом.
Мотив или намера извршиоца дискриминације није од значаја.
 
Матрица за процену ризика од
дискриминаторног понашања учесника у образовању
 
Дискриминација у области образовања и васпитања уређена је Законом, а ближи критеријуми за препознавање облика дискриминације прописани су Правилником и обавезују све учеснике у образовном и васпитном процесу на дужност поштовања те забране и уздржавања од свих аката чињења или нечињења који могу да доведу до кршења исте.
Ради предузимања одговарајућих мера и благовременог реаговања на ризике од дискриминаторног понашања учесника у образовању, сачињава се матрица за процену нивоа дискриминације, тако што се уочено дискриминаторно понашање сврстава се у један од три нивоа дискриминаторног понашања, у зависности од:
1) узраст учесника у образовању;
2) интензитет, трајање и учесталост дискриминаторног понашања;
3) облик и начин дискриминаторног понашања – узнемиравање и понижавајуће поступање;
4) последица дискриминаторног понашања.
Приликом сврставања у ниво дискриминаторног понашања учесника у образовању према наведеној матрици, место и време извршеног понашања утичу на избор врсте мере и активности које се предузимају у интервенцији.
Када се дискриминаторно понашање догоди ван простора установе, у било које време, а од стране учесника у образовању, установа предузима мере појачаног васпитног рада, без вођења васпитно-дисциплинског поступка. Уколико се дискриминаторно понашање догоди у простору установе у време образовно-васпитног рада и других активности, предузимају се мере појачаног васпитног рада, покреће, води и окончава васпитно-дисциплински поступак, у роковима и на начин утврђен Законом.
Елементи матрице јесу:
1) узраст учесника у образовању
Процену тежине облика дискриминације обавља тим за заштиту, полазећи од релација: лице у односу на друго лице истог или приближног узраста; узрасно старијег лицу према млађем лицу и групе лица према лицу, односно групи лица, и то:

• када је понашање учесника у образовању истог или приближног узраста (дете– дете, ученик–ученик, одрасли–одрасли), као и млађег према старијем, квалификује се као први ниво;
• када се узрасно старији учесник у образовању понаша дискриминаторно према млађем лицу, квалификује се као други ниво;
• када група учесника у образовању дискриминаторно понаша према лицу или другој групи, квалификује се као трећи ниво.

2) интензитет, трајање и учесталост дискриминаторног понашања
Када се дискриминаторно понашање понавља или продужено траје у односу на исто лице, односно лица са сличним или истим личним својствима (раси, боји коже, националној и верској припадности или етничком пореклу, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету) тим за заштиту га квалификује у следећи тежи облик дискриминације.
Поновљена дискриминација, у смислу овог акта, подразумева више пута поновљено понашање лица или групе лица, односно поступање установе, њених органа или тела које је засновано на повређивању личних својстава лица или групе лица, а продужена – која се чине у дужем временском периоду према истом лицу или групи лица.
3) облик и начин дискриминаторног понашања – узнемиравање и понижавајуће поступање
Узнемиравање и понижавајуће поступање јесте изговарање речи, односно слање писаних порука или предузимање радњи према лицу или групи лица на основу којих се посредно и са сигурношћу може закључити да вређају њихово достојанство на основу личног својства, проузрокују осећај понижености, узнемирености или одбачености, шири страх или непријатељство, односно ствара понижавајуће и увредљиво окружење.
Ако узнемиравање и понижавајуће поступање удружено врши група или се оно понавља, односно дуже траје, овакво дискриминаторно понашање квалификује се као дискриминација другог нивоа.
Ако је узнемиравање и понижавајуће поступање изазвало страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење по дискриминисано лице или је довело до искључивања или одбацивања лица или групе лица, дискриминаторно понашање квалификује се као дискриминација трећег нивоа.
4) последица дискриминаторног понашања
Када дискриминаторно понашање доводи или потенцијално може да доведе до угрожавања физичког, односно психичког здравља учесника у образовању, тим за заштиту га квалификује у следећи тежи облик дискриминације.
Уколико је у интервенцију на понашање укључена спољашња заштита (здравствена служба, установа социјалне заштите, полиција, Министарство, надлежна школска управа Министарства, јединица локалне самоуправе, Повереник, правосудни органи и др.) тим за заштиту га увек квалификује као трећи ниво дискриминације.
Покренут прекршајни или судски поступак, не утиче на предузимање интервентних мера и активности.
Примери појединих типичних ситуација дискриминаторног понашања учесника у образовању су:
– излагање подсмеху учесника у образовању по основу његове националности;
– омаловажавање учесника у образовању или групе по основу њиховог личног својства;
– имитирање хода, говора, изгледа или било какво друго излагање подсмеху учесника у образовању са сметњама у развоју или инвалидитетом;
– ословљавање погрдним називима учесника у образовању или групе, запосленог или родитеља – припадника одређене групе;
– изражавање стереотипа и предрасуда о припадницима одређене групе;
– причање увредљивих и понижавајућих шала и вицева о припадницима одређене групе;
– промовисање родних стереотипа у вези са очекивањима, успесима и достигнућима девојчица и дечака;
– певање увредљивих и понижавајућих песама о припадницима одређене групе;
– слање увредљивих и понижавајућих порука одређеном лицу или групи лица путем СМС-а, ММС-а или друштвених мрежа;
– вербално привилеговање припадника већинске групе лица неоправданим и прекомерним похвалама;
– неоправдано вербално умањивање или снижавање доприноса и успеха припадника мањинске групе;
– игнорисање и избегавање контаката са учесником образовања због његовог личног својства;
– одбијање да седи у клупи са другим учесником образовања због његовог личног својства;
– омаловажавање родитеља ученика по основу личног својства.
Дискриминаторно понашање када је извршилац дискриминације запослени или треће лице у установи
Стављање у неповољнији положај
Стављање у неповољнији положај је свако поступање којим се лице или група лица због свог личног својства ставља у неповољнији положај у било којој активности у процесу образовања и васпитања или у вези са њим.
Примери појединих типичних ситуација стављања у неповољнији положај учесника у образовању су:
– одбијање уписа учесника у образовању због његовог личног својства;
– фактичко скраћивање или сужавање плана и програма наставе и учења намењено учеснику у образовању из осетљиве друштвене групе;
– необезбеђивање додатне образовне подршке, односно индивидуализованог рада детету и ученику коме је таква помоћ потребна;
– неоправдана примена нижих критеријума за оцењивање ученика и одраслих ромске националности;
– необезбеђивање наставног материјала прилагођеног учесницима образовања са инвалидитетом и сметњама у развоју;
– необезбеђивање исхране детету и ученику прилагођене његовим потребама;
– неукључивање ученика из осетљивих друштвених група у ученичке парламенте и слично;
– изостанак прописаног поступања у случају непохађања припремног предшколског програма, односно непохађања наставе од стране деце из осетљивих друштвених група и ученика са инвалидитетом и сметњама у развоју;
– изостављање учесника у образовању из појединих активности у току наставе због његових личних својстава;
– давање неоправданих погодности учеснику у образовању због личних својстава или социјалног статуса његових родитеља;
– необавештавање родитеља детета и ученика из осетљиве друштвене групе о родитељском састанку;
– пропуштање запосленог да реагује у случају сумње на занемаривање учесника у образовању из осетљиве друштвене групе;
– искључивање деце и ученика из осетљивих група из вршњачких активности у оквиру слободног времена у установи.
Тешки облици дискриминације
Тешки облици дискриминације, утврђени законом о забрани дискриминације, као што су: виктимизција, сегрегација, говор мржње, подстицање и удруживање ради вршења дискриминације, физички напад мотивисан мржњом због националне припадности, вере, пола или другог личног својства и сви други облици дискриминације који изазивају нарочито тешке последице по дискриминисано лице, односно групу, сврставају се у трећи ниво.
Виктимизација, у смислу овог акта, подразумева шиканирање и малтретирање лица или групе лица која тражи заштиту од дискриминације, која је пријавила или сведочи у корист дискриминисаног лица.
Сегрегација, у смислу овог акта, подразумева одвајање припадника одређене групе од других лица или група лица, а у образовању и васпитању – издвајање одређених категорија учесника у образовању у специјалне школе, посебне предшколске и школске објекте, посебне групе, одељења или подгрупе у оквиру одељења, из разлога који није у складу са Законом и посебним законом.
Узнемиравање и понижавајуће поступање учесника у образовању, као извршиоца дискриминације подразумева обраћање лицу или припадницима одређене групе лица и квалификује се као први ниво дискриминације, а говор мржње подразумева обраћање учесника у образовању најширој публици и неодређеном кругу људи, којим се подстиче дискриминација, мржња или насиље против припадника одређене групе.
Ако група учесника у образовању својим удруженим понашањем узнемирава и понижава друго лице или групу, а то понашање се понавља или траје, овај облик дискриминаторног понашања квалификује се као трећи ниво.
Уколико је физички напад мотивисан мржњом, установа предузима и активности као у случајевима насиља трећег нивоа.
Поједини примери тешких облика дискриминације су:
– неоправдано формирање посебних одељења за учеснике у образовању по основу њиховог личног својства, на пример посебна одељења учесника у образовању ромске националности (сегрегација);
– излагање руглу ученика који је тражио заштиту од дискриминације (виктимизација);
– неоправдано смањивање оцене ученику чији је родитељ пријавио дискриминацију над дететом (виктимизација);
– исписивање расистичких, ксенофобичних, антисемитских, антиисламских, хомофобичних, секстистичких порука или симбола на објектима установе или у њеном непосредном окружењу (говор мржње);
– позивање на насиље према припадницима ЛГБТИ популације путем друштвених мрежа (хомофобија);
– организовање неформалне групе ради слања претећих или увредљивих расистичких, националистичких, ксенофобичних, антисемитских, антиисламских, хомофобичних, секстистичких порука лицима која припадају одређеној друштвеној групи (удруживање ради дискриминације);
– излагање руглу и подсмеху учесника у образовању из осетљивих друштвених група, нпр. ромске девојчице (вишеструка или укрштена дискриминација), са сметњама у развоју и инвалидитетом (аблеизам);
– континуирано омаловажавање истог учесника у образовању по основу његовог личног својства које дуже траје (продужена дискриминација);
– физички напад на учесника у образовању, родитеља или запосленог мотивисан мржњом због њихове националне припадности, вере, социјалног статуса или другог личног својства.
ПОСТУПАЊЕ УСТАНОВЕ У СЛУЧАЈУ ДИСКРИМИНАТОРНОГ ПОНАШАЊА УЧЕСНИКА У ОБРАЗОВАЊУ
Установа поступа у складу са овим актом увек када је учесник у образовању дискриминисано лице, извршилац дискриминације, односно сведок.
Сазнање о дискриминаторном понашању у установи може да се добије: опажањем, на основу сумње или информације да се дискриминација припрема, догађа или се догодила. Информација може да се добије непосредно – усмено, у писаном облику, коришћењем дигиталних средстава, поверавањем од самог дискриминисаног учесника у образовању или посредно – од његовог родитеља, вршњака, запослених, трећих лица као сведока, као и на основу анонимне пријаве.
Редослед поступања у интервенцији зависи од тога да ли се дискриминаторно понашање припрема, догађа или се догодило.
Редослед поступања у интервенцији је следећи:
1) Проверавање добијене информације да се дискриминаторно понашање припрема или се догодило обавља се прикупљањем информација – директно или индиректно. Циљ проверавања информације јесте утврђивање одлучујућих чињеница на основу којих се потврђује или одбацује сумња на дискриминаторско поступање. Током прикупљања информација поштују се принципи утврђени Конвенцијом и правила која се примењују у поступцима у којима учествује малолетно лице – дете и ученик.
Установа проверава сваку информацију о дискриминаторном понашању прегледом видео записа, уколико установа има електронски надзор над простором, анонимном анкетом учесника у образовању и на други начин примерен облику и врсти дискриминаторног понашања.
Када родитељ пријави директору непримерено понашање запосленог према његовом детету, директор поступа у складу са Законом.
У случају непотврђене сумње дискриминаторног понашања, појачава се васпитни рад и прати понашање учесника у образовању. Када се потврди сумња, директор и тим за заштиту предузимају мере и активности за повреду законске забране дискриминације.
2) Заустављање дискриминаторног понашања и смиривање учесника јесте обавеза свих запослених у установи, а нарочито најближег присутног запосленог, дежурног наставника, односно васпитача или радника обезбеђења да одлучно прекине све активности, раздвоји и смири учеснике.
У случају да запослени процени да не може сам да заустави дискриминаторно понашање зато што је сукоб високо ризичан, као и због истовременог физичког насиља, одмах ће тражити помоћ.
Након заустављања сукоба, ако се посумња у повређивање дискриминисаног лица, затражиће се пружање прве помоћи, обезбеђивање лекарске помоћи, обавештавање полиције и центра за социјални рад.
Смиривање учесника подразумева, најпре, одвојене разговоре са извршиоцем дискриминације и са дискриминисаним лицем, а ако се процени да је могућ, без опасности по наставак сукоба, и заједно учесницима и родитељима.
3) Обавештавање и позивање родитеља је обавеза установе. Одмах након заустављања сукоба учесника – детета или ученика (као дискриминисаног лица и извршиоца дискриминације) установа обавештава и позива родитеља на пријављени број контакт телефона. Уколико родитељ није доступан, установа одмах обавештава центар за социјални рад.
4) Прикупљање релевантних информација и консултације врше се у установи ради: разјашњавања околности, анализирања чињеница на што објективнији начин, процене нивоа дискриминације, ризика и предузимања одговарајућих мера и активности, избегавања конфузије и спречавања некоординисане акције. Нивои дискриминације, на основу овог акта, за учесника у образовању су: први, други и најтежи – трећи ниво. Процену нивоа увек врши тим за заштиту. Да би извршио правилну процену, тим за заштиту прикупља све релевантне податке, консултује, осим директора, одељењског старешину, дежурног наставника, односно васпитача, радника обезбеђења, другог запосленог као очевица, представника ученичког парламента. Тим за заштиту информише родитеље и укључује их у појачан васпитни рад и план заштите од дискриминације.
Уколико у току консултација у установи директор и тим за заштиту, услед сложених околности не могу са сигурношћу да процене ниво дискриминације, као и да одреде одговарајуће мере и активности, у консултације укључују надлежне органе и друге организације и службе: Министарство – школску управу, центар за социјални рад, полицију, здравствену службу, Повереника и др.
5) Предузимање мера и активности према учеснику у образовању, и то за све нивое дискриминације. План заштите од дискриминације сачињава се за конкретну ситуацију сваког од нивоа и за све учеснике – дискриминисано лице, извршиоца дискриминације и сведоке. План заштите од дискриминације зависи од: узраста и броја учесника, облика и нивоа дискриминације, последица по лице и колектив и сл.
План заштите од дискриминације садржи:

• активности усмерене на промену понашања и ставова који су допринели дискриминаторном понашању – појачан васпитни рад и по интензитету примерен повреди законске забране (интензиван),
• рад са родитељем, васпитном групом, односно одељењском заједницом,
• укључивање ученичког парламента и савета родитеља, а по потреби и органа управљања;
• носиоце тих активности временску динамику;
• начине којима ће се обезбедити поновно укључивање свих учесника у заједницу.

      Мере и активности се предузимају укључивањем учесника у образовању, усклађене са његовим развојним могућностима. Када тим за заштиту процени да постоји потреба да се, осим појачаног васпитног рада или васпитног рада који у интензитету одговара потребама ученика, прилагоди и образовно-васпитни рад, предложиће тиму за пружање додатне образовне подршке припрему индивидуалног образовног плана.
План заштите од дискриминације сачињава тим за заштиту заједно са одељењским старешином,  педагогом, директором и родитељем, а по потреби и са другим надлежним организацијама и службама.
У припрему плана заштите, када год је могуће, установа ће укључити представнике одељењске заједнице, односно групе, ученичког парламента, као и учеснике у дискриминацији.
План заштите укључује и информације о мерама и активностима које установа предузима самостално, у сарадњи са другим надлежним организацијама и службама и када друге надлежне организације и службе спроводе активности самостално. Када су у мере и активности укључене друге организације и службе, одређују се задаци, одговорна лица, динамика и начини међусобног извештавања.
За сваки процењени ниво дискриминације директор установе подноси пријаву надлежним органима, организацијама и службама и обавештава Министарство – надлежну школску управу, у року од 24 сата од догађаја. Пре пријаве обавља се разговор са родитељима, осим ако тим за заштиту, полиција или центар за социјални рад процене да тиме може да буде угрожен најбољи интерес детета и ученика.
Уколико је комуникација са медијима неопходна, одговоран је директор, осим ако постоји сумња или је утврђено да је директор извршилац дискриминације. У том случају комуникацију са медијима остварује председник органа управљања.
6) Праћење ефеката предузетих мера и активности прати установа (одељењски старешина, тим за заштиту, педагог, ако нису чланови тима) ради провере успешности, даљег планирања заштите и других активности установе. Установа прати понашање учесника у образовању које је дискриминисано лице и које је извршилац дискриминације, али и оних који су индиректно били укључени (сведоци).
Прати се и укљученост родитеља и других надлежних органа, организација и служби. Ефекте предузетих мера прате и надлежне службе Министарства.
ПОСТУПАЊЕ УСТАНОВЕ У СЛУЧАЈУ ДИСКРИМИНАТОРНОГ ПОНАШАЊА ЗАПОСЛЕНОГ ПРЕМА УЧЕСНИКУ У ОБРАЗОВАЊУ
Установа поступа у складу са Законом и овим актом када је запослени извршилац дискриминације, а дискриминисано лице, односно сведок–учесник у образовању.
Сазнање о дискриминаторном понашању запосленог у установи може да се добије: опажањем, сумњом или информацијом да се дискриминација припрема, догађа или се догодила. Информација може да се добије непосредно – усмено, у писаном облику, као и на основу анонимне пријаве, коришћењем дигиталних средстава, поверавањем од самог дискриминисаног учесника у образовању или посредно – од његовог родитеља, вршњака, других запослених или трећих лица као сведока.
Редослед поступања у интервенцији зависи од тога да ли се на основу информације дискриминаторно понашање запосленог припрема, догађа или се догодило.
Редослед поступања у интервенцији је:
1) Заустављање дискриминаторног понашања је обавеза сваког лица које има сазнање о дискриминаторном понашању да реагује прекидањем таквог поступања запосленог и позивањем помоћи.
2) Смиривање ситуације подразумева обезбеђивање сигурности и подршке за учесника у образовању.
3) Обавештавање и позивање родитеља и информисање васпитача, односно одељењског старешине одвија се паралелно са заустављањем поступања и смиривањем учесника, са најминималнијим временским размацима.
4) Подношење пријаве директору установе ради покретања поступка у коме се прикупљају информације о дискриминаторском поступању запосленог и на основу релевантних чињеница предузимају мере у складу са Законом. Тим за заштиту предузима мере и активности у односу на дискриминисано лице, односно лица – учесника у образовању.
5) Консултације тима за заштиту које се одвијају ради прикупља свих релевантних чињеница за доношење плана заштите од дискриминације и праћењу ефеката мера за учесника у образовању као дискриминисано лице. Тим за заштиту по потреби обавља консултације са одговарајућим стручњацима и установама и укључује надлежне службе. Одељењски старешина, односно васпитач у сарадњи са тимом, информише родитеље и укључује их даље у васпитни рад или план заштите.
6) Обавештавање Министарства – надлежне школске управе, од стране директора установе у року од 24 сата од извршеног, односно од сазнања о дискриминаторном понашању запосленог према учеснику у образовању и на основу релевантних чињеница покреће и води дисциплински поступак, у складу са Законом.
7) Праћење ефеката предузетих мера заштитних мера према дискриминисаном лицу и сведоку–учеснику у образовању врши се континуирано.
У случају када дискриминаторно понашање испољава лице која није запослено у установи, кораци су исти, уз обавезу установе да поднесе притужбу Поверенику. Тим за заштиту може да предложи план заштите учесника у образовању и активности у вези са едукацијом родитеља, односног трећег лица које није запослено у установи.
Уколико се сумња у дискриминаторно поступање директора, та сумња се пријављује Министарству. Просветна инспекција самостално, а ако је потребно у сарадњи са просветним саветником, утврђује чињенице о поступању установе и њених органа о обезбеђивању заштите учесника у образовању и запослених од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања, као и од понашања које вређа углед, част и достојанство, а у складу са Законом, посебним законом, Правилником, Правилником о Протоколу и овим актом. О утврђеним чињеницама, односно наложеним мерама и роковима за отклањање неправилности и недостатака, просветни инспектор обавештава орган управљања установе и министра. Уколико постоји сумња да је учињено кривично дело, привредни преступ или прекршај, односно да је повређена забрана дискриминације, насиља злостављања и занемаривања, просветни инспектор подноси пријаву, односно захтев надлежном органу.
Документација, анализа и извештавање
 
У спровођењу превентивних и интервентних мера и активности установа:
1) прати остваривање програма заштите установе;
2) евидентира све случајеве дискриминације у установи;
3) прати остваривање конкретних планова заштите;
4) анализира стање и извештава.
О случајевима дискриминације тим за заштиту води педагошку документацију и евидентира податке о дискриминисаним лицима, извршиоцима дискриминације, догађају, предузетим радњама и др. Педагошку документацију води, чува и анализира за потребе установе  педагог о одељењски старешина.
 Тим за заштиту сачињава извештај два пута годишње, који директор доставља органу управљања, савету родитеља и ученичком парламенту.
Извештај о остваривању програма заштите саставни је део годишњег извештаја о раду установе и доставља се Министарству – односно надлежној школској управи. Извештај обавезно садржи: анализу ефеката превентивних мера и активности и резултате самовредновања у овој области, број и врсту случајева дискриминације, предузете интервентне мере и активности, као и њихове ефекте.
Овлашћено лице у установи има обавезу да ажурира податке о дискриминацији.
Директор одлучује о дозволи приступа документацији и подацима учесника у образовању у складу да прописима којима се уређује заштита података о личности.
На основу анализа стања, праћења дискриминације, вредновања квалитета и ефикасности предузетих мера и активности у области превенције и интервенције, установа дефинише даљу политику заштите од дискриминације учесника у образовању, родитеља, запослених и трећих лица.
СЕГРЕГАЦИЈА
Сегрегација представља издвајање учесника у образовању на основу личног својства, и то када се:
1) учесници у образовању у установи или у вези са радом установе, услед свог личног својства, неоправдано одвајају од других учесника и искључују из активности групе или одељења;
2) образују засебне групе или одељења из разлога који није у складу са Законом и посебним законом;
3) у групи, одељењу, односно у установи структура учесника у образовању у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим друштвеним групама драстично одступа од структуре деце и ученика са подручја установе, осим уколико је то последица специфичности установе, у складу са законом.
Драстично одступање од структуре деце и ученика са подручја установе, када то није последица специфичности установе у складу са законом, у смислу овог акта јесте више од 25% деце из осетљивих друштвених група у предшколској установи и ученика у основној школи, групи и одељењу појединачно.
Aко је установа на подручју јединице локалне самоуправе у близини насеља у коме живи национална мањина или осетљива друштвена група, структура деце и ученика у установи треба да одражава структуру становништва целе јединице локалне самоуправе, осим ако се ради о образовању на језику националне мањине, у складу са законом.
 
Превентивне активности установе на спречавању сегрегације
У циљу спречавања сегрегације установа спроводи следеће активности:
– формирање етнички, језички, социјално разноврсних група или одељења која су у складу са структуром учесника у образовању на подручју јединице локалне самоуправе као целине, а не само у њеном једном делу;
– организовање активности које су усмерене на подизање свести запослених у установи и родитеља о препознавању и мерама за спречавање сегрегације;
– јачање капацитета запослених за пружање додатне подршке, конципирање програма и предузимање активности усмерених на унапређивање односа међу учесницима у образовању, прихватање различитости и развоју интеркултуралности;
– организовање састанка савета родитеља установе и родитељских састанака у групама и одељењима и обавештавање савета, односно родитеља о структури деце и ученика у установи, положају деце и ученика из осетљивих друштвених група и добробитима које сва деца и ученици имају у групама и одељењима која су етнички, језички и социјално разноврсна;
– обезбеђивање сразмерне заступљености родитеља деце и ученика припадника националне мањине у савету родитеља и општинском савету родитеља. Установа у којој стичу образовање припадници националних мањина статутом уређује и обезбеђује сразмерну заступљеност родитеља деце и ученика припадника националне мањине, односно друштвено осетљивих група;
– обезбеђивање додатне подршке за укључивање у вршњачку групу и инклузивно образовање кроз мере индивидуализације наставе, интензивног учења српског језика или језика националне мањине и друге мере подршке у складу са потребама учесника у образовању, у складу са Законом.
ИНТЕРВЕНЦИЈА
У установи се интервенише одмах: када се сумња у сегрегацију, када поступци родитеља на промени издвојеног одељења – објекта предшколске установе или основне школе доведу до сегрегације и када је утврђено постојање сегрегације.
У случају сумње у постојање сегрегације, свако има право да иницира њено утврђивање.
Иницијативу за спровођење интервентних активности на нивоу установе може покренути установа у којој постоји сегрегација, орган надлежан за обављање послова инспекцијског, односно стручно-педагошког надзора, општински савет родитеља, Повереник, Заштитник гађана, Омбудсман, организације које се баве заштитом људских права.
Када просветни инспектор самостално или са просветним саветником утврди да у установи има више од 25% учесника у образовању и који су услед свог личног својства или етничке припадности организовани у посебна одељења или групе које нису у складу са законом или када њихов број не одражава структуру становништва на нивоу јединице локалне самоуправе, налаже установи мере са роковима за десегрегацију. Ако орган инспекцијског надзора у оквиру контролног инспекцијског надзора утврди да установа није ни након предузетих мера и активности извршила десегрегацију јер активности превазилазе границе њених објективних могућности, извештава о томе министра, школску управу Министарства и орган локалне самоуправе, ради предузимања заједничких мера и активности и доношења акционог плана десегрегације.
Директор установе поступа по службеној дужности или по иницијативи, тако што одмах предузима мере и активности у случају када се сумња и када је утврђена сегрегација. Приликом препознавања сегрегације, установа користи податкe чији је руковалац, у складу са Законом.
Сматра се да је директор предузео мере десегрегације, ако је у границама објективних могућности предузео мере и активности у установи и писмено обавестио надлежне органе, министра, школску управу Министарства и јединицу локалне самоуправе о предузетим мерама и обавештава их о њиховим ефектима.
Сматра се да је директор савесно поступао на десегрегацији и у случају када је, након исцрпених могућности у установи, захтевао у писменом облику помоћ и укључивање: надлежног органа јединице локалне самоуправе, надлежне школске управе Министарства, Повереника и Заштитника грађана, односно Омбудсмана.
Уколико је прилив деце из осетљивих друштвених група приликом уписа у припремни предшколски програм, у први разред, преласка на нови ниво образовања, преласка из друге установе већи од 25%, установа је дужна да обавести министра и јединицу локалне самоуправе.
Директор установе је одговоран за непредузимање или неблаговремено предузимање одговарајућих мера (у случајевима повреда свих забрана, тежих повреда радних обавеза запослених и тежих повреда обавеза ученика утврђених Законом) и због таквих непоступања, министар разрешава директора.
Мере и активности које се спроводе у установи у процесу десегрегације
У установи у којој се препозна да постоји сегрегација састав тима за заштиту:
– припрема план десегрегације;
– координира и прати спровођење плана десегрегације кроз мере и активности примерене специфичностима ситуације сегрегације у установи.
Тим за заштиту у поступку израде плана десегрегације консултује и активно укључује:
– родитеље деце и ученика који су изложени сегрегацији;
– децу и ученике који су изложени сегрегацији;
– представнике родитеља деце и ученика из већинске заједнице;
– представнике ученичког парламента;
– представника органа јединице локалне самоуправе надлежног за послове образовања;
– представника центра за социјални рад;
– представника дома здравља;
– представника организације које се баве заштитом људских права.
План десегрегације утврђује се на основу анализе узрока сегрегације, специфичности установе и расположивих ресурса. Њиме се дефинишу: временска динамика остваривања, одговорна лица, интервентне активности, праћење ефеката и кориговање мера у складу са резултатима праћења и показатељи којима се прате резултати.
Трајање мера десегрегације зависи и од чињеница које су утицале на појаву сегрегације и околности у којима се дешава десегрегација.
У случајевима где је препозната сегрегација, осмишљавање, координацију, извештавање праћење ових активности координира тим за заштиту, а надлежна школска управа Министарства прати ефекте примене плана десегрегације и о њима извештава министра.
У случају постојања посебних група или одељења из разлога који није у складу са законом, установа спроводи следеће одговарајуће активности у оквиру плана десегрегације:
– израда плана распоређивања деце и ученика који су били у посебним групама или одељењима, из разлога који нису у складу са законом, у друге групе, односно одељења уз вођење рачуна да њихов број драстично не одступа од структуре деце, односно ученика са целокупног подручја јединице локалне самоуправе;
– у случају учесника у образовању ромске националности, избеглица или мигранта, њихов број у једној групи или одељењу не може бити већи од 25% од укупног броја учесника у образовању;
– активности усмерене на подизање свести запослених у установи о препознавању сегрегације и њеним последицама, као што су: презентације анализе стања и дискусије на седницама васпитно-образовног, односно наставничког већа, радионице за превазилажење предрасуда и прихватање културолошких разлика; радионице за израду плана десегрегације, састанке актива и усаглашавање начина рада; састанке са осталим учесницима у процесу (центром за социјални рад, надлежном школском управом Министарства итд.);
– јачање компетенција запослених за унапређивање квалитета наставе и учења, пружање подршке ученицима који су у ризику од осипања и ризичног понашања, формативно оцењивање итд.;
– активности чији је циљ припрема све деце и ученика у установи укључујући децу и ученике који су били у сегрегисаном окружењу за креирање толерантне атмосфере, за интеркултуралност и инклузивно образовање, уз одговарајућу разраду механизама безбедности, превенције конфликата међу децом и ученицима као и атмосфере уважавања различитости;
– јачање веза са породицом и локалном заједницом. Организација састанка савета родитеља и обавештавање родитеља о ситуацији у установи, представљање плана десегрегације и добробити које ће сви ученици имати;
– укључивање вршњачке подршке (формирање вршњачког тима за подршку новопридошлим ученицима, укључивање ученичког парламента и предочавање значаја њихове улоге у целом процесу);
– обавештавање надлежног органа јединице локалне самоуправе о потреби обезбеђивања превоза деце и ученика или средстава за превоз деце и ученика уколико постоји таква потреба у процесу десегрегације.
Мере које се примењују за појединачно дете
 и ученика током процеса десегрегације
У зависности од врстe сегрегације прописане Правилником, тим за заштиту и тим за инклузивно образовање у сарадњи спроводе следеће активности које су обавезни део плана десегрегације, а које су усмерене на појединачно дете и ученика:
– израда плана подршке за свако дете и ученика који је био изложен сегрегацији и који треба да буде премештен у другу групу или одељење, другу радну јединицу предшколске установе или школу. Установа израђује план транзиције, обезбеђује мере психосоцијалне подршке у циљу развијања самопоуздања, самопоштовања, комуникационих вештина, организује мере индивидуализације, по потреби израђује индивидуални образовни план, а на основу претходно остварених, евидентираних и вреднованих мера индивидуализације и израђеног педагошког профила детета и ученика и остварује га у сарадњи са родитељем;
– укључивање детета и ученика који су због свог личног својства били изложени сегрегацији у све школске активности, уз извршена прилагођавања на основу плана подршке за дете и ученика или индивидуалног образовног плана;
– организовање интензивног учења (индивидуализована допунска настава, додатна настава и индивидуални рад), одговарајуће подршке вршњака деци и ученицима који не познају језик наставе (препоручљиво је формирати парове за подршку где ученик који боље зна језик може помоћи другом ученику);
– организовање вршњачког учења, свакодневних заједничких активности и образовно-васпитног рада са вршњацима из других одељења и израда плана транзиције ка редовним одељењима у циљу инклузије;
– организовање распореда седења деце и ученика у оквиру одељења или групе који подразумева честе ротације.
 
 
А К Ц И О Н И   П Л А Н   Р А Д А
 

 
 
 
 
 
Сви запослени у обавези су да:
 

•  подстичу позитивну климу у одељењу,

• личним примером стварају пожељне социјалне моделе,
• подстичу ученике на међусобну подршку,
• успостављају и негују социјалне интеракције међу ученицима са и без развојних сметњи,
• непрестано раде на зближавању и упознавању деце у непосредној и отвореној комуникацији, са задатком остваривања сензибилизације ученика на нивоу одељења
• развијају вештине и компетенције које омогућавају укључивање детета са сметњама у развоју у вршњачку групу,
• помажу ученицима без сметњи у развоју да развију позитивније ставове према особама са потешкоћама у развоју,

 
 
УНУТРАШЊА И СПОЉАШЊА ЗАШТИТНА МРЕЖА
 
 

 
 
 
 
ПОЈАЧАН ВАСПИТНИ РАД
 
ПОЈАЧАМ ВАСПИТНИ ПОЈА   
Фактори ризика који утичу на понашање ученика
 

• Индивидуалне склоности и способности;
• Карактеристике породице и услови породичног живота;
• Обележје школе и одлике школског живота;
• Вршњачки односи;
• Обележје друштвене средине (друштвена брига о деци).

 
ВАСПИТНИ РАД-о
                 ПОЈАЧАН ВАСПИТНИ РАД - одељењски старешина                                        
 

• Ученику указује на његово понашање;
• Обавештава родитеља/старатеља;
• Прати, анализира и предузима мере: разговара са учеником, вршњацима, родитељима/старатељима, наставницима;
• Прави план појачаног васпитног рада са учеником и при томе укључује остале у рад  са циљем да ученик покаже позитивне промене у свом понашању и прихвати одговорност  за своје поступке;
• Води документацију о ученику било у виду одређених образаца или у својој педагошкој свесци;
• Појачани васпитни рад нема временско ограничење, оцена из владања може да се поправи или смањи тек после појачаног васпитног рада;
• О исходу појачаног васпитног рада обавештава ученика, родитеља/старатеља, одељењско веће, стручног сарадника, директора.

 
 
    ФАЗЕ ИНДИВИДУАЛНОГ РАДА ОДЕЉЕЊСКОГ СТАРЕШИНЕ СА УЧЕНИКОМ
 
 

• Одељењски старешина и ученик заједнички дефинишу проблем.
• Одељењски старешина упућује ученика које су последице за прихватљиво и неприхватљиво понашање и о потреби да сарађује са другим службама у школи и изван ње.
• Договор одељењског старешине и ученика о исходима појачаног васпитног рада односно начинима њиховог остваривања (прављење незваничног уговора са учеником).
• Одељењски старешина и ученик заједнички одређују критеријуме и начин мерења напредовања, као и начин праћења тог напредовања.
• Договор о динамици и начину праћења промене од стране одраслих (одељењског старешине, психолога/педагога, родитеља) и од стране ученика.
• Примена последица од стране одељењског старешине и преузимање одговорности од стране ученика (похвала и подршка за позитивну промену понашања, односно васпитна или васпитно дисциплинска мера и наставак појачаног васпитног рада са учеником).

 
 
ПОЈАЧАН ВАСПИТНИ РАД - породица
 

• Обавезно информисање родитеља, доследност, упорност, инсистирање, развијање одговорности.

• Заједничко планирање плана појачаног васпитног рада (јер родитељ најбоље познаје своје дете).
• Укључивање у образовне програме, тематске трибине, фокус групе ради размене мишљења, индивидуални разговори, групни разговори са 2-3 родитеља чија деца имају заједничке проблеме.

 
 
ПОЈАЧАН ВАСПИТНИ РАД – ВРШЊАЦИ
 

• Сарадња са одељењском заједницом и стварање климе која подржава позитивну промену понашања ученика. Часови одељењског старешине.

• Укључивање вршњака у планове појачаног васпитног рада (питати вршњаке о другу/другарици, помоћ у учењу, укључивање у ваннаставне активности, у “друштво”...)
• Позитивна дисциплина захтева пуно разговора са децом и уважавање њихове тачке гледишта.
• ОС који практикује позитивну дисциплину као приступ у васпитавњу, сазнаје:

• праве разлоге непримереног понашања;
• подстиче говор осећања и тако смањује вербалну агресивност;
• води дијалог јер жели да разуме да ли је ученик свестан свог неадекватног понашања и последица;
• развија код ученика емпатију и разумевање за другачије виђење исте ситуације.

 
Облици појачаног васпитног рада су:
 

• подржавајућа комуникација са учеником (поштовање, поверење, разумевање...)
• разговор о проблему са учеником ( уз примену активног слушања )
• упућивање ученика
• указивање на пример
• оснаживање промене у понашању ученика
• подстицање сарадње и поверења са вршњацима и наставницима
• анализа школских ситуација (сукоби, конфликти,ставови, улоге...)
• предочавање последица неадекватног понашања
• упознавање ученика са санкцијама
• помоћ у изградњи другачијег стила понашања
• похвале, критике, охрабрење ( без понижавања, вређања, етикетирања, исмевања)
• помоћ у сагледавању дугорочних интереса ученика
• јачање одговорности ученика
• помоћ у адаптацији на школу
• појашњење очекивања које школа има од ученика
• помоћ у структуисању дневних активности (учење, одмор, дружење...)
• јачање воље, школске мотивације, амбиција, циљева
• помоћ у реалном сагледавању себе и својих могућности
• помоћ у изградњи конструктивног понашања у сукобу
• сарадња са колегама у интересу ученика
• сарадња са родитељима (старатељима) у интересу ученика
• сарадња са одговарајућим установама у интересу ученика
• указивање на књиге, филмове, личности... као моделе и узоре за ученика
• јасни односи наставник - ученик (одговорно, али не преко границе улоге)
• помоћ у кризама породичног, социјалног и емоционалног живота ученика
• јасни и достижни циљеви промена у понашању ученика (нпр: без изостанака у првој наредној седмици или месецу, без конфликта са другом из клупе, са друговима из одељења, без ометања часова...)
• помоћ у развојним кризама /пубертетски период/
• помоћ у јачању самопоуздања, перцепције личних квалитета и снага
• договори са учеником

 
 
ПОСТУПАК У СЛУЧАЈУ ПОЈАВЕ БИЛО КОЈЕ ВРСТЕ НАСИЉА
 
       У случају сазнања да је дошло до насиља , а након заустављања истог /пружање прве помоћи, обезбеђивање лекарске помоћи/ кораци у интервенцији су следећи:

1. Прикупљање информација од учесника и сведока насилне ситуације:

• разговор одељењског старешине са учеником,
• разговор педагога са учеником;

2. Евидентирање насилне ситуације (књига дежурства или евиденциони лист);

3. Информисање родитеља

• разговор одељењског старешине, односно, педагога са родитељима;

4. Консултације у установи у циљу утврђивања нивоа насиља и даљим корацима:

• разговор одељењског старешине и педагога,
• обавештавање Тима за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања (за 2. и 3.ниво насиља);
• по потреби укључити шланове Ученичког парламента

5. Информисање надлежних служби по потреби (МУП, центар за социјални рад)

6. Договор о заштитним мерама ученика (одељењски старешина, педагог, Тим, родитељ)
7. Покретање појачаног васпитног рада:

• упућивање писменог захтева директору школе за покретање појачаног васпитног рада;
• доношење решења од стране директора школе о покретању појачаног васпитног рада;
• обавештавање родитеља да је донета одлука о покретању појачаног васпитног рада и упућивање позива у циљу израде плана појачаног васпитног рада (одељенски старешина);
• израда плана појачаног васпитног рада;

8. Праћење ефеката предузетих мера

 
 
 
ПЛАН ЗАШТИТЕ
 

 
ЕВИДЕНЦИЈА И ДОКУМЕНТАЦИЈА
 
Евиденцију води:

• Одељењски старешина, наставник
• Тим – уколико се укључи у интеграцију
• Стручна служба

 
У обрасце се уписује шта се догодило, ко су учесници, како је пријављено насиље,
последице, исходи предузетих корака, како су укључени родитељи, стручна служба итд.
Одељењски старешина, стручна служба у обавези су да воде евиденцију о појавама
насиља.
Одељењске старешине бележе различита запажања о понашању деце, коментаре
друге деце, родитеља, колега.
Ове белешке се периодично анализирају на нивоу Тима, одељењског већа, наставничког већа и др.
Тим за заштиту деце и ученика од насиља води евиденцију о случајевима насиља
који захтевају њихово укључивање.
Документација се чува на сигурном месту, како би се обезбедила поверљивост
података.
 
ПРАЋЕЊЕ ЕФЕКАТА ПРЕДУЗЕТИХ МЕРА
 
Тим за заштиту ученика од насиља у обавези је да у сарадњи са запосленима у установи и релевантним установама прати ефекте предузетих мера и активности. Због планирања новог циклуса Програма заштите ученика од насиља, потребно је пратити:

• понашање ученика које је трпело насиље - да ли се повлачи, да ли постаје агресивно; да ли тражи подршку и на који начин и др.
• понашање ученика које је вршило насиље - да ли наставља са нападима, да ли тражи друге жртве, да ли га група одбацује, да ли га група подржава и др.
• понашање пасивних посматрача насиља - да ли се обраћају старијима за помоћ, да ли сви знају како да се повежу са унутрашњом заштитном мрежом и ко је њихова особа од поверења
• да ли се препознаје страх, да ли сами предузимају неке акције и сл.
• дешавања у групи, одељењу -да ли се издвајају нове групе, каква је атмосфера и др.
• сарадња са родитељима
• функционисање Тима и унутрашње заштитне мреже - слабе тачке
• ефекти укључивања  институција из спољашње мреже

ВАЖНИ БРОЈЕВИ ТЕЛЕФОНА
 
Бројеви хитних служби
Полиција 192
Хитна помоћ 194
Ватрогасна служба 193
 
СОС ЛИНИЈЕ
Национална дечја линија 116 111
СОС линија за превенцију суицида 011 7777 000
СОС линија за пријаву насиља преко интернета 198 33
СОС линија за пријаву насиља у породици 0800 100 600
СОС број за пријаву насиља у школама 0800-200-201
Национална дечија линија НАДЕЛ - СОС број за помоћ деци 0800-12-34-56
Инцест траума центар - СОС телефон
011 3441-737, 011 3861-332
Европски број за несталу децу 116-000
АСТРА број за пријаву сумње на трговину људима   011 7850000 ili 0800 101 201
 
 
 
 
 
 
 

 ПРОГРАМ  ЗА  ЗАШТИТУ УЧЕНИКА ОД НАСИЉА,   ЗЛОСТАВЉАЊА, ЗАНЕМАРИВАЊА И ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
2022/23.
 
Циљеви мера превенције

• Стварање и неговање климе прихватања, толеранције и уважавања;
• Подизање нивоа свести и повећање осетљивости свих укључених у живот и рад школе за препознавање насиља, злостављања и занемаривања;
• Дефинисање процедура и поступака за заштиту од насиља и реаговања у ситуацијама насиља;
• Информисање свих укључених у живот и рад школе о процедурама и поступцима за заштиту од насиља и реаговању у ситуацијама насиља;
• Унапређивање компетенција наставног и ваннаставног особља, ученика и родитеља за уочавање и решавање проблема насиља, злостављања и занемаривања.

Циљеви мера интервенције

• Спровођење поступака и процедура реаговања у ситуацијама насиља;
• Успостављање система ефикасне заштите деце у случајевима насиља;
• Праћење и евидентирање врста и учесталости насиља и процењивање ефикасности Програма заштите;
• Ублажавање и отклањање последица насиља и реинтеграција ученика у заједницу вршњака и живот школе;
• Саветодавни рад са ученицима који трпе насиље, који врше насиље и који су посматрачи насиља.

 
ЗАДАЦИ ТИМА ЗА ЗАШТИТУ УЧЕНИКА ОД НАСИЉА, ЗЛОСТАВЉАЊА, ЗАНЕМАРИВАЊА И ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
 

• Сензуализација колектива школе и ученика о проблемима вршњачког насиља;
• Едукација о проблемима насиља;
• Дефинисање улога и одговорности у примени процедура и поступака;
• Организовање разговора, трибина, представа, изложби и др. са темом безбедности и заштите ученика од насиља;
• Тимски рад на смањењу насиља у школи;
• Реализовање превентивних активности ради јачања компетенција запослених у установи за препознавање феномена трговине људима, ризика и начина заштите;
• Предлагање мера за превенцију и заштиту, организује консултације и учествује у процени ризика и доношењу одлука о поступцима у случајевима сумње или дешавања насиља, злостављања и занемаривања;
• Укључивање родитеља у превентивне и интервентне мере и активности;
• Комуникација са надлежним службама (Центар за социјални рад, Здравствене установе, МУП, и др.)

 
 
ЧЛАНОВИ ТИМА ЗА ЗАШТИТУ УЧЕНИКА  ОД НАСИЉА, ЗЛОСТАВЉАЊА, ЗАНЕМАРИВАЊА И ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
 

• Директор
• Педагог
• Марија Видаковић - руководилац тима
• Разредне и одељењске старешине
• Ана Терзић
• Бранислав Ђорђевић

 
ПЛАН ПРЕВЕНТИВНИХ АКТИВНОСТИ
 

 
 
 
ПЛАН ИНТЕРВЕНТНИХ АКТИВНОСТИ
 

У заједницама или институцијама изненада се дешавају неки нагли и неочекивани догађаји. Стресни догађаји  су оне промене у спољашњем окружењу које особа процењује као угрожавајуће или опасне по сопствени живот, живот њему важних људи. Потребно је да знамо да су кризне ситуације и догађаји саставни део живота сваке заједнице. Без обзира на то што многи ученици нису били укључени у сам догађај, нису били у непосредној близини, већ су имали сазнања о самом догађају, вероватно ће показати реакције на трауматски догађај што захтева Вашу подршку.
Сугеришемо да урадите следеће: 

• Причајте са ученицима о томе шта се догодило и пажљиво слушајте шта желе да кажу;
• Подстакните ученике да изразе своја осећања: писањем о осећањима, писањем дневника, цртања осећања и слично.;
• Подстакните их да наставе са својим дневним рутинама и обавезама
• Обратите пажњу уколико код неког ученика/це приметите да се осамљује, мења понашање, постаје тужан/а, бурно реагује - укажите стручним сарадницима и родитељима ученика на промене понашања деце.
   

Ако трауматске реакције трају дуже од неколико дана потребна је психолошка интервенција у виду психолошке помоћи, која има за циљ смањење учесталости појаве дугорочних негативних последица догађаја. 

За више информација потребно је да контактирате: 
СОС телефон Министарства просвете 0800 200 201 (од 8 до 15.30 часова)
мејл [email protected]
Две линије за подршку Института за ментално здравље 063/8681757 и 063/8682217
Онлајн подршку Друштва психолога https://www.dps.org.rs/
Онлајн подршку коју пружа НАДЕЛ, број 116111 (од 18 до 22 часа) 
Клинику за психијатрију УКЦС -  тим за подршку: 066/8300854, 011/3662124, 063/310723

Са циљем пружања подршке ученицима, родитељима и запосленима у кризним ситуацијама, посебно Вас упућујемо на поступање у складу са Приручником који се налази на следећем линку: https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2022/02/C5Psiholoske-krizne-intervencije-u-obrazovno-vaspitim-ustanovama.pdf

Обавештавамо вас да је Влада Републике Србије покренула пројекат који за циљ има превенцију и сузбијање насиља у школама под називом „Чувам те”.
На следећем линку https://cuvamte.gov.rs/ могу се пронаћи едукативни садржаји у виду текстова и видео клипова који говоре о различитим облицима насиља и начинима на које се може борити против њега, а такође и пријавити насиље. 

У оквиру пројекта „Безбедност деце на интернету” снимљен је телевизијски серијал Породична мрежа. Све остале, веома корисне, садржаје можете погледати на платформи „Безбедни клинци” за дигиталне родитеље. https://a1.rs/bezbedniklinci

Позивамо вас да посетите сајтове и платформе и додатно се информишете о садржајима. 
http://osbisasimicvelikakrsna.nasaskola.rs/files/2023.Galery/Ljilja/Presentation%202.pptx

ОШ „Биса Симић” 
Велика Крсна 

Правила понашања у школи